Jakšić, Đura - PROZA
kad je pijan iz Kragujevca kući došao, stade se svlačiti da spava, ali u svlačenju, nekako, ispadne mu iz nedara jedna zlatna grivna i par zlatnih minđuša. Zlato sinu, a mati skoči, uplašena. — Otkuda ti te minđuše i te belenzuke?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Može biti da je i vezir rekao da begaju). Tu nam vezir zlatna brda obećava, no najposle Karađorđe reče: „Fala ti, čestiti paša, mi znamo da car nama zuluma ne čini i rad je, i tebe
Dučić, Jovan - PESME
Gospod me seja pregrštima Poljem što večna sunca plave, Da budem njegov znak međ svima, Njegova zlatna truba slave. I brodolom u osvit vedar, I očajnikov krik za snagom; I na Libanu sjajni kedar, I strašna vojska
Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.
DVOBOJ Najpre svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da promakne tiću.
Nož tvog izdajnika biće uvek žedan. Kao grom ćeš naći svoga puta, I kao nit zlatna probiti kroz stenu. Zar hrabrost poltrona da ti snagu sputa, I da nož zločinca prospe zadnju venu!
Državni budžet bez pokrića. Savršen trijumf ravnoteže. Ministar svakom poznat kića, Što samo zlatna jaja leže. Od sad će ići kako valja: Nemaju zašto da ih krive, Svi će da umru za svog Kralja.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
moj otac, nosio se, razume se, turski. Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe.
Donosio je često pune višeke novaca. Gubio je takođe. Dolazio je često bez prstenja, bez sahata i bez zlatna silaja. Donosio je drugi put i po dva tri sahata i po nekoliko prstenova.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
« jer će im sasvim pojmljivo i razumljivo biti Julino ponašanje, i priznaće da je zlatna i umesna ona poznata narodna poslovica koja veli: »Ispod mire tri đavola vire«.
Afrika
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea koji će se uskoro
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako je, u zagrljaju, milovala i tu kosu. Ta kosa je onda bila gusta i svilena, zlatna, vezana u kiku, a sad se činila suva, čekinjava, i imala je riđu, kako se njoj činilo, zversku, boju.
tog oficira (visok oko šest stopa i više, malo poguren u pleću, ali još mlad, plave oči, orlovski nos, zlatni brci, zlatna kosa, nenapudrovana kika, odeven u putničku abu hungarskih oficira na putu, i husarske čakšire, čizme i plavu kurtku,
Katkad se, u ložama, svašta dešavalo. Mladići, iz bogatih kuća – zlatna mladež, koja je često bila slabušna, i bolešljiva – dolazili su, tu, da očvrsnu.
Njeno lepo lice bilo je bledo, a ispod svilene marame, kojom je bila zabrađena, svetlucala je, od Sunca, njena zlatna, riđa, kosa. Nije skidala oka sa Pavla i nije pokušavala da se u razgovor umeša.
Sofijska katedrala, Andrijevska crkva, Pečerska lavra, Zlatna kapija, u snegu, na brdu, učiniše se tim doseljenicima, prvih dana, kao građevine, ne ljudskih ruku, nego kao da ih je
Ta kosa, riđa, zlatna, padala je, gusta, do na zemlju, tako, da su prostirali čaršave pod nju. A kroz tu osunčanu kosu, kao da je toj mladoj
Sve što je video, jasno, bilo je samo njena riđa, zlatna, rasuta, kosa, a u bledom licu, njene velike, užasnute, oči. Nije znala da je došao. Nije ga očekivala.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih kako Rašida liči na nju: iste svetle, nepokorne oči, ista zlatna kosa, nešto lako, mačkasto i tvrdoglavo u pokretima. Kažu da sinovi obično liče na majku.
- učini mi se da Greta klimnu glavom, pa se ispružih na leđa. Sunce se klatilo na nebu kao ogromna zlatna riba. Setih se Rašidine kose, a onda majke. Sinoć je bila izbezumljena. Do danas je već morala zaboraviti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci drži srebrom okovan „zbornik“; na glavi zlatna kapa, krasan okvir za to lice. Naravno, licem je okrenuta gospodaru Sofri, a gospodar Sofra njojzi.
Zavije u papirić i preda Šamiki; smeši se i zarumeni. Šamika otvori papir, gleda kosu, pa poljubi. — Lepa zlatna kosa, kao zlato №Z, — reče Šamika pa opet zavije i metne u levi džep, da mu je bliže srca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nije bio zgasnuo i ona je pamtila još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu mlade šume.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Junak i u našim narodnim bajkama jeste po pravilu najmlađi, treći sin („Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, „Zlatna jabuka i devet paunica“ itd.).
, isto, s. 5. ³⁰ Dimitrijević, Sofija, isto, s. 237. ³¹ Filipović, M. S., isto, s. 398. 32 Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, knj. 1, BIGZ, Beograd 1988, s. 40—41. 33 Frojd, S., Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad 1986, s. 212. 34 Up.
525. ⁴⁰ Đorđević, T. R., „Mandragora“, u: Naš narodni život, SKZ, Beograd 1923, s. 158. ¹ Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 29. ² Đorđević, T. R.
, „Običaji po rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 3, Banja Luka 1938, s. 105. ² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 300. ³ Milošević, M.
305. i 324. ⁶⁵ Bujanović, J., isto, s. 201. ⁶⁶ Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 51. ⁶⁷ Dragić, M.
198—199; up. Karadžić, V. S., Srpske narodne poslovice, br. 4936. ⁹⁹ Vukova građa, s. 14. ¹⁰⁰ Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, s. 307. ¹⁰¹ Barjaktarović, M.
171. i 226. ¹⁹⁰ Grđić Bjelokosić, L., isto, s. 209. ¹⁹¹ Milićević, M. Đ., isto, 196. ¹⁹² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, s. 263—264. ¹⁹³ Bandić, D.
Fortis, A., Putovanje po Dalmaciji (1774), Globus, Zagreb 1984. Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, BIGZ, Beograd 1977. Frojd, S., Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad 1986. Frojd, S.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad carica krštenje kćeri oglasi, neka pevaju vladike i patrijarsi, zlatna kandila nek gore u oltaru, neka kudeljnica pokrivač detetu prede, trgovac koji kroz carstvo karavan tera neka na
ti dijaci jevanđelja, slikari daruju ikone i freske, kovači kuju dveri manastira, u kadionice tamnjan toči smreka, zlatna kandila ti iskivaju tuje za žir ti se jedino molim, žira u šumi pod granama neka da mu se, kad ga pod zimu
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pesnik detinjstva — pesnik kod koga je detinjstvo sve: i tematska opsesija, i najviša vrednost života, i nadahnuće, zlatna mera doživljavanja, moralni kodeks, lupa kroz koju se posmatra svet i sudi o njemu.
VII Detinjstvo je zlatna podloga i srž Ćopićevog talenta: sve što je vrednijeg stvorio, iz te je žice poteklo, kroz tu se prizmu prelomilo.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zmajeve dečje pesme izdavane su i latinicom: Zlatna knjіga za djecu (Zagreb, 1889) i Žіva knjіga (Zagreb, 1890), gde je veliki deo Zmajevih sastava.
Radičević, Branko - PESME
34. Al' mu veli zlatna seka Da on ide sam u dvore, A ona će da pričeka Dok se vrati odozgore; Jer poštena de će moma Stranom momku ić u
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
On, špiclov, pretio, potplaćivao, obećavao zlatna brda, skupio šta je skupio, bolje nije ni mogo, a i to na jedvite jade. Dve mu usput pobegle.
Kostić, Laza - PESME
Ne behu to zraci sunašca zlatna, To beše mreža pauka gladna, suzama gorkim beljena, prana, naroda klana, poisisana, a usred mreže krstaš pauk: u
repa u večnoj muci vražija čepa po paklu vije, A ti se željom iskušiteljke mašaš očajno propala raja, da padneš opet sa zlatna kraja prazne peteljke: Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na skrhanu maču luba ti
Zar meni jadnom sva ta divota? Zar meni blago toliko sve? Zar meni starom, na dnu života, ta zlatna voćka što sad tek zre? Oh, slatka voćko tantalska roda, što nisi meni sazrela pre?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA BRŽA OD KONjA 40 STOJŠA I MLADEN 41 ZLA SVEKRVA 48 CAREV ZET I KRILATA BABA 51 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 56 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 66 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI
sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao i tica, i za tili čas donese ga pred zmajeve dvore.
Jednom se oni dogovore i Grbu opanjkaju pred kraljem i rekoše: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogao dovesti zlatna konja od kralja đavolskoga. — Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu.
Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.
— Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo. — Ili mi dovedi zlatna konja od kralja ćavolskog, ili nema na tebi glave. Grbo pošuće malo pa reče: — Hoću, kralju, ali me pusti 24 sahata, da
8. CAREV ZET I KRILATA BABA: Prvi put objavljena u posmrtnom izdanju Karadžićevih narodnih pripovedaka, 1870. 9. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA: Sve kao pod 3. 10.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najzad, Ljubav je Ljubav, šala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire... — nekako mi se više nije dalo da se grebem o Mišelina, mada je cela stvar jako ličila na fenomenalan
što je najveći deo čovečanstva sastavljen upravo od sličnih dama s papilotnama i džentlemena koji čeznu da nose dva zlatna čukarca na ruci. Jedan za radni dan, drugi za nedelju. Pa se prepoznaju, Čarli!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva.
ІІ Minulo je s lampom leto. (Jedno smrkne - svane peto.) Razapeta o čudima stara kuća kraj Budima. Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga. Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže.
) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se! Vijugo zlatna làganih misli: nebo je sofra, zemlja je ležaj, mekotan, topal. (Bili pa svisli grehovi teški.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: O, sad me ne poznaješ; a dok mi nisi izvarao novce, donde si me dobro poznavao; obećavao si mi zlatna brda, pa kad si me prstenovao i na glas izneo, sad me ne poznaješ.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U tu sam zemlju i ja navrnȏ tražeći jednom zlaćano zrno, snađe me udes hud. Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud.
I ja, i mačak, i kum sa bradom čarobno voće gledasmo kradom. Jabuka zlatna naša bi bila kad bismo samo imali krila.
Veze od priča čudesan krug, da samo ne bi zaspao drug. Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška . . .“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće!
Slikar mi Packo reče: „Evo saveta zlatna, nabavi četku, boje i dobar komad platna. Platno je prava njiva, po njemu četkom ori, zelene mrlje posij, nek boja
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iz crnoga pliša, čime je obložena kutija iznutra, zasija skupocena zlatna grana, posuta krupnim kamenjem. To beše doista redak i veličanstven nakit. Zastadoše joj oči na njemu dugo...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
— “Pošljite mi malu djecu da me prevezu.“ — “Ma su djeca vragolani, utopiće te.“ — 21. U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. 22.
74. Ide soko, vodi sokolicu; Vlago majci - zlatna su joj krila. 75. Lijepo l’ je niz polje gledati Žutu dunju među listovima I snašicu među đeverima!
Posad’te se, svi svatovi, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! 80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu u svil’na nedra.
80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra.
Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81.
Šta se sija kraj gore zelene? Da l’ je sunce, da l’ je mjesečina? Nit’ je sunce, nit’ je mjesečina, Već dva zlatna roga od jelena. U njima su dva grada građena: U jednom je kujundžija Janko, U drugome Janja hitroprelja.
vozare, Čuvaj dobro na vodi brodove, Pazi dobro koga noću voziš, Noćas mi je odbegla devojka, I odnela dva dukata zlatna: Jedan daće, da je prevezete, Drugi daće, da je ne kažete, Treći daće, da je ne ljubite. 166.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tvrđava zlatna gorela je i urlala. Na žaru lomača jadra su buktala, ropska vam mirisna tela bludnim su vriskom nudeći se gola pala,
I užas lica, strasnih, davno pokrila je magla, kao mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se bela sen aveti, bela sen neveste, u beskraj za navek nagla.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ — pun strahote Glas mu zaori... Golgota gori!... Nad njome plamti uskršnja zora, A na njoj Crkva ko zlatna gora U rumenome sjaju se kupa— I k njojzi stupa Svet budućnosti s dalekih strana...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uza samu obalu, malo dalje, ulevo od mesta gde sam izišao, primetim grdnu veliku mermernu piramidu i na njoj urezana zlatna slova. Priđem radoznalo bliže misleći da ću još tu pročitati imena slavnih junaka o kojima mi otac pričaše.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad je dan osvojio, i kad je ostavio daleko iza sebe varoš, on je uzviknuo: — O, sveta, zlatna slobodo!... Golanfer nije smeo da se obrne, al' se čudio, šta to bunca gospodin Mojsilo...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stanice... Stanite, jednom, stanice! KAKO SPAVAJU TRAMVAJI Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?
Noć kad duboko odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu teret dana odlakne, — Eto šta rade tramvaji.
Kad završi, sedne u račvast hrast I pojede sve to, u slast. Tad planu usne vidika, zatrepte ko zlatna struna; Ceo se požar razgori na jednom dalekom krovu.
Voleo sam tramvaje: Noć kad odmakne, Kad tek poneka sijalica ko zlatna kruška zasjaji, I svakom na srcu kad odlakne, — Šta rade tada tramvaji?
Pandurović, Sima - PESME
se stari grad ogleda: Opale kule, crna gradska platna; U njima prošlost izumire blêda Što k’o san čili, otmena i zlatna.
I mrzim samo naše doba ružno, Gde je sve jadno, sve „sredina zlatna“, Gde se, poput starog i žalosnog klatna, Klatimo lagano, monotono, tužno.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svaki popo u svojoj knjizi vješt. O POČETKU — Ko započne, njegova se broji. — Kakav početak, taka i svrha. — Zlatna svrha zlati i nezlatan početak. — Zao početak, a gora svrha. — Što se ne počne to se ne dospije.
— Novci kad odlaze imaju sto nogu, a kad dolaze samo dvije. — Srebrna ruka koja steče, a zlatna koja sačuva. — Pružaj se prema guberu. — Ako je i ambar, varićak je mera. — Ako ne načuva, ne nateče.
— Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori.
“ U onaj isti mah one sve prsnu kud koja, a on spadne pod orah, čovjek kao i prije što je bio. Zlatna stola nestane kao i vještica, a njihove zlatne čaše pretvore se sve u papke kojekakijeh strvina.
10 Iš, paune zlatopere! Ne šetukaj, ne zagučaj, Ne šoboći, ne klopoći! Spušti tvoja zlatna perja, A raširi đuzel repa, Uljez’ lako u odaju: Kril’ma Jovu lada čini, Da on spava u ladini!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
MEĐEDOVIĆ. 40 2. ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI. 43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8.
71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast. 72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73. o klinu visi, o zlu misli. 74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac. 75.
Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8.
Eto to je, ženo!” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA.
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao tica, i za tili čas donese ga pred zmajeve dvore.
pohvataš, pogledaj oko sebe Dok ugledaš jedan ćepariz nasred one livade, korijen mu je mjeden, grane srebrne a perja zlatna; pođi k njemu i udri nožnicom od noža u korijen, i otvoriće ti se silnovite i od svake siže aspre, te uzmi i natovari
pa joj reče: „Kudgod hodila, sretna bila, kad plakala, biser ti išao iz očiju mesto suza, i kad govorila, ruža ti zlatna iz usta izlazila!” Posle toga žena pokaže deci kuda će izaći na put, i deca otidu a žena ostane kod izvora.
| A gde si mi tako bila?” devojčica kad stane pripovedati, a iz usta sve zlatna ruža. Onda se maćija još većma začudi, pa je zapita: „Gde si taku blagodet na sebe dobila?
Kad carev sin vidi, vas umre od čuda, dosjeti se da je ovo kosa njegove drage, pak uhvati babu i upita, otkuda joj ova zlatna kosa. Baba se prepane i kaže sve.
Sveti Sava - SABRANA DELA
pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge vezani, jedan drugoga držite se, i u jedno saudite se telo, (Ef.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Šta ćeš, dite? — Kako se zove ona tica zlatna repa? Eno je u vrtlu. — Ono je pajun. Ajde, sad. — A one druge kusaste? — Ono su varaunke. Ajde, sad.
Zatijem bi se vra izvalio u naslonjaču, pa stavio preda se dva špažna zlatna časovnika. To mu bijaše uživanje da sluša kako klopoću ona dva velika na stjenama i dva mala pred njim.
— Otvori velika vrata! — viknu najzad Vrtirep. Tada tek vidješe sav užas. Ni na jednom oltaru ne bješe ništa zlatna ni srebrna, svete trpeze ispremetane i iskaljene, po podu svijeće, knjige, palme...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
REKA 7 VRAPČEV DAR 9 ZAČARANI ČIČAK 13 TATAGINA DECA 16 ZVEZDANOVA TAJNA 20 PLAČKO I SMEJAČKO 26 JASENOV LIST 29 ZLATNA KRABA 30 LOKVIN CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA STENA 44 3EMLjA VETROVA 48 KAMENO
»Kada li će porasti?« — pitala se. Nedelje i meseci su prolazili, ponovo proleće kao zlatna veverica skakutalo po dvorištu, a izdanak nikako da se digne od zemlje.
Pa, ipak, izlete iz ploda, jednoga jutra, koštica kao zlatna pčelica i slete devojčici na dlan. Drhteći, ona je proguta i istoga trena poskoči na krevetu. — Ja hodam! Ja trčim!
Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica! — Dečak-kapljica pojuri prema njoj. Ali lubenica, najednom, podskoči i poče se kotrljati niz brdo.
— Starica je sve brže odmicala, ali iza lubenice, u povaljanim travama, kao zlatna zrnca ostajao je trag. Dečak-kapljica potrča njime, ali sporo je napredovao, jer su se travke mrsile i šaputale.
Pećina se, najednom, otvori i on polete. Visoko! Više! Leteo je sve više, dok ne opazi kako se niz breg kotrlja zlatna lubenica sa staricom. — Stigni me ako možeš! — zakikota se Riblja Glava, ugledavši ga. — Pa, i stići ću te!
Bila je već velika kao čamac. Dečak joj skoči na leđa, a riba pojuri. Dok bi trepnuo, bila je pred njima zlatna lubenica, a na njoj Riblja Glava. Dečak ispruži ruku da dohvati lubenicu, ali zlatne lubenice, najednom, nestade.
jednako, i na ove dole i na onog gore, sunce je bacalo svoje jesenje zrake, dok se vetar lopovski šetao između grana. ZLATNA KRABA Dečakov otac bio je najslavniji ribar na sva tri mora, ali dečak je žalio ulovljene rakove, školjke i ribe,
Dečak od čuda izgubi dah. Kraba je sad bila veća od najvećeg jastoga, i još je rasla. — Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao! — reče iznenada ljudskim glasom. — Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš!
»Verovatno sanjam!« — pomisli i uštinu se za mišicu, ali ogromna Zlatna kraba i dalje je stajala pred njim, smejući se: — Zar si zaboravio šta želiš? Da nećeš da budeš car?
— kliknu dečak i zaneme od uzbuđenja. — Pa dobro, bićeš, ali pod uslovom da nikad ne slažeš i nikom ne naneseš zlo! — Zlatna kraba poče, najednom, da se smanjuje i tone u vodu.
Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća, zastrašujuća. Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ne zbog stakla što ih brani od dodira, ni zbog kadife koja se ne sme dotaći, nego zbog slova koja su, crna i zlatna, sasvim nepoznata.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XXV* MLADOŽENjI Moja je dika jabuka zlatna, Što u vrh kule na suncu blista: Sunašce zađe - svetilo zađe! Jabuka ćuti ka' nojca ista...
I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti, i sobu mi zari... Iz kuta muklo bije sahat stari.
“ s puno strahote Glas mu zahori... Golgota gori! Nad njome plamti Uskršnja zora, A na njoj crkva, k'o zlatna gora, U rumenome sjaju se kupa; I k njojzi stupa Svet budućnosti s dalekih strana.
), Život tlačen „Preporoditi, učiniv da teče Lišen svakog atributa bona, Večit, zanosan, k'o letnje veče Kapanja zlatna i beskrajna tona? „Tvoje sićušno, tvoje jadno „delo“ Učiniše to zar? Reci, „radniče“!...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ozbiljnim pogledom promatrao je kralj svoju kćerku kako jeca i ruke krši, dok joj i sama njena zlatna grivna, obavijena iznad lakata, ne pade sa miške. „Ti plačeš“, reče joj kralj, „kao nikad do sada u svom životu“.
Moraš ih sutra odvesti na pijacu u Grentem; i tu će pasti koja para. Obazri se po varoši kod zlatara i kupi dva zlatna veridbena prstena; zatrebaće ti, nadam se, uskoro, a treba ih nabaviti dok još imamo para“. Sin je pogleda sažaljivo.
Prava čoveka što ih je Narodna skupština usvojila i objavila bila su zlatna slova kojima je bila ispisana prva stranica istorije francuske revolucije, a dobrovoljno odricanje povlaštenih staleža
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On je bio visok, neiskazano mršav, sa crnim pokvarenim zubima među kojima se videla i dva tri zlatna, usnama i prstima požutelim od duvana i gumom na inače neviđeno visokim potpeticama kao ćilibar žutih cipela.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
PRIPOVEDAKA Sadržaj BEKSTVO OD SMRTI 2 SOLDAT I SMRT 8 BESMRTNI STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI NA NEBU NI NA ZEMLjI 38 AŽDAJA I CAREV SIN 40 ALA 46 ZMIJA
Car mu to dopusti, te on dovede mater, pa car učini veliki šenluk i vjenča ih. Ako su živi, i danas su dobro. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i
Kad ga odvede u jednu šumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka. Onda on usedne na njega pa ga potrči, a on poleti baš kao tica, i za tili čas ga donese pred zmajeve dvore.
Ima do mene još jedan car, u njegovoj bašti veliko je voće; nasred toga voća jabuka je drvo, i na njemu zlatna jabuka na vrhu. Idi, ukini mi tu jabuku, donesi mi je: ti meni jabuku, a ja tebi tvoga oca trs.
Kad al̓ tu veliki carevi dvori i kraj dvora sakato voće, nasred voća drvo jabuka, a na njenom vrhu zlatna jabuka. Da sakate jabuke, bože! To čudo još nije svojim očima vidio. Pod njom zaboden štap, jedan drven, drugi gvozden.
štala je otvorena, puna lijepijeh konja; usred srijede zlatan je konj, a nad njim vise o zidu dvije orme: jedna je zlatna, a druga rđava i ne vrijedi ništa, ama baš ni filira.
On ode, uđe u štalu, odveza konja pa stao ogledati ormu; dopala mu se ona zlatna orma, sve se sja od suvoga zlata. A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu!
Caru se dopalo njegovo pričanje, oprosti mu život, i reče: — Idi četvrtome caru, u njega je zlatna kći; nju mi dovedi i ja ću ti dati zlatnog konja — i samo tako doći ćeš do očevog trsa.
Konj taj neka bude šupalj na rebrima, „pa ćeš“, veli, „mene unutra zatvoriti“. Carev sin brže načini konja zlatna, prikuje ga za rudu, i tako je čekao do podne.
Kada je čovjek zamakao, uniđe ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se učini sada crvena, sada zlatna, sada žuta, sada zelena. To ženi bude odveć za čudo, uzme bocu u ruku, pogleda je, ali boca prazna.
Jednom se oni dogovore i Grbu opanjkaju pred kraljem i rekoše: — Gospodaru, kaže naš brat Grbo da bi mogao dovesti zlatna konja od kralja đavolskoga. — Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu.
Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja đavolskog. — Nijesam, niti mogu, — odgovori Grbo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni su ostali ispred Kumanova, Merdara, Prilepa i oko Bitolja, Kao mrtva straža pokolenja nova, K'o živi grobovi, kao zlatna slova, K'o dovršen zavet sa Kosova polja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je srcem koje je, kako reče, bilo preplavljeno blaženstvom zbog moje posete i milosti božje koja je preplavila Idvor. Zlatna žetva bila je okončana, a bila je najveća koju je Idvor imao posle mnogo godina.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
to što se u proširenom opisu posle nebeskih tela dodaju stvarni (ukrasni) odevni detalji kruna i prsten: Na glavu joj zlatna kruna, Na ruku joj prsten zvekće.
Da se samo prisetimo dveju strofa iz „Maćuhice“: 1. Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Belo čelo — čisto heruvimstvo, Mesečina povrh sveta hrama, Svilna kosa, i senka joj zlatna, A dȁ bolan od čega je sama?
A starici, kad je čula, bilo nepravo: „Ala, ala, moj čoveče, stara nebrigo, Taj ti posô, što uradi, nije valjao. Zlatna riba nudila ti svaka otkupa, — Zašt’, nebore, ne zaiska novo korito? Ovo staro znaš da nam se juče raspuklo“.
“ Zlatna riba našeg starca ne ukorava, Već srdačno otpušta ga: „Idi, biće sve!“ Čudeći se povrati se starac starici; Nalazi
Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori, donese.
More burno kao da mu gnev uskipeo, A kroz maglu, kroz oblake munje sevaju, „Ribo, ribo, zlatna ribo, odi, molim te!“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo.
“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo. Ribo, ribo, dobra ribo, strah me je i stid.
Miljković, Branko - PESME
crnoj ko sklopljeno oko hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao koja se premešta iz jednog sveta u drugi kad velikim rečima prethodi pustinja nepoznatog i
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta. Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba. A Duško se smešio, jer se sećao poljupca koji je danas sa zlatnih zuba u letu primio. Sećao se i Mija.
Onda se ponovo pojavila bela senka baronice Ivon. Njena zlatna kosa bila je čupava. Imala je još čupavog kineskog psića, o kome se pričale sablažnjive priče.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea koji će se uskoro
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jaramaz olju!... A volio bih ga živa peći, nego iz zlatna fildžana jeminkavu srkati. HASAN: Živa il’ mrtva, Vezir ga sutra mora imati... Šta da se čini?... Govor’te sad!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nije tuga moja druga, Sto me jada ne savlada, Moja j’ sreća šarna duga, Svaki trenut zlatna nada. A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1857. Jovan Subotić VASA ŽIVKOVIĆ LjUBOPEVAC Ti plaviš, zoro zlatna, Tvoj sjajni blista zrak, Svi srećni tebe slave, — Ja ljubim groba mrak. Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik.
Na srebrnoj steni gore večnim prstom Duh večnosti zlatna načičkao slova, I ko donde dospe, slova čita ova: „Kad se smrče telu, tada duhu svanu: Duh mladića ovog sad je u
Bojić, Milutin - PESME
MISAO NAS JEDNA RANOM ZOROM BUDI SINGIDUNUM Noćas sam te snio, prestonice bela, Kitnjastu i mladu u sutonu. Zlatna Na tvrđavi tvojoj zrcaju se platna, Gordi svedok moći i krvavih dela.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati. Mirisne moje, toplo li umirete. Raskoš je ovo i u meni sete. Kropi u jesenji dan.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v. mela, i ZVV ‹= Zeіtѕchrіft deѕ Vereіnѕ für Volkѕkunde› 11, 122); ili bela zmija, i pored nje zlatna jabuka (ZNŽOJS, 1, 10). Ako bi čovek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao i.
KIČICA Tauѕendguldenkraut (erythraea centaurіum). Kičica (zlatna kitica, trava od groznice, žuč od zemlje. Šulek je zabeležio 41 naziv).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U trenutku kada se takav lepo osvetljeni voz nađe na onom viaduktu i okuci, on izgleda kao zlatna diadema upletena u kosu boginje Zemlje. Kad vozovi projure, ja posmatram nebo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
1834, Timotije Ilić Prijatelja srpske mladeži 1840, Dimitrije Obradović štampa Zlatna zrna za mlade i stare oboeg pola 1846. itd.).
Proleće sijnu na dolju, breg, Da stopi s njega i led i sneg! Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod. Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al' bistra voda rashladi sve!
Rođen Andra Franičević (Čika Andra) Jovan Jovanović Zmaj i Avgust Harambašić: Zlatna knjiga za decu (Zagreb) Ljubomir Lotić: Dobri i nevaljali sinovi (Slika iz narodnog života, za pouku srpskim
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
(Mlađi je već godinu dana u Americi.) Mirko je momak, dvadesetak mu je godina, lepo razvijen, plav, žutokos, kao zlatna lala. Uopšte je imao nešto od lale: malo krut i nevoljak na pokret.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— »Kuda?« — Zlatna reč; ona jedna ima više filozofije nežel’ čitave sveske gdikoji knjiga. — Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
banku, tačno iznad onih suterenskih prozora sa debelim gvozdenim šipkama, gde su trezori u kojima počiva bančina zlatna podloga.
kredit u inostranstvu, sakrila se, po rešenju upravnog i nadzornog odbora bančinog, izmeđ' kasa u kojima je bančina zlatna novčana podloga.
Petrović, Rastko - PESME
Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni. Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima svima, Za
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Kako je krupna! — ču nečiji uzvik i otvori oči. Oj, čuda čudesnoga! Kao zlatna vrteška okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lakši od morske pene, rastao slani dah mora i slatki miris
Ali, zašto su im sećanja drugačija? Sunce je nad pustinjom brzo raslo, titrala je jarica kao zlatna vatrica. Kapljica čvrsto prionu uz svoj Cvet. Šta ih se tiče pustinjski vetar koji valja pesak kao talase?
Car Carevine s leve strane planina od bljeska je morao da zatvori oči. Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom.
— treperi brezica lišćem smejući se a orah potišteno saginje glavu. Lepotica je breza, srebrnasta u proleće, zlatna u jesen, ima prava na malo duži jezik! Da nije nje, onemeo bi od ćutanja, ogluveo od tišine.
Šantić, Aleksa - PESME
I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni... Sve u sjaju jačem Kandilo trepti i sobu mi zâri... Iz kuta muklo bije sahat stari.
Prekrsti se, mermer celiva i oči Podiže. Tu gore zlatna slova stoje. I u prvom redu, na Mramornoj ploči, Ugleda imena lepe dece svoje.
I na mrke grude sa mojega čela Sve kap po kap lije. Ja ću ovde jedro posejati zrnje Što će ploda dati, Visoka i zlatna, i gde beše trnje Lepota će sjati...
Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će sjati, I tamo gde teče rajska zlatna reka Mesta će mi dati... 1918.
I vidim gdje se gladan penje suncu, I crvotočina zlatna pada doli. 1911. METEOR U staroj bašti, na pragu od vrata, Puni zvijezda sjedili smo sami...
Sve ćuti. Samo s hridi one Gladan čagalj viče. I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za pučinu tone. 1918. NA PRIPECI Skunjeno i žedno ćuti stablo svako; Ispucala zemlja, suhi ječam strši.
došla bi vila U velu kô pena što je; I sva kô jedna ruža je bila, A s nje dragulji siplju boje, Po njedru joj se zlatna vlas vije, Oko joj slatkim pozdravom grije. Tu zagrle se njih dvoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije
zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva grada.
mogu pješke putovati“, Pa ustavi svojega kulajša, pruži ruku ispod međedine; oni misle bakračliju skida, al' on skida zlatna šestoperca, te udara Đakovicu Vuka: koliko ga lako udario, tri puta se Vuče premetnuo.
Baci koplje bijelo Latinče na Miloša u prsi junačke; Miloš drži zlatna šestoperca, na njega je koplje dočekao, prebio ga na tri polovine.
Viknu Miloš iz grla bijela: „Eto tebe od šta se ne nadaš!“ Pa on pusti zlatna šestoperca: koliko ga lako udario, iz bojna ga sedla izbacio; pak poteže koplje ubojito, pribode ga u zelenu travu, pak
Marko: „Pevaj, brate, ti se ne boj vile dok je mene, Kraljevića Marka, i mojega vidovita Šarca, i moj ega šestopera zlatna Onda Miloš poče da popeva, a krasnu je pesmu započeo od svi naši boli i stariji, kako j̓ koji držô kraljevinu po
Ne streljajte po gori junaka dok je glasa Kraljevića Marka, i njegova vidovita Šarca, i njegova šestopera zlatna! Što sam, jadna, od njeg pretrpila, i jedva sam i živa ostala!
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!
Tu su Marka oma poslušali: izvadiše tri zlatne jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko!
nasmejao, pa je njojzi tijo besedio: „Sreća tvoja, lepoto devojko, što se nisi jabuke mašila, il' jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila glave, ni na glavi zelenoga venca!
dvorahu svoje gospodare, a najviše zeta ponosita; a sluga im jedna vino služi, služi vino jednom kupom zlatnom, zlatna kupa devet bere litar'; ja da vidiš druge ćakonije, ćakonije, mloge gospoštine — kako, brate, će je carevina!
MILICA Car Lazare sjede za večeru, pokraj njega carica Milica; veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš sjutra u Kosovo, s sobom vodiš sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavljaš, care Lazo, od muškijeh
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo dobrih detalja Te zlatna dvorska halja Te kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa sedam čeličnih reza U sedam jakih
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Moj otac odlazi sutra kolima po nju. — E, zbog toga se već valjalo radovati. Ta neće proći ni dva dana, a Lanina zlatna kosa opet će bljesnuti iza katedre u razredu i svi će čuti njen mio gugutav glas: — Kako su naši dječaci?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
423 IZGUBLjENA MUDROST 424 ČUVAR KAPIJA 426 ČUVAR KAPIJA 428 ZLATNA SREDINA 429 ULAK 430 LOV ZA CEO ŽIVOT 432 JEDINSTVO MNOGOSTRUKOSTI 433 ŽENIK LEPOTU NEVESTE U OČIMA DRŽI 434 POHVALA
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih. Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena!
Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.
Ama, Aleksandar ovako im na to odgovor dade: »Oho, reče, ama ta je kokoš već umrla, što je Dariju zlatna jajca nosila.« MUDRI ARISTOTEL UČITELj JELINSKI Mudri Aristotel, jelinski učitelj, ovako kazuje sa šta se zemlja zatresa.
i velikim, kopačem i oračem, gospodarom i slugami, trgovcem i zanatlijami, ležakom i težakom, muškoj i ženskoj feli! ZLATNA SREDINA Ako je koji brat među vama bludnik, štono mi velimo kurvaš, il' mu kamatar, mitouzimač li, globar, ili
« ZLATNA SREDINA Nije ukazata zlatna riza nego pozlatasta, ako bila žuta, ako li bela, il' mu crvena, ili zelena, — teke da nij
« ZLATNA SREDINA Nije ukazata zlatna riza nego pozlatasta, ako bila žuta, ako li bela, il' mu crvena, ili zelena, — teke da nije isto crna.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Pa idi si u krevet, — savetuje je tetka Taska, koja je važila u toj kući kao lekar ili, još bolje, kao neka „Zlatna domaća knjiga“; jer kad ona nekoga oceni da je bolestan i propiše mu neki lek, taj mora leći u krevet i uzeti lekove,