Obradović, Dositej - BASNE
Njegovi zavisnici oklevetaju ga i nalažu na njega da je on s nepravdom i grabežom sobu jednu zlata napunio | u koju nikada nikoga ne pušta.
δέ μοι μήτε χρυσός εν δόμοις, μήτ΄ Ορϕέως κάλλιον υμνήσαι μέλος, ει μη ΄πίοημος η ϕήμη γένιτό μοι: Neka mi nejma ni zlata u dvorovi, i od Orfeja lepšu nek ne pojem pesmu, samo znamenito ime nek mi bude!
me poleznim jezikom naučiti se i prekrasne božestvenih umova knjige čitati; i želeći da se ove, meni pače vsjakago zlata i bisera čestnjejše i dražajše blagodati dostojan koliko mogu pokažem; i da ne čujem jedanput ono neblagodarnoga raba
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi! Ni srebra ni zlata, ni brašna ni soli, ničeg nismo našli, a dušeke, a jastuke, a perine, a sena, sve smo bajonetima izboli!
I krekljavo je drvo ujesen zlatno! Nema puta da nije posut zlatom! I do svinjca se ide stazom od zlata! I ja ti kažem: nije zlato zlato!
SIMEON Dok sve srpske zemlje ćute, zanemele, čekajući da čuju Nemanjin glas, on skida krunu, otpasuje mač, i sa zlata u pepeo silazi, bos.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Je li, Surepe, harambaša će se više obradovati onoj tikvi ćelavoj (i tu pokaza na Kruškinu glavu) nego da mu nosimo od zlata jabuku. Surep mahnu glavom u znak odobravanja. — A već za Stanka i da ne govorim!... — Danas je moj dan!
Dučić, Jovan - PESME
Nit znade za vino u kupi od zlata, Niti za poljubac u zakletvi; sama, Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata, S nožem, ne u ruci, već u zenicama.
Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji od srebra, zidovi od zlata.
DUBROVAČKI ARCIBISKUP Pod pločom u crkvi okana šarenih, U mitri, pod teškim pokrovom od zlata, Spi mlad s grbovima plemićskim po steni, Arcibiskup Marin, sveti potestata.
Afrika
plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
Nalazio sam suviše malo zlata a suviše mnogo gorčine. Prešao sam na trgovinu; treba procunjati kroz svaku najmanju naseobinu, prelaziti stotine
Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke. To su krovovi koje crnkinje prvo ispletu od dugih savanskih vlakana, pa ga posle samo kao šešir
okovani mučenici, u manastiru što je na domak veličanstvenog plavog Okeana, kojim plove brodovi na sve strane, put zlata, sreće i bogatstva. Vraćamo se u varoš, između novih belih ulica, dvorišta sa pacijima, lozama i šedrvanima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što to često biva, kod ostarelih konjanika, ličio je, po malo, na konjski. Njegova kosa, pre, kao od starog zlata, kao i Pavlova, bila je sad riđa i proseda, a čekinjasta.
Na nogama je imala srebrne čizmice, a korzet joj beše od zlata. Ličila je na kirasira koji se smanjio i koji se, u lofru, pretvara. Dočekala je Isakoviča à la grande.
A i njeno telo bilo je opušteno. Imala je samo kao neki slap od zlata, na sebi, dugu, bujnu, plavu, kosu. Isakoviču se bilo grlo steglo, a jezik sasušio.
Nekoliko kandila srebrnih, i čaša od zlata, data Šišatovcu. Na dnu Đurđeve ljutnje, na tu Nemicu, koja je bila mila i vesela, a koja je, očigledno, iskreno volela
Činio se sav kao posut cvećem od zlata. A dugmad su mu bila zašivena ritmičnim redom, kao da su vojnici na egzerciru.
Njegova dugmad, srebrna, u dva reda, svetlucala su, tupo. U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima kose, boje starog zlata.
U crnini, okovratnika, Pavlovo lice činilo se kao od zlata, sa brcima, i uvojcima kose, boje starog zlata. Isakovič je imao plave oči, koje su tog dana bile tamne, boje ljubičica, a crte oštre, nemilosrdne, kao da će da gleda
Svaki dan se čulo da je carica dala veliku svotu zlata, čulo se da im je dodeljena zemlja, da će dobiti oružja, ali sve se svršavalo na tome da im je data rosijska uniforma,
Teodosije - ŽITIJA
Primivši i množinu zlata donesenu mu, za svoju potrebu uzeo je hleb i vodu, a ostalima u Svetoj Gori bio je kao Toma Indijcima.
Poslaše mu i zlata, više nego prvi put, a priložiše zasebno i manastiru Vatopedu, gde je sin njihov odlučio da živi, zlato mnogo, a crkvi
Posle kratkoga vremena uzevši veliki tovar zlata i sasude zlatne i srebrne, radi deljenja manastirima i pustinjacima, pođe odmah na put.
A bogomudroga Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta
A ovaj blagočastivi i hristoljubivi veoma se obradova zbog ovoga, posla k njima veliku množinu zlata i mazge na posluženje im, kao što mu javiše, moleći ih da šalju i uzimaju što im je od potrebe, odajući im blagodarnost
Jer od početka mnogo zlata dadoše za podizanje toga manastira, i kupiše mnoge metohe i naselja, i dozidaše obnove koje su trebali, i ovi su ih zbog
U Gori Svetoj, u oblasti tvoga manastira, na tom i tom mestu, potražićeš i naći ćeš dva skrovišta zlata, koja uzevši sve što ti je u Bogu potrebno ustrojićeš.
I odmah privedoše mnoge koji su tajnu čuvali, uzeše veliku količinu zlata i prenesoše kući. I dogodi se kako je Gospod govorio preko proroka: „Moje je zlato i moje je srebro, i kome hoću daću
Jer i tu beše dao mnogo zlata za podizanje toga manastira, i zato ga njegovi žitelji smatrahu kao ktitora. Posle toga ode ka svetom ocu, mitropolitu
na mestu zvanom Studenica, sa psalmima i pesmama časno časne i svete njegove mošti i mramorni grob položiše, časniji od zlata.
groba prepodobnoga svoga oca, hoteći da vidi šum koji se čuo, odmah iznenada ugleda taj preveliki mramorni grob, od zlata skupoceniji, kako je blagodaću Duha Svetoga ispunjen mirom kao mnogim vodama, i kako odasvud šumi vrenjem mira.
I tako se ispusti iz njihovih ruku. A samodržac Stefan dade mu veliko mnoštvo zlata, njemu na potrebu i radi razdavanja manastirima u Svetoj Gori, i onima koji samotno žive i svima potrebnicima, i sam ga
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
je dotada samo država eksploatisala, privukli su mnoge privatne ljude i strane kapitale, naročito rudnici bakra, uglja, zlata i srebronosnog olova. Većina malih varoši, ekonomskih centara pojedinih krajeva, skorašnjeg su porekla.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i ispričah Rašidi o Baronici i zlatu, ali ona reče da ne veruje u te priče: da je Baronica uistinu baronica i da ima zlata, ne bi hodala unaokolo u haljini iz prošlog veka; jela bi i nešto drugo sem povrća, i ne bi spavala u onoj kući od
- potprašila je tur maleckom, pa upitala šta je to tako moćno, to što sam uradio, misli. Jesam li došao do onog zlata, nešto slično? - Još više! Izmlatio sam svog očuha!
- Baronica nam je sama rekla njihova imena i dalje se smejala, ali smeh joj je bio malo prigušeniji. - Zlata tamo nema. Moraćemo da se snađemo na drugoj strani, ili da pođemo auto-stopom kad se završi ovo školsko čudo!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Seli su za ručak. Velika, lepa sala, sve od zlata i srebra trepće. Na duvaru likovi znamenitih Poljaka, slika slavnog vojvode palatina Tarnovskog, Sobjeskog, Košćuška,
Od profita za „auspruh” kupio je gospodar Sofra gospođi Soki i ćerkama lepe đerdane od zlata i haljine. Kupio je i za Šamiku detinje poljske haljine, „kurtku” i tako dalje, kao što gospodska deca u Poljskoj nose.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Znajući dobro da ne mogu sobom poneti stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.
Vuk Isakovič bio je u tom trenutku lep, svojim grozničavim očima, boje starog zlata, i svojim pomodrelim usnama, pod garavim, zmijskim, opuštenim brcima, koji su za nju bili nešto tako neobično.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Brojne su amajlije izrađene od metala (gvožđa, srebra, zlata itd.). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku
Najradije se detetu stavlja minđuša od zlata zbog toga što zlato ima magijsko-zaštitnu moć da „odbija uroke i svaku naudbu“.
(V. V., NSP) — Bolje sin od kala nego devojka od zlata. (M. V., ŽuP) — Muško da je ko makovo zrno — ono je opet starije od ženskinja.
se rodi đetić i tigle se na kući vesele, a kad se rodi đevojka i oganj proplače“; „Bolje sin od kala nego devojka od zlata“ itd.⁴⁹ Promene položaja deteta tokom odrastanja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
duge sedefaste, sav biser što u školjci raste, zvek perpera i talira, sve blago što ga sebar zbira, pregršti i vreće zlata što se staču sebru s nokata, sa motika, sa lopata, svaka olovna ruda i srebrna tanušna žica da teku do carskih vrata.
kose, slomljenu potkovicu, ili samo srmenu iglu inja, i školjku rose, da ne utaji, da caru nosi kao da je našao pregršt zlata. Ako mu nađeno samo prenoći u nedrima ili pod uzglavljem, da se za utaju kazni po zakonu koji kažnjava okorelog tata.
Matavulj, Simo - USKOK
— Još tri ure do ponoći — reče on. — Bogo moj — šapnu Kićun — ima sât kao Savo Markov, sav od suhoga zlata. — A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
roman vrede koliko i bilo koja druga forma književnog izražavanja, te mogu, na nekom zaokretu razvoja, pokazati grumen zlata koji će nas iznenaditi, podariti nam časak milja, odjeknuti do tada nečuvenom notom.
Konačno, ozbiljna književnost puna je krša i pretencioznih nedomašaja; u dečjoj se može naći grumenje zlata kojim ona iskupljuje svoje bekstvo sa poprišta.
Radičević, Branko - PESME
Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.
Skoči sunce ka zapadu dole, Zađe sjajno, al' samo do pole, Pola osta kao kaka vrata, Draga braćo, od suvoga zlata.
Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.
Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.
Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?
) Ubav momak, gizdava devojka, Divno li joj napupila dojka! Momak baca ruke oko vrata Oko vrata, oko svoga zlata, Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće moma, a srce joj kuca, Otpinju se od kavada
Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo, sve je pesme
je blaga: Na hiljade laganih konjica, Na hiljade krava i volova, Ovcama se ni broja ne znade, A tog srebra i žeženog zlata.
kako, Sve što reko za te, brate, tako: Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.
“ Opet momak stade. I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11.
Oj košuljo, ti oblače, Moje sunce kud zamače, Beži, beži, tako t' Boga, Da s' dotaknem zlata svoga, Jera meso oće mesa, To je volja sa nebesa. Srce moje, što se stidiš? Da l' prvi put sad me vidiš?
„Prosti, prosti!“ kliknu, reče, I sve brže napred teče. Već je blizu, i sve bliže, Već do zlata svoga stiže. Tu ga snaga sva izdade, Na kolena kraj nje pade; Još zagrli kam studeni, Pa se i sam okameni, Jošte
Kostić, Laza - PESME
Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći! Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!” „Izrailjke?
slatki sanak u nj, čuvaru našem željen podaj mig — pa umesto krvnika roda tvog u tvoj će pasti blažen zagrljaj žeženog zlata nebrojeni slog, i purpura i kamen samosjaj.” Ućutao je gazin stari knez — iščekuje se Delilina reč.
Pa kakvom si se poneo pomamom da meni ti, ti meni nudiš dar?! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!
” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo divna, na tebe sam sada kivna!
Al' hramovi svi su mali pored onog hrama sveta u kom glavom obitava Astarota, mati sveta. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena.
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri četiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogo drugijeh dragocjenosti, naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio
Pošto dođoše pred kralja rekošu mu: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mog'o donijeti od zlata struku kralja đavolskog.
pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da mete jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat.
Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik.
svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.
Zato pak što si mi poklonio život, evo ti blaga, srebra i zlata, pa ponesi koliko ti god drago i koliko ponijeti možeš, a povrh toga, izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše,
Evo ti djevojaka, pa biraj koje god hoćeš. Naš Marko sad izabere tri najljepše djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znak
Domaćin na to odgovori: — Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.
A posle tri dana nije se mogao nijedan ni videti. Onda domaćin za mačka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Potom naš putnik pođe s galijom kući.
Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata, pak se obuče i otide u crkvu. U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i
Lalić, Ivan V. - PISMO
davno leto maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški sunovrata; Pokret tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost,
U godini do dvesta kišnih dana, A stoleća od isušenog blata; Brodovi širom sviju okeana, Čuda slikana bojom smeđeg zlata.
temelj Ruševnog doma — a mnogo godina je tome; Sada ti, poodrasle, čuvarimo nad krovom i krvarimo u junu mirisom svoga zlata, Šuštimo kada daždi il kad nas vetar češlja, A ti si kriv: zbog tebe širimo korenje ovde u gradsku jalovinu, u šut, u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
videlo se to po načinu na koji su zirkale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine, na
koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola i poklonio bakuti hemijsku olovku od lažnog zlata, na kojoj je pisalo Richard Nikson.
koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola i poklonio bakuti hemijsku olovku od lažnog zlata, na kojoj je pisalo Richard Nikson.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
i karta potrebni nisu, u leden-hladu, a na krajnjem kraju kraja, u srcu mraka, očvrslog, u metal sraslog - tu vrede zlata: gromke zemlje dobovanje, padine zraka, kasovi hitrih motika, topot lopata.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A ja sam srećan ponosnim gorim žarom, crteže tvoje milujem rukom starom. Zvončiće volim, i ljutić, zlata grumen, ivanjsko cveće i makov oganj rumen. Crteže gledam i tugom oko vlažim, u svakom cvetu detinjstvo svoje tražim.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Šaka mu čvrsto se drži zlata, i snovi njegovi puni svirke ne lete dalje od balkona. A svi znaju da sam do vrline ja išao stazom oskudnom uz
Razbojnici na kolenima izručuju plen u bezdane mora, širokim belim putem putuju gomile srebra i zlata, na zemlji sva svetla pogašena i tanjiri prazni, svako je vratio svoj plen: čas najdubljeg neposedovanja i kajanje
Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca. A zlata mi niko nije dao da reči svoje izvezem. Evo se utroba moja sa podzemljem složila, a do proleća ploda dugi su vekovi
dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje sa žene ni sa zlata i da se dan za danom bije. Opet mu vojska beži.
otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu rane.
Niste to znali? Zašto ste živeli! Uostalom da kažem još nešto o sebi obučen u odelo satkano od belog zlata u mom kačketu sabrana su mnoga dela iz nove antropologije uz lovišta najređih zveri i zabave dostojne bivših klasa
Tek pleme nam pade u ropstvo zatim i naredba da se nameštaj polomi i da se naloži vatra za nas jer jagnje od zlata ne gori ne treba mene kritikovati zbog ovakvog kraja ja sam bio pomirljiv i sasvim je izvesno da sam veseo (crno
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata, Druga vrata od bisera, Treća vrata od škerleta.
Što su vrata suha zlata, Na njih vila sina ženi; Što su vrata od bisera, Na njih vila kćer udava; Što su vrata od škerleta, Na njih vila
Na crkvu su do tri vrata: Jedna vrata samo od zlata, Druga vrata od istoka, Treća vrata od zapada. U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu.
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo, veselo!
i viojla, Poviša je ruža od viojle, Naša snaša ljepša od đevera, Pa se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Jel’ ti kakvo dobro u rod bilo, Te si tako odviše lijepa? Su čim li si lice umivala?
Su čim li si lice umivala? Su što li si mlada otirala?“ Tiho snaha đeveru veljaše: “Moj đevere, od zlata prstene! Kad sam mlada u mom rodu rasla, Svako mi je u rod dobro bilo, u večer sam rano lijegala, A u jutru dockan
“ Još se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Kad ti tako u rod dobro bješe, Čemu si se udavala mlada?“ — “Moj đevere, zlaćeni prstene!
Jovov je šator nanosaše, Gdjeno Jovo sa Marijom bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo moja! Jeli tebi mila moja duša?
Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri svile đuvezlije. 119. Bolan Jovo po gori hodio, Na vitu se jelu naslonio: “Vita jelo, mene boli glava.
Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata. Na glavi mu kalpak i čelenka, Na čelenki devet perjanica, Okićene dragijem kamenjem.
“Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
mi drvo šimširovo, Šimšir drvo dima ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ispred nje će se odvijati sledeća MEĐUIGRA.) MEĐUIGRA VASILIJE: Ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek sažet u dva sata, beskraj na deset kvadrata!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida.
Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. PRIČA Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao crna svila u nedrima golim.
Svi hodaju na palubi gore‑dole i ćute. Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji. Onaj drugi ljulja se kao senka, nedaleko od našeg. Pitam ribare šta im uče, u školi, deca.
Nebesa Mostara. U njima Mesec i Sunce i zvezde blistaju na plavom dnu, kao stvari načinjene od zlata i srebra. Nebesa ljubičasta, pred zoru. Nebesa Dubrovnika. Bez i jedne pojave tuge.
Tužno je ići čak do poljana. 1912. POBEDI Videh tvoja kola od krvavog zlata, zasuta ružama i ženama golim. U moru modrih telesa preli me plačem starim robova, satrapa, imperatora i bogova onaj
Videh na njima maske i hetere i dželata, u beloj svili suznu, stidnu Madonu sa sinom u bujici krvi i kruna i zlata. Pobedio je svaki narod, svi carevi. Pobedila su deca i razbojnici. Pobedila je smrt. Pobedila je slast.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car prebledi. — Vidiš li tu krv? Eto, uzmi ti, pa razbi ma koji komad zlata ili dragog kamena iz tvoje riznice, I iz njega će briznuti krv. Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kaži, ko je zaverenik! Na koga se čovek može Osloniti, i u postelji od zlata Odspavati, posle ručka Tri do četri sata?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Po rafovima poređani sahani, naročito ibrici, šolje i sudovi za piće i posluživanje. I sve to, istina od starog zlata, sada oribano i očišćeno, jasno je odudaralo svojom žutinom od crvenila nameštaja.
zbog nameštaja, osobito od tamo, u sobi, po rafovima izređanih zarfova, ibrika, sahana, sve od staroga srebra i zlata, pa još sada sve to osvetljeno sa dve velike sveće u velikim čiracima.
I kada se na sofri čitav kup, rpa od zlata načini, efendi Mita čisto kliknu. Kao da se ponova rodi i ožive, tako silno viknu: — Magdo!
sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da sviraju i
Od silne sreće što je njoj ovo u deo palo a | ne mogući da se nagleda Sofke, njene lepote, odela, onolikog zlata, svile, ona je sa strahom, jedva primetno dodirivala koji kraj, vrh od Sofkinih haljina, i topeći se od sreće, kad vide
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Učeću čovjeku karara nejma. - Što ded misli, to i unuče. — Od dobrijeh dobro se uči. — Dobar nauk zlata vredi. — Živeći se uči, a učeći se mre. — Nauk svemu sudi. O ZNANjU — Znanje je pravo imanje.
— I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja. — Igla ako i kroz zlato prođe, gola iziđe. — Čista se zlata rđa ne hvata (prima). — U čestita sve je čestito. — Trebaju četvore oči za dva prsta obraza.
Hrani sirotu na svoju sramotu. Crna kapa — žalosna prilika; Crni danci — crni pohođani. Čista zlata rđa se ne prima, Čisto zlato potamniti neće. Džeferdare, moj po bogu brate!
Oknari navale da tu stvar izvuku napolje, ali im ona progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Ovo je bio Srebrni car, čiji i jeste majdan, ali ljudi nisu to znali.
Opet im car progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao i srebra i zlata, šta hoćete više od mene?“ Oknari ne htedoše da se manu, nego navale i po treći put.
Šaka baka, zlata krasa; pocjelivale se dvije zmije na glogovu kocu i ržanom kolaču. OD ZLIH DUŠA (VEŠTICA) (Da ne bi što čeljadima i
Tvoja beša na moru kovana; Kovale je do tri kujundžije: Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Treći gradi od zlata jabuke, Potkića ih sitnijem biserom. 5 Nini, sine, nini dobro moje!
Daj, Bože, našemu bratu domaćinu svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše zdravlja junačkoga su čijem bi se u mladosti dičio, u starosti
(Pukotine) 127 — U naše bake staklene očice? (Naočare) 128 — U našega soldata duduk od zlata, ko god mu pristupi, duduk mu poljubi? (Krčag s vodom) 129 — U ognju gori, ognja se ne boji?
(Jaje) 168 — U našega vranca trista pokrovaca? (Perje na ćuranu) 169 — U našega soldata sva košulja od zlata? (Muha zlatica) 170 — u tamnoj klijeti veze i tanku gajtu plete? (Pčela) 171 — Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen.
A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvočka s pilićima biser kljucala.
Onda zmija reče čobanu: „Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati štagod zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik.
svojim jezikom govoreći: „Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.
” Domaćin na to odgovori: „Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.
A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domaćin za mačka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Po tom naš putnik pođe s galijom kući.
A tvojoj ženi postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ruža i bosiljak. Pitaj je hoće li mi dati jednu da se smirim.
On pođe kad li zmaja ne nalazi, nego diže oni zaklop od zlata te na džari bješe, i poćera sve blago što u njoj nađe, a zaklop od nje ostavi. 23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE.
gaće od mramora, košulju od rose, faculet u kome su žice žrake sunčane a potka zvijezde i mjesec, i crevlje od suhoga zlata ni tkate ni kovate; sad ako želiš sve ovo kupiti, zapovjedi da pođem donijeti, ma samo ovo da znaš: kad staneš provati
mogući već ništa, šetajući se tamo amo kroz kamaru ugleda negđe u nekakvome ćošku od kuće nekakav štap vas od suhoga zlata, na kojemu piše krvavijem slovima: „ne tiči me.
Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od suha zlata pak se obuče i otide u crkvu. u crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i
je onijem prahom od | repova konjskijeh, te ona oživlje u oni čas i druge joj ruke iznikoše — ne od mesa, nego od suhoga zlata.
Sveti Sava - SABRANA DELA
čistog života svog, protiv đavola pobedu pokazaše, i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani, i odolevši mu, više od zlata sijaju i jasnije od snega ubeliše se, i misaona krila od neveštastvenog zlata uperivši na nebesa, uzleteše kao
raspaljivani, i odolevši mu, više od zlata sijaju i jasnije od snega ubeliše se, i misaona krila od neveštastvenog zlata uperivši na nebesa, uzleteše kao neboparni orlovi, pokazavši put nama koji hoćemo da ih sledimo i koji želimo hitati
Blažen je čovek koji pronađe premudrost i smrtnik koji vide razum. Jer bolje je nju kupovati, nego zlata i srebra riznice; a skuplja je od dragocenog kamenja; ne protivi joj se ništa lukavo, a slatka je svima koji joj se
zbog čistoga njihovog života, protiv đavola pobedu pokazaše i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani odoleše mu, više od zlata ognjem iskušana sijaju, i jasnije od snega ubeliše se, i neveštastvenoga zlata krila misaona uperivši, na nebesa
raspaljivani odoleše mu, više od zlata ognjem iskušana sijaju, i jasnije od snega ubeliše se, i neveštastvenoga zlata krila misaona uperivši, na nebesa uzletevši kao bogoparni orli, nama ostaviše ustav Bogom predanoga pojanja njihovog i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko.
sve blaženstvo u naslaždeniju gortana i u prijatnom i izobilnom preispol|njeniju creva polažu i koji po tegoti kese i zlata cenu duše i dostojinstvo uma mere i cene, takovi će se bez sumnjenija ovom mojem hvaljenju i dičenju ne samo kao detinjskom
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Grgo mu obrati pažnju na hor, gdje sijahu cijevi na orguljama kao da bijahu od suhoga zlata. Iz crkve, Grgo ga odvede u konjušnicu gdje su grizla četiri dobra sedlanika i četiri tovarna.
pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu čašu, svu od zlata, prilog bosanskog kralja Stjepana Tomaševića, koju su fratri njekad otuda donijeli; pa odnijelo šest teškijeh srebrnijeh
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otužno mu je. Usta su mu otvorena i iz njih, kroz brkove, kao iz malog meha, šišti dahtavo sa ukusom zarđalog noža, zlata, svinjske kože. Velika gašnjača utrnu. Mrak pokupi dukate.
Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju. Kesa je meko pala na krevet, a cijukavu larmu zlata brzo je usrkala vunena čerga. Beše to druge zime njihovog braka.
mu je bela od laži, jer je sam sebe slagao, i sada sebe laže, ali neće da misli o tome kad su pred njim žute gomilice zlata. Na svetu sem zlata i njegovih prstiju koji ih beru ništa drugo ne postoji. Ništa, šapuće. ...
Na svetu sem zlata i njegovih prstiju koji ih beru ništa drugo ne postoji. Ništa, šapuće. ...Vrata tresnuše o zid, a Aćim i dale sedi na
U to vreme nije se spavalo od priča da je Srbijica puna zlata. O svima koji se ogazdiše šaputalo se da su orući i kopajući našli ćupove zlata.
O svima koji se ogazdiše šaputalo se da su orući i kopajući našli ćupove zlata. Po verovanjima i predanjima, nije bilo moravske makve, veće bare i gaza na rekama gde se Turci nisu bili podavili s
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Samo su joj one iste oči ostale, sada radosne. — Hvala ti, momče! — prošaputa lepotica, osmehnu se i otvori Zlata vrata, a dečak, ne verujući samome sebi, protrlja oči.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pokazalo se da je ta so vredela više od zlata: trgujući solju, Kapetan je Miša postao, kako se tvrdilo, jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I dukata pusta zlata, Da te puno zadovolje!
Rasklaplju se u snu očarane školjke; Izdiše površjem, k'o od zlata pena I s nemoći tihom jedne slatke boljke - Drkće mesečina zvucima Šopena. Sv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
saveznici na kraju peloponeskog rata pokorili i osvojili Atenu, porušili njene gradske zidove i dočepali se njenog zlata, ona ne prestade biti duhovno središte Grčke i čuvar njenih najdragocenijih umetničkih tvorevina.
Videćeš, sinovče, šta će sve da uradi Filipos kad sedne na kraljevski presto. Biće mu prva briga da se dočepa majdana zlata i srebra sa Pangeosa, da njime naoruža i opremi svoju vojsku, pa da onda zapita šta košta ne samo ova Akropola, već
„Pre no što se popneš na lađu, otići ćeš mom rizničaru; on će ti uručiti količinu zlata, dovoljnu za ceo tvoj život“. Aristarhos ćutaše neko vreme, pa se onda duboko pokloni pred svojim vladarem, i reče:
„Da, i meni se vrlo dopala“ reče Hijeron, „a i njena težina jednaka je u gram težini zlata što ga dadoh Dioklu. Nagradih ga kraljevski i otpustih milostivo.
Nagradih ga kraljevski i otpustih milostivo. No neki dan mi dostaviše da je Diokles utajio jedan deo zlata i zamenio ga srebrom“.
on Hijeronu, „moje me oči izneveravaju i ne mogu da se na njih oslonim; nisam u stanju da primetim jasnu razliku između zlata kruninog i prstenovog, tim manje što pojedini relijefni delovi krune pokazuju, prema različitom stepenu njihovog
Sad i Hijeron uze krunu i prsten u ruke, ali ni on ne mogaše pronaći ikakvu razliku u čistoti zlata. „Ja sam, dragi rođače,“ reče on Arhimedu, „sedamnaest leta stariji od tebe, pa zato još manje sposoban za ovakva
Razlika u sjaju i u žutini kazuje mi da je od zlata, odmerenog za krunu, ukradena bar četvrtina i zamenjena srebrom“. Kralj se podiže sa svog sedišta i viknu: „Ukradena
Kralj se podiže sa svog sedišta i viknu: „Ukradena četvrtina zlata? - Hulja, lopovčina! - Tako da mi podvali! - Daj ga, Erazistrate smesta uhapsiti i predati dželatu u ruke!
“ „Da li je Erazistratovo mišljenje nepouzdano?“ „Dabome! Njegova procena količine utajenog zlata je proizvoljna i preterana.
Njegova procena količine utajenog zlata je proizvoljna i preterana. Jer kad bi cela jedna četvrtina spremljenog zlata bila zamenjena srebrom, morao bih i ja to primetiti.
- Niko drugi no ti, Arhimede. Izvedi mi tu stvar načisto!“ Arhimedes se primi teške dužnosti da izvrši analizu zlata kruninog.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
a u svojoj težnji za saznanjem eto kljuka glavicu tim knjigama o dalekim beračima pamuka, krijumčarima alkohola, kopačima zlata, o raketersima i kidnaperisma, o životu kitolovaca, o životu ronilaca bisera, o životu u Legiji stranaca.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle nekoliko meseca povuče ga opet neka sila u goru, zažele mu se oči gomile zlata i banaka i... eto ga! — Jest, znam to — reče Đurica, shvatajući položaj hajduka, koji se udalji od svoga posla.
— Što on mene krivi za Pantovca ? — Đavo ga znao. Samo veli: »Satari mi ’naka čoveka, koji mi je valjao nemerena zlata«, a ne kaže kako si ga to satario i zašto si ti kriv. — Pa, šta misliš? — Hoće da te ubije, to ti je.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragog, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik. On će se dugo zatezati, ali će ti najposle opet dati.
svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.
Potom ga odvede u drugu sobu u kojoj je za jaslima stajao bijel konj s takumom od suhoga zlata. Hajposlije ga odvede i u treću sobu đe je za jaslima bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskićen.
A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvočka s pilićima biser kljucala.
pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da metne jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat.
ti devet ključeva, čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tričetiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogijeh drugijeh dragocjenosti, naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio
On ode, uđe u štalu, odveza konja pa stao ogledati ormu; dopala mu se ona zlatna orma, sve se sja od suvoga zlata. A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu!
Došao do kreveta, spazi djevojku gdje spava u njem, a sva se sja od suvoga zlata. U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi.
što može bolje i više, pred njim zasja ljepota curina, e lijepa je i prelijepa, a sva se brate, sja kao sunce od suvoga zlata. I bi mu vrlo milo, te dok bi o dlan udario, već mu sluge opremiše zlaćanoga konja i na njemu sva oprema od suvoga zlata.
I bi mu vrlo milo, te dok bi o dlan udario, već mu sluge opremiše zlaćanoga konja i na njemu sva oprema od suvoga zlata. Momak ga uze u ruku, zajaše ga i ode od cara. Kraj drveta podiže curu na konja, pa bjež̓ s njome svojijem putem.
Sva kosa sja se kao sunce od samoga zlata, a jedna samo jedina kosa žuta i baš kao lisičja. Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva
Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva tvoja kosa od zlata, samo jedna dlaka žuta kao u lisice? Kaže mu djevojka: — Kad je samo jedna žuta, ispukni i tu jednu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Imaju i banku, nastavio je on, koja uspešno posluje u nekom rudarskom mestu u Nevadi i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sveće drhte, a tunike se u suncu odbleskuju u svim bojama. I dolaze žene pune, krcate zlata: u ušima, na rukama i prsima; s navaljenom svilenom maramom na glavi, skrušene, pognute, gledaju preda se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tu ima anaforičko značenje: upućuje na ono što je u tekstu rečeno, tj. da je Zlata podigla kuću, ozidala jednu sobu i tu se uselila.
godine objavio u izvrsnoj Mišićevoj biblioteci „Orfej“ pod naslovom Od zlata jabuka.15 Umotvorine su ovde razmeštene po malim kolima, dakle ciklično, na smenu: brojanica, zagonetke, pesma, priča,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, na primer, u pripoveci Tetka Zlata, kad se opisuje kako majka vodi sina Stojana da ga na zanat dadne, posebno se naglašava da ide „sredinom čaršije”.
Jer se rečenicu-dve kasnije objašnjava da su već po tom „idenju sredinom čaršije” prolaznici pogađali da Zlata vodi sina na zanat: „Prolaznici videći je taku kako ide sredinom čaršije a ne zabrađenu duboko, ne obučenu u novo,
Stojanova”, „ona sada prestala da je ženska već samo majka”, „čak i svoje kršteno ime gubi i jedino se zna kao 'tetka Zlata', majka Stojanova”.
Tako, na primer, kada udovica Zlata - sada u nedovršenom romanu Pevci - sa sinom Stojanom i njegovim drugom Jovanom ide putem koji opasuje varoš, ona
Koji redak ranije, uostalom, rečeno je u autorovo ime da Zlata ide „u sredi”, između Stojana i Jovana, no na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve
Zapravo je simptomatično što Stanković i u jednoj i u drugoj prilici - i u pripoveci Tetka Zlata i u Pevcima - nije propustio da u Zlatin lik unese dosta jak strah od otvorenog prostora na rubu varoši.
Kod prvog je značenje anaforično: tu upućuje na nešto što je malo pre toga u tekstu već pomenuto, tj. Zlata je podigla kuću, ozidala samo jednu sobu, i tu se i uselila.
ne označava samo dalje mesto, nego povrh toga i jedan poseban prostor: prostor na rubu varoši, gde se ista junakinja Zlata u Pevcima „pribojavala” i išla - sve se pribijajući uza zidove - s unutrašnje strane puta.
Sada je smisao rečenice jasan: Zlata je dakle zato kao odahnula a ne baš odahnula što je, istina, u svojoj kući, ali je i na samome rubu varoši, a ona se
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ Niko ne zna da je on jedva u ćemeru nabiljušio pedeset dukata da obavi sunetsko veselje, no sve zinulo da vidi čuda od zlata i gospoštine... Vidi to kapetan, pa ga nešto štrecnu. Zagolica ga bezobzirna taština.
Ali — pusto nemanje!... Baš tih dana bejaše došao u Brod bogati prizrenski trgovac Spasa Čemerikić sa punim bisagama zlata i srebra da po Gori otkupi ovogodišnju vunu za izvoz.
Em kopuk, em dve žene hoće!.. Samo priđi ovamo, pezevenk–Arnaud!..“ Šta je mogao da radi? Imao je još nešto zlata kod sebe, otijšao u grad s babom i prijavio se vlastima za povratak, jer mu tobože podneblje ne prija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Prevari se mladić, ujede ga guja, Zaslepiše oči od suvoga zlata — Potroši nekol’ko, ah, tuđih, dukata. (A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati).
Oporuku činim, omladino draga, Ma da nemam zlata, ma da nemam blaga; Je l’ mi pero skvrno, ti ga samo prebi, — I dugove moje sve ostavljav tebi.
— „Imaš li srca!“ — On se nakostreši. „Šta će mi srce? — Meni treba zlata!“ E sad si skučen, ne znaš ni sam kako. Al’ ove kandže ne puštaju lako.
“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!“ Što se većma siliš, gore ćeš se splesti. A krajni očaj kud će te odvesti? Možda ćeš zaslepit’ pa učinit’ — jao!
“ — „Šta će mi Boga? — Meni treba zlata!“ »Orao« 1881. SAVET JEDNOM POETI (po „Fl. Bl.“) Ljubavne tajne tvoje Nek’ čuje samo cveće.
Miljković, Branko - PESME
Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene.
U tvrdu zemlju da l odlete šuplja Od neba, prazna kao sve što traje? Vatra koja te vidi biće skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore.
savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnost od čistoga zlata! Svet nestaje polako, tužni svet.
Krakov, Stanislav - KRILA
se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front. Žene se smejale i zagledale ih.
Kravio ih je samo dim iz lula. Za Čeganom je sunce zalazilo. Šumom obrasle ivice bile su rumene sa drhtavim oreolom zlata. Zlatni odblesak plivao je još po jezeru, koje se uvlačilo u vlažnu senku.
Govorilo se da je imao ćemer pun zlata oko sebe. Zlato nije nađeno, ali su u noći mnogi vojnici imali ruke umrljane od krvavoga blata.
Petrović, Rastko - AFRIKA
plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).
Nalazio sam suviše malo zlata a suviše mnogo gorčine. Prešao sam na trgovinu; treba procunjati kroz svaku najmanju naseobinu, prelaziti stotine
Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke. To su krovovi koje crnkinje prvo ispletu od dugih savanskih vlakana, pa ga posle samo kao šešir
okovani mučenici, u manastiru što je na domak veličanstvenog plavog Okeana, kojim plove brodovi na sve strane, put zlata, sreće i bogatstva. Vraćamo se u varoš, između novih belih ulica, dvorišta sa pacijima, lozama i šedrvanima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika! Rukom se nisi zlata takao, A već ti dušu mori pakao!... VUK: E, e, da smešna čoveka!
RADAK: Umakao je srećno, Stanoje. Al’ braća tužna!... Snahe njegove! O nežnom vratu mlade Petrije, Otkud su zlata taški nizovi Sa suncem sjajnu parbu vodili, Sad grubog gvožđa kolut zarđan Po tankom vezu bele košulje Oblinu gnječi
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XL Hoće da se i nasmeju, Što na tebi nema zlata; Niko ne zna tajni biser, Što ga nosiš oko vrata. Kad si rekla, biser da je...
XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde žbun. Slavuj peva, Ne znam gdi, — Ovde srce, Ovde ti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ruža, Milica, Eliza, Raša, Lina, Terezija, Evica, Milka, Anče, Persida, Roza, Fani, Mimi, Julča, Lula, Anđa, Savka, Zlata, Naja, Stana, Roksa, Ilka, Vilhelmina, Maca, Teza, Marta, Žana, Anča, Elka, Sara, Perka, Alka, Sosa — i ja ovde
Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako im samo priđemo onako kako
Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove svodi.
Želio bih da ti mogu svaki dan Učiniti mali darak bar jedan, Jer si srebra, zlata vredna, Sercu mome ti si jedna Uteha.
O, ti neuko srce, o srce draže od zlata, Kraj tebe cenu gubi najlepši alem kamen. Razvij, dični populjče, krasotu i rajsku milinu, Prospi nebesni miris,
Mi smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku dosta zlata, I ko tamo stigne samo, Imaće ga kao blata; Kâ u našoj, u prokletoj, Nije u toj zemlji svetoj!
dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva zlata. Izlećeše vila jata.
su bile, I teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata Kao blata U nas dosta, Kâ tam’ posta.
— sahrane. Na nosilam’ suva zlata Dvanajst vila njega nose. Za nosilam’ ko je ono? Vila kojoj suze teku! Ah, u njenih grudi mleku Cvet je ovaj svež
Bojić, Milutin - PESME
A sad okov zlata. Mesto mramor-tela gnoj nesitih rana. Nada mnom siktaše krik posmrtnih jata, Rušio sam kule, satirao čete — A
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 I znam, i znam, srce gde kuca, od zlata ili tuči, nemo u njemu raspinje se Bog. Plakalo il’ pevalo, trnova za uzdarje plete mu se u potaji kruna.
Na smrtni rodi se znak, da živi mrenjem. 2 Sin, a koprivom, kao kćer je, triput, za alčicu od zlata, nažari mu baba uvo, i životom kao smrću da je jak.
5 Mi tiho, ruku pod ruku, rumen dok leta izbija na plod i zrele livade zriču. 6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni leta, čudnu pričamo priču.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Dafina. U jednoj mitološkoj pesmi »plemenita« d. raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara
npr. RJA, 4, 388s›). U legendama žrtvovano čedo, pošto se desila palingenesija, igra se jabukom od zlata (npr. Vuk, Pjesme, 2, 3, 116). J. koja raste nasred raja, a svoje grane nadnosi nad paklom spomenuta je malo ranije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
da bolesniku ugodi, a kad gazda izdravi, liječnik mu naredi da ostane poduže u kući da se bolest ne povrati, te i Zlata, tako se zvaše djevojka, u kući ostade.
Zaželi Ljubica, i djevojka Zlata nosila bi mu svako jutro kiticu što bi od varoških dječaka kupovala. Mirišući ljubice, razgovara sa Zlatom i poduže ne
nije mogao da podnese oštri vonj što izbivaše iz odijela negdašnje njegove prijateljice i, gledajući nju, pade mu na pamet Zlata, mirisava curica, i ne mogavši da izdrži dalje njenoga prisustva, prosto je od sebe otjera.
Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...Zlata, jednoga popodneva, gladeći joj kosu i dirajući je u njedra, u sijasetu strastvenih poljubaca, osjeti njegovu požudu na
gospa—Pavina sobna vrata pored kojih treba proći, ali čuvši njeno hrkanje odluči se i pođe dalje — Zlatinoj sobi... ... Zlata zatrudnje i, dok se o tome počelo šaporiti, gazda jednoga dana odvede je u kočiji u grad, k jednoj gradskoj babici; i,
k jednoj gradskoj babici; i, pošto ona, obašavši je, uvjeri gazdu da je djevojka u drugome stanju, ostavi je kod nje. Zlata rodi žensko dijete i, prama odredbi gazdinoj, babica ga predade zavodu za nahočad.
Godine prolaze i Zlata se razvila u zdravu, vitku ženu, bujne kose kao šuma, sa zagasitim modrušastim kolobarima ispod očiju, što gazda mimo
Ali prošaste subote, kad je kod nje bio, sneveselila se Zlata iza večere, pa, kad je upita što joj je, milujući mu debelu ruku veli mu: — Dosadilo mi u gradu .....
a vi i onako nemate drugoga poroda... — A kud su djeca? —Znam ja komu su data na selo. Gazda ućuta. Zlata, osokoljena njegovim ćutanjem, nastavi: — Tako bih se umirila, živila bih samo za vas i za djecu, i radila bih, a bilo
Ivo ga sa čuđenjem posmatra. Gleda mu crveni prsluk sa debelim, zlatnim lancem, o kojem vise komadi neisprana zlata, a kad je pružio ruku da dohvati kavu, opazi da su mu prsti od prstenja kao pozlaćeni.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Igrala sam se sa grivnama i ogrlicama, veselio me je sjaj zlata i čudesni prelivi boja na draguljima. Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi,
kopiljuše i njihova kopilad, oni što se premeću preko glave i oni koji oponašaju drozdove, rudari što su po rudnicima zlata i srebra zdipili po koji komad, rogoze svetli obraze drži vodu dok bačvari odu, neimari kojima se građevina skljokala
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na njima bogate robe i slatkog rastinja ima: Kašmirskih šalova, zlata i trske šećerne s njima. No sad je u gradu pustoš.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako vidimo i jedan deo njegove unutrašnjosti: zidove od alabastra i oltar od zlata. I krov hrama, od kedrova drveta, pozlaćen je. Zraci zalazećeg sunca poigravaju po Mramoru, alabastru i zlatu.
Fidijina Atena Partenos nosi, ispod svog belog vrata od slonove kosti, poprsnik od suvoga zlata. Samo je opistodomos, prostor, gde se čuvalo državno blago, opusteo: peloponeski rat i makedonska najezda dobro su ga
Njegovi pretci dočepaše se basnoslovnog blaga kralja Lizimaha, čuvano u Pergamonu, pa je Eumenes imao zlata k’o blata. A on je i bio pravi gospodin, rođen za bogatstvo, široke ruke, ljubitelj umetnosti i nauke.
Tako se sjaj neba i otsjaj mora stapaju ujedno, obrazujući na obzorju kao neki presto svetlosti od rubina, zlata i srebra.
Ogrnuti Vašim širokim ogrtačem koji treperi kao da je od samog zlata, Vi izgledate kao Salambo, odevena svetim plaštom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A kraj sobe oblačići To su jata đavolova. Pa se krve crne hale Oko zvezda – suha zlata, Oko starih mamljivica, Grešnih para i dukata!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Po rafovima skupoceni sahani i drugo posuđe od srebra i zlata. S desne strane ulaz. Ulazi se stepenicama. Na levoj strani su vrata od spavaće sobe, a sproću, na istoj strani gde je
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad se ispraznila, gospa Nola tek onda pravo pogleda u Julicu. Pogrbila se, propala u licu, kosa njena od pečenog zlata potamnela i dosta ispala, ruke ogrubele od teškog posla i večite vlage. Čim sedne, zadrema.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Hramovi, palate, gradovi, šume od namolovanoga platna; krune od hartije, odelo od lažnoga zlata, mačevi od drveta; i lažne suze, lažni uzdasi, lažna uzbuđenja i lažne radosti, a sve to da bi se rekla ona velika, ona
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Lupkajući cigaretom o kutiju govorio je: — Misliš?... A ja bih tebi savetovao da napraviš komarca od zlata, pa da ga zabodeš u mašnu kad obučeš „cifl“. Moj brajko!... Smeje se poručnik Mišić.
Petrović, Rastko - PESME
U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav, Jedan od zlata. Ševar se na sve strane poklanja, Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi; Treći najzad: pojedi.
pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.
očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
i dodirnu lubenicu, začuđen bljeskom koji je iz nje izbijao, i najednom shvati da to on, u stvari, dodiruje grumen zlata. — Evo ti je!
Daću ti tovar srebra! — moli prva veštica, ali Varalica odmahuje glavom. — Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju.
Šantić, Aleksa - PESME
1918. PROLjETNjA NOĆ Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni sjaj? Proleća zvezde i ruže? Srebrni potok i gaj?
I sikće kosa, i u sjaju zlata Otkosi leže, i rubini rose Trepte po osju oborena vlata. Srebrn se blesak prosipa sa kose, Nabrekle dršću na
Već grablje grabe i dižu se vile — Sa naviljcima zlata iznad čela Stupaju cure. Radosne i mile, Plodove žetve, slatku hranu sela, U stoge slažu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I puške i sablje su ukrašavane. Mnoge kubure i puške imale su okove i vezove od zlata i srebra, u koje je umetano drago kamenje, sedef i merdžani.
Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi! Desno krilo od srpske krajine! Kako će te preboleti baba?
Takva su ona u Đurđevoj tužbalici za Kajicom u pesmi Smrt vojvode Kajice: „pernati od sunašca štit“, „suva zlata smederevski ključi“ itd. Takva su i ova: Moja ruko, zelena jabuko! Snaho jelo, nenošeno zlato!
Džaferbegovica, te iznosi divno odijelo, i oblači dijete Grujicu: na pleći mu udara košulju do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod
čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i
svile; po košulji zelenu dolamu, na kojoj je trideset putaca: svako puce od po litru zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge
Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući Janku zarobljenog Turčina: „Eto, Janko, od zlata jabuke!“ Ali svu svoju snagu zapažanja i prikazivanja pokazao je naš narodni pesnik ne u humoru, nego u tragici.
Kad to viđe Todore vezire, on izvadi od zlata prstenje sa biserom i dragim kamenjem: razasja se soba od kamenja, — taka mu se učini đevojka da je ljepša od bijele
opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji tri tanke đečerme, pak dolamu sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne
sa grada Latinče: „Hajde sada, care Srbljanine, pod najvišu kulu u Leđanu; na kuli je koplje udareno, na koplju je od zlata jabuka: Ti strijeljaj kroz prsten jabuku!
“ Al' govori Mrljavčević Gojko: „Zlo je, moja vijernice ljubo! Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu, te je žalim, pregoret ne mogu“.
Kad to začu silan car Stjepane, on se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov. Semu zlatnome učeniku sudbi gospodnje biše vazždeleni pače zlata i topazija. SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA Raduj se, krste, plovećim tišino i pokrove!
dangubu podnoseći im) — da koliko pače odviše nama o svetome pismu valja da je zabava, što nam je podražije od srebra i zlata za duševno nam spasenje.
A kad vide da ga baš onako ne može lepo izobraziti kako bi valjalo, a on uze te mnogo zlata natovari na priliku mu. A kade dođe te ukaza tu svoju mastoriju Apelesu, ta on taki smotre da u toj njegovoj ikoni
GORNjI GRAD U njemu su, veli, sokaci, ulice od čista zlata, duvarovi, tojest beden gradski, s draga kamena aspisova, s dvanaist velikih kapija; svaka ta vrata po od jednoga su
smotreh onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do pedeset drama zlata u njemu. Pomislih na to i uzeh. Gde sam, tu sam, što da činim već!
šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta drama kojekakve srebruštine i jedan od suha zlata jezik, da ima do pedeset drama zlata u njemu. Pomislih na to i uzeh. Gde sam, tu sam, što da činim već!
A za promenu njezinu, koliko ti je god volja, toliko uzmi od moga blaga, zlata i srebra.« I kade to car doču tu reč, teke isto osta ka bezglasan i odmuča.
Pak on njojzi reče: — Da koliko jošte na vami ostaje duga? Ona mu reče: — Pet litri zlata smo jošte dužni. I na to on ražali se i taki uze od sanduka ključ, te izvadi kesu s dukati i odbroji joj to pet stotin
Eda je koji od nas od kamena draga, od zlata i srebra, bakra, koje li druge takve poskuplje stvari satvoren? Nismo li svi skupa, što je god na svetu ljudstva, od
Il ste s dragoga kamena, sa srebra li, il' zlata satvoreni, a ne od zemlje i besmrtni ste, boj se! Tek siromaši s poštenjem ljudski i ne besedite, nego s nabrekivanjem od
Više ih je nevaljalaca, svojevoljnih i nezdržnih, kako što se i blata i đubreta na zemlji više nahodi nego zlata i bisera. Te im je zakon težak i mrzak.
Život miran, blago nerastureno, nego prisporavato. Verni je drug razuman bolji od tuštena zlata i dragoga kamenja mnogoga. Bašča je on svačim nakićena, tvrdo obgrađena i vrlo zaključata.