Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije htela da je Pavle isprati. Ona je dolazila, kod familije Ziminski, u Engel – to su joj bili neki, daleki, rođaci – pa je ulazila u traktir, iz komšiluka, kroz ulaz avlijski, koji je
Nije nikad dotle bio ljubavnik udate žene. Isakovič je o majoru Joanu Božiču malo znao. Kornet, Ziminski – koji je u Engelu stanovao sa njim – pričao je Pavlu, o Božiču, po nešto – da je Joan Božič opak čovek, ubojica, a
Zna, kaže, ona, i za materinu posetu u Engelu. A znaju to i Ziminski. Šta će biti ako i njen otac to bude doznao? Božič će ih ubiti.
Hteo je da je odvede njenoj kući. Ona ga, međutim, zamoli da je ostavi – otići će, kaže, familiji Ziminski. Posle tog ružnog doživljaja u Engelbirti, Isakovič se preselio u kuću gde je kir Anastas Agagijanijan živeo.
rođakom, kornetom Ziminskim, u Engelbirti, a drugi sa pomenutom Črnogorkom, koju je bio u lazaretu na Dunavu video. Ziminski je bio jedini oficir, u Engelbirti, sa kojim je Pavle opštio, a da tu Črnogorku vidi, još jednom, Pavla je vuklo
Čemu tumačiti ono, u ljudskom životu, što je neprotumačeno? Ziminskog je video u podne, u Engelbirti, gde je Marko Ziminski, sa ženom i svastikom, ručao, bolje reći gladovao. Trpezarija i kuhinja, u Engelbirti, tog vremena, bile su jedno isto.
Izdužio se kao jablan! A ni ploda, ni hlada nema!“ Marko Ziminski, međutim, jako je voleo Isakoviča. To je bio čovek tek uzeo dvadesetu, koji je hodao po Engelu, jer je već davno čekao
Pa ne samo grunt, nego i penziju i plemstvo. Isakoviču se taj njegov rođak bio dopao. Ziminski je bio onizak, upalih obraza, sa kusim brcima, a kosom kao čekinja – ili bodlje u ježa.
Bio je, međutim, dobar konjanik, hrabar oficir, a srce od čoveka. Za drugove bi bio i dušu dao. Ziminski je Pavla Isakoviča, u Engelu, kao senka pratio.
Za drugove bi bio i dušu dao. Ziminski je Pavla Isakoviča, u Engelu, kao senka pratio. Marko Ziminski bio je oženjen ženicom, vrlo lepom, koja je imala isto tako lepu, ali hromu, mlađu, sestru.
Ta sestra je bila, zbog toga, među muškarcima, jako uplašena. Da će se ikada udati, bila je izgubila svaku nadu. Ziminski je to, više svega, želeo.
Pavle ga je rado sretao. Taj poslednji susret među njima ispao je, međutim, onako, kako ga Ziminski nije želeo. Kad se Pavle oprostio od gospože Ziminski, Marko ga zamoli da iziđu, da mu kaže nešto.