Upotreba reči znaju u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Danas je Božić, Maro!... Pa gledaj da mi što lepo otpevaš. Nek’ znaju — veli — i ovi naši Keljovi da danas Raci svetkuju!... — Ja sam pevala. A sad?...“ I ona opet tužno zajeca.

Gledala sam gospodu kad ručaju: puna im je sovra lepog jestiva, pa jedva žvaću. Ah, gospodine, oni ne znaju šta je to glad! Posle nekoliko dana dođe opet čiča Marko.

Vele neki da su pobožni, ali oni ne veruju u boga... O, znam ja njih dobro!... Kam’ da ih svi znaju!... Pod onom crnom haljinom nema srca, nema duše; onda kad ti najlepše govori, onda ti najcrnje misli.

Ja joj kažem, ona se rastuži i neveselo mahne glavom, pa me ostavi... Moji dobri prijatelji znaju za tu moju ljubav, pa mi čisto zavide: što baš ja tu najlepšu da ljubim, i zašto ona mene da ljubi?...

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

(Iz Hasanaginice) UČENjE U MRAKU One koje krvavi majstori muče, i koji ne znaju da se brane i bore, još krvaviji protomajstori uče da od zla spasava samo gore; da te od sekire sablja oslobodi,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

maja, po utru. Graf: „Čto novo?” — Ja skazal kak Serbi bijutsja neprestano i vsegda Turke pobeždajut i proč. — „Eto znaju, no vi delajte čto vam perveje skazano — — — oni budut prestat, a imperator imejet o tome popečenije, da, i pisal — —

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Deru se jednako »republiku«, te »komunu«, te »socijalnu demokratiju«, te ne znam šta još. A ne znaju oni, jadni, šta bi bilo od nas!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I kad pogledaš: svi u selu, počev od kmeta do čobanina, znaju zakon!... Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća.

— Marinko! Brate!... Čovječe! Reci šta hoćeš!... — Ne tražim ništa, samo tvoje bratstvo! I hoću da me Turci znaju i prizivaju!... — Sve što hoćeš učiniće Sulja za te! — Hvala ti! Nego... još moj plan nije gotov! — Šta još misliš?!.

— Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj... Javlja da se sprema potera i da nam znaju danik — reče Jovica Ninković. Harambaša je sedeo i premišljao. Najedanput se diže.

Njih je i onako mnogo, mnogo, neka se prorede malo!... — Ta, već, ljudma ne treba ni govoriti više, oni to znaju i sami. — A, posle, nemojte im sve ni kabuliti. Budite malo oštriji prema njima!... — Ne brini!... Ima ih i takvih.

Ali se on pribra. — Daleko su! — reče. — Ali ko može od hajduka pobeći?... Zar se njima znaju putevi?... Kud li ću sad?... Da idem kući?... Jest, najbolje da idem kući... I gotovo se reši.

— Okućili, bogami! — reče Zeka. — Ko ovo ovako lepo pogradi? — Vojko i Petronije!... A... oni taj posao znaju!... — Alal im vera! Nastade vesele. Jelo se i pilo do mile volje. Jedini Stanko beše nešto setan međ družinom.

— Nemamo, ali je Surep otišao u Mitrovicu da nabavi. — Dockan! — jeknu Deva. — Dockan?! — Dockan!... Turci već znaju da džebane nemate. Javio im neko iz preka... neki kapetan. A već su se spremali da beže natrag...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce. Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A nije da su proste ili zavezane i da ne znaju — nego, tako! A u varoši fine, pa štelung, pa persona, pa klavir sa nemeckim arijama, he, a to se sve svakom mladom

— ... A da paroh paroha tuži i tužaka episkopu, — nastavlja domaćin, — i da to još parohijani znaju!.. Taman posla! Ne znaš ko prođe gore: tužitelj ili tuženi... — Ta, ta, ta manimo se ti’ razgovora! — veli pop Ćira.

To im je motor u životu, i one bar znaju zašto žive ili, bolje reći, životare, jer i kakav im je to život kad ih i zubi jedan po jedan izdaju i daju im licu sve

Doduše, još ga ni ona (Melanija) ne govori, ali se bar meša s onima koji ga znaju, a sad je uči jedan regiments-auditor. A njen Pera je i počasni član neke tamošnje oficirske kasine.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Niko ne zna odakle je, tek znaju da se odjednom našao međ slugama čuvenog gazda Pante. Dok je bio dečko niko za nj nije znao ni da postoji.

Pa kad ocu, materi daju parastos, spomen, oni ujedno i njemu. Iz očajanja. Ne znaju šta da rade. Što više stari, raste, tim gori. Niti živi, niti mre. Dugačak, bled, a bez krvi snaga, nežna mu, nežna...

I kao uvek počeli da ga tiho, kradom unose da niko od ukućana a naročito ko od braće mu ne vidi, jer znaju koliko je to za njihove gazde jad, sram...

Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim. Sluge se tad još više uklanjaju jer znaju da ako on, gazda im, po njihovoj blizini, oseti da su mogli oni da čuju kako je on plakao, onda teško njima za to

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane. Majka i Mileva o tom ništa ne znaju. Drže da je Ljuba otputovao. Pre podne eto Ljube opet u kuću Mileusnića. Pita za frajlu.

Šta je to? Pa neće ništa da radi; ruke su joj blede kao u mrtvaca; a čuo sam da se takove same ni očešljati ne znaju, nego i za to plaćaju. Pa onda, ta ne bi htela za tezgom stajati! — Ta već to je najmanje.

Onde se nauče baronskom životu, pa kad dođu kući a one se zbune, ne znaju živeti kao što se kod kuće živi. Baroni ne dolaze da ih uzmu, jer baroni i baronski miraz traže, a ne nekoliko hiljada

Poznajem ja take stare jedinice; te znaju na pamuku krv sisati. Kad neće kao što ja hoću, neću nikako. — Ništa, dobra će ona biti za čika-Gavru.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

koji nikad fronta nisu ni videli i koji su o ratu znali isto toliko koliko i žene; čak one žene po bolnicama nešto i znaju, ali oni baš ništa.

Onda je brzo gotov. A to važi za njega, jer on nije od onih pokornih mlakonja i ulizica što samo znaju „razumem“ n slepo i kaplarski izvršuju što im se naredi, nego on hoće da ispita: je li ono što se naređuje opravdano i

Jest, uvek ti stojiš u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi i usred dima i tako će biti kad se budem vratio. A tamo svi znaju da sam ja od skoro oženjen i onda ne bi bilo lepo da ja...

drugih zbog kojih pati ova moja kukavna duša, bije me i ubija nekim težim maljem nego sve njih zajedno Jer svi oni znaju zašto pate, i svaki od njih nosi svoj sopstven krst, a ja nosim sve krstove, i nikako ne znam da objasnim ovaj moj

idućeg večera ležao je on i mislio: ,,Ne može biti da je sve ono jedna prosta izmišljotina i verovatno je da žene sve znaju jedna o drugoj.

Samo što niko u to ne veruje i neće o tome da misli. Baš kao u ratu, svi znaju: sutra borba, smrt, užas, a uveče sede oko vatre greju se, jedu, piju, šale se, pevaju i cigani im sviraju da ogluve.

Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći. I puno magle, same magle i varnica. Varnica!?...

Afrika

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano

Dok večeramo u Manu oni su blizu u kutu iza mene. Odsedamo u bengalou trgovca Jorka, koji je na putu, ali čije sluge znaju da su moji saputnici Jorkovi prijatelji, te im otvaraju sve prostorije.

Međutim zakoni belih o tome ne vode računa; zakoni belih ne znaju da svi ljudi ne vrede podjednako, da život jednoga kaptiva, žene ili deteta vredi taman koliko da posluži životu

Crnci saplemenici, koji se isto tako moraju praviti da ne znaju ko je od njih primio na sebe da izvrši obred fetiša, kao iznenađuju se, i uzvikuju radosno; lupkaju ga po ramenima.

— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s njima razgovaram.

To je stan katoličke misije. Dva oca misionara, u bradama, u belom kolonijalnom odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih se tako što bole odmorio.

Ti si tako visok da si viši od sviju nas!“ Ovo poslednje je uzrok da su se svi tako razveselili. Oni znaju da grijon ne vidi i da je možda samo slučajno pogodio jedan stih koji odgovara i spoljnoj stvarnosti.

Mladići mi pokazuju rukama na svoj stomak, da su gladni. Oni ne znaju ni reči francuske. Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći.

nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će. U Kupatilu krokodla (Bamako) rekli su im da je belac (ja) griot (pesnik).

To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba. Njine stope takođe ne znaju za zemlju već za paprati. Oni i umiru tako ruku zamršenih u lijane.

I okolna plemena znaju takođe ceo ep napamet; od reči do reči, iako nijednu reč ne razumeju. Ovo navodim da bi se videlo koliko su crne rase

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Veli, oni znaju da su Rascijani, koji su se iz Turske ovamo pre šeset godina doselili, podeljeni bili u tri vojena okruga: Segedinski,

Oni znaju da Srbi u tim okruzima drže 45 ukrepljenih mest. Oni znaju kako je završio provizor dvorski, Josif Joanovič, koji je ima

Oni znaju da Srbi u tim okruzima drže 45 ukrepljenih mest. Oni znaju kako je završio provizor dvorski, Josif Joanovič, koji je imao nekakije prepiski sa, iz Rosije došavšim, knjazem

Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često. Svi ga postovi, do Beča, znaju. Čuven je. A znaju ga i u svakom traktiru, i kontumacu. Široke je ruke pri faraonu, a jak i pri piću. Ljudi ga vole.

Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često. Svi ga postovi, do Beča, znaju. Čuven je. A znaju ga i u svakom traktiru, i kontumacu. Široke je ruke pri faraonu, a jak i pri piću. Ljudi ga vole.

Sa Božičem putuje i žena, i kćer, a obe su prave budimske ruže, koje svi, do Beča, znaju. Ta nije da su lepe, kad štrimfle pritežu. A obe su hoćke, hoćke, moliću lepo.

Tandrču samo o vojenim stvarima i pričaju o Rosiji. A ne znaju ni nemecki! Isakovič tek onda primeti franceski mladež, ispod njenog levog oka, koji je bila prilepila na lice, valjda

Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade. On ima, u Granu, prijatelja, među oficirima, pa će nabaviti Isakoviču nov šešir – ovaj, i tako, više ne valja.

Ona se, kao i njen muž, radovala, da se vraća u prestonicu, gde je provela devojaštvo. A radovala se i gošćama, koje znaju nemecki, a koje je ispitivala o tom, kako se sad žene oblače u Beču.

Na svoju ženu uopšte nije obraćao pažnju. Ostavljao je kapetanu, nek se zabavljaju kako znaju. Pri tom šetanju, Božič i njegova kći stalno su se nešto smejali Isakoviču, a kad bi se vratili, uzimali su ga za ruku,

I ona bi, na ćerkinom mestu. Muškarci ništa ne znaju. Devojke obuzdava i familija, i svet, i stid, i strah, ali sve to ne pomaže, ako ih ne drže kao kuče na lancu.

I jasmini. A Božič je onda upozoravao Pavla, kako žene ne znaju da misle ništa korisno. Nego su, u svemu, podložne uobrazilji.

Teodosije - ŽITIJA

smelost, da si poslušao molitvu moju, pa ću ti ubuduće u životu svome vrednije ugađati, i svi ljudi tvoji koji znaju i slave ime tvoje. I opet te proslavljamo sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i na vekove vekova, amin!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

— Kao što su među sobom vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne znaju za svoje pretke, katkad do dvadesetog kolena, naročito u Crnoj Gori; nigde ih toliko ne vole, ne poštuju i ne misle o

Sa oca na sina se predaju imena predaka; potomci ih pamte; znaju njihovu postojbinu, uzroke i prilike njihova iseljenja, njihove najizrazitije osobine i najglavnije događaje iz njihova

U vezi sa prethodnim osobinama treba kod Šumadinaca zabeležiti zdrav razum, meru, smisao za stvarnošću. Oni znaju proceniti pravično i bez srdžbe stvari i događaje, kad ih potpuno poznaju.

Najdarovitiji se, međutim, znaju udubiti u pitanja i sposobni su za velika psihološka promatranja. Ponekad uz njihovo lukavstvo ide duboka mudrost.

Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu

Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna dela, umreti divnom smrću i biti opevan u

Glavna hrana su im predanja o Kosovu i o srpskoj nemanjićkoj državi, i ova predanja znaju čak i žene i deca. Svi su prožeti mišlju oslobođenja srpske zemlje od tuđinskog jarma — svega „što je naše od starine

su prožeti mišlju oslobođenja srpske zemlje od tuđinskog jarma — svega „što je naše od starine bilo“, kako pesma kaže. Znaju joj granice, slavne gradove i mesta.

Kod njih je kult slavnih predaka više ukorenjen i čak je jači od verskih osećanja. Usled toga oni znaju svoje pretke za deset, petnaest pa i više „pasova“ (kolena) unazad.

Po predanjima svojih predaka neki poislamljeni Dinarci znaju i slavu koju su slavili dok su bili hrišćani. Muhamedansko „bratstvo“ Mrkojevići, u okolini Bara, sačuvalo je

U časovima odmora se upoznaju sve do sitnica njihova karaktera: znaju uvek šta mogu jedan od drugog očekivati. Ovo je možda još jače izraženo na ostrvima, gde stanovništvo često živi na

Ima poslovenjenih aromunskih porodica koje još znaju cincarski („vlaški“), kao u Resnu i Jankovcu kod Prespe. Kadšto skoro poslovenjene aromunske porodice, koje ne znaju

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: To ne mogu da razumem. ALjOŠA: Kaže, njenoj sreći samo jedno smeta. (Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.) Zna da ja stalno mislim na nju. (Čita.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

licu s očima kao u lutke javilo se nešto kao osmeh, ali to nije bio osmeh: kao i njihov otac Jasmina i Dragana ne znaju da se smeju i kao i on imaju te okrugle male glave s ispupčenim usnama i izraz oko usana i nosa kao da im nešto večito

Sergej Ivanovič Bagricki za sebe govori da je potomak kneževa Bagrickih, ali od Luke Crkvenjaka, pa nadalje, svi znaju da je bio konjički kapetan, lep u to doba, doduše, ali ipak: konjički kapetan.

Jedino je Neda sedela beležeći nešto u svaštaru, a oči su joj bile odsutne i nasmejane i meke kao što ponekad znaju da budu meke oči mladog psa.

Bila je to krvava i sveta stvar, taj rat. Ja, naravno, ne mogu da znam, niti to mogu da znaju takvi kao ja: mi smo rođeni posle rata i nismo krvavili gaće za slobodu.

- Kako znaš? - pogledao sam je pravo u oči, a ona je rekla da zna, žene to uvek znaju. Žene! Čuj! Malo je trebalo da se izvrnem na neko mesto. Žene!

Uši? Prekinite o ušima, budale! Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju? Onako kako muškarci znaju. Šta misliš je li on muškarac, Atamane? Pih!

Ona mala nema samo dobre noge, znam. Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju? Onako kako muškarci znaju. Šta misliš je li on muškarac, Atamane? Pih!

Zatim su počeli da govore o ocenama. Po načinu kako su govorili bilo mi je jasno da znaju za ono iz matematike. - I baš to meni da se desi? - jauknuo je Stari, a Vesna me uštinula za ruku.

Pomislio je da su užasno ružni. Rekli su mu da je to samo po njegovim merilima. Onda je pomislio kako oni mogu da znaju šta on misli. Odgovorili su mu da mogu. Oni imaju deset milijardi moždanih ćelija više nego što on ima.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

stvar, onda gospodar Sofra drži sa gospođom Sokom „sovjet”, i to u paradnoj sobi, i tu onda deca ne smeju se vrsti, znaju već da se o nečem velikom radi. Gospodar Sofra pozove gospođu Soku na „sovjet“ u paradnu sobu.

No još bi’ vas nešto molio. — Šta? — Da mi se date namalati u mojoj čardi, u birtiji, da znaju ko je tri lopova jednim nadžakom ubio.

— Šta sad rade naše žene? — reče Sofra. — Plaču pa još da znaju što smo tu prekužili, umrle bi od strâ’ — upadne Krečar. — Kakav stra’ — kad smo pobeditelji?

Naiđu na jednog kalauza, i taj ih vodi kud se njemu dopada. Voze se lagunom i kanalima, sami ne znaju kuda će, pa tek odjedared nađu se u San-Paolo i tu se nastane.

Ode u kujnu, dovede ženu, gospođu Saru. Banda i publika već znaju šta će biti i prave mesta. Sad Čamča sa gospođom Sarom na sredu, pa počnu njih dvoje igrati „minet”. To je „minet”!

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Zatim reče Isakoviču da mu se javi po podne, i zapita ga znaju li ljudi da veslaju, prolazeći pri tom, neprestano dalje, pozdraviv zastavu.

Kajao se što je došao, videv da ne mogu da mu pomognu i da oni, svakako, znaju njegov život, koji je provodio na lađama i po tuđini.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ova nepisana, a stroga pravila, poznata kao „valja se“ / „ne valja se“, vekovima se poštuju u narodu a da mnogi i ne znaju zašto se nešto „valja“ ili „ne valja“.

Srbi se silno boje uroka. Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.

⁷⁸ Dok ne navrši godinu dana, smatra se da ne valja da dete spava između oca i majke, ali u Metohiji ne znaju objašnjenje ove zabrane. U Hercegovini misle da to ne valja stoga što se dete, ako se razboli, neće moći izlečiti.

ma kakvoga drveta, pa nose crkvi, taj ljetorast meću pod crkveni prag, prelaze preko toga u crkvu i druga čeljad, ma ne znaju za tu šibu. Poslije službe izlaze iz crkve. Ko je podmetnuo šibu, taj je i digne, pa nosi kući.

U Šumadiji, recimo, on „retko kad (ili nikad) ljubi svoju decu. S puta im ništa ne donosi, te ona ne znaju ni za kakvu milost njegovu“, kaže Pavlović.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

na smrt ljuti, koje vređa pomisao da bi mogli umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše žive; za ljude koji pred smrću negoduju kao da ih ni dužne ni krive šalju na

i u vozu, i na gozbi, i u hramu, i u raju, numerisano mesto čeka, za one koji još za veka grobnicu gde će leći znaju; za ljude koje na svakoj vodi čekaju brodi i kotva u svakom brodolomu, kojima su svi znani i neznani anđeli milosrđa

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Tako je sreo devojku za čiju vrstu je već odavno držao da je izumrla. Okružen sigurnim sredovečnim ženama koje znaju šta hoće i koje to uvek dobijaju, kao da je zakoračio u neki iščezli svet nevinosti bez zaštite.

vunenog kompleta, razjeda čipke, krza rukave večernjih haljina: siše lak za nokte iz dugovratih bočica, i njih dve dobro znaju— pudera i šminke ostalo je još samo za jedno biranje mis, a onda će morati da zatvore radnju.

,Mis osmeha'? Ma, idite, molim vas! Svi znaju da je to bila obična nameštaljka! ,Crveni krin' 1969! Tu smo se plasirale među prvih osam; mis je bila obična drolja,

Vama je vikend, nije njoj! Sad će ona to! Nije to ništa! Bože, što vam je ovde lepo! Baš kažem mužu: oni znaju zašto žive! A mi — stalno na putu, sve po hotelima. Mogli smo za te pare kuću da podignemo!

Naokolo je svuda unedogled ustalasana majska trava, po kojoj tu i tamo raste cveće kome ne znaju ni imena niti svrhe — krošnje na vetru i sanjivo zujanje insekata...

je to, ipak, nema tu štatijaznam, svejedno što je spolja kao restoran, razumete, a i robijaši, to jest, kelneri, dobro znaju da će ih vratiti, samo ako... —Baš vam hvala... — reče tek da nešto kaže, uvukavši dublje bradu u vindjaknu.

da beru pečurke, Zamak da ne izgube osećanje slavne prošlosti; sad su joj oteli i njega i postavili ga da im služi, a ne znaju mu vrednost, baš kao seoska deca koja su nekim slučajem dobila preskupu i suviše krhku i složenu igračku kojom ne

je učtivo njihovo mesto i klimu, izjavivši da više ne može da podnese nesnosnu gužvu glavnog grada i da ni oni sami ne znaju kakva je blagodet živeti ovde! Izjavio je još da »provincija nije geografski,nego duhovni pojam!

Matavulj, Simo - USKOK

? — Vaistinu, dijete, znaju dobro za nas carevi, kraljevi, toliki knjaževi i đenerali, paše i veziri, a za fukaru ne marim.

— Eto, Janko, kada te bog poslao i kad si toliko učevan i znaš jezike, pa da zapišeš i naše dobitke, da se u svijetu znaju! Stevo nastavi: — Vladika vam reče da se Francuzi i Rusi čarkaju i da se očekuje glavna bitka.

Tada im vladika pošalje svoga momka s porukom neka se strpe samo nedjelju dana, pa poslije njeka rade šta znaju! Oni poslušaju. Vladika prokune ubilca: „Dao bog da ista puška ubije njega, te da se na njemu svrši!

Nikakvo se zlo ne može desiti blizu granice, a da ne budu krivi Crnogorci! Kako oni npr. znaju da su među Poborima bili umiješani Crnogorci kad ih niko ne može razlikovati od tijeh Primoraca?

Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojica znaju samo jednu pjesmu. „A da kome će pjesma?“ zapita on brata. — „Vaistinu, kao i do sad, možemo je pjevati na poređe“,

Sjutra mi je krsno ime, crno mi osviće! I ja eto u ovolikoj pometnji zaboravih, a zvah silne zvanice, koji ništa ne znaju za ovu našu novu žalost!

prizovi njekoliko momčadi i reci im u ime moje neka odmah idu na puteve od Krsca, od Ćeklića, onamo od polja — već oni znaju svud gdje treba! — pa neka presretaju zvanice i neka ih vraćaju! — Hoću, kneže, da je i što više!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Šta je prijatnije za roditelje nego kad znaju, to jest, da imaju dobru decu. UGLED 6. DEVOJKA (donosi na služavniku slatko i rakiju i poslužuje PROVODADžIJU).

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

je iz vaspitavanja dece izostavio knjige kao oruđa nametanja stavova; autoritarni poreci za tu funkciju knjiga jedino i znaju, ili najviše do nje drže.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MILČIKA: Ali je baš fad. NANČIKA: Kao i to mi nešto vredi što čita srpske knjige.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Srpski istoričari XVIII veka, i Đorđe Branković, i Pavle Đulinac, i Jovan Muškatirović, pa i Jovan Rajić, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske književnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po stranim piscima.

Šekspira, žali se, 1860, u jednom otvorenom pismu uredniku novosadske Slovenke što »braća srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca

Teško i nesnosno činilo im se da deca znaju pravilno čitati i pisati i bolje od njih pojati; zato su voleli dobronadeždnu mladež u prvo neznanje povratiti, negoli da

514 đaka. Još 1844. godine od sedamnaest predsednika sudova deset su samo toliko pismeni da se znaju potpisati, a tri su potpuno nepismena.

Ima ih koji hoće da pišu narodnim jezikom, ali oni taj jezik ne znaju, jer nisu iz krajeva gde se čisto srpski govori i nemaju srpske gramatike po kojoj bi pisali.

Glavni napad učinio je on na njih, pokazao im kako ne znaju da pišu, i uputio ih u školu prostoga naroda. Pisci, koji su imali profesionalnog ponosa i kastinskog duha, toliko

Veliko će zlo izići ako slovenski pisci budu podražavali današnje evropske književnosti.« »Ne znaju glatka pera onako pisati kao što javorove gusle gude...

Hrvatske knjige nalaze čitaoce među Srbima, kao i srpske među Hrvatima. Srpski čitaoci danas daleko bolje znaju hrvatske pisce, i hrvatski čitaoci srpske pisce no što je to bilo još pre nekoliko godina.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Sava zabrinuto pipne svoj ružičast baburast nos i vreči: — Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ...

Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je. Da žene ne znaju u sat i da to nisu ženska posla, to je za djeda bilo nešto što se samo po sebi razumije.

se nadovezao brundati, nikako da sjaše: te ko ostavlja grablje gdje im nije mjesto, te šta trebaju grablje oko rakije, te znaju li „oni, rasipnici“ (koji to oni?) kako je teško nabaviti dobre grablje, te ova se kuća raskućava, te ovo, te ono ...

SVETI RADE LOPOVSKI Kad je stric Nidžo pri kući, onda će ti razne skitnice i potukači nerado uvratiti kod nas. Znaju da ih „Brko“ baš naročito ne trpi, pa iako im ništa neće prigovoriti, naročito pred đedom Radom, on će se ipak

njih dvojice, i to još kakve dvojice: Rade Ćopić, gazdinski sin, i Dane Desnica, poznat bojdžija i avanica, koga u glavu znaju svi žandarmi, lugari i ostali čuvari reda.

Drmogaća, Drmogaća! Otkuda je poljar saznao za taj nadimak, neka ga svi đavoli znaju, ali se on začas proširi po čitavom selu. Primiše ga čak i naši ukućani, naravno, gostu iza leđa.

golema, prekrupna momčina, jedan od onih koje su, čini se, pravili u kupusnoj kaci pa ih ostavili da se sami kako znaju snalaze u ovome tijesnom svijetu. — Ko će, još ti pitaš?

„Stare“ krajiške brigade već imaju svoje odlike po kojima ih znaju više komande. Jedna je najbolja u napadu, druga je, opet, majstor za ulične borbe, treća je dušu dala za čišćenje terena

sektoru kod Boleča između naših i Nijemaca koji su odstupali od Smedereva, to niko od Krajišnika nije umio da kaže. Znaju samo toliko, kad su poskakali iza sna da su se našli u pravom paklu od vatre i grmljavine, pa su se sve do jutra

Zaviriš samo iza lijeske, a ono dječak, neki plavojko, kao zreo ječam. Svi oni mene znaju i vole. Meni se odjednom oduzeše noge i zakova glas.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna! Mogla bi ti da budeš malo skromnija, i da prestaneš da se zanosiš.

Da se nagnu nad kolevku, da se postide... Mozak će da im se zamrsi kad vide kome su sudili... Ne znaju da je sudija u kolevci...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Sedaju po minderluku s rukama na kolenima, gotovi da odmah skoče i idu. Pitaju me. Razgledaju po sobi, ma da znaju kako sve u njoj stoji. Nije im ovo prvina.

Što je dolazilo, to došlo izjutra, na rakiju, kao da nas štede, jer znaju da nemamo, i zato su dolazili ujutru na rakiju, pošto se tada ne zaseda i ne pije tako mnogo. A mi ne bismo štedili.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!

Odmah se spremiše i pođoše. Tako idoše tri dana, dok se nađoše usred nekakve šume. Ne znaju kuda idu. Onda reče Grbo najstarijem bratu: — Hajde, uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu i na kojoj strani

Kad prođe svadba i veselje, carev zet uze oca sebi, a maćehu i njena sina ostavi da žive kako znaju. DVANAEST MRVA Bio jedan car, pa kad mu umrije žena ostane udov s malešnijem djetetom muškarcem, koje je, kao i

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

To dobro upamtite! (Zavjesa) DEJSTVO TREĆE 1. MAKSIM MAKSIM (sam): Svi me zovu džandrljivim, a ne znaju zašto. Istina, katkad i zabadava propsujem, ali zato se ne može kazati da ženu kinjim, kad ona ima uvek ponešto staroga

Dok ona nije izišla, nisu se ljudi toliko grabili. MANOJLO: Sačuvaj, bože! PUTNIK: Sad vas i oni znaju i oće da čitaju vaše djelo, koji inače ne bi može biti ni u ruke uzeli. MANOJLO: Oću li dati, gospodine doktore?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Večeras ih vidite za klavirom, a čim se otklavire, jure ko blesavi za prvi šporet pa prave sosove i zaprške. Znaju ljudi da cene prave stvari!

svih mojih ljubakanja pred kapijom, njega su pitali da li me poznaje i gde stanujem kada izgube adresu i broj telefona, a znaju da sam tu negde, on je pokazivao prozor pred kojim treba da mi zviznu ...

U redu, možda znaju strane jezike i te fazone, ali upravo to može i da bude kobno! Njegov šef govori neprestano „You are“ i „I am“, i ni

Liče na Indijance iz vestern-filmova, kada su bili još u onoj fazi da im belci poklanjaju razne đinđuve s kojima ne znaju šta da rade! Keve mi, Čarli! Tebe mi!

Čitava kuća se trese kao luda. Veštice zinu od čuda, jer naravno ne znaju u čemu je štos! Šta je bilo, naša stara mašina za pranje veša želi da se ubaci u društvo!

Turčin mu se onda zakleo u kevu da čak i turska deca to znaju, jer sve lepo stoji opisano u čitankama za prvi razred! Tu je Suletu najzad pukao film pred očima!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja. U Čajniču znaju žreci inu priču: ko u Stocu zaleprša o zlom kocu, taj osvane u Blagoja i Dostane.

Ja čujem žamor ušima smilja: ni tajne spone potmulih sila, ni plaha voda, ni vatra živa ne znaju tajnu mojih tamnila. Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Hm! A gospođe? JELICA: U Beču prve dame i otmjene frajle ne znaju šta je posao, nego spavaju do devet sati; u polak deset donese im štumadla fruštuk; zatim ustanu i dadu se obući u

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Podalje malo vidimo jedan trag, zbunjen, plah, prošao tuda neko noseći — golem strah. Njegove stope znaju odrasli, lovci, djeca: to je trag — zeca.

“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju, saveznik ti si moj. Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!

Iz nje sam juče nešto prepiso. Čitaj oglasnu stranu: VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu, peva operu „Tosku“), u tihoj šumi Zeleni Bor osniva moćan pevački hor, muzičko društvo

“ NAJBOLjI DEČAK Godine prošle, negde u maju, izgubih dečka, dobro ga znaju, najbolji beše u našem kraju. „Najbolji dečak ovoga sveta izgubljen — već je nedelja peta!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Zašto nije Pablo sa vama? — Pablo je uvek bio tu, ali otkako svi znaju da su se zaverili, a roditelji se još nisu dogovorili, nije običaj da više dolazi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Šaka mu čvrsto se drži zlata, i snovi njegovi puni svirke ne lete dalje od balkona. A svi znaju da sam do vrline ja išao stazom oskudnom uz koščato rame naroda, da sam dižući ruke s oblaka brao trnje i klečao

Sa zemljom me rastaju, uzvišenosti u ljute skutove sam izgnan. No vojske i mnoštva za poraze znaju, u samoći ja samo pobedu imam da biram. Mogu li skupiti reke rajske da optočim narod svoj oklopom vode večne?

Slobodno izgovori njeno ime ime Studenice čije belo sjanje traje do uveče pa se prenosi na svice koji ne znaju pravce ni put do oltara ni za Prekobrđa ne žive duže od jedne sedmice ali imaju pretke koji su počeli da svetle

im hrana neće da vide majku kažu ovaj svet ne vredi jezik to je trula hrana na ovoj zemlji za njih nema stana ne znaju da zemlja nije ženskog roda ona je sve za svakog polazno mesto daha zemlja je najluđa prerađevina ima nežno lice za

i čeka na vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi kobasicu minut ispred konjanika koji uvek znaju strašno mesto eto stranci okupani osvajači dolaze po meso i dele devize stari znanci igraju se kopljem vrlo ratu

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Naređujem vam lepim da se odmah iselite! DANICA: I iseliće se? AGATON: Pa oni ne bi, ali moraju. Znaju oni dobro da kod mene nema šale. Skupio sam ih sve ovde pa im podviknuo: mirno! a oni stali u front pa sve trepću.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

priroda im sve daje, od ljudi ništa ne traže. Od njih su se već i otuđili... Van domašaja svoga pogleda, oni kao da ne znaju ni za ljude, ni za zemlju. — A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko.

Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom. Oni već znaju... Stari su to vojnici. Nego! U ratu što ko uvati!

— Trubač, sviraj zbor! — reče odsečno Trailo umesto mene. — Ama je li, bogati, kako će oni da nađu stvari, kad ne znaju?... — E, će nađu, de!... Nije im prvina da traže ukradene stvari — zateže Trailo pojas i ode da stane na desno krilo.

A mi idemo baš tamo... Mučno je stanje iščekivanja. Svi su nekako setni, a oni što ostaju i nespokojni, jer ne znaju šta im donosi sutrašnji dan... Žene se krste i mole za spas svojih koji su tamo. Sada smo pred bojištem.

Svi napuštaju svoje domove pred najezdom neprijatelja, i žene, polazeći u bežaniju, nariču. Ni sami ne znaju kuda će. Do prvoga mraka ići će tako, onda će skrenuti na neku utrinu, razapeće ponjave, kao čerge, i sedeće pored

— i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore. Geografiju slabo znaju, a, usled neprekidnog maršovanja u raznim pravcima, izgubili su orijentaciju, pa im je svejedno išli na Šabac, ili

Nastalo je razrešenje onog mučnog stanja iščekivanja. Vojnici znaju šta im sada predstoji i, pribrano, gotovo nakostrešeni, očekuju i to čudo... vodu.

Vojnici su slegali ramenima, jer su i oni čuvali glavu od puščanih metaka, te i ne znaju kako se to zbilo. Najzad naiđe jedan pešadijski podnarednik, koji sve objasni.

A tek kako je onima na suprotnoj strani. Oni su videli neprijatelja, znaju da su mu stigla pojačanja, i taj neprijatelj je tu, okolo njih, u onim ševarima...

A raspeti Hristos, sa bolno izdignutom glavom, upućuje molećive poglede i kao da veli: „Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade“... Zvek naših mamuza je skvrnavio ovu pobožnu tišinu. — Gospodine naredniče, zaključano je!

Samo pritisak prsta i mitraljez bi bljunuo vatru. Neprimetno se povukoh. Valjda znaju šta rade, tešio sam se. Osećao sam se malen pred ovim velikim i nepomičnim prilikama „mrtve“ straže.

Ratno iskustvo ih je naučilo da procenjuju situaciju sami, i ti stari vojnici, preplanula lica i žuljevitih ruku, znaju za sve one strašne posledice kada baterija ćuti.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona im odgovori prijateljski: — Vaši ljudi tamo upisuju... oni vas znaju najbolje, pa njih i molite. Ona stupi među gomilicu đaka, koji ostaviše igru i okupiše se oko nje.

Moje osudno rešenje ne obara se tako lako! A pravnici šta mi znaju ? Ne znaju rad na jednom običnom registru, a već onako... thi! ...

Moje osudno rešenje ne obara se tako lako! A pravnici šta mi znaju ? Ne znaju rad na jednom običnom registru, a već onako... thi! ...

Za decom iziđe Gojko, gledajući pred noge. Oboma beše nezgodno da se pogledaju, a znaju da se ne mogu ćuteći mimoići.

d. A sad je već vreme da se počne raditi. I jeste li videli kako ide slavno : polovina već znaju da razlikuju oba glasa! A tek smo počeli, od juče... — Dakle vi ste zadovoljni današnjim odgovorima ?

reče ona, pa im ispriča svoj jutrošnji razgovor s pisarem, izostavljajući naravno sve ono, što nije potrebno da oni znaju.

Da uzme sad da on počisti, ne sme — dići će prašinu, opaziće ga. »Najbolje nek stoji ovako, pomisli on. Oni znaju da ja nemam žene ni druge posluge. « Potom namesti malo svoju postelju, privuče stočić bliže prozoru, pa iziđe.

onu zapletenu tuđu reč. A i zgodnije mu beše da se ovako izrazi: neka znaju da je svršio celu Učiteljsku Školu, i ako je privremeni. — Tako... jest, jest, vidim ja: niste dobar pjevčik.

A po neke... eno baš ona Danica, održava veze sa nekoliko učitelja, i svi je znaju. I Vela ne odmiče od nje, i predsednik stajaše sa njom kad uđosmo... svi je uvažavaju!... Zašto, zašto ?...

A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku... Čudno zacelo : revizor se ljuti što deca znaju trećinu čitančice na pamet, a druge dve trećine ne mogu ni da sriču...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Pre bi se iz pakla izvuko! Videla sam kako izgledaju oni koji, nesrećnici, ne znaju òbogu dve! A kako će mi sutra izgledati Sekula, koji zna, i za kog znaju da zna? BLAGOJE: Šta ti znaš šta on zna?

A kako će mi sutra izgledati Sekula, koji zna, i za kog znaju da zna? BLAGOJE: Šta ti znaš šta on zna? GINA: Majka ne mora da vidi da bi znala! SIMKA: Popi malo!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Upoznao sam selo. Ne kao što ga varoška deca znaju, nego kao da sam se u Ilanči rodio. Upoznao sam i neke strane u seoskom Dekameronu.

“ Vinaver, i neki drugi moji kritičari, pisali su da znaju da sam ja u Beču potpao pod uticaj pesnika u Beču, Huga fon Hofmanstala, Momberta, i drugih. Može biti.

Oni i sami umeju da zarobljenike saslušavaju, a znaju i talijanski, dobro. Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju.

Pošto, međutim, nema udžbenika, a mnogi studenti ne znaju strane jezike, Popović je bio došao na ideju da diktira prevod iz Goeschena.

Uostalom, i prva popularnost često je mnogo smešna. To znaju svi oni koji su videli šta je ono što milioni Nemaca smatraju da je veliko kod Getea.

I pozorišta. Još uvek su oni najbliži grčkoj pozorišnoj gomili. Ne šegači se ovde niko. Još uvek samo oni znaju Šekspira. Bernarda Šoa daju u premijerama. Odvedoše me u socijalističko pozorište, malo, skoro besplatno.

Šta to mari? Dajem vam reč da je Pančevo čistije nego Brest, Kamper, Morle. Oni nas ne znaju – tome smo mi krivi. Talijani su npr. zaprepašćeni kako o njima mislimo.

Niko se nije smejao. Smejale su se samo visoke i vitke Engleskinje. Francuzi, koji znaju šta je komedija, ali ne znaju šta je engleski humor, igrali su komad po molijerski.

Niko se nije smejao. Smejale su se samo visoke i vitke Engleskinje. Francuzi, koji znaju šta je komedija, ali ne znaju šta je engleski humor, igrali su komad po molijerski.

Zašto se čudite? Franku nije nimalo svejedno kako stoji kruna. Već i talijanski boljševici znaju da je ekonomija važnija nego ljubav prema bližnjima. Ovaj narod je napaćen kao i naš. On misli da je više.

Nisu Atinjani. Ne prodaju se sasvim. Naša je baš u tome najprljavija. Ne, neće propasti. Oni vrlo tačno znaju da se od sume franaka, kad se preračunaju u marke, diže kosa na glavama nemačkim. Ipak će oni dobiti sve što se može.

Ni jedan pesnik ne jauče. To čine još samo Sloveni. Ovde ljudi davno znaju da to nema smisla. Između činova, na zavesi, javljaju rezultat trka, i, ako se negde sudario voz, koliko je mrtvih.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.

Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu. — Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala deca po ulici...

je i inače mrzeo i knjige i škole, te je dužnost njegovu kao ministar prosvete vršila njegova žena; a ona je, kao što svi znaju, vrlo rado čitala kriminalne romane i vrlo rado jela sladoled s čokoladom.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

plaše i tamane, — pa se i oni dadoše niz ćepenke, pozivajući uz put zanatlije i ostale slobodne građane, za koje znaju da su orni i neuzdržljivi na novosti i glasove...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ne kaže, brate, gospodin načelnik ništa, nego to ja kažem, razumeš li, ja kažem! Oni samo znaju da kažu: Sekulić ovakav, Sekulić onakav. Čitao si valjda dopise o meni? Pa jeste, bre... (Gruva se u grudi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Jer su žene, — koje, istina, malo pišu i malo čitaju, ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa

Jer su žene, — koje, istina, malo pišu i malo čitaju, ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele

Higa, da se, kao i ovaj, brojevima i datumima izražava, a naravno da je pretpostavljao da se njegovi dopisi napamet znaju i da je čitaoce dovoljno samo podsetiti, pa makar i posle dve ili tri godine, a oni će se već lepo svega setiti.

Šta se nas tiču oni tamo?! Neka se oni naređuju kako znaju, i kako im je ćef; a mi ovde valja da gledamo našu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” A Nemci, pošto ne znaju brđanski, puste ga Kao stručnjaka za dizanje olovnih utega! Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Naći će je, pa nek

put je star i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U ovoj trci i stidu, Jedino goveda, predveče, Tačno znaju kud idu.

Već čujem kako oko kuće Negoduju ujne, strine i tašte, I svi koji znaju šta je moguće, Šta nemoguće, protivnici igre i mašte, Koji toliko Stvarnost vole Dani u snu ne beže iz njene škole. .

Rakić, Milan - PESME

Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe zamotuljak parah, ma bih rekâ da ih nije mnogo, i za njih mu svi u kući znaju.

VUK MIĆUNOVIĆ Bezobrazne, obrljane kurve, povukuše te nam obraz grde! Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima. Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove da vezu.

— Nađi ga i pitaj: da li može što mešano da mu ponese. Posle svrati u Dućandžik za basmu. Znaju već oni kakvu će da pošlju, kad je za nas. Samo brzo, jer posle moramo da idemo. Sad znaš. — Znam, snaške!

Ne znaju šta će od sreće. Onako stari, padaju pred njom i kao deca zahvaljuju joj na tom njenom silasku međ njih. Ispijaju iz njenih

Ispijaju iz njenih ruku najveće bokale na iskap. Sada su svi svoji. Svi su jednaki i onda mogu, kako oni znaju, da se vesele...

na selu; pa ona Magdina večita uzrečica, kada bi je pitali za te seljake: „More, manite ih, seljaci, šta drugo oni znaju“.

A najviše je bila ljuta na njega, svekra, samog Marka. Ako baš oni, njegovi seljaci, to ne znaju, a ono bar on, koji je gazda, već toliko je u varoši, bar on treba da zna kakav je ovde red: da je već jednom vreme da

— Neću bre, neću! I baci im ključeve, da oni, kako znaju, idu, rade... Ali, kad se dockan u noć otvori šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola,

Opet se ona vraća, opet ga izuva. Sluge tada moraju da beže u komšiluk, jer znaju da će ih iz puške gađati, samo ako koga primeti u kući | od njih.

Pandurović, Sima - PESME

I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak; Ne znaju draži sa životom novim, Ljubavi naše neumrle znak. ...Gle! očima im trepti rosa nemo...

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: „Ustajte, braćo!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer oni treba tri puta nedeljno da se pričešćuju, koliko znaju sebe da su se očistili od nečistih misli i slaganja sa njima, od gneva i roptanja, žalosti i ogovaranja, laži i smeha

Neka im Gospod bude milostiv i neka ih pouči, tako da znaju kuda ih vodi. A mi treba da pođemo odakle iziđosmo. Oni koji su obedovali i uobičajenu molitvu izrekli, kada ustanu

Jer što je jedamput Bogu darovano, ne uzima se; ko uzima — sveštenokradac je, a ko svešteno krade, kazniće se. Svi znaju, ako i ne kažemo. Ovo je sada ovako i tako držite.

A priložiću i molitvu mene grešnog, da vas uči bratski i dodaje potrebno, nenaučeni da se od onih koji ovo dobro znaju zaštite, a neobrazovani i neuki od naučenih.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Sve su se misli skrile kojekuda: Ko kad u gradić gde se već svi znaju Bane u stari sokak nova luda I nagna narod u beg (dok psi laju).

Ćosić, Dobrica - KORENI

Možda ovi nešto znaju? Aćim pređe očima po Simki i Đorđu. U Simkinim krupnim zenicama plamsaju dve male sveće. Slutnja mu se zgusnu u strah.

Tamo, Evropi, pokaži ko je Srbin. Pokaži, majku im belosvetsku, da mi nismo samo s jataganima vešti. Nek znaju da smo isto tako i s knjigama umešni. Pamet im pokaži, a dukate ne žali.

Kakva bi to sila od deteta bila... Đorđe zaćuta. Obojica gologlavi, gledaju se dugo, a i jedan i drugi znaju šta ovoga jutra sahranjuju. — Molio bih te malo daščica da mu kućicu napravim... I još za ponešto, znaš...

Jeste.“ Plen pod šapama, mek i mlak, malaksavao je postiđen. „A da ti ne pričam sve ono ostalo što ludi ne znaju o tebi“, dodao je. „3ar ja moram na tvojim rukama da umrem?

“ „Još nas poneko zove Došljaci“, prekinuo ga Vukašin. „Samo oni najstariji. Oni koji znaju i pamte njega. I mene dok sam bio mali.“ Za koju godinu i oni će pomreTi, POMISLIO je tada. I ne samo tada.

„Prirodno je da se prezivaju po pradedi.“ „Bolje je da ne znaju za mog oca i njegovu sudbinu.“ „Moraju da znaju za dedu što su ga ostavili u korenu iščupane vrbe. Na kiši. Pored reke.

„Prirodno je da se prezivaju po pradedi.“ „Bolje je da ne znaju za mog oca i njegovu sudbinu.“ „Moraju da znaju za dedu što su ga ostavili u korenu iščupane vrbe. Na kiši. Pored reke. A bila je jesen.

— Znaju da trezna neće pucati u narod. Jesu li se ludi sakupili? — vide da se Stevi stesni rez krupnih očiju. — Ti si se uplaši

Svi znaju. I ona je rekla. Svest mu prikupiše vika i kuknjava žena: — Lopovi gazdaški! Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli

Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju. Možda i nije, zastrepe, pođe da rastrebljuje sofru, pa se od naglo nadošlog umora spusti na tronožac.

“ upitala je s vrata razrogačenih očiju, i, ne sačekavši odgovor, zabubnjala niza stepenice. Svi oni znaju ko je on. Neka znaju! Kad je već propao, popovi ne treba da mu čitaju opelo. Mlada je i zdrava.

Svi oni znaju ko je on. Neka znaju! Kad je već propao, popovi ne treba da mu čitaju opelo. Mlada je i zdrava. Što je Simka bolja od nje?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad.

Tako znaju da to Tataga sa svojom decom ne prestaje da beži. ZVEZDANOVA TAJNA U najprljavijoj ulici grada, među čistačima i nosa

Ali do nje je teško doći. 3ato je onih koji znaju tajnu reči tako malo! — Ako uopšte i postoji Srebrna ruža? — obrati se dečak Večernjem oblaku sa svojom sumnjom, a ovaj

— promrmlja pomirljivo. — Lepa si i bez usta. Nikada lepšu nisam video! — zbunjeno saže glavu, uveren kako već svi znaju da nije ni mogao videti. Ta zar se nije tek pre nekoliko trenutaka rodio?

— Gde da ga tražim, Meseče? — jauknu lepotica, ali Mesec nije znao. Možda oblaci znaju, napomenu joj, svuda putuju, svud zaviruju...

Jedan je zlatan, drugi rumen, treći plav. Sva tri na krilima imaju vilin znak. Kada ih ugledaju, ribari znaju da ih čeka puna mreža, rodna godina. Nevolja je samo što se vilini leptiri retko javljaju.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

bilo i žao mladića pa mu je obećao da će ga, kad obojica budu u smrti, darivati nevidimkom kakvu poželi, ako mrtvi znaju da žele. Očigledno je održao obećanje.

sećanje, njegovo, na zidine Stambol-kapije koje su bile tu a kojih sada nema; nije to vi nesećanje prolaznika, koji i ne znaju da su te zidine postojale; možda je to taj kolovoz, tako gladak, kojim promiču automobili u kolonama, a koji je

Stevanović i Nikola Stambolija (o kojima se, izgleda, zna samo kako su se zvali) i još dvojica (kojima se, čak, ne znaju ni cela imena nego su, u istoriji, zabeleženi kao neki): neki Mladen i neki Karlovarija.

Ali tama oko njih, sve gušća, oduzima im volju. Uostalom, i pesnik i Kneginja znaju da, u vremenu, pitanja uglavnom ostaju bez odgovora a da, van vremena, ne postoje.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo!

I gledaju nas zato što idemo U košuljama belim parkom ovim, Gde bolnički se miris širi jak. Ne znaju draži sa životom novim Ljubavi naše neumrle znak. ... Gle, očima im trepti rosa nemo... S.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Oni stariji“, nastavi Pitagora, obrativši se tim mlađima, „znaju to, ali vama moram da rastumačim“. Oni naćuliše uši. „Pogledajte bezbrojne ove zvezde!

ih mi, posmatrana sa naše Zemlje, svojim očima vidimo, a to je bilo ono što su aleksandriski posmatrači neba hteli da znaju. Oni nisu pitali kako je Apolonios došao do svojih kriva, a Apolonija i ne beše više među njima.

A ja, Mardohaj, išao sam od jednog jevrejskog geta do drugog. Tamo se nađoh sa svojim jednovernicima. Oni znaju sve! Celo pleme Avramovo stavio sam u pokret da snabdeva toledansku Biblioteku knjigama.

Ovo drugo je laž. No kada u laži ima polovina istine, ona važi kao gotov novac. To znaju svi lažovi, kakav sam evo i ja iz nužde postao.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Dobro, Sekula, izlazi! A u oficirskim patrolama, vođ, oficir, smesta naređuje: — Sekula Resimić napred! Jer svi znaju da će on prvi nanjušiti neprijatelja, prvi dokučiti dragocene podatke i prvi se vratiti na svoje mesto, kao i da je

Evo secite me gde sam najtanji, ako tako ne bude. — Ej, brate, pa ti sasvim ne znaš šta govoriš. Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati. — Ama oni jesu pametni ljudi.

Mi svi ratujemo u ime njegovo, jedni protivu drugih. I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni oni ne znaju zašta, i mi za more, i drugi za ovo ili za ono. I to svi u ime jednog istog Boga.

Ja i ne pomišljam ma šta da sporim, samo kažem: kako ovi znaju da insistiraju na ovim tvrđenjima, kako hoće da ovo uliju svima, te da ceo svet to nauči napamet.

Šta ih se tiče naša izuzetna sudbina! Njima je dosta da znaju da patimo i hoće da nam ublaže sudbinu. — A Grk? A Grk? Kako mislite o Grcima?

Eto, uveren sam, svi misle da sam iz besa, onako iz drskosti ili nevaspitanja, zauzeo to mesto i seo ovde, a ne znaju da sam prosto morao, jer se ne mogu održati na nogama i jer sam umorniji i namučeniji od svih ovde skupa u kolima.

I ponešto već o tome znaju intimni moji drugovi koji su još slučajno živi i pred kraj one okupacije bili sa mnom u simpatičnoj rezidenciji

I eno ga opet gde urla, gde se dusa i bacaka: „Živeli, veli, braćo Hrvati! I neka znaju da smo ljudi, da nismo mesojedi, da nismo tirjani. Neka znaju da smo životvorni i državotvorni...

I neka znaju da smo ljudi, da nismo mesojedi, da nismo tirjani. Neka znaju da smo životvorni i državotvorni... Jao, veli, braćo Hrvati, dušu nam srpsku ne poznajete.

Stanemo jedan prema drugome i pitamo se. Obojici lakše, kad vidimo da smo Srbi. Pitamo za put, ali oni znaju da nam kažu samo, da se ide pravo, tamo... „Ima još prilično da se ide...“ I mi idemo.

To, najzad, najbolje znaju njegovi prijatelji pred kojima je on sva ta pitanja pretresao, čak i sa svoga gledišta i koji se danas, samo njemu

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

U ovo nedjeljno popodne i bolesnici se osjećaju kao na kratkom dopustu od svoje bolesti. Jer znaju da u nedjelju, a pogotovu u nedjelju poslije podne njihovo bolničko svojstvo znatno popušta.

A i oni koji logom leže po sobama utihnuli su te manje smetaju i manje dozivaju poslugu nego u ostale dane. Jer i oni znaju da je nedjelja nedelja, za sve i za svakoga. Ležim u krevetu, a sluh mi je napet.

Na primjer, u općinskoj vijećnici. (A one starkelje neka održavaju svoje sjednice gdje već znaju!) Tu bi ono bilo kao neka permanentna, vječita božićna jelka, obilata, pogolema, dovoljna za područje čitave općine.

A tajna slabih je u tome što umiju samo roptati, puni svoje „slobode”, s kojom ne znaju što bi započeli, van da se njome hlade, kao lepezom. Eto, uprav takva je bila moja sloboda.

Odjednom im se učini da nešto važno imaju da saopće. A pošto, neuki, valjda i ne znaju za druge umjetničke forme — najčešće upru da pišu testament.

Kao da opet sjedim na šarenom sagu dječjih maštanja i slušam basne o mudrim životinjama koje znaju ljudski govor, a imaju meki glas djeteta i razborito srce starca.

Ima stvari u životu o kojima niko nikoga ne pita, te zato nikad pravo ne znam koliko drugi o njima znaju. I tako se događa da i veoma iskusni, pa čak i razvratni ljudi ponekad imaju ocjećaj da još uvijek ne znaju dovoljno, s

I tako se događa da i veoma iskusni, pa čak i razvratni ljudi ponekad imaju ocjećaj da još uvijek ne znaju dovoljno, s prostog razloga što ne znaju koliko drugi znaju.

veoma iskusni, pa čak i razvratni ljudi ponekad imaju ocjećaj da još uvijek ne znaju dovoljno, s prostog razloga što ne znaju koliko drugi znaju.

čak i razvratni ljudi ponekad imaju ocjećaj da još uvijek ne znaju dovoljno, s prostog razloga što ne znaju koliko drugi znaju. A taj osjećaj neobaviještenosti umije da u nama stvori dojam veoma sličan dojmu bezazlenosti, i bezmalo djevičanstva.

Govori se, piše i pjeva o velikim ljubavima koje znaju da ispune čitav jedan ljudski život, da mu podadu smisao i svrhu, da zatrpaju sve jame mraka što oko nas zijevaju i

Mali lični resantiman kadar je da učini čitava čuda. Politički ljudi i agitatori to dobro znaju, pa zato i računaju i operišu toliko s tim momentom. Smatraju ga najdubljim i najsigurnijim pokretačem.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ja sam te uzeo na svoj rizik, pa moram da vodim računa s kim se sastaješ. Ti si još nevešt, a vlast je đavo. Oni znaju da lisice vole kokoši, pa im to meću u zamke... — A, za to ne brini.

Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ? — Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva.

Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ? — Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva.

— Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva. A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka?

— Ama, popo, šta veliš ti ?... O kom ti gogovoriš ? Znaš li... — Znam ja dobro, ne boj se, sinko. Znaju i deca seoska ko tebe upropasti, a da ne znam ja, koji već triestak i nekoliko godina gledam šta se radi po ovoj

— Zato, što bi onda i potajnici, i vlast, sve bi išlo kud treba pravo za nama, a ne bi išli onamo, gde sami znaju da nas neće naći. — Kako, pa je li mene htedoše tu pre ubiti oni konjanici?...

— Onako znaš... Vidim da si se nešto promenio... a znam da jataci hoće poneki put da govore ono što ne znaju. Da nije, rekoh, što ljut na mene? — Jok, brate. On mi svakad veli da se bez tebe niko ne bi znao ni okrenuti....

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo se!

— Šta li je to, snašo? Ja to ne znam, a ne znaju ni moji svatovi. — To je kaluđer prošao, proveo mazgu i na njoj krupice soli.

— Da šta će, — rekao bi mu koji šaljivac — da šta će kad ne znaju pjevati? — Nije, — rekao bi kapral Markelja — nego stigla je u selo zapovijed od satnije, moram ići doma da vidim šta

Petković, Vladislav Dis - PESME

sve krajeve da otkupi žrtve: Ja znam da skoro niko neće dići Naraštaj mrtvih i suze za mrtve, Jer lepe reči svud ne znaju stići. 1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moji prijatelji vrlo često primete da mi odelo stoji kao saliveno, a ne znaju da je sva moja odeća napravljena po merama koje sam imao još pre 35 godina a koje se od tada nisu promenile.

o kojoj je reč srušila Vlada, što je zbog ratnog stanja moglo da stvori predubeđenje u svesti onih koji možda ne znaju da se dokumenti kojima mi je pre trideset godina ukazana čast da dobijem američko državljanstvo stalno čuvaju u jednom

Oni koji su dobro obavešteni znaju da su moje ideje izvršile revoluciju u industriji Sjedinjenih Država i ne znam da li je još neki izumitelj imao toliko

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sledećeg dana, na putu do polja, često sam glasno ponavljao naučene reči sve dok nisam pomislio da ih već i mazge znaju napamet. Druge večeri imao sam sledeći čas i dobio sam najbolju ocenu od moje učiteljice.

Rekao sam im da to za mene nije bilo teško jer se Srbi oduševljavaju pamćenjem lepih misli. Crnogorci, na primer, znaju napamet skoro sve što je napisao veliki pesnik Njegoš, a posebno njegov epski spev “Gorski vijenac”.

O sebi su, međutim, imali visoko mišljenje. Video sam da znaju mnogo stvari, uglavnom iz knjiga i to najviše iz onih koje su se bavile radikalnim teorijama društvenih nauka.

” U pravoslavnoj crkvi nema muzičkih instrumenata. Oni koji su imali sreće da slušaju ruske horove, znaju snagu i čari takvog pevanja. Srpski horovi nisu ništa manje vredniji.

neće prepoznati onog Mišu koga su poznavali i toliko želeli da ponovo vide, ako samo budeš isti onakav kakvog te oni znaju.

O sebi su, međutim, imali visoko mišljenje. Video sam da znaju mnogo stvari, uglavnom iz knjiga i to najviše iz onih koje su se bavile radikalnim teorijama društvenih nauka.

” U pravoslavnoj crkvi nema muzičkih instrumenata. Oni koji su imali sreće da slušaju ruske horove, znaju snagu i čari takvog pevanja. Srpski horovi nisu ništa manje vredniji.

neće prepoznati onog Mišu koga su poznavali i toliko želeli da ponovo vide, ako samo budeš isti onakav kakvog te oni znaju.

Život u Kembridžu među “Mecima nauke” upućivao je na takve misli i moji nekadašnji i sadašnji studenti znaju da sam uvek ostao veran takvom mišljenju.

Ima danas ljudi, od Atlantika do Pacifika, koji bi hteli da znaju šta se zapravo dešava kada okreću dugme na svom radio-prijemniku da bi pronašli željenu radio stanicu.

Svaki dečak i devojčica u osnovnoj školi treba da znaju za Galilejev Zakon, a znali bi ga kad bi ih tome poučili kroz nekoliko jednostavnih ogleda. Ali koliko učitelja to radi?

Ali koliko učitelja to radi? Koliko mojih čitalaca zaista znaju taj zakon? Pomislite samo kako je to teška optužba našeg sistema obrazovanja kada ne uspeva tolike inteligentne ljude i

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu. Braća ne znaju kuda će i gdje će stići. Ne poznaju stari zavičaj svojih pređa.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Zato je naš književni jezik mogao da dobije funkcionalne stilove kao što su naučni, žurnalistički i slično – za koje znaju svi moderni jezici – tek u Beogradu kao administrativnom, obrazovnom, naučnom, umetničkom, odnosno uopšte kulturnom i

Ovi okviri – poznato je – znaju da preseku pojedine likove, da ostave, recimo, samo pola njihova tela ili čak samo ruku, a to se čini i zato što je

u jezičkome stvaralaštvu (u tom su takmičenju neki naši savremeni pesnici tako daleko otišli da više ni sami ne znaju gde se zapravo nalaze).

sa duhovnom egzistencijom (majstorski naneseni slojevi boja jedini su izvor svetla), tako i u Popinoj pesmi reči ne znaju za ekspresivne i „pitoreskne“ glasovne, ritmičke i slikovne efekte kojima bi pesnik delovao na nas namećući nam svoju

pred samim ostvarenjem vekovnog oslobodilačkog poduhvata, u lutanju i posrtanju koje ne prestaje, pomenute prepreke znaju postati još apsurdnije.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: A nije to ništa što su me nazvali prase, nego su mi psovali i majku. ŽIVKA: A znaju li oni da je tvoj otac ministar? RAKA: Znaju, pa baš zato i psuju!

ŽIVKA: A znaju li oni da je tvoj otac ministar? RAKA: Znaju, pa baš zato i psuju! ŽIVKA: Zapisaćeš mi tu bezobraznu decu, pa ćemo ih premestiti u unutrašnjost: i decu i razred i

PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari. ŽIVKA: Pa ipak, morali bi bar čuti štogod?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Modelovan je on vrlo toplo, kao što se i inače u romanu znaju toplo da prikažu verne sluge, sa nekim intimno viđenim karakternim crtama.

razume se, na sliku koja nam se daje; čak toliko da katkad zapažamo izvesne „deformacije” na gledanome objektu, koje znaju da unesu i pokoju komičnu crtu.

Jasno je da oboje znaju i poštuju određenu konvenciju, ali se baba pritvorno ponaša kao da za nju ne mari, te da unuk prema ličnom nahođenju

sa suprotnom pojavom, koja se tako i toliko ponavlja da se može nazvati i opsesivnom: Stankovićevi junaci, u većini, znaju za časove lagodnosti, topline i sreće tek kad osete da su - i to usred varoši - opkoljeni ulicama, zatim dvorišnim, pa

Moderni nacionalni jezici znaju za široku i gustu mrežu govora. Postoji, pre svega, normirani oblik govora, takozvani književni ili standardni jezik,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

s približit’ svako prava ima; To je pravo dato i nam’ pesnicima, I što grobu rekneš to se prima samo, Ta grobovi znaju da im ne laskamo. Kakav je venac što ti na grob mećem? Iskićen je samo prirodnim cvećem.

Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave. To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači!

Miljković, Branko - PESME

Žuboriku biljno pesmom dozivaju I dan iza leđa ko potonji cvet. Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet.

pokušam da izdvojim malo čistog vremena — pesmu ama ne svet onakav kakav je prazno u punom pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva da se niko ne izdvoji da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima ne, nema razloga

sunca kome je najbliža Naša rana nedostižna II O hladna vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih

pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u

Kad mastilo sazre u krv, svi će znati Da isto je pevati i umirati. Mudrosti, jači će prvi posustati! Samo nitkovi znaju šta je poezija, Kradljivci vatre, nimalo umiljati, Vezani za jarbol lađe koju prati Podvodna pesma javom opasnija.

ona počinje da li tamo gde je gledam ili tamo gde je još nema ili tamo gde se srce ispuni peskom i zaboravom Šta reči znaju o vodi koja izgubi sve što nađe koju volim da dokazujem koju želim da učinim stvarnom a da je ne zaustavim a da je ne

Krakov, Stanislav - KRILA

Duškove usne bile su ispucale i blede. — Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime.

Petrović, Rastko - AFRIKA