Jakšić, Đura - PROZA
crvenu ružu zadenuti; zubun beo kao sneg, a po njemu razne šare, po kojima, kao malene zvezdice, trepere srebrne i zlatne šljokice... I pobratim nije izgledao loše: ne znaš čemu pre da se diviš, da li licu, oružju ili vitome stasu.
pa najedanput preblede kao listak hartije: — Oh, sad znam! Sad znam sve!... Eno, one zlatne belenzuke! Poznajem ih! Eno i minđuša!... Oh, nesrećnice! Ta sve što je na njojzi, sve je to njegova... krađa!...
Sad se diže mladi Gružanin. — Gospodo sudije! Pitajte ovu ženu: otkuda joj ove zlatne minđuše i belenzuke? Stojna vrisnu, iznenađena, a rumeno joj lice potavni; sva je drhtala, rekao bi pašće.
Obradović, Dositej - BASNE
” Bezlobni smej znak je veselja. A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna človeka? Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”.
učinjene, na takovo dostojinstvo vozvišen, ne samo nije se sramio očina sostojanija, no i vsegda na trapezu svoju, među zlatne sudove, i zemljane zapovedao je metati, i to je isto služilo na veću slavu njegove vrednosti.
Glupost, varvarstvo i ludo nevježestvo mogu za neko doba na visoki prestoli sedeti, krune zlatne na glavam nositi i dobrodjetelj udručavati; no vreme, koje je svačemu pila, njihove će prestole i s njima zajedno u prah
Ovde služe one svete reči: „B l a ž e n i m i l o s t i v i, j a k o t i p o m i l o v a n i b u d u t!” Zlatne su i one reči Isokrata k Dimoniku: „Mηδενί συμϕοράν ονειδίοης!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
kamenja, kameni točkovi vetra, cvet kremenom ukresan, klanac od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
14. dekembra. Putujem danjom i noćom. 15. dekembra. U vtornik u 8 sati dođem u Vjenu. Kod „Zlatne kruške” noćim. Iz Novog Sada u Beč za 4 i po dana. POSLOVI S RUSIMA Dekembra 15. dne 1814. god.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vreme je prolazilo. Osim one dijamantske igle, Mojsilo je Savci poklonio za Cveti nekaki zlatan broš i zlatne minđuše; za Vaskrs haljinu od teške svile, osim drugih sitnijih poklona.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa baš i da umrem, pa šta! Živeo sam dosta. Bilo nam je oboma, hvala bogu, lepo!... Izrodili smo porod, sve kao zlatne jabuke. Iženili ih, dočekali unučad, pa se napevali i nasmejali!... Pa sad... smrt! Ako! Zar zato treba plakati?
Dučić, Jovan - PESME
Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale! Busije s bleskom kraljevskim, Zlatne me čaše trovale.
Počnem jutrom onde gde večerom zasta, Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti; I moj dan bezmeran ushićeno sviti, S pesmom jata bolno raspevanih lasta.
Ali uvek tužno beše srce Despe... Podari ikone crkvi Arhangela, Zlatne kandelabre Prečistoj kod Prespe, Dva tovara blaga i dvadeset sela Crkvi u Lesnovu...
I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To rade i drugi očevi, ali kupuju deci i šećerlemeta, zlatne hartije i loptu od gumalastike što skače s vrh jablana! U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kavanu svako veče.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Di da ideš, naša biti moraš!«... Jedan skida zlatne belenzuke, Drugi skida dukate sa vrata, Treći veli: »Poljubi me, Julo!«...
Afrika
je u prostranome plavom bubu koji se razlepršao na sve strane, glave obavijene u ogromnu plavu čalmu, nogu obuvenih u zlatne čizme. Konj je takođe sav sa zlatnim karikama, nakitima itd.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
posmatrala, kako se u njenoj kući, bolesnik, barusav, pocepan, sav u blatu, pretvara u lepog oficira, koji ima tako zlatne brke, tako meku kosu, tako plave oči, osmeh tako topao. Ona bi ujutru – tako reći u košulji – ulazila i u njegovu sobu.
Štapskvarteru brigadira Vitkoviča opisivali su, na brdu, iznad Podolja, među bastionima, i ruševinama, pored takozvane Zlatne kapije, kao da je u Varadinu. Pavle je pričao, da mu se učini da ulazi Engelshofenu.
Fenjer je osvetljavao vrata, koja su čuvala dva grenadira, koji su imali klobuke, bele, i zlatne, kao glave šećera. Isakovič sa čuđenjem ugleda, na njihovim nogama, čizmu. Ali je već prolazio.
Imala je krupne crne oči, a kosu francesku, zlatne cipelice na nozi, a u ruci, veliku, zlatnu, lepezu. Isakovič je preleteo, jednim pogledom, caricu, ali je bio
Oficirski zatvori, u Kijevu, bili su tada u jednoj zgradi, koja je bila u jednom porušenom bastionu, u blizini stare Zlatne kapije, na brdu iznad Podolja, nedaleko Pečerske lavre.
Teodosije - ŽITIJA
put, a priložiše zasebno i manastiru Vatopedu, gde je sin njihov odlučio da živi, zlato mnogo, a crkvi svete sasude, zlatne i srebrne, i časne zavese, zlatom izvezene.
Posle kratkoga vremena uzevši veliki tovar zlata i sasude zlatne i srebrne, radi deljenja manastirima i pustinjacima, pođe odmah na put.
Prepodobni i blagorodni koji su s njim došli, odmorivši se, odmah prinesoše manastiru svete sasude, zlatne i srebrne, i zavese skupocene, a dovedoše i konje izabrane i mazge za rad, i dva kabla srebra nasuvši dadoše, a igumana
Svete sasude zlatne i srebrne, i skupocene zavese prinesoše, a sa ovima dadoše crkvi i veliku srebrnu zdelu punu srebra, i upisaše sebe u
Bojeći se svetoga u oltaru, bez meteža, ćuteći, kropljahu zemlju suzama. A časno i sveto miro bilo je sabirano u časne zlatne i srebrne sasude dok je sveti božastvenu službu svršio. A kada je izlazio, izgledao je sav ognjen.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
koji su zauzeli donjodunavsku ploču pridolazili su jedno za drugim turanski Bugari, Pečenjezi, Kumani i Tatari Zlatne horde, koji su se manje ili više utopili u ovo slovensko stanovništvo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tisa je bila poplavila vrbake i sada su tamo, na ostrvcima napravljenim od granja i zemlje rasle visibabe i one naročite, zlatne perunike, kakve se ne nalaze ni u čijoj bašti. Predložih Rašidi da odemo donde, ponovo davši Atamanu znak da se čisti.
Perunike su bile zlatne, hladne i mirisale na mulj i vodu. Izvukli smo se iz vrbaka noseći čitave naramke u naručju, ali naša odela bilo je
- Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u naručju.
U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne koračaju po zemlji.
Išla je drumom bosa i preplanulog lica noseći neki zavežljaj u rukama. Kosa joj je bleštala kao zlatne perunike na suncu, a usne su joj bile čvrsto stisnute. - Ipak je nas tražio noćas po nasipu!
— 3a ribizle si saznao tek pre dva minuta! — govorila je leđima okrenuta, a na vodi se kao zlatne žabice rasprskavalo sunce.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
isto verovanje, samo sa drukčijim objašnjenjem: „Pre godine ne valja dati detetu jaje u ruke, jer kažu da su mu dotle ruke zlatne, pa više ne bi htelo gledati u njih.“ Na Grudi se veruje da ako se prekrši ova zabrana, onda će dete umreti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ga videli dvesta godina, a onda se pojavio na našem ćošku sa nekom plavom mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad došao da se pokaže. Kaže, ćao, momci, još gluvarite na ćošku?
vreline kada je ugledao kako ulazi kroz okretna staklena vrata u strogom tamnom kostimu, bez ikakvog ukrasa sem slapa zlatne kose koja je pratila njeno lice poput nežno svilenkastog oreola. »S tim još nije, znači, gotovo!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
toplinu i zvučnost: Na uglu kesten poguren stoji, jesen mu novu odeću kroji, škarama secka haljinu žutu, krpice zlatne lete po putu. (...) Uz okno zamišljen dečak stoji, posmatra kesten kako plamti kao da važnu lekciju pamti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prevodilac srpskih narodnih pesama u nemačkoj književnosti Vilhelm Gerhard pričao je da ga je Milutinosić uveo »u zlatne rudnike srpske poezije«. 1828. skupljao je za Vuka Karadžića narodne pesme u Crnoj Gori. 1833.
Radičević, Branko - PESME
30. „Ala sreće straovite, Pa ne mogu, oh, pomoći!“ Sa se dere zlatne kite, U obraz i baca zloći: „Naj to tebi, vraži kote! A doći će đavo po te!“ 31.
preko bez'ne skok: Il' sunce moje odonud uzeti, Na nebo moje amo to preneti, Života moga da obasja dane, Pletući zlatne u nji svoje vence, Il' moje sunce odonud doneti, Razmrskan padom iliti umreti.
Nuto, pobre, njene puste muke! Nosi jela, te od svake ruke, Nosi piva, ljute šljivovice, Pa je toči u zlatne čašice, Nosi bela leba šeničnoga, Nosi mlada sira mekanoga, Sira, brate, od svoje kravice, Koju rane njezine
Od udari Ferata u ramo S leve strane pa na desnu amo, Presekô mu ramo, grudi, toke, Toke zlatne od četiri oke, I presekô na pušci jabuku — Sve presekô ka desnome kuku; Ne bi gvožđu odolelo ljutu, Da Toliko još
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čak su me neki i zapitkivali: da li viđam kod nje starinske velike, zlatne pare? OD toga ništa nisam video. Samo često, u noći, trgnem se iz sna, probudi me svetlost sveće.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
A to što želim, nikako bolje ne mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje u nji(h)ovom blagom namereniju ukrepljavajući i u srcam
Kostić, Laza - PESME
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, pod nogama slike zlatne bela stena od stepena. Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema.
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
dan kad je mlada carica šćela roditi, pođe joj muž u lov, i u tome ona rodi dva sina zlatnijeh ruku i treću đevojku zlatne zvijezde na čelu.
najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
— reče Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje velikaše pa ćeš viđet čudo od struke.
Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi pošto noto. Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: To su reči zlatne, koje ću svaki dan povtoravati. Kako vam je ime, gospodine, da ga neprestano u pameti nosim.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Sunca maglena, sumaglice zlatne, Oblaci koje mokri vetar vaja; Potop razložen kao dug, na rate — Tako se može trpeti do kraja. (24.
Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Niti stojim ni putujem. Jedno budim — Drugo trujem. Ne sećam se Svetog jutra: vrtelo se sve iznutra, sa zrnima zlatne tmine u kuljanju pomrčine. CRNA BARA, III Alge zrače sa lomače. Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kasno je veče, bura se sprema, oblaci nebom jezde, a kovač grmi čekićem teškim, iskiva zlatne zvezde. Eh, sada znadem zvezdanog tvorca, tu više nema tajne: to stari kovač, večeri svake, prosipa iskre sjajne.
A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan: doći će mačak i u moj stan.
Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni! MAČAK: Jesen u zlatne udara žice: debeli miši, još deblje ptice, a mesec-buca po nebu plovi, želja ti dođe njega da loviš, čitave noći na
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Nađu ga u samom raju... On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voću, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sliva od smole sa borja sve će on da hvali samo mu ubrus nismo dali uoči ravnodnevice hoće da bude lep kad stane pred zlatne maljice na dojkama pokojne kraljice o zemljo učini mi to vreme je za velike slobode za podzemne narode zemljo ti znaš kako
tanjire i od zreline peva od zrele gladi sazrele su klisure i borove igle i srce planine pod kamenom negom i zlatne šume za koje se nikad ne zna zašto stoje što ne krenu još jedan korak u visinu načinila je Mileševa veče koje
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
„Da li je toliko lakomislena, da je mogu zaneti zlatne stvari ?... Ili će se opet odupreti besnoj sili ? A on!... Uh!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj, toni, zlatan terzijane, Kako moja
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Neće da se smiluje nikom! Ni mladom, ni starom, ni bolesnom! Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver?
Da probaš da mi ga od Dropca zakloniš! MILUN: Za to ti ni Boga ne vredi moliti! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, neće ni zlatan sat! GINA: Pa šta da radim?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i ona jedina drvena stolica, i krevet njegov, taj najdragoceniji zalog njegove zlatne slobode, svedok najsrećnije i najburnije mladosti...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
MOJ ZOOLOŠKI VRT POZDRAV JUTRU U osvit, doleteše paunice, Donesoše zlatne narukvice; Za njima guske, ćurke, ćurani Koji zauzeše mesta po strani; Dovukoše se, sporo, patke (Pačije su noge
Smaže ga odjednom, bez po muke, O lišće otre zlatne ruke. (A onaj Jakov se, i dalje, brčka u kadi I pravi mehuriće na dugoj bradi.
” „Hajdemo, što dalje od zbilje grube, Na turneju ćemo smesta veliku! Ako si krezub, zlatne ćeš imati zube! Ćelav? Nabavićemo ti divnu periku!
Rakić, Milan - PESME
II Ja znam da meni Gospod neće dati Starost duboku, nit̓ pored mene Svečano proći i ljudi i žene, Zlatne mi svadbe staloženi svati.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
najskupocenijim ćili mima, i starim i skupim slikama iz Peći, Svete Gore i Rila; po rafovima poređao srebrne sahane i zlatne zarfove. Dole, do kapije, utvrdio binjiš od mramora, sa koga je uzjahivao na svoje čuvene konje.
Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za
velike, niko onako, za tridesetoro, dugačke, jednostavne peškire preko kolena, niti iko ima onakve i za onoliko sveća zlatne i srebrne čirake. Posle se ču kako odozgo viknu: — Magdo!
Pandurović, Sima - PESME
Čudno se kolo strasti tada vodi Uz zlatne harfe i pesme na liri, U lepoj, čednoj, ponoćnoj slobodi, Dok ćelav mesec iznad kuća viri.
Neprospavane noći. Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.
odveć nam je malo Dragih stvari dato usred huke burne Vremena, — i sve bi možda lepo stalo U najmanji prostor jedne zlatne urne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
i oku starijih, pa se na osami gdje razasnu i maha daju svome nagonu za pokret, tako se lomljahu i titrahu mjesečeve zlatne zrake po Cetinjskoj dolini i okolnim brdeljcima. Cetinje u ono doba, bješe pusto polje.
“ Posjedaše. Stara i one dvije, uđoše i one, pa stojećke gledahu strance. „Gle! isti onaki gunjić i one zlatne pruge na vratu, nosaše Janko, kad ga Tajo dovede na Badnji dan!“ reče polako Milica. „Jest, bogami, i ovaj je vicer.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zlatna stola nestane kao i vještica, a njihove zlatne čaše pretvore se sve u papke kojekakijeh strvina. KOZLAK („ČOVJEK S REPIĆEM“) U Dubrovniku, pa i u okolici, neuki
Kad golubovi ulaze i izlaze, vrata se sama otvaraju i zatvaraju. Kraljica sjedi u pećini za zlatnom tarom u koje su zlatne niti i brdila, i tka zlatno platno. Tako će tkati uvijek, dok nestane rđavih ljudi.
— Ne pitaj me Marija Anđelija, imam dragu Jelenu (ili već kako joj bude ime) u zlatne niti unićena, u srebrenom brdu ubrđena, ja te drage ne mogu iz zlatnih niti iznititi, nit je mogu iz srebrena brda
(Zima) 215 — Iza gora vila graje, / nosi vjenac oko glave? (Zora) 216 — Ja iziđoh na srebrno guvno i udarih u zlatne svirale, svak' me ču, a niko ne vide?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga đevojka zlatne žice ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj
najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića”, i pošlje svoga slugu k ženi da je pita hoće li prodati te stvari.
Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi po što po to. Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj štogod zaište.
vrata nema a prozor visoko — ne može da se pripne, dok na jedan mah vidi đe niz prozor nekaka žena spušta svoje kose zlatne, te on pritrči i uhvati se za one kose, te ga izvuče u kuću; kad ko je? ona ista đevojka.
roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
Kad carski sin čuje za pepeljugu, đipi pa otrči k njojzi, razdere na njoj mišje haljine i natera je da obuče one zlatne, pa je odvede ocu i materi, te se lepo venča s njome.
dan kad je mlada carica šćela roditi, pođe joj muž u lov, i u tome ona rodi dva sina zlatnijeh ruka i treću đevojku zlatne zvijezde na čelu.
“ Sluga noseći kovčežić pustinjom ču, đe plaču đeca, te polako otvori zaklop, kad vidi ovo dvoje đečice kao dvije zlatne jabuke i na čelima zvijezde, ražali joj se, te ih ne šćedne zakopati u zemlju, nego ih baci u jednu jažu od mlina, pa
ti si mene oživljela, i ja sam tebe dužna do smrti ljubiti, a lasno ćemo življeti: ja ću prodavati moje zlatne kose pa i sebe i tebe hraniti, a kad sve kose prodam, ondar ću travu po gori brati pa tebe hraniti.
“ Na ovo baba pristane, te sjutradan ova đevojka odreže bič kose zlatne i pošlje babu na pazar, govoreći da ga ne da za manje od sto zlatnijeh cekina.
Baba tamo amo hodajući, sreća je nanese na careva sina, pa ga upita, hoće li kupiti ovi bič zlatne kose. Kad carev sin vidi, vas umre od čuda, dosjeti se da je ovo kosa njegove drage, pak uhvati babu i upita, otkuda
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sunce već bješe naglo ka zapadu kad se Bakonja trže. On pohita. Sad, za naknadu, mašta mu poče tkati zlatne snove, ali kad se primakao k vozu, opet ga obuze golema tuga. Beljan i govedar dovezoše splatu. Oba bjehu gologlava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neki su kazivali da u gluvo doba po utrinama iz zemlje izleću zlatne pčele. Grešne žene koje bi nagazile na zlatne žiške ostajale bi bez poroda. Ljudima bi se sušile ruke i oduzimale noge.
Neki su kazivali da u gluvo doba po utrinama iz zemlje izleću zlatne pčele. Grešne žene koje bi nagazile na zlatne žiške ostajale bi bez poroda. Ljudima bi se sušile ruke i oduzimale noge.
Od Morave do Dunava nema brda koje ja nisam čeprknuo. Gde god čujem da se noću vide zlatne žiške, ili mi kažu gde su se Turci podavili, ja udri u kopanje. Bogami, nije zloban naš seljački svet.
neko celog života traži blago, kao na priliku ja, pa ga ne nađe; a nekoga, kao na priliku tebe, Adame, donese vetar u zlatne račve, semce zarije žilice u njih, pa se zlatom hrani. Zašto li je tako?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dok bi trepnuo, bila je pred njima zlatna lubenica, a na njoj Riblja Glava. Dečak ispruži ruku da dohvati lubenicu, ali zlatne lubenice, najednom, nestade. Umesto nje pojavi se na vodi zlatni obruč.
u okca očeve mreže, šaputao je o toplim morima u kojima rastu korali rumeniji od trešanja, a između njih promiču zlatne ribe. Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća.
se za njom, zapanjen: iz belog, svetlucavog peska pružali su se ka njemu rumeni prsti korala između kojih su promicale zlatne ribe. »Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!
»Gle!« —reče sebi. »Pa ja sanjam!« — dečak protrlja oči, ali između korala rumenijih od trešanja i dale su plivale zlatne ribe, a kraba koju je vadio iz mreže menjala je boju od mrkozelene do rumenozlatne. Dečak od čuda izgubi dah.
Zabrinuli se prinčevi Ferfelini: daleko je 3emlja Vetrova dug je i opasan put do nje! Možda bi i bez zlatne ptice mogli da nađu tri debeljuškaste princeze i budu srećni? Na sirote Knedlice nisu smeli ni da pomisle.
Lepotica ga samo sumnjičavo pogleda, ali od toga trena dani su im se rascvetavali kao zlatne ruže. Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da se raduje.
Zar nije želeo da nikne? Pa, nikao je. Zar nije želeo da poraste? Zar nije porastao? Zatim poželeo svoje zlatne plodove, i dobio ih. Taj put do mora ja ću proći, zaista proći!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se
Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijuć' iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
Nađu ga u samom raju. On se popeo lepo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
visoko zabrode, I sa tvojih ruku panu gvožđa tvrda: Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda, I da s tobom slavim dan zlatne slobode! A. Šantić CXIX OSTAJTE OVDJE! Ostajte ovdje!...
Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume, k'o kad vije Vjetar
ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.
I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
dugačka povorka nosača koji unesoše i položiše na stolove i stolice nenadmašno dragocene darove egipatskog kralja: zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Voliš li me? A sunce, je li, voliš li ga, voliš li sunce? Nebo voliš li, voliš li ove zrake, ove sjajne, ove zlatne snopove, voliš li sve? Bože, kako čudno, kako ja volim sve ... ovako ... tako ...
Nežne i meke kao paperje, stršale su njene zlatne loknice ispod kapice duboko navučene, a velike plave oči, pod kao sneg belim krznom, gledale su me nekako nedetinjski.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Onda istupi pola koračića bliže slici, umilno-zainteresirao iskrivljena vrata i malko uoštri pogled kroz zlatne brile. Izraz njegova lica postepeno se pretapao u usrdnozabrinut: na passepartout-y bilo je otisnuto zlatnim, pljesnivo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.
Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga đevojka zlatne žice icpredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je treća đevojka biser nizala, i pred njom na zlatnoj
ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O bože moj, ja sam carica, pa nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića“. I pošlje svoga slugu k ženi da je pita hoće li prodati te stvari.
Ti odveži konja, ništa se ne boj, onda skini onu rđavu ormu pa metni na konja, a one zlatne nikako ne diraj, jer će se sluge probuditi, uhvatiti će te, i ti si, pobratime, propao.
blizu carskijeh dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati očev trs.
Bez tog klička biće jabuka još ljepša, stoga se car naljuti, otkinu kličak, kad, na njegovo veliko čudo, nesta mu iz ruke zlatne jabuke, a pred njim se stvori lisica, koja očas odskakuta za svojim pobratimom.
roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi pošto-poto. Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište.
— odgovori Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje velikaše pa ćeš viđet čudo od struke.
birta tri kćeri, pa kako su imale navadu gole spavati, svuku se i tu noć pa legnu, a na njegovoj kočiji bile su tri zlatne jabuke, pa od njih udari svjetlost u okna. Djevojke opaze te jabuke, pa se stanu dogovarati da ih od njega ukradu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1914. KRV I DOBROTA Tu, na ratištu, te jeseni kobne, Našlo me pismo, njene zlatne reči, I moja mala, prastara dobrota.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
ukazana čast da dobijem američko državljanstvo stalno čuvaju u jednom sefu, dok su moje ordenje, diplome, doktorati, zlatne medalje i ostala priznanja odloženi u starim sanducima.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost
U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost
Tu i tamo iza zida od lepo složenih drva vidao sam, s vremena na vreme, zlatne uvojke moje američke “Vile”. Puna opreza, ona me je posmatrala sa ivice šume kao prava srpska ”vila”.
Priznao sam da o tome pojma nemam. Pokazujući rukom na zlatne talasiće suncem obasjane reke delaver, rekla mi je da ta reka nije uvek izgledala tako blistava i pitoma, a onda mi je
Tada sam je podsetio na ono što mi je često govorila dok sam bio dete i o čemu sam već ranije pisao: - Znanje su zlatne lestvice preko kojih se penjemo u nebesa.
Apolona: visok i prav, rumenilo mladosti zračilo je sa njegovog lepog lica, a čelo su mu krasili pramenovi kose čiste zlatne boje. Činilo vam se kao da gledate mladog ser Valtera Skota.
elektromagnetne teorije, on je pokazao da katodni zraci lako prodiru kroz tanki sloj metala kao što su zlatne ili aluminijumske folije, iako su potpuno neprovidne za običnu svetlost.
Mnoge zanimljive priče ispričane su o jurnjavi na Zapad u doba zlatne groznice, kada je otkriveno zlato u tom delu SAD. Juriš na eksperimente sa H-zracima bio je slične prirode, a i mene
Planine na Zapadu još nisu otvorile svoje zlatne žice. Velike količine uglja i ruda čekale su da budu izvučene na površinu zemlje da bi služile razvoju ogromnih
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Đavo je mladiću stao iza leđa, Pružajući prstom na dukate zlatne, Pričao mu dugo o slastima raznim, Što se mogu kupit’ blagom pa ma čijim; Gurkao ga vešto lakoumlju veljem, Budio mu
Petrović, Rastko - AFRIKA
je u prostranome plavom bubu koji se razlepršao na sve strane, glave obavijene u ogromnu plavu čalmu, nogu obuvenih u zlatne čizme. Konj je takođe sav sa zlatnim karikama, nakitima itd.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Misleć’ na te, misleć’ na te, Kad samoća srce strelja, A iz srca razbiju se Puna jata raznih želja, A zlatne su — ti ih zlatiš, Tebi lete — ti ih vratiš, Divlje ti se ptice čine, Ne poznaješ jade njine, Sklapaš od njih oči
O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Verige su zlatne bile, il' podobne zlatu, Ključenica i preruči — sve čest svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po
Jedan tek spomenik, „usrećiti tvoj tobom narod”, Ostaje večno čestit, ostaje svima poznat. Zlatne reči tvoje, Saburanu izušćene vrlom, Na utehu ljudstva raznosi povesnica: „Primi ovaj mač, ako dobro uzvladam, za
Kog’ ista slava slavno odlikuje Kad visprenosti sedmom nebu leti Besmertija da praznik toržestvuje, Gdi Klio širi zlatne liste svoje, A Orfej peva divno slave tvoje!
Vlas se talasa jednoj k’o zlatne povesmo svile, U druge gori oko, sunca elektarska zrak! Rek’o b’ da glediš dva tek razvita pupoljka, Ružice bele
Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice. Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo ljubovi nek’
— Stih treći, štampan u Letopisu očevidno pogrešno, glasi onde: Verse su zlatne bile, il’ podobne zlatu, pa sam ga ja morao ispraviti, a onako kako sam umeo. — Boga slavenskog Dida objasnio je G.
dobio odu od dvanaest prečaga da sam u pripovedanju upotrebio na svaki način begrjanošarnu ot vostoka zarju, da svoje zlatne zrake na naše zaljubljene prosipa kad oni, čarom ljubve opojeni, po krasnom predelu najprostije prirode šetati eja budut
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Doktor: Imala deca? David: Imala, gospodine dokture, dvoje ženske djece, dvije curice kô dvije zlatne jabučice. Doktor: No, dva šenska i dva muška deca?
Bojić, Milutin - PESME
Tvoje oko prosu drhtaj mojim mesom. Ja hoću da čupam tvoje zlatne kose, Hoću mladost zlatnim urešenu resom, Slapi tvoje krvi da mi rane rose, Da u meni rikne mladost onih dana Kad
I sve mi se čini: to smo negda čuli, I čekamo dan da zlatne kiše pljusnu; Samo nema Prošlost svoju decu huli, Dok Budućnost prazna tutnji kao u snu.
A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5. FANFARE Užežite nam luča svetlost punu, Fanfare zlatne slavu neka grunu, I dajte palu carsku krunu!
Jakšić, Đura - PESME
krila labudova bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara. Jedno se je zvono s bele kule čulo, U mome je srcu triput odjeknulo; Zapojaše tiho kaluđeri sveti...
Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857. VEČE Kao zlatne toke krvlju pokapane Dole pada sunce za goru, za grane.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake? DAFINA Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
može biti i sedište vile, koja se nalazi pod korom (Bog da momčetu zlatne roge, i ono »probode koru, Al̓ u boru mlada moma, Pak zasija kao sunce«, nar. pesma, Sofrić, 26 id).
Levač), i uoči Đurđevdana (ŽSS, 118, Šabac), i meću ga u omahu, kojom se, na Đurđevdan pre sunca, umivaju (»da bi bile zlatne«, Karadžić, 4, 1903, 168, Sarajevo).
Berući ga, govore mu: »Zlatnoglave, zlatne li si glave, Ti mi znadeš tridest i tri trave«, (ŽSS, 118). Z. ima značaja u Lіebeѕzauber-y ‹= ljubavnim vradžbinama›.
pomaže deliju devojku zato što je prema njoj bila pažljiva (SEZ, 41, 1927, 180). Zlatne j. spominju se veoma često i u narodnim pripovetkama (npr. SEZ, 41, 1927, 189; 222), i pesmama (‹v. npr. RJA, 4, 388s›).
»Mitskih drveta i biljaka ima mnogo. Kome odmah ne bi pale na pamet sa bukve jabuke, ili javorove, ili jovove, ili zlatne jabuke, koje u nepristupačnoj šumi čuva zmija ili aždaja, ili jabuke od kojih se stvara zlato, ili od kojih rastu
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Možete skinuti i rukavice. — Fala! — ponovi on, i skide sa ruke svoje bijele rukavice, pa ih objesi o balčak zlatne sablje, i — ide ukočeno naprijed, a sablja mu cuka po putu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
sa ljigavog kamena, jašu grbave ovnove i pomahnitale ždrepce, rone u dubokim zelenim virovima a ispod nosa im promiču zlatne pastrmke, gore beli, pračisti oblaci kao jaganjci, na zapadu požar smiraja, vlažne pohotljive usne im na uvu šapuću
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nađu ga u samom raju . . . On se popeo lelo Na rajsku lisnatu voćku, pa zlatne jabuke jede; A dole, na cvetnom podu, u belom i čistom ruvu, Još mnoga nekakva deca jabuke jedu i sede.
Vreme je izrilo bore po tvome čeocu tavnom I zlatne nestade kiše, I gromovnika s njome. Na oltar ljubavi tvoje Ni bakar ne pada više. 1890. (DOSADA, MAGLA I TAMA...
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se
Pod burom detinjske strasti, Podobno majskome cveću, oni se svijahu družno, Pijući iz zlatne čaše nevine ljubavne slasti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na njemu blistaju srebrni tanjiri i činije, zlatne kupe, crne zemljane amfore sa prekrasnim crvenim figurama. Ulazeći u taj Olimp bogova nauke, vidimo da se u njemu ne
Onda je bio običaj da lepe glumice i igračice varoških etablismana metnu na sebe sve svoje zlatne adiđare i - ništa više. Zbog toga su i bile interesantan objekat za prirodnjake aleksandriske.
Za njih se fukara nije više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeždu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone pobožnih priložnika hrama.
Koliko puta me je okupao i osvežio, koliko mi je mesečina razmenio svojim talaščićima u zlatne dukate, koliko sam snova prosanjao u čamcu što ga je on ljuljuškao!
Iz Vaše zlatne grivne kanule bi tužno u dubinu nekoliko zlatnih suza. Poetski završetak, lep odlazak sa scene života. Jedan stariji
zlatnim dukatima, pa me ona sada potseća na meko ležište Danaino na koje se, u ljubavnoj žudnji, spustio Zevs, u obliku zlatne kiše. Siđimo i mi na to poetsko poprište!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U devet je gospođa apotekarica čula za šlafrok mlade gospođe, i čudila se kakve to mogu biti kućne cipele od zlatne kože, u šiljak, i s velikim petama. — Elegantan svet to oblači za bal, a zna se šta se nosi u kući .
Petrović, Rastko - PESME
Hteo bih eto pokazati deci ta pozlaćenja Valova plavih, te ribe zlatne, te raspevane. Pene mi u cvetu blagosloviše odlučenja, I s časa na čas saznavah za vetre neiskazane.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kakvi su to lepotani bili! Svi visoki, svi stasiti, svi uspravni! Sunce u nebu blistalo je od ponosa zbog svoje zlatne vojske. Od istoka ka zapadu, svakodnevno, putovalo je Sunce.
Od istoka ka zapadu, svakodnevno, putovalo je Sunce. Od istoka ka zapadu kretale su se i zlatne glave njegovih vojnika prve godine, treće, sto treće.
— Maslačak? — ponovila su braća njen uzvik. — Maslačak? — uzviknuo je i brkati poglavica zlatne sunčeve vojske. Odjednom je sve postalo jasno: i patuljasti rast mališana, i njegovo odbijanje da sledi sunčev hod.
ZLATOKOSA Na obali reke davno, tako davno da je već i ime mesta zaboravljeno, živela je devojka zlatne kose. Ko je nije video, tog nije zabljesnula svetlost njenih ljubičastih očiju.
mlade majke i plavom se svetlošću napuni mračna šupljina: druga joj kap na golu glavu pade: rasu joj se oko lica slap zlatne kose. Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada?
Šantić, Aleksa - PESME
visoko zabrode I sa tvojih ruka panu gvožđa tvrda, Da pobjednu himnu slušam s tvojih brda I da s tobom slavim dan zlatne slobode! 1906. MI ZNAMO SUDBU... Mi znamo sudbu i sve što nas čeka, No strah nam neće zalediti grudi!
Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče... 1912. POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje...
Sama, u providnom velu Od srebrne magle, ona stoji tako Blijeda i tužna. I dok vjetar lako Pramenove zlatne mrsi joj po čelu, Njezin pogled bludi preko mrtvih strana, Daleko po kršu, po rodnome kraju; I dva plava oka suzom
Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad brazda tije', — I prodrti im peševi rukava Lepršaju se, šume kô kad vije
Puna dobrote tihe, blagodatne, Pruži mi ruku i kô sestra prava Priča mi svoje pripovjesti zlatne... Znaš li zvuk harfe kada podrhtava Od slatke čežnje? Tako dršćem i ja Na svaki glas joj do razdanka plava...
I moja duša širi se, sve više Oaza biva. I gle, sa svih strana, Pod blagim pljuskom od sunčane kiše, Plodove zlatne pruža mi sa grana... 1911.
63 Svuda gde sam, oko mene Pomrčina, guste tame, Otkad milo ne gledaju Tvoje sjajne oči na me. O, ljubavi zlatne zvezde, Presjale su vaše moći, Ispod mene ponor puca — O, primi me, drevna noći!
''Ja ću, dragi, poljupcima Zbrisat s veđa noć ti slepu, Pa anđele gledaj zlatne I nebesnu svetlost lepu.'' Ja ne mogu ustat, draga, Još mlaz bije krvi vrele Iz mog srca, gde zgodiše Reči tvoje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
za to hranjenog; zatim, da uđe u usijanu peć; n najzad, da prepliva Crno more i da s one druge obale donese tri zlatne jabuke.
zlata, pod gr'ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n
zlata, od pojasa od bijele svile; po košulji tri tanke đečerme, pak dolamu sa tridest putaca; po dolami toke sakovane, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega bugar–kabanicu, i na glavu bugarsku šubaru: načini se crni
se otvoriše vrata, pak iziđe kuja Vidosava te dočeka kralja Vukašina, odvede ga na bijelu kulu, posadi ga u stolove zlatne, ugosti ga vinom i rakijom i gospodskom svakom đakonijom; pa otide u riznicu mlada, iznese mu ruho
Kad dođemo iz lova planine, ja ću svraćat Juga na večeru, a ti svraćaj devet Jugovića. Kad sjedemo za stolove zlatne, ti navali šećer n rakiju, pa donesi crveniku vino.
Kad sjedoše za stolove zlatne: uvrh sovre silan car Sjepane, a do njega stari Jug Bogdane, a do Juga devet Jugovića; njima služi vjeran sluga Lazo.
Izvadimo tri zlatne jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten
Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“. Tu su Marka oma poslušali: izvadiše tri zlatne jabuke, položiše tri zlatna prstena, izvedoše lepotu devojku, pa govori Kraljeviću Marko: „Čuješ li me, lepoto devojko!
Carovati oba ne možemo, već mi pošlji ključe i harače, zlatne ključe od svijeh gradova i harače od sedam godina; ako li mi to poslati nećeš, a ti hajde u polje Kosovo — da sabljama
ga je barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata krstovi, od krstova zlatne kite vise, te kuckaju Boška po plećima.
zlata, pod gr̓ocem od tri litre zlata, i ono se na burmu otvora, te se nosi za jutra rakija; po dolami toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, — žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola; a na glavu kalpak
“ Kad to viđe Grčiću Manojlo, obje noge niz vranca opruži, te u zlatne vrže bakarlije, a iz ruku tamburu odbaci, pa desnicom za mač privatio, a ljevakom vrancu za dizgene, pa govori
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
U vetar i u maglu sve prohuja, Osta sade — zemlja. SREBRNI MAJDAN Onako da smatramo o svemu, tako ka oni što no zlatne i srebrne majdane kopaju.
Liše, kad već do zlatne rude dođu, te joj žicu namere, tadar baš s opipom i vrlo pregledaju svesrdo. Kad oni u zasipnoj dubini zemljanoj
četiri kralja, nadbi ih i sviju četvoricu žive ih pohvata, pake kada bi kuda na šećnju išao, njih bi četvoricu zapregao u zlatne mu hintove, te tako bi se pompašno vozio.
Na to on pak njega s mobom se naprosi, da mu da prvom one njegove zlatne i srebrne bogove, da ih počasti i nasiti; a doposle pred njim hoće im se poklanjati i po adetu službu im izdavati.
POHVALA KNjIZI Kojino rude i majdane kopaju tako smatraju i posluju dokle god nahode i malo zlatne žice, ne ostaljaju, nego durma raskopavaju u dobinu i traže ima li jošte što dogod do jedne mrve sve ne povade, i tako
Ka neke nedoznane nas porne zlatne rude, te koliko dublje kopaju, toliko više kipe napolje struje razumne! Jerno to je izvor tekući nikad neiščrpan nego
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ima si zanajat, zlatne ruke: pri vladiku iskače u pol dan, u pol noć, — tol’ko si ima čes’ u varoš... Ima si, bre, i kasu za pare i espap,
„Koješta!“ branjahu ga opet sad neki, „Mane je vredan i pošten mladić kao i otac mu; ima zlatne ruke, koje više vrede i od pravih srebrnih, a kamoli od lažnih olovnih dvodinaraca!