Obradović, Dositej - BASNE
parasit, iliti pohljebnik, il' jošt lepše ližisahan, pri trapezi učini mu veliku pohvalu, i zato zaište na poklon jednu zlatnu čašu. Filip namah zapovedi da se ta ista čaša dade Evripidu, trađedijotvorcu, koji jeđaše s mirom, mučeći. „Kako to?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica (spušta salatu).
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
GLAVA DEVETNAESTA Iz nje će čitaoci videti da su imali pravo naši stari kad su rekli onu zlatnu poslovicu: »Teško svome bez svoga!« Posle pola sahata krenuo se pop Spira da pogodi kola.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju na
Afrika
U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom. Ništa romantičnije i primitivnije od ovoga seoceta, koje je između žutih plaža Nigera
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Zaboga, papa, šta vam sad pada na pamet! JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš! Siroto moje Miško i Galin, nisu mogli da mi nosi živu u Amerika, da mi nosi mrtvu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Perikmaher mu je bio to jutro udesio zlatnu kosu i ona je treperila u uvojcima. Srebrna dugmad na njegovom slavonskom mundiru bila su svetla.
A u Rabu, u traktiru, umal ne pogibe. Neki ludi kirasir mu ponudi, da kupi, njegovu burmuticu, srebrnu i zlatnu. A ponavljao je da mu treba novaca. Sve je prokockao.
Ona je nestrpljivo udarala, sandalom, na nozi, po svojoj krinolini. Imala je sandalu, zlatnu, kakvu Isakovič, dotle, nikad nije bio video, a gledala je Isakoviča, ne samo jetko, nego kao da ga mrzi.
samo za tuđe žene, nego i za svoju, gospožu Julijanu, pa se tome i sam smejao, vadeći, svaki čas, iz svilenog džepa, i zlatnu burmuticu, i sat, i minijaturu imperatrice – koja je bila lepa, a čuvena sa snage, o kojoj se pričalo, šaputalo.
Nije bila izgubila ni svoju lepotu. Naprotiv, u tu crninu, u koju se sva bila povila, nije bila zavila svoju riđu, zlatnu, kosu. Samo su joj oči bile, izbliza, modre, neobično.
Imala je krupne crne oči, a kosu francesku, zlatne cipelice na nozi, a u ruci, veliku, zlatnu, lepezu. Isakovič je preleteo, jednim pogledom, caricu, ali je bio potresen, do dna svog bića, i znao da će je pamtiti
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
* U pesmama koje slave uskoke jasno se kazuje, da se oni bore „za krst časni i slobodu zlatnu“. Andrija Kačić Miošić, poznati katolički sveštenik u HVІІІ veku, rodom iz okoline Makarske, ide još dalje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zamislih Polinežanke opaljenih i vrućih tela, obalu zlatnu i plavu, majmune kako se veru po palmama i bi mi smešno što Bagricki govori o prilozima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sreće da im se drže deca, kada im se rodi prvo sledeće muško dete, probuše mu uho, najčešće levo, a onda u njega udenu zlatnu minđušu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
gore u oltaru, neka kudeljnica pokrivač detetu prede, trgovac koji kroz carstvo karavan tera neka na uzglavlje spusti zlatnu paru, neka sebar jagnje martovsko donese, nek kćer daruju svi koji se u carstvu dese.
pevaju kosovi i konopljarke, neka sunce gori u četinaru, neka joj paučice pokrivač udese, a zvezda na uzglavlje spusti zlatnu paru, neka se naruči susedu kotaričaru da joj kolevčicu od pruća donese.
Matavulj, Simo - USKOK
uzeća dade Rusija Savu Markovu i guvernaduru kavaljerstvo „Svetog Đorđa“, a Stanku Petroviću, koji se tu i ranio, dade zlatnu sablju i odličje svete Ane.
Radičević, Branko - PESME
zora bijela, Bi bijela pa se zarumeni, E ugleda iznenada drago, Ono, brate, sunce ogrijano, Pa se zavi u koprenu zlatnu, I uteče sa neba vedroga.
kamenom ljutim, O smokvama, i narandžam' žutim; I spomeno čudnovatu travu Što na svetu svaku otvara bravu; I alinu zlatnu salivenu, Još i krila na ljudskom ramenu; I koješta eto tako drugo Što izmisli, što đegoder ču Ja pomeša u pripoved
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se.
Kostić, Laza - PESME
desna Mu se slepo strmi, al' umesto vrata bela, za grlo je uhvatio Astarotu, majku sveta. Astarote sliku zlatnu, što je na njoj naslon greda, i celoga krova teškog boginjina hrama sveta.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
prosioci narede se na konjima a ona između njih bez konja nego na svojim nogama, pa im onda reče: Ja sam onamo postavila zlatnu jabuku, koji najprije do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite
ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš donijet struku zlatnu kralja đavolskog. — Nijesam, — reče Grbo. — Jesi — odgovori kralj.
— Nijesam, — reče Grbo. — Jesi — odgovori kralj. — Ili mi donesi zlatnu struku kralja đavolskog, ili nema na tebi glave. — Hoću.
— Ej, đavole, đavole! Žali bože za mojijeh trista dukata! — reče Grbo. Potom Grbo ode kralju krštenom i donese mu zlatnu struku, pa mu reče: — Evo ti zlatne struke kralja đavolskoga i hajde skupi sve svoje velikaše pa ćeš viđet čudo od
Pošto kralj iskupi svoje velikaše da vide zlatnu struku kralja đavolskog, onda reče Grbo struci: — Struko, šta si? Ona odgovori: — Struka.
tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo, a kod ovaca nema čobana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu žicu. On nazvavši joj „Pomozi bog“, zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: — Čija sam ja onoga su i ovce.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Dakle, jedna familija, koja nauke i ljude učene ljubi, pritjažava jednu čašu zlatnu i dragim kamenjem iskićenu. DOKTOR: Valjda vam je poznato iz moga Zemljeopisanija, da se u Českoj nalazi mlin ili
Lalić, Ivan V. - PISMO
(10. IV 1992) OSMEH Ko zlatnu masku iz Mikene, Koja je Drugi oblik praha, Ugledao sam na dnu mene Taj osmeh zadržanog daha, Što uspeo je da se
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sabirci moji nemaju zbira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Zlatnu mi škrinju čvorak raskuje: osviću ceste, svetle bogazi, od moje ruže flora strahuje, kroz mene ruža s nožem prolazi.
U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. Za plavu nesvest zalaze mi čula dok slušam ciku kosovog slavuja. U zlatnu stogu raž mi tela zdeni da budem polje orošeno, zbrano, sa zrnom Čeda - što je Bogom dano.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
more, bijele se jedra sjajna ko dan, to plovi Mačor kapetan; vije na vjetru zastavu ratnu, po svijetu traži ribicu zlatnu. Čarobna šuma, ljepša od bašte, pripada slavnom narodu tvome, junaci tu su njegove mašte, nose ih ljudi u srcu svome.
Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta nestaloga. Pomenite momčića seljačkog, zarobljena usred doma đačkog.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ibar čija su to leđa gledam kroz durbin vidim vidovite daljine tamo gde se rub noći oslanja o klance jedan hrast oblači zlatnu košulju i u potoku se mije to se ni u snu ne sanja devojačka ramena pa zvonik i neki praotac kleči dok jure njegovog sina
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oče naš sin tvoj je bolji nego anđeli ali nikom pomoći ne može. Ljubi krpe kao zlatnu krunu, a u osmehu krije toliku zabunu koliko je nema u proleću i majci.
Ađutant puka više nije major Taš, nego jedan major iz Osijeka, Srbin, koji ima veliku zlatnu medalju za hrabrost, najviše odličje koje se može dobiti za učešće u ratu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Da prodam ovu moju zlatnu slobodu za nekoliko trenutaka uživanja, — mislio je on, — da nestane ove moje tihe, no prijatne samoće, da nestane onih
Podlegla je toku vremena, koje sve ništi i obara, pa i najsmelije zamisli. I njenu nadu i njeno uzdanje u tu zlatnu i srećnu budućnost, slomilo je vreme, slomila se upravo sama ta budućnost u koju je ona sve svoje uzdanje polagala.
Rakić, Milan - PESME
Ali dirnuti rukom nije smeo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sa velikim dukatom, koje su bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nabroji ravno devet stotina. Zatijem popuši lulu duvana gledajući u zlatnu gomilu, pak stade dijeliti na dvadeset gomilica, mećući sve po jedan dukat na dvadeset mjesta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu. U rukama nosi bojno koplje: Gdje te stigne da te žigne, gdje počineš da pogineš!
(Prsti na ruci) 44 — Proleće jato golubova zlatnijeh kljunova, drvenih repova? (Žetelice sa srpovima) 45 — Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid) 46 — Svatko ga treba, ali samo jedanput?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi
” Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita
” Ali car niti što vidi ni čuje. Sutradan ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica zaište i kvočku s pilićima, a ona joj rekne da će joj dati
I tako idući naiđe na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema čobana nego jedva prelepa devojka sedi pa prede zlatnu žicu. On nazvavši joj „Pomozi Bog,” zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: „Čija sam ja onoga su i ovce.
najprije obukovati gaće, a on podviruj ne će li joj biljegu viđeti đegođ na nogama, dok svojom srećom viđe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viđe, ništa ne reče, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do vijeka!
” On se pokloni caru i reče: „Evalaj caru i taste moj! kad je tako, ona je moja. Ona ima zlatnu zvijezdu na desnome koljenu.
narede se na konjma a ona između njih | bez konja nego na svojijem nogama, pa im onda reče: „Ja sam onamo postavila zlatnu jabuku, koji najpriđe do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite
“ A on mu rukama pokaže da je oslijepio i onijemio. Tada oni čovjek kad to viđe, izvadi iza pasa nekaku malu zlatnu sviralicu, pa se pripe na jedno drvo i poče u nju zvižđeti, dok evo ti sa sviju strana vila i vilenika, ovoga čovjeka
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vičući od užasa, pođoše svi u gomili pred glavni oltar. Sv. Frani odnijelo s glave zlatnu krunu, a sa grudi mu tri niza dragocjenih zavjeta.
Pa odnijelo ispred njega veliko kandilo i tri mala; pa odnijelo ispod njega zlatnu kutiju u kojoj se hrani presveta oštija; pa odnijelo starinsku pričesnu čašu, svu od zlata, prilog bosanskog kralja
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dok ne nađe zlatnu lubenicu i u njoj Srebrnu ružu, neće se vratiti u svoj pravi lik! — Trave su se smejale, a iznad njih stajala je starica
A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore. On, koji nikada nije lagao, sada je goreo od želje da bilo šta slaže.
toliko uplaši da celog dana ne izusti ni reč, a sutradan, još pre zore, otrča na obalu, na isto ono mesto gde je video Zlatnu krabu. — Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je.
nije više rastao onako brzo, niti je bio jači od ostalih, ipak doraste do mladića, stalno očekujući da ponovo vidi Zlatnu krabu. Ali godine su prolazile i on poverova da je sve bio samo san. »San bio, san prošao!
Ferfelin, Ferfelinka i prinčevi Ferfelini već su krenuli da ulove zlatnu pticu! Kakva tek sad trka nastade! Kakva zbrka! Car nije mogao da nađe ogrtač.
Već je i mesec postao okrugao kao najokruglija Knedlica kad su Peletini i Ferfelini pošli da pronađu zlatnu pticu. Ko zna koliko su putovali?
Zar da im oni otmu zlatnu pticu? Posrtali su preko pustinja, provlačili se kroz prašumu, upadali u sneg do pojasa. — Gde li je naša lepa
Ko zna: možda je i njega zameo vetar? A možda još i sad trči loveću zlatnu pticu? Iz 3emlje Vetrova niko se nije vratio! Stigla je samo ova priča. KAMENO JAJE »Gle, nešto se miče u meni!
— Proći ćeš, ne kukaj. Zna ona da si joj spasao sina. Pomoći će ti da nađeš Zlatnu pticu, u ptici pesmu od koje se postaje Princ oblaka, a sad beži! Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ali dirnuti rukom nije hteo Ni otmeno ti lice, niti usta, Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo, Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona ga zagrli s iskrenom detinjom ljubavi. Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu.
„Stojim ti, gospodaru, na raspoloženju glavom i rukama“. „Poručio sam kod kujundžije Diokla zlatnu krunu i izmerio mu na kantar suvo zlato, potrebno za taj posao. On mi donese svoj rukotvor; pokazaću ti ga“.
On se dade odmah na posao, uze iz riznice kraljeve jednu zlatnu i jednu srebrnu polugu, izračuna geometriskim putem njihove zapremine i izmeri kantarom njihove težine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ako su živi, i danas su dobro. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.
Na pohodu odande pokloni joj sunčeva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi
Kad ona odande pođe, pokloni joj mesečeva majka zlatnu kvočku s pilićima. Po tome ona dođe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je stradala, i kako je došla da pita
Ali car niti što vidi ni čuje. Sutradan ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica zaište i kvočku s pilićima, a ona joj rekne da će joj dati
da si sakat junak, idi ti trećem caru, u njegovoj štali ima zlatan konj; dovedi mi toga zlatnog konja, i ja ću ti dati zlatnu jabuku. On jedva to dočeka i ode.
Šta da radi, bogac, uzmučio se, ne zna šta bi počeo. — Ha, ovako ću! — reče. — Ja ću skočiti na konja i očas skinuti zlatnu ormu, pa bjež̓! Dok se sluge probude, ja ću s mojom lijom i s konjem već biti daleko. Što mislio, to učinio.
Što mislio, to učinio. 3ačas uzjahao na konja, i samo što prihvati za zlatnu ormu, zvonce zvekne, sluge se probude, skoče, uhvate ga, pa s njim pred cara.
Ispukni jednu dlaku iz moga repa i zapali je: ja ću se pretvoriti u zlatnu curu još ljepšu od ove tvoje, otići ću do cara s tobom, ti uzmi zlatnog konja pa ga uzjaši i bježi s curom dalje, a neće
kraj drveta kod carskijeh dvora, a iz teta-lijinog repa iščupa jednu žutu dlaku i potpali je, kad se lija pretvori u zlatnu curu još ljepšu od njegove. On je uze za ruku, i s njome pravo u carski dvor.
Kad biše blizu carskijeh dvora, al̓ se zamisli momak opet: teško mu dati zlatnog konja za zlatnu jabuku, a mora ga dati, jer bez zlatne jabuke neće mu onaj car dati očev trs.
Ogledaju ga, car ga miluje, dok jednom sluganu zapovjedi car da ode u vrt i donese zlatnu jabuku. Sluga ode, utrgnu je i donese mu je. On s jabukom u džep, pokloni se i ode, uzjaha na svog konja pa bjež̓ dalje.
Išli oni išli, dok ugledali opet careve dvore. Ali on se opet nešto zamisli, sve vadi iz džepa zlatnu jabuku, ogleda je, meće u džep, vadi, dok stigoše i pred careve dvore.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
delaverske breskve u punom cvetu, kada je u maju zemlja zastrta zagasitim zelenim somotom i kada nebo, posmatrano kroz zlatnu atmosferu sunčanog majskog dana podseća na čudesne pozadine u nekim Rafaelovim slikama Bogorodice - ko nije video taj
U naporu da stigne svog zahuktalog oca, ova devojka bila je nalik na ”valkiru” kojoj je vetar vitlao dugu zlatnu kosu. Nije bilo moguće porediti svece i ovakve ljude. Ali, uprkos svega, moja majka je bila u pravu.
Ajš bi mi ovaj poklon bio daleko draži da je Institut u isto vreme dodelio zlatnu medalju i Američkoj telefonskoj i telegrafskoj kompanij i. Pre nekih petnaest godina, ja sam Frederika P.
” Kadagod ugledam zlatnu medalju Eliota Kresona, sa Frankjšnovog instituta, zlatnu medalju Nacionalnog Instituta Društvenih Nauka, Edisonovu
” Kadagod ugledam zlatnu medalju Eliota Kresona, sa Frankjšnovog instituta, zlatnu medalju Nacionalnog Instituta Društvenih Nauka, Edisonovu medalju Američkog Instituta Elektrotehničkih Inženjera,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI...
Začudi se deda-ribar, — čudno i jeste: Uhvatiti zlatnu ribu koja govori! On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more!
Stari deda, kud će, šta će, morô s’ vratiti, Ode k moru, a more se tiho gibalo; On dozivlje šapućući zlatnu ribicu, Ona mu se odaziva: „Evo, evo me, Reci, deda, ako želiš štogod od mene.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Moj Vasilije nije takav. MITAR: Ja znam, ali ni on ne može iz reda izilaziti. Vidiš, kad bi ti metnula zlatnu kapu, svi bi zinuli na tebe kao na čavku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom. Ništa romantičnije i primitivnije od ovoga seoceta, koje je između žutih plaža Nigera
Pri tom govori bambara. Dok silazimo na plažu, bleštavu i zlatnu pod suncem, đale, grioti, prate nas pevanjem o slavi fetiša. Žao mi je da ih prekidam sitničarskim zapitkivanjem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne lažnu hvalit Serbljina zaslugu, I česnost, pravdu, dobru ko opštemu Teženje hrabro; zlatnu kazat Istinu! Dizati serpsku liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno
si meni njiva želajema, Na kojoj želim, dok je u telu duh, Semena čista dobrog, krasnog, Istinog sejati tebi, Rodu, Za zlatnu žetvu! Trud je taj jedini Na opštem polju sviju najslađi, i Svobodan ot klevete podle, Kivna ugrizanja, groznih strela.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake? DAFINA Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, i to joj je najmiliji cvet (Sofrić, 34); »ovca razbludnica« bila je jednom kod Boga na večeri, i tu joj je Bog dao zlatnu jabuku, a Bogorodica kitu b. (u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor.
J. koja raste nasred raja, a svoje grane nadnosi nad paklom spomenuta je malo ranije. Za zmije kažu da imaju nekakvu zlatnu j., koju čuvaju »kao oči u glavi«; nju zimi ližu, a leti se njom igraju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
se je živo namučio dok je na mjesto stigao, da je u velikom poslu, a pri dnu lista obavješćuje ga da i njemu šalje jednu zlatnu liru, što mu duguje, u čeku koji šalje majci, zahvaljuje mu i od svega srca ga pozdravlja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vama, draga prijateljice, kupiću skupocenu zlatnu grivnu, a ja ću se zadovoljiti jednom mladom orijentalnom robinjicom; kažu da su vrlo privržene - a to vredi para!
Za njih se fukara nije više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeždu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone pobožnih priložnika hrama.
ogrlice koja mu se usko priljubila uz vrat; zmijast i dugačak zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa ide kroz jednu zlatnu agrafu, koja pridržava oba njegova kraja, do džepnog sata.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe. Kad govori, šapće; usta otvori, lepi zubi zasvetle, nešto je rekla, i ako
— U zao čas komšiluk — veli Sava ženi. Jasno: nova kućica na Kašikari vrsta je berze i magacina za onu nekada zlatnu trgovinu sa Srbijom, a preko Srbije s Turskom, koju su, uz reku, rukama i nogama veslali alasi, a glavom vodili krupni
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
NA KOSOVU POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugome zvezdu u srcu Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju Na kolenima pod
Petrović, Rastko - PESME
Pripev Umrećemo tiho i mirno Za ovu noć zlatnu, U sapogama srebrnim, U kaftanima: Za kejove pariske, Ili za ma šta bilo; Za jedan osmeh devojački Rado bih dao život
Ruke orača i ruke u mornara Pokazuju zlatnu nebesku žegu pod tamnom kožom sveca. Krilo galeba još na miris talasa zaudara I ruke Bogorodičine uvek čuvaju celov
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— šaputali su ljudi, i oblaci, i reka. Iz zemlje ledenih bregova dolazili su vetrovi da joj kroz zlatnu kosu prođu, a ptice su se u letu zaustavljale da je vide. Šta da se o mladićima kaže?
Samo što ga je pogledala kao da je zlatnu uzicu zategla oko njegovoga vrata: zaboravi mladić i na pesmu i na san. Bled i zbunjen posrtao je među ljudima, dok ne
— Evo ti je! — spusti Sofronije zlatnu lubenicu kraj prijateljevih nogu I zviznu nekako tiho i umilno jedan, pa drugi put, a iz vode koja se tamnila u dubini,
Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati! — vikao je Starac u tamu, ali se devojka niti glasnu, niti ukaza.
Ali, zar je to važno? Podanici nisu dukati! Za dukate je potrebno pronaći zlatnu žilu, a deca ne prestaju da se rađaju.
Šantić, Aleksa - PESME
1912. LjUBAVNE PESME GRIVNA 1 Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini,
Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! A u grivni biće slova Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem
Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu! A svi snovi, želje moje Nek' u zlatnoj grivni stoje, Nek' ti šapću blago, ti'o: ''Zoro
Sad je vidim, eno po tananu platnu Na đerđefu lakom veze granu zlatnu I uz sitni vezak, na doksatu, slaže Onu milu pjesmu što je srce kaže: ''O, sunašce jarko, svom smiraju pođi!
1911. BAJKA Ležô sam na žalu. Još u modrom visu Imalo je nebo jednu zv'jezdu zlatnu, I nad lukom druge vidjele se nisu. Po rastrtu moru, kô po meku platnu, Padali su prvi galebovi.
U hramu ikona stoji Na zlatnom slikana platnu; U pustoš leta moji' Svetlost je sipala zlatnu. Anđeli i ružice Lebde svrh Gospe blage; Oči joj. usne i lice Baš kô u moje drage.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Raspirivanju revolucionarnih raspoloženja služi sve, pa čak i religija. Bitka se bije „za krst časni i slobodu zlatnu“, protiv polumeseca, a to znači: protiv tuđinaca, haračlija i ubica.
i našeg starog slikarstva u knjizi Tekstovi i freske), kao da neverne ljube nije bilo i pre feudalizma (vidi Frezerovu Zlatnu granu) i posle feudalizma (vidi Vukovu pesmu Nevjera ljube Grujičine), kao da se pozajmice iz pisane književnosti, kojih
“ „Jest slobodno, moj rođeni sinko!“ Ode Miloš pod bijelu kulu, zape str'jelu za zlatnu tetivu, ustrijeli kroz prsten jabuku, pak je uze u bijele ruke, odnese je caru čestitome; lijepo ga care obdario.
— da kazuje pošljednje vrijeme; ti kad čuješ, vjerna slugo Lazo, a ti trči na tananu kulu, te donesi onu čašu zlatnu, štono sam je skoro kupovao u bijelu Varadinu gradu od đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži
“ Kad to začu vjeran sluga Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu.
Bogdan primi zlatnu kupu vina, kupu primi, a piti je neće; misli Bogdan šta je i kako je, čime li će darivati Laza. Jugu veli devet
Jugu veli devet Jugovića: „O naš babo, stari Jug-Bogdane, što ne piješ zlatnu kupu vina, štono ti je poklonio Lazo?“ Veli njima stari Jug Bogdane: „Đeco moja, devet Jugovića, ja ću lasno piti kupu
Al' to viđe slavni knez Lazare đe mu Miloš ništa ne besjedi; nazdravi mu zlatnu kupu vina: „Zdrav da si mi, vojvoda Milošu! Pa mi i ti štogođ progovori, jera hoću zadužbinu gradit“.
Skoči Miloš od zemlje na noge, skide s glave samur i čelenke, pa je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče besjediti: „Vala, kneže, na besjedi tvojoj!
od zemlje na noge, skide s glave samur i čelenke, pa je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče besjediti: „Vala, kneže, na besjedi tvojoj!
Volim streljat zmiju šestokrilu“. Zale strelu za zlatnu tetivu, pa on strelja zmiju šestokrilu; pisnu zmija, upusti sokola, zmija pade na zelenu travu, a soko se diže pod
preko mora, dovedi je u bijeli Žabljak, i ja ću te, brate, darivati: daću tebe dvije čizme blaga, i daću ti moju kulu zlatnu, koja bere devet litar’ vina, što j’ od suva salivena zlata; i još ću te, brate, darivati: daću tebe suru
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Da može na zaušnici zlatnu minđušu obesiti s dragim kamenom sardijem: privezati besedu k mudrosti! U uho nemučno dočuveno da može biti na slatko
VOJSKA VAZDUŠNA Nekim vremenom Jerusalimci pod nebom gore, na vetru ugledaše neku čudnu bojnu, sve u zlatnu odelu vojsku na konji, u gvozdeni oklopi, u panciri, kolčaci željezni na ruku, sa štitovi i strelami, s bojnim kopjami i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Obećao je da će mu on kupiti lakovane deverske cipele i novu zlatnu minđušu u uvo (Manulać je bio prvenac), i još svrh toga da će mu celoga svoga veka kupovati za njegov račun ovčije i