Obradović, Dositej - BASNE
U vreme vojne slagati i prevariti neprijatelja i opštega zlotvora i lupeža, i — kad se ne može inače — s lažom izbaviti nepovina i pravedna, sebe ili drugog koga, od zla i nepravedna,
Gospodine mili bože, da zle ženice! Izbavi take i mog zlotvora! Lako se vami smejati, jer vi jošt ne znate što je zla žena! Zamoč'derte samo glavu u ovi čabar, pak ćete viditi.
Radičević, Branko - PESME
junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u divnu zamenu A na slavu srpskome imenu?
kuju, Prah namiču, oštre jatagane, Česte knjige prate na sve strane, Još pomrko na 've gore glede — Bojati se od zlotvora bede.
U zlotvora je topa i kumbara, I to im čini mlogo pusta kvara; No njima čine štete mlogo više Što sramotno i mlogi ostaviše, I
Nji tu je malo, zlotvora mložina, Na svakog došla po koja stotina, Još u nji bije top sa svake strane, A oni sabljom i puškom se brane; Ad'
Naš Stojan tu je međ prvima prvi, Već zlotvora on mlogo stade krvi, Ma još je čitav, još se ne umara, Još britkom sabljom zlotvora obara, Pa de god treba, tu je
tu je međ prvima prvi, Već zlotvora on mlogo stade krvi, Ma još je čitav, još se ne umara, Još britkom sabljom zlotvora obara, Pa de god treba, tu je divan svuda, I kud se makne, čini divna čuda, Sve junak razbi.
“ Tu Stojan oči još jednom otvori, Pa spazi svoga bez glave zlotvora. Pa spazi Mila, što mu je odseče: „O fala, Mile!
38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu. „Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39.
zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti top ne rikne, „Na zlotvora!“ momčad vikne. 40. Al' tek njega što izbiju, Opet odma oh milote!
45. Jošte Srbinj ne uzdiše, Tebe gleda, poklikuje; Što zlotvora ima više, Sve se većma uspaljuje. Haj Srbinje, Bog bi dao, Te kâ oćeš, i mogao! 46.
I napolje Uroš glednu, Te pećinu manu lednu, De je danak predanio, Od zlotvora svoji s' skrio, Glednu danku na visini, Poslednji se njemu čini; Pa ka zemlji spusti oči, Onda jednom stazom kroči,
Već ni zbora da se bega, Svi su veće oko njega Za grm, za kam već zapali, Živim ognjem biti stali. Jest zlotvora i presila, Ma junačka smrt im mila, Ta jedanput doći mora, A mogla bi doći gora. „Aoh udri, ne daj, brale!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Od tuda mu kćeri nestade, ne zna ni kako je nestade, ni kuda je. Ja sam ti od zlotvora u pravdu optužen, i budem ni kriv ni dužan osuđen.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ni njegovo ni Tošićevo, on bi muklo jeknuo od olakšanja što nije čuo da je nekome Tošić deda, da neko zove dedom njegovog zlotvora koji mu je sina oteo i život u korenu sasekao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Šta si hteo? kud si poš'o?“ - „Tamo kud se stići mora!“ „Zar je vera tako jaka?“ - „Uvek jača od zlotvora!“ „Malo nas je koj' bi smeli!“ - „Al' vas jaka sila kreće!“ „Zar ko može stići celi?“ - „Ko posumnja, nikad neće!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Za vreme okupacije bio ovde predsednik opštine i nije bilo većeg zlotvora od njega: internirao, batinao, žario i palio i obogatio se, pa sad kao da ništa nije ni bilo, opet prvi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oko nje su se plele intrige zlotvora, zbog nje su se lijevale suze stare vjerne dadilje, zbog nje ukrštavali mačem, zbog nje dizali kliktaji mladog kneževića.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora. Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se.
Sad ispijam čašu, da vino ne lápi, Da „zlotvora“ u njoj ne bude ni kapi. Ti sad čini svoje, a ja ću se smirit’ — Al’ zato ću ipak kroz tarabu virit’.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGI TURČIN: Pa sad nema ko da mu san protumači. TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš? STANA: U sanu pseto znači zlotvora. PRVI TURČIN: ’Ma babo, Alija ne reče za pseto, nego za pašinu kerušu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kako bi bilo, glavati gospodine, da ga izvadim iz vreće, pa da ga privežem za 'vu jednu nogu od astala, da vidite mog zlotvora i dušmanina, kosti mu u Zenici sagnjile! Izvoli, velevlažni gospodine? Sudac: Izvolim de, priveži ga.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
im se činila kao divna šumska vila što je dolepršala iz nebeskog plavila na njihov nemi poziv da ih izbavi iz kandži zlotvora. I gle, evo je kako ga delje, renda i testeriše, kako mu pije dušu na slamku.
Govorili su sada o nečem drugom. Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora. Govorili su ostali. Činilo mi se da ih on ne sluša, nego da me gleda svojim svinjskim očima i smišlja novu gadost.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad sam na moga zlotvora, koga mi je valjalo gladna nahraniti i žedna napojiti, — a ja sam ga kleo i govorio da ga nestane, I rod mu i porod
hitaca, osovi i stršeni će napredovati te neprijateljsku vojsku moriti i razgoniti, a Izrailju put krčiti braneći od zlotvora da zdravo i mirno prohode u svoj vilajet izdat im od Boga.
Tako i mi s toga lakomstva nesita ne razaznajemo ni zlotvora ni dobrotvora, kuma, brata, ni koga prijatelja svoga. Ja li i to, noću kad se sastanu na moru biti se bojne galije, na
i sada može se to pridesiti ako koji bi hristjanin prekrstivši se i pravo uzdajući se u Boga zdesio se od svoga mu zlotvora izesti koju jedovitu čemer, otrove li popiti, — ništa mu to neće nauditi nit će ga umoriti...
I ako kogod drugi od zločestih mojih zlotvora došao bi krasti, ili koju mi štetu učiniti, to od njih neće moći. Zašto slepac vrlo čuje, a hromac dobro motri.