Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nad kojima su žene cikale i vriskale, a koje su kirasiri, iz Vijene, nabavljali, naročito, neženjeni, Isakoviču se Jovan Zlatousti dopao. Nije knjigu Višnjevskovu bacio.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dejanija i na apostola Pavla poslanija, čudna nekakova čuvstvovanija vozbuždavala su se i rađala u moj em mladom srcu. Zlatousti (mislio sam u sebi) da se nije učio, on, ako bi [h]iljadu godina dejanija i poslanija apostolska čitao, on ovako
zdešni — ovdašnji zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava zlatno runo — španski i austrijski orden Zlatousti — Jovan Zlatousti (347-407), carigradski patrijarh, čuveni hrišćanski besednik zlobitelj — klevetnik zlovon — smrdljiv
zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava zlatno runo — španski i austrijski orden Zlatousti — Jovan Zlatousti (347-407), carigradski patrijarh, čuveni hrišćanski besednik zlobitelj — klevetnik zlovon — smrdljiv zlovospitan —
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A kada se zaista vratila, starac i sam poverova da je dečak čudotvorac, pa reče: — Hvala ti, Zlatousti! Rekao je to samo jednom, ali se naziv Zlatousti prilepi za dečaka kao školjka za stenu.
Rekao je to samo jednom, ali se naziv Zlatousti prilepi za dečaka kao školjka za stenu. Uzalud je mali čistač tvrdio da na to ime nema prava!
Uzalud je mali čistač tvrdio da na to ime nema prava! Zlatousti postaje samo onaj ko nađe Srebrnu ružu. Pričao mu je o tome ded koji je to čuo od svoga pradeda.
Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu!
Dečak ispruži ruku da ga dotakne, ali cvet, kao srebrna ptica, polete uvis. — Nisam ti potrebna, Zlatousti! — Srebrna ruža nežno dotače dečakov obraz. — Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu.
Ko zna: možda je tako i bilo? Možda se ludima pričinilo? Jedno je sigurno: Zlatousti je hodao svetom, a priče su se množile. Izgledalo je: večno će tako biti!
Izgledalo je: večno će tako biti! A možda bi i bilo, da jednoga dana, Zlatousti ne naiđe na dete koje je izgaralo u groznici. Šta sve nije činio da mu pomogne, pa ništa!
Samo što izgovori Zlatousti te reči, nešto blesnu. — I hoće! — trže ga nečiji glas. — Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš
— Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš svoj život! — nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu.
— Ne može! — Neka ti bude! — Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan. — Kako ću poznati Zvezdana kada dođe?
A sad, spavaj! Moraš biti zdrav kad dođe... — Pa došao si! — dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade. Više ga niko nije sreo, niko čuo.
Nosači i čistači zovu ga Zlatousti i tvrde da je to nekadašnji mali čistač. Dečaci su uvereni da je to Zvezdan. Ali, ko je u pravu niko ne zna. A i što bi?