Upotreba reči zla u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tako on govori, a suze mu teku niz zabrinuto lice. — A nikome nisam nažao učinio, ni zla pomislio, toli nekom zakinuo ili zajeo... A gle mene jadnika!...

E, morao sam ostaviti sav posao, te me evo do tebe; radi s njime što znaš, samo ga ne puštaj natrag u selo!... Zla nesrećnika! Da pomori tolike ljude!... Lepo, vezao spolja vrata konopcima. Zavetina...

Obradović, Dositej - BASNE

dobrodjetelj hoće da drugima pomažemo i dobro tvorimo; a zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može. Ovo je najbezbednije i bezbrižnije.

Zašto je zlatu koje je lažno — znake ljudma dao bog, a mužu s čim valja zla razaznati nikakva belega ne stoji na telu”.

istinu, a mračno sujeverije čini nas bojati se slabe kokoši i pokojnih u groblju kostiju koje nisu kadre nikom nikada zla učiniti.

Lisica, videći ih tako raspoložene, lagano odvuče jelenče. „Aj, aj! Zla nam sreća i s našim lakomstvom, — reknu oni jedva krećući se — za lisicu li mi mal' glave ne izgubismo!

čovek podoban je ovome kurjaku: kad legne na smertnu postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će reći: eto čovek koji nije položio boga pomoštnika

„Kad me drugi put nađeš pred avlijom", — odgovori mu pas — „ne čekaj svadbe”. Naravoučenije Od napasti i zla valja da čovek gleda kako može da se izbavi i kurtališe.

No staru i nemoćnu smejati se što posrće, to je prava ludost i znak zla srca. Na klizavici padne čovek, prepadne se, skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne

smejati, vesma su različite vešti od ruganja i posmejavanja: prve proishode od dobra i nezlobiva srca, a poslednje iz zla i pakosna.

Ko mrzi na kavgu i uklanja je se, izbežava i izbavljava se mlogog zla i nemira u životu. 53 Mačak divji i petao Divji mačak uhvati petla i kaže mu da hoće zato da ga ubije što on u noći

Pita mišicu kakva je to stvar? „Ne pštaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se mačak. Samo to dobpo upamti: da kad ga god vidiš u kući, ne izlazi iz rupe, da te čudo ne nađe.

” Naravoučenije Javna je i ove basne nauka: ne upuštati se u šta nije ko kadar, i za izbegnuti većega zla, podnositi i trpiti manje.

i opštega zlotvora i lupeža, i — kad se ne može inače — s lažom izbaviti nepovina i pravedna, sebe ili drugog koga, od zla i nepravedna, meni se čini da ovde i sama laž izmenjava svoju naturu.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio!

Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!

U MRAKU One koje krvavi majstori muče, i koji ne znaju da se brane i bore, još krvaviji protomajstori uče da od zla spasava samo gore; da te od sekire sablja oslobodi, da te iz poplave izvlače čaklje i kuke, da te u mutnoj I ledenoj

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Karađorđe bio u velikoj opasnosti, kako je sam u šancu govorio: „Po duši ti te šljivare bosanske, kako neće da se bez zla okanu!

je Fočić dojašio, ili ću sad ja podići vojsku, udariti na grad i sam ga uzeti a može biti i glavu Fočićevu, i više zla biti; no vi se manite brojanja novaca, sve će to naprazno biti.

” Kažemo: da se sa šnjima bijemo i da i se ne bojimo, a skoro će i zima dva zla rastaviti. A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?

Od sviju misli ova mi se učini neophodimo najpreča i najnužnija: moliti najvećega vraga, Turčina. Od dva zla birati manje. Pređem na kraj turske vojske.

i svoje senke boje, a ovo što sada čine, ako je sve istina, to će im se izvideti i oštrije preporučiti da takva zla ne čine, jerbo naše komande nama ne opisuju da je baš sasvim tako počelo bivati i sreda se seći.

, mučiti, kinjiti, tlačiti UŽE, slov., već UZAPTITI, tur., uvesti u zapt (disciplinu, red) UJA, HUJA, tur., zla ćud, nastup ULEMA, tur., muslimanska inteligencija UMU(J)ASERITI, zarobiti, opsednuti UPOVANIJE, Rus. slov.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj! I mi se nečemu nadamo?! Mrka kapa, zla prilika!... Sutra da se nešto otme Bosna jali Hercegovina — ko bi upravljao onim narodom, nego opet mi činovnici i

bolest vradžbinom zagojaćen — zaprljan zapis — ispisane čarobne reči koje se nose uza se radi zaštite od bolesti ili zla zastrug — drveni sud za hranu sa zaklopcem zauvar — od koristi zahira — hrana, zimnica, zbrana letina zvonac —

zlo fras — nesvest od straha ili iznenađena frliti — baciti Hamajlija — stvar koja se nosi o vratu radi zštite od zla hameleon — afrički gušter koji menja boju prema boji predmeta na kome se nalazi; prevrtljiv čovek Cimenta — limeni sud

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla vremena. Građene su ovako: udare se četiri sojira (direka) u četvrt.

A u tim knjigama ima molitava od svakog zla i napasti... Popa je iz tih knjiga čitao opelo ludima „nemirosanim”, i nijedan se nije povukodlačio!...

Ali darnuta je klica zla. A ona je bure baruta. U to bure Lazar je bacio varnicu, i barut je buknuo... Sad — ne zaustavi!...

Hajte ovamo, evo sovre!... Sedite, da bar po jednu popijete... Ali se užasnu od onih bledih lica. Neka zla slutnja obuze je kad vide svoga Stanka kako sa Simom žuri ovamo... Ona stade da vidi, da čuje šta je to...

— A kakva te nevolja goni u goru? — Osveta. — Osveta, a kome? Ima ih koji me zadužiše. Reda je vratiti!... Samo zla druga zajma ne vrati! I opriča mu sve. — A kako ti je ime? — Stanko Aleksić. Harambaša poćuta malo.

— Oprosti, uvredio sam te, a ti si mi ono što i onaj onde, pa bi me ubila i jedna tvoja zla pomisao! Oprosti! — Neka ti je bogom prosto! Ti si dostojan da četu vodiš, ali si bujan, vrlo bujan!...

A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli.

domaći život, ne onako kao pre ustanka, ali bar je čeljad bila pod svojim krovom zaklonjena, ako ni od čega, ono od zla vremena. Međutim, borba se bila iz dana u dan.

Ono mi je odnelo nekoliko godina života... A, naposletku, dosta se i živelo!... Dosta sam i zla i dobra video. Šta bih ja to još mogao očekivati?... Nego, spasi bog! — Na spasenije! — Pa kad misliš svadbovati?...

Pa, čuj me, željo moja!... Gledaj čedo naše, našeg Miloja!... Čuvaj ga od svakoga zla!... I gledaj mi majku. Njoj treba tvoje nege i milošte... Što njoj učiniš, meni si učinila!... Hoćeš li? — Hoću!

— Želeo bih da naši ljudi i u zbegovima podignu ovakve kućerke da se bar ono nezarobljeno roblje može skloniti od zla vremena. — E, to ti je već nešto pametno. To ćemo učiniti sad, odmah! Pa ustade i viknu: — Vojko!

Dučić, Jovan - PESME

Ali ja stojim srca prazna, Za svaku tajnu zla i dobra; Ruku je moju snašla kazna Za plode koje i ne pobrah. Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu

KOB Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne kapije, Gde ćuti zla i nedokučima Istina moja koja vapije.

Kad svrši ropstvo dva načela Duha i tela, zla i dobra, Pašće tad uza svih počela U zadnjoj berbi koju obrah. I postajući bezobličan, Na povratku svom starom

I postavlja boje s večite palete Na vrh dojki i na usne nasmešene; Tka mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i sene, I u dušu sipa sujetu; i smelo Svom magijom spola ozari vrhunce.

TRENUCI Ta ljubav bez cilja i bez sutradana, Zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog Nosi znak najveće kobi što je znana: Sav užas prolaznog i bol neumitnog.

Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova. LjUBAV Jedne noći u dubini okeana, u jednoj dolini

Pune su zmija sve vaše trave, i vode, i zidovi vaših kuća, i one vas pojedoše. Božanstva su zla i svirepa. Hajde da ih oborimo i da tražimo druga.

U strašnoj noći čulo se kako laju lisice. Čovek koji je bio izgubio put u pomrčini, i sklonio se ovde od zla vremena, ne prepozna u domaćinu čoveka koji mu je nekada ukrao ženu i pseto.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Počinjao sam stotinu nekakih poslova, ali — sve je išlo od zla na gore! Naposletku sam postao nestrpljiv i nervozan. Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi

Mari on i za susedstvo! Nego ne da on da moja mati vodi računa o njegovu dolasku, pa ne zna od zla kako će da počne. Hteo bi da mati spava, samo da on može bez brige bančiti. Peklo je to i njega, vidi se to.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A uzroka je bilo već isuviše. Prvo i prvo: nije bila ni najmanje zadovoljna sa Jucom i Melanijom. Ona prva bila je do zla boga stidljiva, da ne kažem zavezana, ovo posle podne; a ova druga, to jest Melanija, pustila se u unterhaltung s

Njega je pop Ćira dobio od nekog njegovog do zla boga rđavog dužnika, a tešio se time: bolje je išta nego ništa, a posle, i proces mu je već izašao na potiljak.

i posle kreše ocilom u trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.

— A Proka Cikanov? — Izešćete se živi ako ga pogodite. Pipav je do zla boga, zato su mu i izdenuli ime pa ga niko u selu drukčije i ne zove nego Proka »Oćeš-Nećeš«...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Marko Rogozić bio je među juratima prvi u nauci. Zla kob zbrisa mu juratsku titulu; ne može nikad postati advokatom, a lošiji će drugo sve postići i gledaće ga preko

Milivoj Svilokosić, to je taj crni jurat, nesuđenik Ćirkovića Alke. Na Svilokosića jagma od sedam devojaka. Ne zla koju da uzme. Jednu bi voleo i drugu bi voleo; ona opet ima velik miraz.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ovaj do zla Boga rizičan prolaz, vršen po klizavici, na najvećem mrazu i ledenom vetru, zadavao je besprimerne napore.

“ E pa na kraju krajeva nov čovek i neće biti onaj neustrašivi pobedilac zla i nepravde, taj ipak pozitivan i praktičan duh što poziva na „delo“ dole Nov čovek biće onaj spokojni, uzvišeni, tihi

Afrika

Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka

— To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla. Nailazimo na Đule koji još igraju, prljavi, u ekstazi; dosadno i glupo, kao ono prvo veče kad sam stigao u Boake.

Katanac, marke Jal, obavijen u krokodilsku kožu. Dosta je poželeti nekome zla, zaključavajući katanac, pada onaj istoga časa mora da umre. O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i on, i njegova žena, trudili, kao žmureći, da to ne vide.

Veterinar mu je odgovorio samo da postoji večita borba dobra i zla. A zlo, pobeđuje. Smrt životinja, isto je tako velika tajna kao i smrt ljudi. Neprotumačena.

Molila ga je, onako maloga: Nemoj kod moje kuće iskati da sisaš, jer će nas moja Goša umlatiti bijući! Ona je stara i zla, nije dobra i mirna, kao tvoja mati. On se onda zaplaka, što je Goša zla.

Ona je stara i zla, nije dobra i mirna, kao tvoja mati. On se onda zaplaka, što je Goša zla. Kad su, zatim, stigli kući dedinoj, bio se malo uzverio od babe.

U gostima, u svatovima, kad se dojke tresu u kolu. A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja. Neka zla, mračna, podmukla, nevidljiva volja, Božija, sastavljala je, tako, katkad, i rođaka, i rođaku.

donje usne, kvarili, podšišani, jako, crni brci, a najviše, kvrgava bora, među obrvama, na čelu, koja je bila duboka, zla. Božič je rekao da Lađevič ima glavu kao Apolon. Isakovič nije znao ko je to, ali nije pitao.

bratučedu, Đurđu, ponovio je, nekoliko puta: „Naučih, debeli, u Vijeni, među sunarodnicima, razliku, između dobra, i zla! Ponosa i izmeta! A odsad, ako, u mraku, sa sunarodnikom, ma kud budem pošao, sve ću natraške ići! Ljubazni brate moj!

Božič mu se učini, čestita starina, zločinac, u kom je prvi put video, koliko zla ima u čoveku – i u sunarodniku. Božič ga je pratio očima, zrikavo.

ustezanja – podseti onda ženu da ona, u Kijevu, kraj sebe, ima svog muža, koji je voli, koji će je braniti od svakojeg zla, i čuvati, i za vreme porođaja, kao što muž, i inače, ženu, čuva.

Nečastivi! Pokuša dakle da osvesti ženu, da uvidi da to neka mračna, zla, viša sila hoće da ih zavadi. Poče da se umiljava Ani. Da tumači to što se u Tokaju zbi. Ali mu to ništa nije pomoglo.

Imanje za porezu prodati! A prodaju obaviti za 6 nedelja! Zašto su vikali? Odgovorili su: Nemogući zla terpjeti! Šta je bilo uzrok, da su se i toliki siromasi selili? „Siromahom nesnosnaja bjeda!

Koja je žena, koja to ne voli? Čudna mi čuda! Ona je došla da muža i Isakoviča izmiri. Da ne ostane zla krv. Pavle joj reče da on odlazi u Bahmut, uskoro, a možda i u Sankt-Petersburg, jer traži audijenciju kod carice.

Teodosije - ŽITIJA

Nego požuri da izvršiš svoju dobru želju, da ne bi kako sejač zla posejao kukolj u srce tvoje, i osnaživši se ugušio pšenicu tvoju, dobru misao, te da ne odustaneš od takve težnje, i da

! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema vama bejasmo. Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i

Ispričaše im sve što se dogodilo sa sinom njihovim, prinesoše lepu haljinu i čistotne svetle zla tozarne vlasi mladićeve. A dadoše i pismo ocu, sinovljevom rukom napisano.

vaša ljubav otpusti, da krstonosno za SINOM pošavši stignem u pustinju, gde ću, odrekavši se svega, tačno ispitati svoja zla dela i o njima se brinuti.

i sada opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.

ga da se nada da će biti Bog, odmah učini da bude izgnan, bednik, od drveta života i od raja ujeDno, I od Boga zbog zla. Ovaj podiže i Kaina na Avelja i učini prvo ubistvo rukom, zbog čega se nazva čovekoubica od iskona.

Takav je plod tada iskonski sejač zla i mrzitelj dobra, đavo, žnjeo. A hristoljubivi brat, tadašnji samodržac Stefan, napisa pismo bogonosnome i blaženome

rečima sveti poučivši otroka da shvati i ne zaboravi Božju milost koja se dogodila s njim, pouči ga da se čuva od zla, „da ti ne bude gore“, rekavši, „poslednje od prvoga.

Postade sluga zavisti i zlobe, i upropasti dušu svoju odsustvom straha Božjeg, i za mnoga dobra Stefanova — bezbrojna zla, praznoumni, protiv njega namisli.

Jer nije moguće ne odlučivši se od zla naučiti se dobrome, niti onome koji drži jeres da čisto ispoveda božastvo Svete Trojice, kao što nije lako na vosak

Idi od nas bez zla, idi, niko pre tebe ne uđe ovamo i ne učini nam takvo nasilje! Prestani da nas vređaš, inače ćeš zlo svršiti!

Telo moje, ako je istrulelo ili truli, nikakva zla mi ne čini: ako i truljenje podnese, ustaće u neutruležnosti; ako je sada neugledno, ustaće u slavi; ako je sada nemoćno

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Topografska su imena velikom većinom slovenska (Bistra, Jama, Tonivoda, Jastrebac, Srbinovica, Kamenica, Zla Strana itd.). Ovo su oblici koji nemaju ničega arhaičnog.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

odgojili; pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od zla odvraća, da uzmu svi primer od njihovog oca; i, očitav još „očenaš”, sigurnim korakom stupio je na vešala.

— Ti si, Sofro, junak, — reče Čamča, — ti se sad ne boj putovati u ovim predelima, tvoje ime i tvoja kontrafa od zla će te sačuvati; to će se čak čuti i u Poljskoj, doći će sve to u novine, tvoje opisanije, a tvoju figuru je lako

Metnimo ruku na srce da nikog prevarili nismo, pa je duši pasoš gotov. A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili. Sad se starci malo uteše. Čamča je bio u duhu nepokolebljiv. Prođe svečarstvo, svi se raziđu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

su po naredbi matorih i nadodoljenih oficira išli da se kolju sa Turcima, Francuzima, Prusima i Mađarima, on je činio zla uopšte svakome ko se selio.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

²⁹ Ako se, pak, misli da je kakva zla duša svojim činima „vezala“ mladoženju te je on zato polno nemoćan, postoje razni načini da se „odveže“.

⁶⁵ Zemlja, moćni izvor snage i plodnosti, takođe može biti i izvor zla za trudnicu i njeno dete. Zato je zabranjeno bacati za trudnicom zemlju i pepeo, jer joj mogu doneti prokletstvo.

Za vreme nekrštenih dana priviđaju se demoni, odnosno svuda se kreću vampiri, nekrštenici, ale, veštice i druga zla bića, pa je opasno tada izlaziti iz kuće.

kraju izuzetan društveno-religijski status, s obzirom da „brane svoju okolinu od svakojega vidovnoga i nevidovnoga zla“.⁵² Ako se žensko dete rodi u modroj košuljici, biće veštica, odnosno, ako je muško — veštac, veruju u Boki.

deteta, te upravo stoga daju detetu neko od imena koja su mrska, kako bi ga ostavile na miru veštice, babice i druga zla bića i uroci koji napadaju baš ono što je lepo, drago i milo.

“⁹⁰ Zapravo, u našem narodu veruje se da zla sila ne napada zlu silu, po onoj narodnoj „Vrana vrani oči ne vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to

1. ODBRANA OD BABICA Najpoznatiji porođajni demoni čijem su štetnom uticaju izloženi porodilja i novorođenče jesu zla demonska bića, poznata kao babice („lošotije“, „noćnice“ „ale“, „navije“, „bapke“, „babile“, „unafi“ itd.).

Takođe dobra zaštita jeste i skrivanje svetlosti koja se nalazi u kući, kako je ne bi primetila ova zla bića koja se vrzmaju oko porodiljinog doma.

Evo nekih kletvi koje se upućuju vešticama: „Zla im subota“, „Crevima se opasale!“, „Po dnu mora pržinu kupile!“, „U vjetar se stanile!

(LMS, 1860, knj. 101, br. 486) — Od zla semena ne traži dobra plemena. (LMS, 1861, knj. 103, br. 291) — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala (što se s

(Vuk, br. 6345) — Odžaković je Odžaković, a kupikrastavčić kupikrastavčić. (Vuk, br. 157) — Od zla roda nek nije poroda. (Vuk, br.

101, br. 460) — Djelaj kolac kao ti i otac. (Vuk, br. 1207) — Bog na nebu, a otac na zemlji. (M. M., 1973) — Od zla oca još gora su đeca. (K-Lj, NB, 1888, br. 79) — Od zla oca i đeca palikuće. (Pavićević, M., 1937, s.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

za slanike netaknute kao celac januarski, za čoveka koji zalud očekuje da se prijatelji kraj njega skupe, za onoga čija zla se jedino pamte.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Gadile su mu se polemike, zla krv što bi se uzmutila u vreme dodeljivanja važnih nagrada, zadimljeni Klub književnika, u koji se ulazi kroz zlobne

Možda su tada, u svojim poslednjim trenucima, najzad spoznali suštinu čoveka-zveri, svu žestinu njegovog zla, svu tamu koja je kuljala iz njega, i skršeni tim očajničkim saznanjem jednostavno odbijali da nastave bitku za život.

Matavulj, Simo - USKOK

Ogriješio se jesam o zakon, ali ne namjerno; tome je bila kriva koliko moja zla sudbina, toliko i bujna mladost, a kazna je bila nečovječna.

Jer, treba da znaš, iako u Crnoj Gori ima zla svakojega i nereda velikoga, ima, vaistinu, i dobra, kakva nema, može biti, u bijelome svijetu, ima ljubavi bratske i

Dao ti bog sreću, kako bih ja rad! Dao ti bog poroda, prve kćeri, a potonje sinove, da se dva zla u domu ne sastaju. Najgori ti sinovi bili kao što su ova dva stara svata!

navriješe suze i prisloni njenu glavu na svoje grudi i započe: — Oprosti, dijete moje, umiri se; ne pitah te tvoga zla râdi, ni sramote, no... eto, kaži mi, reci samo ciglu, najkraću riječ svome tajku! Bi li rado pošla za njega?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tven, Sent-Egziperi, Kestner i Žigmond Moric bili su nam, na prvim koracima kroz život, pouzdani u pitanjima dobra i zla.

(U mlinu) Taj „neko treći” možda je sistem nepravednih društvenih odnosa, a možda neki viši, nedokučivi poredak zla i nepravde. Selačka muka tolika je da čak i prosjaci od nje zaziru.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Nevino! dakle Madžari i Švabe su nevini? GAVRILOVIĆ: Kako koji. SMRDIĆ: Oni zar nisu pljačkali i zla činili? GAVRILOVIĆ: Jesu, ali naši nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On jasno uviđa koliko zla dolazi od zabluda, praznoverica i neznanja i smatra da je sve pitanje uneti u dušu pojedinaca i u dušu naroda istinu.

Kao Laža i paralaža i Tvrdica, tako je komedija karaktera i Zla žena (1838), više lakrdija no komedija, izrađena po jednoj nemačkoj opereti, sa vulgarnostima i neprirodnostima, ali

taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde mržnja i nasilje uvek imaju poslednju reč.

Čovek je zla životinja koja se ne daje ukrotiti i popraviti; život je prljava reka u kojoj se čovek poji bedom i jadom.

ono što je Fihte prezrivo nazivao dіe Auѕländerei, tako srpski romantičari ustaju na »truli Zapad«, od koga dolaze sva zla i nesreće.

romana, opisuje taj isti proces raspadanja u celom srpskom društvu, svet koji tone u sebičnosti i u porocima, trijumf zla nad svim što je dobro.

(Od Ostrovskog: Zla svekrva /Groza/, 1881, i Kola mudrosti, dvoja ludosti /Na vsяkago mudreca dovolьno prostotы/, 1882; od Dančenka Nov

Milićević, Vuk - Bespuće

klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući

Otkuda je došlo? Šta hoće taj čovjek koji mrzi sebe i druge, koji se podsmijeva svemu i sebi, koji živi od zla iz kojega je iznikao?“ I on ga zagledavaše, posmatraše i nalažaše na njemu svoje crte. „Ne, ne, nijesam to ja!

Sremac, Stevan - PROZA

Lepa, bela, ugojena, pa te lepo gleda. Nikome ne misli zla, a svi je vole u kući, a najviše ti, što jedva čekaš da ti se udrobi, pa da kusaš iz čanka. A, ’ajd’ pogodi: ko je to?

Radičević, Branko - PESME

De poskoči, ne luduj, Ko bi jako momak bio Pa se ne bi pomamio! Ao sele bosonoga, Zla ti maja dozlaboga, Ne dala ti čarapica Ni lagani papučica, Da učiniš klepa-klapa — Za tobome, dušo, skapa.

jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati

On sve dalje, ona bliže... Vide gosa pusta jada: „No, no“, reče, „šta je sada?“ 140. „Pa još zboriš, zla ti sreća!“ Ciknu gospa, pa ga turi, Iz ruke mu pade sveća. On s' kâ dulek o tle sjuri.

“ Pa u nesvest onda pade, U pomoć mu trči, jadna, Pipa, al' mu ruka ladna, Pipa srce, oh zla časa! Ode vikat iz sveg glasa! I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni.

Ko protivo tebe može! Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase. Ona zmija, no ma kako, Nje već nigde i nikako; Ona grdne, grdne jade Na srdašcu svom imade.

Stoji Uroš, bliže cika, Bliže ide bojna vika, Dim puščani već oseća, Veće drusto — zla mu sreća! Eto, eto već jednoga, Eto za njim i drugoga! Beži, beži, silan Bože!

P pesme, jadna siročadi, Deco mila moji časa mladi Što na srcu tedo da odranim, Da odranim od zla vas odbranim, Pa da dugu sa nebesa svučem, Dugom sjajnom da sve vas obučem, Da nakitim jasnima zvezdama, Da

Dva sinčića tebi sreća dade, Ti i lepo odgajivat stade, Svojom krvi ti i mlade rani, Rani, oče, i oda zla brani, Oni beu tvoja mila snaga, Tvoja, oče, dva kamena draga, Tvome srcu slatka uspomena, Što ti osta iz lepši

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla. Ajde, sad će i najgore proći... HASANAGINICA: Kako proći, crnoj meni, kad najgore tek počinje!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I udade se. Pođe za ovim Jovanom, čovekom istina ne sirotim, ali udovcem, tvrdicom i prekim do zla Boga... Srce joj htede pući, ali jaka priroda i večit, težak, svakodnevni rad pobediše... Uguši sve što beše.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti, dobro tvoriti i ljubiti pravdu.

A šta bi mi radi da nam drugi čine? Da nas puštaju s mirom živiti u našem zakonu, da nam ne čine nikakva zla, da nam opraštaju naše slabosti i pogreške, da nas ljube i poštuju i da nam pomogu u potrebi našoj.

Kostić, Laza - PESME

— Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest. I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar. „Zar ne vidiš oblak crni?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE

156 JEDNA GOBELA U KAO A DRUGA IZ KALA 158 NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI 160 NOVAC DUŠOGUBAC 163 SVETI SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD

VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 196 MAJKA 197 NIJE VJERA TVRDA U JAČEGA 198 LISICA I KOKOŠKE 199 KAKVE SU DLAKE

I PARALAŽ 273 ERO S ONOGA SVIJETA 274 DOBRO JE KAD-I-KAD I ŽENU POSLUŠATI 276 ŠLjIVE ZA BUBRE 277 POMOZ BOG, ZLA ŽENO!

)«, na drugoj i trećoj stranici je predgovor, a od četvrte do osme je pripovetka »Zla žena«. U sledećem dodatku, ka broju 90, u istom formatu štampane su Pripovetke: »Laž za opkladu«, »Đevojka, udovica i

sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka. ZLA SVEKRVA Nekakoga cara sin šetajući se jednom naiđe na jedno mjesto, đe se bijahu đevojke skupile na igru, te se onđe

rekne im: — Idite, deco, sutra u svet te potražite carenu kćerku, a sad mi se prvo zakunite da pobratimu nikakva zla učiniti nećete! Sinovi zmajevi zakunu se da pobratimu neće ništa zla učiniti.

Sinovi zmajevi zakunu se da pobratimu neće ništa zla učiniti. Mati zmajeva ustane radosna, pa podigne korito za vrati i izvede ispod korita posinka n odvede ga sinovima,

Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam. Moj sinko, ti plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome

NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI Bio jedan pobožan čojek, pa već ostario i svašta se u životu nagledao, samo nikad nije vidio

Sad reci da nije pravda to bila! Zato ne uzajmljuj nikada zla, jer će ti se kad tad opet vratiti! To reče sveti Savo pa ga nestane, a čojek osta premišljajući o pravdi i o onome

Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Odi, kume mučeniče, kao i sam što sam ti! Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena. KUM: Ćuti, kume, sad ćemo doznati koja je dobra.

NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre. Kažite za koju ste čuli da je zla? Moju Jelu fališe, te mi uši probiše. SOFIJA: A sad? KUM: Sad vidim šta je zec. 9.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA Sadržaj PREDGOVOR 4 DJEJSTVO PRVO 6 DJEJSTVO DRUGO 15 DJEJSTVO TREĆE 29 ZLA ŽENA (VESELO POZORIŠTE U TRI

Sterija Popović ZLA ŽENA Sadržaj PREDGOVOR 4 DJEJSTVO PRVO 6 DJEJSTVO DRUGO 15 DJEJSTVO TREĆE 29 ZLA ŽENA (VESELO POZORIŠTE U TRI DJEJSTVA) Eіn eіnzіg böѕeѕ Weіb Iebt höshѕtenѕ in der Welt; Nur Ѕchlіmm, daѕѕ jeder

SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si...

tvoju pesmu naučiti, i ja ću je svaki dan pevati i drugima preporučivati, da se vidi kako je ružna stvar kad je žena zla i durljiva. SRETA: Vidiš, Pelo, šta vredi Sreta?... Ajde da poljubimo milostivu gospođu u ruku.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

prenos porođaja, obično zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.

Tri dana sam prolazila pored njenih velikih izloga i tri dana sam viđala svog matorog s nekakvim proposima od zla oca i od gore keve, kako se neprestano smenjuju za njegovim stolom.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Lađar Lazar, lazarica! Leti golub pismonoša. U ČAJNIČU U Čajniče s vetrom stižeš, konjaniče. Zla prilika: kostreši se čemerika. Trn dozreva. Ko to rida, ko li peva? Čije lice svetli jutrom iz samice?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kad odjednom, jedno veče, gazda reče: „Star mi Sivko, zla mu mati, sjutra ću ga ucmekati i zovnuću Jednog starca, da odere mog magarca.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

kako se onda mogu naći dva čoveka da se ubijaju, mrzeći zemlju jedan drugoga i misleći da je to zemlja koja mu želi zla. — Nećete ipak reći da nema nikoga koji mrzi našeg čoveka i koji mu želi smrt. — Možda!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla. Već se gubi žarko leto, I proleća vene kras — Jošte malo zime eto, Da pozdravi mrazom nas. Čuj!

I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku živu zemsku tvar, Koji slabe od zla braniš Kao večni, slavni car. Usreći mi čedo moje Po dobroti volje Tvoje”.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu? Sjajne glave razbojnika plutaju po vodi poput oraha, bljesak svećnjaka i čaša po kulama sredozemlja, pir

Tela nam cepte i duša okleva da l je pred nama svetlost ili šibe? O svetla jezo jasno da ne beše nijednog zla koje nas ispunilo nije a više niko ne očekuje naša dela sad nam ozari lica praštaj i daj malo svoje svirke!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

« — Ostadoše njih dvoje sami. Ovaj kresa okom, kresa, dok se Bogosav seti pa ode. I ja se sklonih, bratiću, od zla. Ne znaš ti kakva je ovo sila u srezu ; i kapetan ga se boji ; tako je to, bratiću moj. A ona ne zna, nego...

— Šta radi gospodin učitelj? — Sa decom, veselnik. Šta će... da se skloni od zla; bolje mu je. Sad će i on izići. Kažem ti ja, bratiću, ne boj se ti. Njemu baš nemoj zube pokazivati, onome znaš...

prenerazi, uozbilji se i već beše gotova da prospe čitavu vatru gorkih prekora, da je posavetuje kako da se spase od zla, jer držaše da još nema ničega ozbiljnoga ; ali čujući ovo očajno jecanje, meko žensko srce ne mogaše odoleti i njoj

ostavite me... zaboravite sasvim!.. Vi ste suviše dobri, vaše je srce meko, ali vam ja ništa drugo ne mogu dati, osim zla i stradanja. Tako sam nesrećna rođena!... Bog me je prokleo još na samom rođenju!... — Ostaviti!... Nikad!...

što je otela onda... A naše učiteljice su veoma zla jezika... jedva čekaju da čuju što za drugoga... Ljubica preblede i gotovo se uplaši.

Ovako mu je i gnezdo bezbednije, ne boji se nikakva zla ; jer nije ovo policajac, nego njegov dobar drug... On ga može i u zaštitu uzeti, kad ustreba; zna on: sila je Vlajko!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

svilena; U svakom je po ruža rumena: Jednu dajte mojoj miloj majki, Nek kupuje pšenicu bjelicu, Nek se rani i oda zla brani, Jer je sinak doraniti neće; Jer je sinak pogubio glavu U gorici, niže Temišvara!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra i zla, da sve znam, slava, Slobodo! Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah.

Borbe se, večne, čini mi se, vode između Dobra i Zla. U svakom slučaju, kad sam stigao u Zagreb, i izneo sa stanice svoje koferče, moje su misli bile, priznajem, jako

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

ljubav raseliti da bi on mogao ostati sam, nego smisli da se ukloni on od ljudi i da ode nekud gde njih nema, pa će mu se zla ćud sasvim izmeniti.

ovaj slučaj pokvario ono dobro, blago raspoloženje duše, koje je tolikim naporima i žrtvama stekao, i što mu se stara zla ćud, koja se samo bila pritajila, opet vratila da mu zagorčava život.

Novaca nije imao niti ga je primao, nego ga se čuvao kao žive vatre. U ona teška i zla vremena on je siromašnom i očajnom narodu bio jedina uteha i radost.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Ništa ne razumem, gospodine. Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu. — Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala deca po ulici...

Nije nam se ništa zla dogodilo, sem što su nam zatvorili na severu izvoz svinja, a na jugu upadaju i pljačkaju po našim selima.

narodu da će se u zemlji pojaviti veliki Genij, uprav Mesija, koji će otadžbinu spasti od dugova, rđave uprave i svakog zla i bede, pa će narod povesti bolim putem, srećnijoj budućnosti.

Neka nam Bog milostivi sačuva vođu od svaka zla da bi nas i dale ovako uspešno vodio!... — Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!...

— Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla. Hoćete li mi verovati, kad god iznosim svete darove, a on mi poji heruviku, meni se sve čini da sam među anđelima...

To ga je prenerazilo i stvorilo mu u duši neko praznoverno predubeđenje, strah od nekakvog zla koje ga očekuje. U takvu stanju nije teško bilo doći do misli da se svetac ogorčio na čiča Perine teške grehe, i da,

I, gotovo, sad mu bi krivo: i pšenice mu žao i strah ga od većeg zla. U takvim mislima čiča Pera dođe pred opštinsku sudnicu.

— Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

u selu, i, ako one zahtevale budu, da odmah otpočne rad na preobražaju — samo ako je, to jest, onako kao što mu je zla slutnja šaptala. GLAVA TREĆA U kojoj je opisana mehana ćir-Đorđeva kao zemljište radnje Sretine.

— pa trpi kukavac sinji. — A, bože, bože, da ga je nešto nanela njegova zla sreća u naše selo, a ne bi ga majci on dugo kmetski štap nosio! — reče Krsman, pa ponosito zasuka brke.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Svi su vikali: „Kakva je to vožnja! Da grdne propasti, da grdna zla!” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...

Iščezoše svi zanati, Ručni rad se ne isplati, Ni kožara ni sarača Nema više zbog harača Što ga kupi zla država Da dembele izdržava!

nektar, krepi dušu, Ko što noćna rosa blaži letnju sušu, Sudbini se dragovoljno prepuštaju zemni sužnji, A ljudi su od zla čisti samo onda kad su tužni. ZIMSKA ŽALOPOJKA ...

Ovo pisah za potomstvo leta Božjeg šesto treće: Oduvek je bilo loše, od svakog zla ima veće! Što bi crno, sad je belo, što dole bi, sad je iznad, Svet propada od postanja i propasti neće nikad!

Starkelja ova zla i bahata, Oličenje najgoreg patrijarhata, Sitni kajišar, škrti Cincar Koji bi majku prodo za dinar, Nudio je babe

Rakić, Milan - PESME

Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada. Zato, kad takvi dani padnu, Priroda kad je zla i jetka, Probije moju dušu jadnu Prvoga dana kobna letka.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Crni dane, a crna sudbino! O kukavno Srpstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, a s najgorim hoću da se borim! Da, kad glavu razdrobiš tijelu, u mučenju izdišu členovi...

Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega. Bijesna se bratstva isturčila; Tek domaće napadnemo Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči se zemlja

VUK MIĆUNOVIĆ Bez muke se pjesna ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova! Junaštvo je car zla svakojega, a i piće najslađe duševno, kojijem se pjane pokoljenja. Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi!

SERDAR JANKO Pritiska me sve nesrećna mòra; kako zaspim, ne da mi krknuti. VUK MIĆUNOVIĆ Kakva mora i kakva zla sreća! Tu niti je more ni vještice, no si eto kâ čabar debeo, pa te salo kad ležeš zaduši.

KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate. Bez zla mi se obići ne može i bez neke bratske pogibije, jer kad god sam takvi san gledao, pripravljâ sam što mrcu trebuje.

Živinom se svakom promećemo; vozimo se na srebrna vesla, lađa nam je kora od jajeta. Zla mrznome činit ne možemo; a ko nam je mio ali svojta, trag po tragu njegov iskopamo.

Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit kako smo dosada, da ako mi lakše duši bude. (i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo?

Sve što biva i što može biti, meni ništa nije nepoznato; što god dođe ja sam mu naredan. Zla pod nebom što su svakolika čovjeku su prćija na zemlju. Ti si mlad jošt i nevješt, vladiko!

Pandurović, Sima - PESME

liju U divno majsko veče ovo, Osećaš senku sudbe grube I kob da naše snosiš bede, I ljudske mržnje hladne zube, I zla života što ne štede.

Kada svetla suza s tvog bisernog oka U nemile dane krišom tužno kane, U svetu poroka, mržnje, zla duboka, — U mome se srcu otvaraju rane.

KRAJ OGNjIŠTA Ti znaš vrlo dobro, moj životni druže, Da smo prešli mnoga zla i iskušenja Strmim, golim putem preko hladnog stenja, Jer životom retko procvetaju ruže.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „A što, vjere ti, Krcune?“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...

Toga je puta pogledao više sebe, u krov. „Šta kazuje knjiga? Je li što dobro?“ zapita serdar. „Zla nije u toliko što su živi poočim i sestra mi, a za druge mi nije ni brige!“ „A šta ti još pišu, Janko moj?

Osim što ćeš tijem mene umiriti, i nju ćeš izbaviti od zla. Ne od jednoga zla no od mnoštva zala. Oni će je udati za česova starkelju, ili će s njom u manastir, a ovako kad ti

Osim što ćeš tijem mene umiriti, i nju ćeš izbaviti od zla. Ne od jednoga zla no od mnoštva zala. Oni će je udati za česova starkelju, ili će s njom u manastir, a ovako kad ti prispiješ, grof Pavle,

Vjere mi! baš mišljah po kome ću ti poručiti. — Ja mnim, nije ništa zla, kad me evo sama sreća nanese. — Ne, valaj, zla nije ni dao Bog, no baš kanda ovo na dobro sluti. — Slušam te!

Vjere mi! baš mišljah po kome ću ti poručiti. — Ja mnim, nije ništa zla, kad me evo sama sreća nanese. — Ne, valaj, zla nije ni dao Bog, no baš kanda ovo na dobro sluti. — Slušam te! rekoh mu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Tako, „u narodu se nerado upotrebljavaju previ nazivi za one životinje koje nanose zla i štetu, već im se eufemistički promeni naziv da bi tobož na taj način izbegli njihovo prisustvo.

rečenice, jer se ispušten deo kao poznat podrazumeva (Nema za Rajka kapa (u Stambolu); Ispalo (oko) koje zaplakalo; Zla godina saterala orla u dolinu (s kokošima zimu da zimuje); Sjaši Kurta, da uzjaši Murta).

„Bajanje je neka vrsta primitivne, tajanstvene radnje, koja se vrši uz primitivnu molitvu ili pretnju da se zla bića, koja pakoste i nanose bolest, udalje ili unište i da na taj način bolesnik ozdravi ili da se dođe do napretka.

Lep je kao lep na plotu. Ljube se kao luk i oči. Ljut kao ovca. Mekano kao kost, medeno kao žuč. Milostiv kao zla maćeha na pastorče. Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi. Miran kao jare. Naudiće mu kao vrabac guski.

Kako je lijepa odsijeva od nje sunce. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. Komad hleba ne bi zaiskao da zla ne pomisli. Ko od njega uzme iglu, ima ćuskiju da mu vrati. Kusalom ga zakusuje, a drškom mu oči vadi.

— Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo.

— Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći. — U zlu se čovek gleda kakav je. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka. O ZLU — Ne traži đavol čoveka, nego čovek đavola. — Ne zovi zla, jer i samo dohodi.

— Smrti se ne boj, no zla čovjeka. O ZLU — Ne traži đavol čoveka, nego čovek đavola. — Ne zovi zla, jer i samo dohodi. — Zlo leti, a dobro puzi. — Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide.

— Zlo leti, a dobro puzi. — Ne jedu vuci meso po poruci. — Zle oči nikad dobro ne vide. — Zlu bravu zla paša. — Od zle ptice — zlo i pile. — Pauk po cvijeću bere jed, a čela skuplja med. — Na ljutu ranu — ljutu travu.

— Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese.

— Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu. — Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. — Kad se đavo skuta dohvati, otkini skut. — Đavolje proso niče i devete godine.

— Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće. — Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Stefanović Karadžić SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE Sadržaj NARODNE SRPSKE PRIPOVIJETKE 2 PREDGOVOR 3 I. ZLA ŽENA. 4 II. LAŽ ZA OPKLADU. 6 III. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 8 IV. ERO I KADIJA. 9 V. ERO S ONOGA SVIJETA. 10 VI.

CAREVA KĆI OVCA. 101 29. TRI JEGULjE. 103 30. ČUDOTVORNI NOŽ. 105 31. ČUDNOVATA DLAKA. 107 32. PEPELjUGA. 109 33. ZLA MAĆEHA. 112 34. MAĆEHA I PASTORKA. 114 35. OPET MAĆEHA I PASTORKA. 116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37.

112 34. MAĆEHA I PASTORKA. 114 35. OPET MAĆEHA I PASTORKA. 116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37. ZLA ŽENA. 120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA.

163 6. VILINA GORA. 165 7. TICA DJEVOJKA. 167 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE. 175 13. JARAC ŽIVODERAC. 179 14.

165 7. TICA DJEVOJKA. 167 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. 168 9. TRI PRSTENA. 170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE. 175 13. JARAC ŽIVODERAC. 179 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU. 180 15.

212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22. BONIK I BOLEST. 218 23.

I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova

sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crko od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi | je ova strana, što je bila od nje, osijedila, sve od njezina zla!!

od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi | je ova strana, što je bila od nje, osijedila, sve od njezina zla!! — Prođi je se, ako Boga znaš!

ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere!

Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu. Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere!

Jedan veli: Zla žena; drugi veli: Zla godina; treći veli: Zla ćud i t. d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere!

Sveti Sava - SABRANA DELA

(I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora. Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i

I sve ovo razmotrivši, u Gospodu ukrepivši se, stanite krepko protiv lenosti, odbacivši svaku gordost i suvišak zla. U krotosti primite pravu reč koja može spasiti duše vaše. Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci, varajući se u sebi.

(Ef. 5, 13) Zbog koje blagodati, brate moj, svetlosti ostavljaš delo, a tame činiš? Bojim se, reče, moleći, a onda zla čineći koja Bog mrzi, ne bojiš se, a za dobra se bojiš?

(Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini rabotu sa lenošću!“ (Jer. 48, 10) Treba, dakle, ovo slušajući, od zla bežati i ka dobru podvizati se.

I od zla ako ne odstupaju, da se kazne. GLAVA 24 Da niko nema u ćeliji jela, niti pića, niti voća niti do jednog novčića Ako

I ona zla reč da se ne unese javno: „moje“ i „tvoje“, i „veće“ i „manje“, i ne moliti se više za onoga ko je doneo od onoga ko

krasotom osnovano; gde posle tolikog našeg utvrđenja tačnosti, koliko je moguće, znam da neće zlom oskudevati, niti zla uzrokom, i zle i bezbožne zveri razvraćenje, i krivih uzroka umnožavanje.

Protiv zla stanite čvrsto, pomoć imajući Božiju veliku i nerazorivu, i toplim molitvama Preneporočne i Presvete Vladičice naše

A uz ovo izgoniti iz vas svaki izvor zla, srebroljublje mislim, i bogatiti se od manastira, ili nekim drugim vidom, i ostavljati ostave i riznice stvarati makar i

Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakog zla; tada će isceljenje nastati telu vašem i smiraj kostima vašim.

Bodro izvole božastveno poslati svetlost spasenja nama koji u noći zla neznanjem držani bejasmo. Pokaza svima da budemo sinovi svetlosti i dana, bogomudri Simeone.

Mir Božiji da se izlije u srca vaša, i blagosiljam onoga koji vas blagosilja, a one koji vam zla čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božija, niti na domovima njihovim, niti moja molitva, i da poginu kao bezumni

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Meni su ljudi svakoga naroda i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se.

Moja tvrdoglavica zla je bila i opaka, sam ispovedam, premda nije proishodila iz zle volje i srca, nego iz nerazumija, nerasudija i

K onom šta su čuli, ako jošte vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s njima upravljati i od zla odvraćati, ostaju u prevari i u zlu, i svaki dan više utvrđavaju se u tom i ukorenjavaju.

Zato imajte boga vsegda pred očima, uklonjajte se zla društva i čuvajte se zli[h] običaja; radite, da nauka vaša na slavu božju i na polzu otečestva bude.

Dobar je narod i blag; ako li u čemu pogrešava, ne čini iz zla srca, nego iz neznanja. O crkovni predstatelji, nemojte sakrivati evangelsku istinu!

No, one dobrote ljudi niti je gdi čuti na svetu ni viditi! Dođe sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio

Dva ili tri korakljaja izmaknem se i tada poznam da ono na vrhu nakrivljeno, to je zla zmija okrenula bila glavu k meni, čekajući me da bliže dođem.

Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.” Vetar jošte zdravo duvaše, ali onoga prvoga zla — ni polak. Ovako razgovarajući se i šaleći, zaspimo.

— nesrećan zlopolučije — nesreća, zlo zlosloviti — klevetati zlohotnik — onaj koji želi zlo zloščastije — zla sreća; nesreća zovomi — zvani zrenije — gledanje zri sije — pogledaj ovo ibo - jer igumanisati — biti iguman

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj. — Dede, nevisto, metni malo sukna na stolicu!

— Bi molija, a prosti kâ stariji i pametniji. Jevo šta. Mi... onaj... da rečem, mi jevo ne želimo zla nikome, a teliš svojoj krvi, svome bratu, ali... ali... — Ajde, brajo, Jure, ajde kući, živ bija!

— viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!...

— Mi jesno ka malo jeglenisali s njim, kâ šalili se, misleći da je bedujast, ali mu nismo ni zla želili, ni činili, bože sačuvaj! Niti ja mrzim Bukara.

Da nije šta zlo? Knez zavrti glavom i huknu. — Nije zla vala bogu i Divici, nego... Ali, da iđemo redom! Dakle, jevo zašta sam došâ.

— Daklenka, čujte: „Zafalna pisma gospodinu, koji nas je izbavija od velikoga zla, kad je bija poaran manastir.“ — Pa kako nas je oslobodija, kad je sve pokradeno i umra fra-Vice? — reče duvalo.

Zapalija sam komšiji sino i zaklâ mu dva vola. Jopet sam ubija čovika iz jedne pećine povr sela. Pa više nisam zla činija za dvi godine, ali sam jopet ubija vratra...

Ja to ne kažem da vas pripanem, jer vi znate da bi ja prije sebi želija zla nego vami, i da baš stoga govorim!... — I tako razložeći Bakonja uspje da mu Srdar odobri namjeru i da mu obeća da će

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem! O moglo je biti drukčije: sred vlati Šuštiš žitnim klasom, zrela, sunca puna I ja motrim tvoj stas što ga

Ćosić, Dobrica - KORENI

A samo posle nekoliko dana zaključi žena da mi je narav zla, jer ni s kim nisam razgovarao sem s njom, retko i uvek strogo. Ljudi moga korena ćutanjem moraju da se brane.

“ „Prestani!“ „Sve ću da ti kažem. Pamtiš li koliko si puta pred tuđinima rekao da mi je narav toliko zla kao da su me Turci pravili i kinjio pokojnu mater?

Ona, to disanje, njegova je zla sudbina; ona mu je nakotila nesreću dovoljnu da zatre sve. Da mu je izrodila dedu, ne bi se njegov život u ovo mučenje

Siromah Đorđe nije kriv što je postao takav, što je mučio nju i sebe. Nije njemu toliko zla narav. Kako je sada za sve pita i razgovara tiho, kao nekad. Aćim se ni trenutak nije kolebao kome će imanje ostaviti.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Pokloniću ti tri broda, samo me pusti! Pokloniću ti devet brodova, ako obećaš da nikom nećeš naneti zla... — Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila. — Obmaneš li me, od rođenog ćeš života bežati!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Vremena su bila zla: posle rata, došla je kuga, posle kuge opet rat. Morije su vitlale po Srbiji. Uprkos tome osećalo se da se ono,

je, lako, savet Miloša Obrenovića da se sa Turcima mora što poniznije kako bi se iz njihove nemilosti izvuklo što manje zla.

Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka. Slutnja oštrih ivica, nemilosrdna, izrovala je preostalu radost: taj čovek koga voli bio je njen neprijatelj.

je to činio iz potrebe, nekad iz obesti a Ljubica je učila da živi razapeta između krajnosti, zavisna od Miloševog zla.

To je, po verovanju žitelja, bilo ono zbog čega je Pirinčana ostajala nepromenjena dok su decenije promicale a zla vitlala.

U tom je načinu bilo mnogo od one surovosti koja, izgleda, opstaje u svakom vremenu, a plod je moćne mašte zla. Na Dort-jolu, na primer, pozorje smrti počinjalo je u samo podne a zbivanja su se smenjivala po redu koji se mogao

Tako je ispalo da je veliki požar, u stvari, doneo ovoj ulici više dobra nego zla. Trgovac Pešika nikom nije pričao o onom crnom sjaju a ta neobična svetlost koju je, i dalje, povremeno opažao, kao da

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj! Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio! Ao, sele bosonoga, Zla ti maja do zla Boga Ne dala ti čarapica, Ni laganih papučica, Da učiniš klepa klapa Za tobome, dušo, skapa'!

Ko bi jako momak bio, Pa se ne bi pomamio! Ao, sele bosonoga, Zla ti maja do zla Boga Ne dala ti čarapica, Ni laganih papučica, Da učiniš klepa klapa Za tobome, dušo, skapa'!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

ko l' pučini zabranit kipjeti? ko l' granicu želji naznačiti? U čojka je jedan hram vozdvignut, zla obitelj tuge i žalosti; svaki smrtni na zemlji rođeni ovom mračnom obitelju vlada pod koje se svodom otrovnijem

On jedini u prostoru sv'jetlom u crnu je oblačen porfiru; zla svakoga najljuće krajnosti pod jednom su u nj krunom sabrane; on katedru mračnu sočinjava pozorišta svakog užasnoga!

Gnjev pravedni oružje je pravde! Ova gorda i pakosna duša zla je ime u sebe začela i razvila zname stradanija. Zla njegova viđu posljedstvije i pogipše tvari sožaljujem; al' je

Gnjev pravedni oružje je pravde! Ova gorda i pakosna duša zla je ime u sebe začela i razvila zname stradanija. Zla njegova viđu posljedstvije i pogipše tvari sožaljujem; al' je ime neblagodarnosti sprama oca pogreška najveća: svete

O sljepoćom opojena zlobo, o zla žertvo duše izgubljene, rat ste digli na svemogućega! Bi nesretnji morehoci pređe, - postignuti korabljekrušenjem na

" Zla pričina i zla predvještatelj kad zlu sudbu legionu kaza, na njihova božestvena mrtvo, vocari se uhilenje mrtvo, pogibe

" Zla pričina i zla predvještatelj kad zlu sudbu legionu kaza, na njihova božestvena mrtvo, vocari se uhilenje mrtvo, pogibe im živost

Nepravda je Satanine duše zla šar crni u vozduh izvela: ad se zove, zlosti mučilište, zloga cara mračno vladjenije.

lete užasne furije s krikovima adu priličnima, smirit sebe u mrake ne mogu, iako je njihova stihija, jer ih muči zla ćud i opaka da mučenje svoje uspu crno na slijepe neba mutitelje.

sasvijem protivna zakona: na jednu će zakon pravde blage bit u svete načertan linije, na drugu će prevlasnika njina zla svakoga crnjat se zakoni - adski spomen sveze sa Satanom.

Zlobo kleta, da te bog ubije! Zla porazo roditeljske duše! Zla predskazo otrovne sudbine! Prva se je krvlju oskvernila bezakona ruka Kainova, prvoga

Zlobo kleta, da te bog ubije! Zla porazo roditeljske duše! Zla predskazo otrovne sudbine! Prva se je krvlju oskvernila bezakona ruka Kainova, prvoga je sunce vidijelo ubojicu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Onde piše: „Ne brinite se za sutra, jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga“. Svi prisutni saglasiše se sa tim rečima. Njutn ostade u Ulzdorpu do u jesen godine 1666.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Možeš me mrziti i gaditi se, ali ti bar znaš ko sam bio. Ni na koga se nisam bacao, nisam bio rđav, pakostan, nikom zla ni sam želio. Nikad. A eto do čega sam dospeo. Sad je svaka rđa bolja od mene.

U tom trenutku, ćelija, sva krvava i opoganjena po zidovima, bila je slabo osvetljena, a dva iskrivljena, zla i zlobna oka stražara pred vratima, sa bajonetom o ramenu, vrebala su ga krvnički kroz četvrtastu rešetku od gvožđa.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

(Otuda ona glad doživljavanja, kao neki duhovni superinsulinizam, sa svim sadržajem patnje i zla koje i sebi i drugome nanosimo, katkad možda nije drugo nego akt instinktivne samoobrane, legitiman i neosudiv kao i

Pa kad je najzad prikupio snagu i došao kući, nešto ranije nego obično, ne sluteći nikakva drugog zla osim onoga što je u sebi nosio, te zatekao kod žene ljubavnika, ona se razbjesnila kao furija, ružno ga izgrdila,

pod maskom isto takve sramežljivosti i rumenila, istu takvu, ili čak i veću, mjeru neprozirne crnine i neprovjerenog zla. Bez sumnje, svak nosi u sebi ponešto te vrste.

Nije odgovaralo mojoj prirodi to perverzno pregustiranje budućeg zla. Opirao sam se. Pa ipak su time bili uspjeli da mu usade nejasni strah pred pomisli na eventualnu manje vedru budućnost.

Porasla faktična moć i proširene praktične mogućnosti za pravljenje zla samo će učiniti da on poraste u vlastitim očima, pojačati će u njemu uvjerenje o važnosti vlastite ličnosti, a uporedo s

kakve je sve snage kadra da pokrene, na kakve je sve podvige ili zlodjela kadra da čovjeka natjera, kakve li kvantume zla da u njemu oslobodi takva jedna primarna sitnica! Mali lični resantiman kadar je da učini čitava čuda.

Danas oni nezasitno xoće da im se priča o njihovoj bolesti. Ljudi traže što goliju konkretizaciju svog zla i svog pakla...

A koliko li zla znade nanijeti ljudima! Evo kako to izvodim: malobrojne su radosti primitivna čovjeka. Ono što me kod primitivca

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Svaki ga je znao kao neradina i pijanicu, ali niko nije ni pomišljao da gleda u njemu zla čoveka. Drugi je takođe doseljenik, zvao se Novica, a tvrdio je da je Crnogorac.

« Otkako je učinila prvi korak za bliže poznanstvo sa Đuricom, od tada joj vazda stajaše na dogledu neka zla slutnja.

Nešto ne znam kako je sad po drugim zemljama, ali držim da svud ima toga zla. — O, te kako! — reče apotekar. — Banditi su veliko zlo u svima državama...

Jednoga se zla oprosti, a stotine drugih, manjih i većih, rađahu se... Dokle će se ovako ?... Kad li će doći dan da i on položi svoju

Nemoj da me dovodiš do zla, jer može biti svašta... — i on preteći mahnu glavom. Stanka skoči, pa stade pred njega.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

OŠTAR DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO

MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA 344 BABA I ĐED U LOVU 345 BABA I BLAGOVIJEST 346 BABA I SMRT 347 SVETI ARANĐEO I

351 ŠTA JE 3APOVIJED — ZAPOVIJED JE 352 SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE 353 I VRIJEDI 354 POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO! 355 MOJ JE PREDNjAK 356 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 358 BOROVIČANI SKAČU U MAGLU 359 SELjANI I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI

On jedva to dočeka i ode. Kad on došao do tetalije, ali ona zla viče, psuje, te kuni, bože, kuni, do boga se čulo, ne zna se šta sve radi, kune i kune, najzad reče: — Još jedanput

Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam. Moj sinko, ti plačeš zato što si gladan; tvoja zla maćija ne da ti jesti, jer hoće da te šundra; ali ne boj se, neće joj to poći za rukom, jer, pomoću božjom, svakome

i otjera ih u svijet bez igdje ičega, a on ostane tu sa svojom ženom, te je poživio još dugo, srećno i zadovoljno. ZLA ŽENA Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene.

sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crkoh od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi je ova strana što je bila od nje osijeđela, sve od njezina zla!

od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi je ova strana što je bila od nje osijeđela, sve od njezina zla! Prođi je se, ako boga znaš! Ostavi je tu đe je; a evo ja ću tebe učiniti čestita što si me od nje izbavio.

Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu te posiju šenicu i

već veliki momak, onda ga car otjera u svijet, i kaže mu: — Da se nigdje ne staniš, dok ne nađeš gdje su se dva zla udarila.

glogov trn gdje se oko njega obmotala guja, pa guja peca trn, a trn bode guju; onda pomisli u sebi: „Evo ovo su dva zla“, pa pođe unaokolo razmatrati ona mjesta.

Tada kralj reče: — Valaj, i jest tu bilo zla. A čoban prihvati: — Valaj, nije zla, nego dobra. Opet pita kralj: — Kako, more?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Možda spava sa očima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan života, I s njom spava, neviđena, njena lepota; Možda živi i doći će posle ovog sna.

Možda spava sa očima izvan svakog zla. MI ČEKAMO CARA VELIKI DANI MI ČEKAMO CARA Poneli smo u rat svoja srca muška, Suze sede kose, zagrljaj

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Neverovatno je koliko su ljudi malo znali o uzrocima ovog zla koje se pojavljivalo u zemlji svakih petnaest do dvadeset godina.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Junaka, koji stekne prijateljstvo vile, nikakva zla kob neće zadesiti. Svojom nadprirodnom inteligencijom i veštinama vila bi uvek nalazila izlaz iz teškoća.

iz ove grupe nikad nije ranije prelazila Atlantik, i kako je putovanje bilo praktično završeno, mislio sam da nema zla u tome da im opišem neke od strahota Atlantika koje sam doživeo kada sam ga prvi put prelazio pre devet godina.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— umešaše se i devojke. —Kad hoćete neka! Gradi se u nas nova crkva. I njega uzelo na radnju. Hoćeš vidjeti zla... Jedne večeri donijeli ga kući prebijene noge. Jad i nevolja! — završi naglo. —Pa si ga bolesna ostavila?

Ugleda da su kućna vrata zaprta i da oko kuće nema ni žive duše. Ona ni u snu ne naslućivaše zla, niti mu se nadaše. Ali ipak, u prvi mah, u njoj je nešto čisto zadrhtalo i poteralo joj življe krv u glavu. Upre vrata.

Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra.

Stari Nikola vidi da su se djeca počela ljutiti, a nije ih lako odljutiti kad im prekipi, pa, da ne bude zla, odredi da se s duhanom kući povrate. Mlađi sin potjera konje, pa s ocem odjuri iz grada.

—Ispričaj sve protu, — nuka mlađi brat Spasoja, kad je Mitar odmakao. — Nema tu zla.. . branio sam se...— i, ugledavši neimara, veli življe: ispričamo, videćeš, biće nam lakše!

Već molimo te kao boljega, otjeraj s radnje onu nalet, da ne bude zla. Oba brata uprli očima u nj i žele da čuju odgovor, ali on zateže, razmišlja — ne zna na prvi mah što da im reče.

uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce ne grije i gdje se tjeskoba usred podne osjeća, čisto se rastužiše — zla slutnja poče se javljati.

” Pa se diže i tješio ih: —Daće bog te neće biti zla! A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu.

No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti. Braća se živo zgledaše, a otac promijeni govor i upita ih: —A imate svoju potrebu?

Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na

Misao joj se navraća k djetetu što je od juče samo u kući ostavljeno: biće gladno... plakaće, može biti da mu se što zla dogodilo? I ona, gledajući u mrtvoga Marka, ne misli no na svoje nejako čedo...

— Kaži gospodinu sve što znaš! — umiješa se Antica mirno. — Nije u tome zla! — A što ću kazati? — popusti on. — Ona je, valja reći istinu, majka ovoga školja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Nama je istorija priredila dva zla: duge prekide, prave zevove u kulturnome razvitku, uz njih još i vekovnu dijasporu.

reda, uljuđenosti i životne sigurnosti u svom zavičaju; s jedne strane beskrajni neimarov gradilački zanos, s druge zla stihija (bolest i smrt) koja ga je pokosila čim je most završio.

iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla. Tu istu borbu naslućujemo i u besprekorno izvedenoj noveli „Most na Žepi“.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

sredinom XVIII veka takođe predstavlja pozadinu - ali širu i značajniju - na kojoj se razvija radnja romana i ispunjava zla kob likova I, kao što ih ne smemo nazvati ratnim romanom, Seobe s jednakim pravom ne možemo smatrati ni istorijskim

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

U drukčiju je pečalbu pošao. Sastavio je Družinu po starom krdžalijskom zakonu: od zla oca i od gore majke, u kojoj se o veri ne pita.

Čak ni pravoslavni sprovod ka večnoj kući nije mogao da gleda. A zla im nije tvorio. Ljudi su u njemu gledali čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili,

Ali nemoj da se ljutiš. Otišla ti je zla riječ da si krvnik za našu ruku. Težak ti je i zbor i pogled. Čulo se da je za tebe svaki Srbin krsto, lipovo štapče i

Novica Prele– žanin bi se manje začudio kad bi na njegovu mestu video Derviš-bega koji je do svojega bekstva tolika zla počinio!.. – Te to si ti, Selime? – Baš ja glavom, kao što vidiš!

mirnoga i u suštini čestitoga Arnautina, prostoga muslimanina koji je od te tako stečene vere živeo, no ohola i zla Turčina koji prezire i mrzi sve što na čelo podiže tri prsta.

sumornost mu se podvukla, lice još crnje, oči dublje upale, ali u svoj snazi neko svečano primirenje, preko surova i zla izraza tanko-tanko se prevukao neki duševni smešak. Kao posle sloma, kao pri ozdravljenju. Tu samo na uglovima očiju.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Srbija j’ samosvojna, podesna j’ njiva ta, I tvoja reč će možda istrebit’ seme zla, — Al’ šta ću, bolan, ovde, kako ću, šta ću ja!...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

(Načini smešan kompliment i otide.) SARA: No, kako vam se dopada? RUŽIČIĆ: Zla volšebnica pretvorila je lepotu Helene u rugotu Hekube. SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri.

Miljković, Branko - PESME

189 PRIJATELjU PUTNIKU 190 PRIJATELjU PESNIKU 191 DOK BUDEŠ PEVAO 192 VESELA PESMA 193 ZLA SVEST 194 PROMENI SVOJU PESMU 195 OČAJNA PESMA 196 ZAJEDNIČKA PESMA 198 PESMA ZA MOJ 27.

poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz

se gaseći se Onaj ko nesebično ustupa suncu Mesto na kome se reč ni noć ne zaustavlja Vidi pticu koja leti izvan zla Izletevši iz jedne jednačine rugajući se Onaj koga je svladao svet I strane sveta oduzete od sunca Vidi čudo

iz mržnje dok pesma nas spasava Plašljivih reči i šturoga klasja Sunce je mrak koji nas osvetljava Obasjaj oh obasjaj ZLA SVEST Videh li u nasilju prerušenu sreću Il tri puta dat sebi tri puta rekoh ne O smilujte se uzmite natrag Slobodu

I hlebovi se pod zemljom školuju; Ja bih se želeo na strani zla tući; Pa ipak, po milosti istorije, Povraćajući i ja ću u raj ući.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba dete sačuvati od pogleda koji mu može doneti zla. Na ulici razgovaraju crne žene između sebe. Kako je Dakar vavilonska kula, to je svaka drukčije očešljana i svaka

— To vas zabavlja, da ih plešite? — Ne, ništa me ovde ne zabavlja, ali pokatkad prezirem ih iz dna duše i želim im zla. Nailazimo na Đule koji još igraju, prljavi, u ekstazi; dosadno i glupo, kao ono prvo veče kad sam stigao u Boake.

Katanac, marke Jal, obavijen u krokodilsku kožu. Dosta je poželeti nekome zla, zaključavajući katanac, pada onaj istoga časa mora da umre. O katanac je zakačen čunčić za navijanje konca.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A tako mi i Osman kazuje da je baš glavom Stanoje dohodio... TREĆI TURČIN: A dakako!... PRVI TURČIN: E, zla poganika!... DRUGI TURČIN: Još nešto ima. Vele da je nekakvu curu baš samome veziru oteo. Al’ o tome drugi put!...

TREĆI TURČIN: Jemin Alah, a od malena patim oda zla pogleda... (Uklanja se ustranu.) DRUGA SCENA Pređašnji. Glavaš dolazi. Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

— Tako dakle jedva Rusi otkraviše ruku, Mene ot zla izbaviše, utišaše huku. Sice šest meseci mraz za mrazom steže, Nos i uši pali, noge ljudem veže.

srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O, ja ću ju umiliti s okladom u pjelu, — Zla ne može duša vitat v onom krasnom tjelu! Svirjel moju čuće ona.

Kane l' oni žizan svoju vašem pridat drugu, Ili serce mnje pljeniti vaše kao slugu? Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta!

Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost! Gledajte kako carstva sograđani Na polju svoga jezika revnivim Borenjem speše k svetoj celji.

Vid ćete mi vi uzeti, Oku mome plač doneti Pomračnome. Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte. Oko mamno, čarodejno, Jeste vabjašč polnasmejno, Prevarljivo.

Dnevne tuge rađaju sne hudne, A sni noćni rastuže nas budne. Jesmo l’ bez zla koji čas? Čovek, strava čoveku, ah! veća, Goni pravdu, što je sviju sreća, Goni mir iz sveta sav.

izušćene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: „Primi ovaj mač, ako dobro uzvladam, za mene, Ako je vlada mi zla, nosi ga suprot mene. Šta tam’ huči? Razleže se kamen, i ljuti se pena, Gvozdena vrata su to, lađama beda i grob.

Topla tebe nedra očekuju, čisto sedište, Da te od svake sobom zaklone bede i zla. Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice.

Ali nema zle sreće da sreće nema u sebi, Stog’ se i zove sreća, mada je huda i zla: Koliko lepih nožica, i kakvih jedrih listića Željno tu oko vidi — znalcu i tuga i slast!

Pa ako je što i znatno, to se jedva terpi, Osuđuje, ukorava, rasteže i kerpi, Kod takova zla espapa a goreg pazara Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.

No zla sudba ne da mi se maći, ne da mi se vozvratiti majki, da joj kažem čto je čedu majka, i kako je više vsego ljubim, više

bozi; pervonačalni iz njih bje Bjelbog, načalo dobra, tvorac i podatelj vsjeh blag; jego protivnik bje Černobog, načalo zla, tvorec vsjeh koznej i zol, ljubovavši sja mučenijem roda čelovječeskago i poraženijem jego vsjačeskimi neščastijami;

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!... A zla vi sreća, vitezi, da kakvi će ni bit’ gospodar, nego slobodan?... Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala

Bojić, Milutin - PESME

Stog beži takva, maglena, prozirna, Da zapamtim te uvek takvu istu, Kao ikonu od zla što spasava. Raspi se u prah kô zvezda svemirna — I da te sanjam blešteću i čistu Što ti ne beše ona Žena prava?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U istoriji manastira Đurđevih stupova obrađen je lik ktitora, Stefana Nemanje, koga zla i nepravedna braća progone zbog njegove ktitorske delatnosti, ali ga patron manastira, sveti Đorđe, spasava i pomaže mu

izmučene životinje, konkretizovan je u srpskoj verziji odmetanjem životinja u hajduke kao jedinom mogućnošću odbrane od zla.

Jakšić, Đura - PESME

pasti... ili večno Zla i podlost prezirati Lednim okom gorskog lava... Ja sam stena, al’ krvava!... 1860. ĆUTITE, ĆUT’TE!...

Nastasijević, Momčilo - PESME

4 Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav ostavi trag.

MARINA PESMA Jadna moja Majko, kameni, kameni nedužna!... Kod žive tebe narodom kad zla ote se reč, strašni spomen tvoj osta na veke!...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Za njega je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka: »Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla« (Vuk, Posl., 6419; upor. i Mojo Medić, Bijeli luk i nokat, Javor, 1891, 189 id.).

shvatanjima) iz istog razloga iz koga se noću ne ostavljaju napolju — to jest, da se za njih ne bi zalepila kakva zla duša.

Kako u ranije tako i u kasnije objavljenim varovanjima b. l. je (v. SEZ, 55, 1953, 230 id) zaštita od svakog zla, u njemu ima 77 lekova. Bogiša. Po ličnom saznanju Milenka S. Filipovića, u Dubrovačkoj župi b. (ili »cvijeće sv.

Pre nego nevestu (da bi je zaštitili od svakog zla) izvode »muškarca okićenog lukom i vencom paprika« (GEM, 42, 1978, 372, okolina Zaječara). Pelen. U narodnoj pesmi p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— veli jedan od komšija. —Što ne bi vjerovao? — javi se jedan vremešan čovjek. — Nađe se svega kod ljudi: i dobra i zla! Pa bilo je i dosada, ako i rijetko, toga kod nas... A Vojkan, udovčina, nakresan, pa... bi što mu drago! .....

pogaču i nekoliko komada planinskoga sira, da prismoči u putu, pregršt oraha i komad blagoslovene svijeće, da ga od zla brani i na pravi put privede. Puneći torbu, stara ga svjetuje, a otac Ilija samo puši i sluša ...

I podrža tako, sve dok bijasmo na dogledu moru... Nego po podne prevrijemi na čas, ali, eto, nema još zla... još se može... Pada li, pada... i učesta snijeg. Ali podnoć najednom sasu pušavica, kao brašnom iz pune vreće .. .

pa se zaklonih tu, čučim ogrnut i tako dočekah zoru... I evo me sada ovdje... I ne bijaše zla, ljudi, da ne odnese led ova dva prsta... Evo, nikako ne motu da ih skupim... —A otac mi? —Ne znam...

Pa ja i ne branim da pošteni ljudi sklone svoje blago za mećave i zla vremena baš u mojoj ogradi. Neka reku ko im je to igda branio?

— Majko, bojim se zla! — sažali Božica kad Rade izađe... — Bog se rasrdi na nas... i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majku božju,

— De, vidi, Rade, — zamoli — ima li zla u njoj? Rade se nasmija preko volje: — Odavno već ja ne vjerujem u gatke! — odgovori zamišljen.

—Muč', grdobo! —A brat mu, Krnje, lugar je! — nastavi Cirilo. —Pas, gospodaru, kao i on; vele ti je zla učinio. A znate zašto su ga prozvali Rogom? — i naduši se obijesno smijati. — Lako je za nj!

Nije bio druge, već da ideš po nju u varoš. Ko je imao na što da naprti, ne bijaše mu velika zla; dognale bi se dvije do četiri fučije, pa štednjom zaleglo bi za dva—tri dana.

Sjeti se namrgođena očeva lica, svojih nedovršenih nauka, tuđe volje i svega onoga što ga je kao zla kob već od rođenja gonilo i uvijek bilo proti njegovih prostih želja.

A nisam moga... Pomoga sam mu u drugoj prigodi; ma isto, rđavo sam se vlada... A hoće li bit' zla? — Ne znam ti reći, — odgovori Ivo. — Neće ni ova mitit' bez arči!

Iseljenici što se otuda vraćahu nijesu o njem govorili ni dobra ni zla, no zasve pripovijedalo se „ružnih” stvari. U zadnju govorilo se da je bio gospodar velikog hotela koji je iznebuha, a

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Toliko podao nisam. Dimitrije Kratkotrajnu vedrinu i radost smenio je muk, a onda se iznenada onde ustobočila zla vola i pizma.

unaokolo neće ostati ni jednog prokletog glogovog drveta ni džbuna, jer će, da bi isterao vraga i očistio manastir od zla, narediti da se na glogovini kuva svakodnevni obrok.

Možda ću preterati kad kažem da se dečak pre svega ustremio na zla stvorenjca apište, koja kako narod govori stanuju baš ovde, u pukotinama ove stene.

Ona ruši naša najuzvišenija čuvstva. Ismejava svetoga Đorđa, a on je ovaploćenje viteštva, utamanitelj zla. Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje. Smeje li se to aždaja? Kezi li se? Je li to sveti Đorđe zgranut?

Kaznu je izvršio Dadara! I opet je jadni Bukara bio smešan dok je onako mršav i izdužen, kao zla godina, visio na grani s koje su opadali veliki gnjecavi plodovi i šarali mu prtenu košulju i modro lice.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

danas pir, Da sa njenim zadisajem Sipaš miomir…“ Ljubičica glavu diže Iz dubokog sna, Pa sad više ne uzdiše, Zaboravlja zla. April, 1876. POZDRAV ĐURA JAKŠIĆ Oj Kozače, ratni sine!...

Stanković, Borisav - TAŠANA

I zato: ko je umro — umro; ko je živ — neka živi! I zato neka svaki od vas, pomažući sirote, ne čineći zla drugome, živi i raduje se životu. Neka se raduje bogatoj trpezi; raduje mekanoj, toploj postelji; zdravom i dobrom snu..

I zatoj ću te baksim pred nji da te tepam. Zatoj ti ovo kazujem, da posle nemaš zla volja na menme za tija šamari što si gi od mene izručaja. Sag brgo na posla! (Ugura ga u podrum i gviri.) Ulazi Saroš.

Čekaju da im nana dođe. A nana im nikada, nikada neće doći! Ah! Kada budu porasla, deca moja, o nani će samo zla slušati... Gle onog starijeg švrću, kako mi pametno oko ima i lepu okruglu tatinu glavu... (Okreće se.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Mladost grabi, tako je bilo, i biće... Veća je briga Srba. Kažu kod nas da nema zla iz kojeg ne može izaći dobro; ali Srba nekako neće dobro.

sve se smirilo; a što se nije smirilo, to se zatrpalo svakidašnjim i uobičajenim. Takav je uvek ritam nevolje, zla, bolesti.

” Dokle god u ovom svetu jedan ima slavu da može i sme, a drugi ima sramotu da trpi i mora, dotle je svet carstvo zla. Prestravila se palanka od sebe, od carstva zla u sebi.

Prestravila se palanka od sebe, od carstva zla u sebi. Neki stari ljudi se najzad, kao na prstima, izvukoše kroz kapije, koje su nečujno otvarali i zatvarali za

No, sve, sve se mora podneti. Nepopravljivo, nenadoknadivo, mora nemoćni čovek nositi i podneti. Svaka zla i pogana reč stoji na čovekovoj savesti kao kamen teška, ali mora se nositi i podnositi...

Petrović, Rastko - PESME

VUČITRNSKI MOST O, na poljani širokoj lučni kameni most stoji, Ljubi ga moja duša i do zla boga sam uzbuđen; Prelaze tovari, ždrebac upregnutu kobilu doji, Reka pod mostom teče, pod rebrom mladost

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Naročito je dobro shvatio tajne trava i tajne lepe reči, uveren da nema zla koje se ne može otkloniti jednim ili drugim.

Ljudi koji su stajali oko njih posmatrali su ih zaustavljena daha, užasnuti. — Ko će ih sada od zla braniti? Šta hoće ta devojka? — pitali su se u sebi, ne usuđujući se da glasno izgovore ni jednu jedinu reč.

Zraka se sunca još nije takla vode, a već je bio s druge strane zla. Ah, kako bi kliknuo da mu u ustima nije bilo vode! Ovako, s brega košuljicu hitnu, i uzmače.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

A ta vonja je najčešće bila zla. Bog je puštao moriju i uništavao čitave porodice, bog je dopuštao užasne zločine, bog je radost iznenada pretvarao u

silama prirode, želja da se te sile savladaju i učine saveznikom izražavala se u naivnom verovanju da postoje zla i dobra božanstva.

Strahinja, izdajnik i branilac otadžbine u Kneževoj večeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u pesmi Jakšići kušaju ljube, mladoženja starac i mladić u Udaji sestre Ljubovića.

On beza zla, sine, proći ne šće, ne šće s carem, sine, na Kosovo; okrenuo drumom lijevijem, te na našu Banjsku udario, te ti Banjsku,

ja idem preko Carigrada, teva m' koja sukobiti beda, te me teva na mejdan zazvati; ja ću s' teško bolan učiniti od zla bola teške srdobolje“.

Glas dopade crnom Arapinu: „Zla ti sreća, crni Arapine! Stiže junak u tvoje svatove; konj mu nije konji kakvino su, veće šaren kako i goveče; nit' je

Vrati Arap sivu bedeviju, pa govori Kranjljeviću Marku: „Zla ti sreća, neznani junače! Koji te je đavo navratio da ti dođeš u moje svatove, da pogubiš kuma i đevera?

Sve povika malo i veliko: „Bog da živi Kraljevića Marka, koji zemlju od zla izbavio, koji satr zemlji zulumćara! Prosta m’ bila i duša i telo!

“ Gdi je Madžar okom pogledao, tu Kajica strelom udario. Zla Kajici sreća pristupila, te ne gleda strele u Madžara, već on gleda nišan za oblakom: zape strele od Sibinja Janko, i

i sivi sokoli i bijeli ukraj Save dvori mome bratu Zmajognjenom Vuku; moje blago mojoj staroj majci, nek se rani i oda zla brani; moja luba, al̓ je roda tuđa, ona me je često opadala mome bratu Maksimu vladici: „Despot Jovan hodi po

oružja — ispred sebe đerđef oturila, dvije mu je noge podlomila, pa je sobom bila govorila: „Bože mili, čuda velikoga! Zla pogleda u dobra junaka! Kako li ga Turci prevariše, i bez rane i bez mrtve glave svezaše mu ruke naopako?

Juče su se puške ispucale, svu je Mačvu tama popanula: nije tama oda zla vremena, ni godina što roditi neće, već je tama od prâ puščanoga“.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I koji je taj drugi, posnažniji zakon od božija zakona? Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne muke.

imadu i ptice gnjezda im svoja; a ja, odkako bih sin čovečiji, nejmam ni toliko svoga mesta gde bih isto svoju glavu od zla vremena zaslonio. Sažali se na njega o, čoveče, dobrokućanine dvorski! te mu podaj stan u tvome ti srdcu!

sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan sam, a ja, krvavik, Boga zaboravih, koji me oda zla čuva; Davidu proroku nisam vnimao o tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne

Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li. Mrtvim pak u grobu smrdljivo rastrunjenje. To je svima poslednja izdata čast.

Ta njihova mučiteljska oruđa, čimno muče ljude, sasma su teška i zla, debeli nokti nepregibati, zli bičevi, crna klokoćuća smola, smradljivi zadah, kreveti žeško ugljevlje, nezagašen

(I prebeda ovo pišući u opraljenoj knjigi, na zloj hartiji, jakož i vidi se, s neupravnim mastilom!) Od svega ovoga zla i bede, ti nas oslobodi.

) Od svega ovoga zla i bede, ti nas oslobodi. Oslobodi nas od zla plivajućih u ovih rekah, štono su vode zle, jezičaske i nas progone i našu crkvu rade da potope.

Jerno njino u miru boravljenje i sloboda, nas od zla zaklanja, i brigu nam s naše glave skida, mirost daje... Svesrdo se za sve te ljude po podretlu i po redu više iskazate

Kade si nam za potrebu na zemlji, ti, naš grad velikoga cara, mesto tvrdo koje će nas od svakoga zla zakloniti, i skoro trčiš nam u pomoć ka jelen. Kade te zovemo na vodi, to taki plavaš nam slobodu na lađi.

Žao mi ga je što se rastasmo, S milokrvstva stajao bih pri njemu, Al' od zla zaduha mu, klonim se! Otpre hubav i lep bijaše, A sad sasma ogrubi.

Zločest je bio ljutica i Ptolomej, Aleksandrov princ, misirski kralj. Od zla mu probeže njegova žena, kraljica, k svome ocu.

Kako je da je, on već kćaše svoju volju ispuniti i dopraviti joj taj hram. Ama i Bog ne dopusti mu: sprečaše mu zla vremena i ostala svaka nezgoda čini se s pribivanjem. Kad ne može, tad ne može se praviti!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

odmah osetiše da nije dobro kad ne sme da dođe, zato se u četvrtak krenu sama Tašana do Uranije da vidi šta je bilo. Zla slutnja se obistinila. Tetka Uranija joj je sve ispričala.