Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kapetan se beše nešto na nj ispizmio, a zapelo mu oko za njegov vinograd. Uzlović, opet, zinuo na livadu, pa sve šuškaju zajedno i spremaju mu zamke.
— Ded sad! — šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!... Nikola zinuo od čuda, pa ga samo gleda. — Ta dela — šta ti je sad! — reče Sava, a napregao se već od smeha.
— reče Sava, a napregao se već od smeha. — I još ukći opako strašno, debelo, znaš... No, de, šta si zinuo, da se ne dangubi!... — Ajde da i to čudo bude — reče Nikola ni sam ne znajući šta će. — O, napasti noćas!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Al̓ ja sam to razumio!... Ne treba to pritužiti čovjeku nego lijepo s njim. Treba ga najprije raskraviti... Ivan zinuo u Turčina, pa se čudi tolikoj čovečnosti.
To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen.
Glava se sve više primicala lako, neosetno, da se jedva šaš zaljuljao... Prikučivši obali, podiže se. Ivanko zinuo od čuda. To beše Deva. Čim izide na obalu, uputi se žbunu za kojim beše Ivanko. Ovaj stade preda nj. — Otkud ti?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Čto ja Vam skazat hoču!“ A kad vide da Pavle hoće da doda još nešto, i da je zinuo, Kajzerling uzviknu, ljutito, da će biti bolje da kapetan zapamti, pre, nego bude dockan, da u vojsci imperatrice
Kod Šokaca to vodi braku. Pavle je onda zaprepašćeno gledao u Anu. Bio je zinuo. Siromah Đurđe, koji je i sam hteo, pažljivo, da da na znanje, bratučedu, pravi razlog Petrov, za ljubomoru, poče da kori
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo. – Iz trpezarije je dopirala svirka.
Sremac, Stevan - PROZA
Ja sam arnautska sorta! — veli Jova izlazeći i paleći cigaru prvi put u svom veku u kancelariji. Aćim odadžija samo zinuo od čuda kad ga je video da puši u kancelariji. — Da nije avanzovao gospodin Jova? — pita odadžija Aćim šefa.
Radičević, Branko - PESME
Sa svih strana strma i visoka, Kam do kama, a sve raskrhano, Ponajviše na jednojzi strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva, — Često nad njim sunce jarko sjalo, Ali još mu dna ne sagledalo.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sad mi je jasno zašto je aga najurio! Vidiš li da je stavila obraz poda se? HASANAGINICA: Zinuo bi ti kad bi video šta sve može da učini čovek kada ogugla na sramotu! BEG PINTOROVIĆ: Mama, pa šta sad da radim?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Otpoče se češati. Ostale žene uzeše ga grditi. — Govori, što si zinuo some? On jednako ćuti. Toda mu pristupi bliže i upita ga blago. — Kaži, Dimitrijo, kaži ti tvojoj Todi! — ’Će ideš?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Već je vidim kako ulazi u trolejbus na prednja vrata vičući: — Šta je, bre, šta si zinuo? Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosno seda na ono sedište pokraj vozača iznad koga piše REZERVISANO ZA RATNE
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Slušao Žderko o žapcu Kreki, koji živi u šašu, o divu Brki, o caru Šonji, o liscu Mudrijašu. Zinuo glupo i oči beči, pobožno guta mačkove reči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I dok vojnici razgovaraju i sumnjiče pojedine svoje drugove iz drugih baterija, Jankulj zinuo, i razmišlja. Svestan je da taj točak ne bi našli ni najlukaviji policajci.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje .. Gojko zinuo pa trči iz sve snage, a za njim se spotiče i pada Stojan, psujući mrtvu učiteljicu i čudeći se ludom Gojku.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš. Samo to više nismo mi, u mladosti i moći, već neki papagaji, čimpanzi, neveseli, što mi se smeju i vrište u
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: Prilika je vrlo dobra, i ako je da mene pitate... SPIRA: Pa čekaj, zaboga. Zar ne vidiš da sam ja zinuo da kažem... SPIRINICA: Ali ti, kad zineš, ne umeš da zatvoriš usta. SPIRA: Nisam ni par reči rekao!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
koji je dan sjutra...“ Konte se zapanjio, spustio ruke niza se i zinuo najprije, pa odjednom stade se tako slatko smijati da mu je tabar poigravao na plećima. „Pomamio se!
“ Otkad je Stanko počeo da govori, đakon se nešto zagledao kroz staklo od prozora; zinuo malo, držeći na lijevome dlanu bocu, a kupicu među prstima od desne ruke.
“ — prihvati ga u zagrljaj. Serdar, Joka, Milica, Stana, dotrčaše, oko njih. Onaj drugi stranac, skinuo šešir, pa zinuo od čuda. „Adolf!...“ „Jan!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Torni pas Kušmeljev vijaše u naslonu. Osinjača je šaptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom!
Reci mu da je njegov posâ i njegova korist, ali se čuvaj da te ne čuje njegov ćaća. Kušmelj zinuo, te ga žena gurnu. — Ajde, šta se primišljaš, kâ da moje dite ne zna šta govori. Ne vidiš li da je vratrova poruka!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onemeo, zinuo, sav napregnut i nagnut unapred da bih razaznao kroz onaj sumrak, ja se zagledah ne dišući i, uverivši se da je ono
ovih reči Ilija Vasić oseti i sam da je u tome saopštenju, tako direktnom, prilično prenaglio, jer se onaj policajac, zinuo od užasa, umalo ne stropošta pri kraju njegovog izlaganja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Beše zinuo i sav se pretvorio u sluh, kad se kucanje opet ponovi. Sad je, čini mu se, osećao prisustvo čovečje s one strane kapka.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred, kao ono čovek kad čeka da ga pop miroše ili
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lepo mi je. Prijatno. Uživam. Padam u naručje Doroteju i odjednom vidim da sam budna i da kraj mene hrče Lauš. Zinuo je, u uglovima usta mu se otegla pljuvačka.
I na svoje zaprepašćenje, osećam kako u tome uživam. Stojim ja ljudeskara na kiši raskrečenih nogu, zinuo sam gore u kapak koji landara i škripi, u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja jedini budan od sveg sveta, kisnem, hladno mi
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da sam se po koji put i ja umešao u razgovor, za koji slučaj praktikant je imao spremne bonbone u džepu, te čim bih ja zinuo da što kažem, on bi mi strpao šećer u usta, iako nisam ja već on imao nameru da govori slatke reči.
Nimalo, verujte mi, nimalo! — ???!!! Porazile su me njegove reči. Zinuo sam i gledao ga. Ceo sam se pretvorio u znak pitanja i divljenja. — Vi ne možete da me razumete! — nastavlja on.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Isajlo, ili kako ga Luka zove iz milošte: Isak, Isa, zabio šajkaču na potiljak, a ruke stavio na leđa, zinuo i važno klima glavom, kao da razume ono što mu Nemci govore.
— pokazuje Đajin seiz bugarsku oficirsku kapu, koju je naš kuršum prosvirao kroz sred kokarde. — Nije ni zinuo! — dodaje seiz. — Ih, ala ga je potrefilo posred zvezde!