Domanović, Radoje - MRTVO MORE
i nosi uvelo lišće; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zlosluto graktanje. Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čini se iznemoglom bolesniku da sluša i njihovo šuštanje, i ono mu izgleda onako isto zlosluto i jezivo, kao i poslednji odjek jasnog zvona...
Iz upalih iznemoglih grudi ote se težak uzdah, pa se za njim razleže ono zlosluto, kratko, suho kašljanje.. On ćuti i gleda, a u oku mu se ogleda ona sumorna ravnodušnost, koja je svojstvena nekim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
AVETI U LOVU (doživljaj) Sa lješkoga grada, ozgo, svu noć je slazilo zlosluto urlanje ostarelog nekog arnautskog psa, i kurjačko, muklo i duboko zavijanje njegovo s brda ispunjavalo nas užasnom jezom.
Ima nečeg naročito mučnog u tom času razilaženja posle ispraćaja, i kad kuću inače ispunjava zlosluto osećanje u onoj atmosferi bolesnika čije stane ide nagore i zadaje toliko osnovane brige.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete, prisniva se svila. Duši to, svetli za let, tajno izrastaju krila.