Obradović, Dositej - BASNE
upamtio sam iz detinjstva odnekud; lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo djejem, zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i lukava, Vsjem budut javna, ne molčit bo slava.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
djela mogu i ja kazati sa carem Davidom: »Da postidjatsja i smjatutsja vsi vrazi moji; da vozvratjatsja i ustidjatsja zjelo vskorje.« Ha, ha, ha. — Ha, ha, ha! — smeje se pop-Oluja. — E, pa sad laku noć.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M. živi jedna udovica, zjelo bogata, a drži pod svoje jednu devojku, koju je dala lepo vaspitati, i daće je za trgovca.
Ćirković se, opet, zaljubi u Alku, a Alka neće za to da zna. Marko Rogozić kažu da je zjelo učen, ali je gord, ohol, pa sitnije ljude prezire.
U varoši kod magistrata upražnjeno je mesto podbeležnika. Izbor je blizu, a Rogozić ima prijatelja. Svi vele: Marko je zjelo učen — samo žele da se oženi ne bi li mu se žestina utišala. Marko ide da prosi Micu u matere.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo dok su Petru našli lepoticu i zjelo bogatu Varvaru Stritceski, Pavlu su utrapili jednu Varvarinu rođaku, Katinku Petričevič, siroče bez oca i majke, koja
Mali, crn, majmunskog lika, ali zjelo bogat. On je svoju polegušu, posle, teslimio Isakoviču, sasvim slučajno. U sudaru konjanika, bio se prevrnuo, sa konjem,
Otkud može biti vanbračna ljubav prava? Mirno je on saslušao kako će nju da udadu, za čoveka zjelo bogatoga, koji je stariji i od njenog oca, a kome grob smrdi iz usta. Ona će sad otići.
Sreću. Gospodina Traušenfelsa, brata gospože Montenuovo, koji je zjelo bogat. Ima u Vijeni četiri kockarnice. A zašao je u sedamdesetu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
se Žitomir — grad u nekadašnjoj poljskoj državi, danas u severnoj Ukrajini Zamosk, Zamošć — grad u južnoj Poljskoj zjelo — vrlo mnogo, veoma zucati — potajno nešto pričati Identitatis (lat.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Sedne.) Ja uvek želim na ovom mom putešestviju sa Serbima naipače blagorodnima upoznati se, i danas se zjelo radujem da sam to ščastije polučio.
MARKO: O, gospodine, kako posao svršite, zapovedajte. ALEKSA: Ja se zjelo radujem. (Jelici.) Gospodična, ja imam čest preporučiti se. JELICA: Dіenerіn! MARKO: Samo, nemojte nas zaboraviti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
loza oko njega viju; Zaslužilo da ga grozna vatra pali, da ga peče tjaško, al' da ga ne spali; Zaslužilo telo da sad zjelo pati kad nije umelo jezik sačuvati. Nije jezik na to da madame psuje, neg' umno, umilno da štogod kazuje.
Ja ujutru zjelo rano, provozgljanuv okom, Skoči noga za nogoju iz postelji skokom, Kogda snježne ja uvidjeh previsoke džame, Silna burja
svakom, a najpače mladom i junakom, Meni skazan samouke Muze prsta znakom: S ovom ću ja, jer joj žetve u Serbiji zjelo, Tisjašču krat obnoviti svakojako pjelo; Ljubov pjeti, ka i dosad, nevinost pastira, Seoskoga slavoslovit zadovoljstvo
propao je kod vladike Petrovića ,iz nerjadenija jego’”.) Ta pesma glasi: Preslavna Serbije, kto tja zdje smuščajet, zjelo oskorbljajet, otvješčaj na sije? „Siji mene oskorbiša, iže mlada cara ubiša, Uroša prekrasna.
„Siji mene oskorbiša, iže mlada cara ubiša, Uroša prekrasna.“ Preslavna Serbije, kto ješče smuščajet, zjelo oskorbljajet, otvješčaj na sije? „Siji mene zlo smuščajut, iže carstva ne vručajut, siji oskorbljajut.
„Siji mene zlo smuščajut, iže carstva ne vručajut, siji oskorbljajut.“ Preslavna Serbije, kto tja proslavljajet, zjelo veličajet, otvješčaj na sije? „Vikentij, muž preizbrani, vožd ot Boga mnje poslani, mitropolit slavni.