Jakšić, Đura - PROZA
“ „Došao je i komesar...“ Posle toga nastade tiho šaputanje. Tetka ih je poznavala: znala je da kad imaju nešto tajno da razgovaraju, ne mare da ih ko sluša, pa makar i najprisniji. I ona izađe.
Ja ga donde nisam viđala, ali jedna žena, bojažljivo šapćući, reče u sebi: „Baš je to gospodin komoraš...“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi hranio sirotinju, pa se otuda obogatio!... To je čudno, ali je istina!...
“ Tako on govori, a usne mu drkću od ljutine. Kad je bilo oko pola noći, on ode. Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema.
“ Ah, prijatelju, kako se u životu često varamo!... Šta sam mu ne to moga odgovoriti? Šta sam znala raditi? Ljubila sam mu ranjene grudi, gustim pramenjem kose moje brisala sam krv s košulje mu, plakala sam, jecala sam...
Sin joj beše nevaljao, znala je ona to, i opet ga je volela; on beše lopov, a ona ga je krila... Sirota mati!... Ali kad bi na same Cveti, a na
Obradović, Dositej - BASNE
Ona je dobro znala da orao zecove i lisičiće rado jede. Ko joj reče s njim družiti se i u komšiluku stajati? No holo slavoljubije!
Žid, ako će najzgadniji biti, on iz suda iz kojega hristjanin jede i pije neće ništa okusiti. A zašto? Beda ga znala.
„Rίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Baci li reč ko, ne povrati je opet”. — „Da sam znala, — veli — ne bih se udala”, i: „Ko bi se tome nadao!” — ovo se svaki dan čuje, a malo ko pametniji biva.
Onda bi znala šta je slast i hrana!” To izrekavši, zaleti se k jednoj seoskoj kući među kokoši. Seljanin, koji ga davno s puškom
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala progutala! Poješće ti konje do potkovica!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tako se to zamutila žestoka parnica da sreska vlast — već nije znala šta će. Kapetan, dobričina neka, tek samo sleže ramenima, pa reče: — Ja ne znam šta ću im! Taj je pop poma'nitao!...
Može biti da mu se već ni korena ne zna... Kad je sebe to bilo, nije šala!... Pitaše još baba Mirjanu bi li znala kazati mestimice gde je. Aja! Baba ništa ne čuje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je Crna Bara znala da je Stanko najbolji nišaidžija. Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!...
Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci... nije znala na koju će stranu!... Pa, opet, Stankove crne oči osvojiše. Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet...
Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće. Ona nije ništa znala o svemu tom. Za nju beše samo čudno to: što toliki svet stoji. — Što ne sednete, ljudi!... Hajte ovamo, evo sovre!...
Dok će reći ona, pokazavši na šaru u ruci njegovoj: – I to?... – Ja, eto. — I to ti on učini? – On. — Znala sam. Čim je taja kazao da su našli kesu, pomislila sam da je samo on mogao zakopati... — A šta veli taja? — Ništa.
On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv. Ona je jedina verovala da on nije kadar učiniti tako gadno delo kojim ga obedaše.
Ona se seti kako joj je Jelica govorila o Stanku... Bože, što ti je srce materino! Mada je znala da treba činiti samo ono što domaćin želi, da treba voleti ono što on voli — opet joj se u duši nešto zakuva.
Dučić, Jovan - PESME
I mladost moja nije više znala Za dane strasti i trzanja njina: U moju dušu njena sen je pala, Bleda i hladna, kao mesečina.
I u toj radosnoj i divljoj igri, ona razbi ogledala. A kada je razbila ta ogledala, nije više znala kakva je, je li lepa ili je odvratna. Jer je u pomrčanju tih ogledala nestala i ona sama.
Otruj ga, daću ti jedan grad i najlepši kamen iz mog žezla. Ali ta žena nije znala kako se truje. Tada satrap reče: — Laži ga.
Ona nije znala ko je on. Ali je zadržala njegov zlatnik koji joj je trebao da kupi nekoliko kapi otrova. Sutradan, trideset plemića u
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo. — Neka, — kaže mama — ja ću ugasiti sveću. Znala je da ja to volim. Je li to moje podmlađivanje, spomen na davno prohujalo detinjstvo, ali meni je tako milo kad ja
— Idi! To je jedno dobro i čestito dete! Znala sam joj i mater — krasna žena! I Ćorđe je jedan po jedan čovek! On, eto, sad nije nizašto, ali se još ne da!
— Daj bože! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: „Znala sam ja da sve mora biti po mojoj volji! Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!
— Nisam jeo ništa već osam dana. — Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! I poče veselo da se smeje.
Pa dobro, dakle. Nemoj misliti da nemam za to kuraži — bože moj! To će biti dobro delo! Oh, kad bi znala moja mati na kako se veliko delo spremam, ona bi se molila bogu da mi da snage.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
’oću da vam kažem, slatka gospoja-Sido, pa ma znala da ćete se odmah sad tu naći uvređena,... »A ti onda što si«, reko’ mu ja, »uzeo mene!
Moja pokojna mama, bog da joj dušu prosti, nije bilo toga testa ili melšpajza što ga ona ne bi znala zgotoviti. Kad ona napravi to Saće od zolje od kvasca, mogla je, što kažu, i samog cara poslužiti!!
videla, dopao joj se, a osobito joj je milo bilo što se to baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će znati ono što se kaže: »Gledaj majku, pa šacuj ćerku!
— veli Melanija. — E, dabome, to je uvek delo jednoga momenta. — Nisam znala, verujte, da su karlovački bogoslovci takvi šmajhleri! — reče Melanija, i kradom gurnu Julu lepezom.
Još kod pop-Spirinih mogla je već videti kako se stvar sretno uputila, i da je nešto znala latinski, mogla je još tamo reći ono starorimsko: Venі, vіdі, vіcі.
Na poslednjem listu svaki je čitatelj zapisao svoje ime i primedbu, preporučujući knjigu svakome najtoplije. Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala
Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i
Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da
je naučila u lêru, unterhaltovala se, pravila eroberunge, i vazda srećna i zadovoljna docne ostavljala bal; a Jula je znala od švapskih igara samo nekakvu šotiš-polku i neki tajč, koji joj je mama, kad je bila dobre volje, pod dudom pokazivala.
— The, šta ću, kad nisam napred znala šta me čeka!... A ja bome ne povedoh sad za vašu ljubav za sobom jednog pedintera!
Međutim dok je Jula silazila, i kao zvezda zalazila za horizonat, Melanija se sve više penjala. Znala je oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je već teško bilo i pola dana bez nje.
— Probajte samo! — veli Jula, pa produži rad motičicom, ali šta je radila i šta okopavala, to ni ona sama nije znala. A Šaca uze zadovoljan tamburu i zapeva, onako radi svoga zadovoljstva, evo ovu pesmu: Seka-Juco, što gledite?
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali ih je bilo mnogo. Sama klisarica ma da je toliko godina bila s njima, svakoga poznavala, ipak ih nije znala sve. Uvek bi po neki nov nadošao.
svake zime tako i sad hteo da ide u kakvo selo i da tamo u slami po štalama leži, prezimi, ali ga ona nije puštala. Znala je: da kakav je on, pa ako naiđe na kakvu dobru kuću, gde će da ga puste u štalu i da mu daju samo po komad hleba, da,
— Ja! — odjednom se na nju obrecnula varošanka — šta će tamo? Dobro mu je i ovde... Ali Vejka nju nije slušala. Znala je ona unapred da će to od nje čuti.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba je gospođu Jelku još devojkom poznavao, a i ona je sada znala za njegovu naklonost prema Savki, premda Savka još ni pojma o tome nema.
— Odma’ idi po nju! — viknu mati. — Molim vas, manite se tog posla. Kad je ona znala da ću ja ovamo doći, pa je otišla u trešnje, to je znak da nema vaspitanja, a treba da zna da sam ja čestan čovek,
Tako su se ljubazno donekle koškali. Ljuba je samo iz kurmaheraja rečima zabadao, no frajla-Mileva znala se vešto izvući. Ljuba svršava vizitu. Kao sreće radi, ostavi dva talira i obeća da će sutra opet doći.
Siroma’ čikaGavra misli da je gospođa Makra u njega zaljubljena. Frajla Paulina bila je lepuškasta, crnomanjasta; znala je svirati u klavir i francuski — bila je akademikerka.
Molim, ostavite me tu! — Kad nećeš da uđeš, što ti drago! Gospođa Makra bila je pametna ženska. Nije je naterivala; znala je da to ništa ne pomaže, jer je Paulina razmažena.
A taj krajzler imao kuraž sa mnom se razgovarati? Da sam znala, ne bi’ mu na fortepijano svirala! — Šta ćeš mu, kad si mu se dopala. Vidiš, onaj drugi trgovac opet mene prosi.
Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat. Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je živela. Taj grozan život u selu ubio bi je brzo. Ali ona to ne bi trpela, raskinula bi ga odlučno.
“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd. Pa sam tamo išla kud god sam znala: i u policije i u redakcije i u hotele i svuda, i ništa, — nema pa nema.
— Šta znate vi? I dok je u njemu užasno rasla sumnja, ona se nasmeja koketno i zagonetno, baš kao da je nešto znala, pa se ustezala da otkrije. — Raspitajte se sami. — To je samo jedna gadna intriga. — Možda... intriga...
Afrika
Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
belim rukavicama do lakata, i crnim, nojevim, perom za šeširom, Garsuli je privukao pažnju cele te gomile, koja je već znala da joj se nešto, sudbonosno, priprema.
Ona je znala da se posle posete Garsulija i hapšenja Pavlovog svi nalaze u velikoj opasnosti i da joj, možda, ni njen otac, senator
ni pomisao da ostari, i umre, među šizmaticima, u tuđini, ali nije htela da mužu protivreči, i – što braća nisu znala – da ma šta protiv Pavla kaže, ili učini. Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići!
Ona je u desnoj ruci bila ponela neku korpu sa voćem i sad nije znala šta će. Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako sestre ljube.
Pušio je i ćutao. Sirota žena, koja je kroz dva‑tri minuta imala da otputuje, a znala da muža neće više videti, mesecima, vide sad jasno, kako je Trifunovo lice ogrubelo i umorno.
Bila se pročula kao i žena Đurđeva. Snašla se oko konja Pavlovih i Trifunovih, kao da je sa konjima odrasla, a znala je da diže bič sa trave, kao i Ana, i bolje nego Ana. Naučila je, od Pavla, i da preleće preko prepona egzercirišta.
Gospoža Evdokija, koja dabogme nije znala šta Pavle razmišlja, sedela je ćutke. Protivno onom što je očekivao, njena ćerka, međutim, opet mu je brbljala svašta,
Ona, kad se udavala, nije znala mnogo o braku i ljubavi, ali sad može reći da zna da devojke, u tim godinama, pošešuljaju. I ona bi, na ćerkinom mestu.
Oće Goša da bije! Tako njegova baba Ikonija doznade da je odbijen od sise. Baš hvala priji Gospavi! Da sam znala da te oteram ranije, da mi dete ne poganiš. U tom mu deda uđe na vrata i povika: Šta si mi, Kezo, doneo?
Ona je bila podigla glavu k njemu, kao da je znala da nekog ima tamo gore u mraku. Ali njene oči nisu tražile Isakoviča, nego neku utehu, negde, u vazduhu.
Trandafil ih je, dva dana, zadržao, u Budimu. Trebalo je da Božič pođe, dva dana ranije. Da se to desilo, ne bi bila znala da i za nju ima sreće na svetu!
Odatle je uprtila neke hlebove, na glavu, i vraćala se u lazaret, penjući se, po jednom uskom brvnu. Da li je znala da je on došao, ili ga je primetila slučajno, nije znao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali, u južnim pokrajinama monarhije, naročito južno od Ljubljane, austrijska vlada nije znala više za meru, i svirepo tlačenje i ugušivanje je bilo pravilo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Znala sam da nećeš verovati. da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je to o čemu govorimo, ona zna i lice joj izgleda postiđeno. - Zakasnićeš na posao!
Onda je pošla u kuhinju, a ja se uputih za njom. Stideo sam se i ona je to znala, nisam morao da odgovaram i nisam ništa ni rekao. Sat s kukavicom otkucavao je devet.
Tražili smo te, znaš? - zatresla je svojom zlatnom glavom, a meni se učini da joj svici iskaču iz kose. Lagala je, a znala da sam je pročitao. Da su me tražili, našli bi me: skela je vidljiva s bilo koje tačke na nasipu.
Na stranu što će stari ponavljati kako ne vidi na koga ličim i kako su njegova svedočanstva kad je bio u mojim godinama znala samo za četvorke i petice.
- U to o zlatu ne verujem! - reče. - Ali, ako ga ima, ona je poslednja osoba koja bi znala da ga iskoristi! - Rašida se smejala, ali to je bilo nešto kao pristanak i ja nisam mogao a da ne primetim senku
sam u stranu želeći da izgledam kao neko koga sam video u bioskopu kako to radi, ali sam izgledao jadno i ona je to znala. - Zar imaš očuha?
- Znala sam da Vesnina mama nije istovremeno i tvoja mama, ali nisam pretpostavljala da imaš i očuha! - stajala je i gledala me
- Tražio sam te, mama! - rekao sam. - Tražio sam te svuda. Nisam morao to da kažem: ona je znala i možda je i ona mene tražila. Svakako jeste.
Uhvatila me je za kosu i protresla, onako kako je to znala da uradi kad sam joj jedva dopirao do pojasa. Onda se nasmešila i, zgrabivši me za ruku, okrenula me prema reci bez
- nasmejala se, a ja sam je upitao je li njen otac visok i crnih očiju, zna šta mislim? Nije znala. Otac joj je uobičajene visine, a oči su mu plavkaste. Ne moram da brinem.
sedam... Samo pet santimetara? Osam... — Nisi izdržao! — viknula je pobedonosno i počela da igra po pesku. — Znala sam da nećeš izdržati! — razbacivala je pesak oko sebe rastavljajući reči na slogove.
Sa Vesnom je to bilo divno: nikada niste morali da joj objašnjavate o čemu kome govorite. Ona je znala i bilo šta da ste rekli, ste biti sigurni da će naći pravi odgovor. - A, možda, dobija i sledovanje!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kad se malo podgrejaše, dođe domaćinu volja da se malo popeva. — Ded, Lenka, popevaj! Znaš one moje. Lenka je već znala šta otac želi, namesti malo usta, pa započne. „U mjestu prijatnom, tihoj pustinji”...
I to dobro su živeli, jer gospođa Tatijana sve je znala u kući razdeliti, da ništa ne bude izlišno, a opet da je dosta.
Gospođa Lujza bocka ga, da je nju napustio, i da je ova znala da je on tako neodvažan, ona bi njega ukrala. Gospođa Matilda isto potvrđuje i kaže mu bolje da je ženskom rođen.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nudeći ih kavom, šerbetom i nargilama, ona od njih doznade šta zna Zemun, a Zemun od njih šta zna ona. Uskoro ona je znala da su kuće u Zemunu žute, plave, visoke i niže, i koja je čija.
Ne misleći, kao Aranđel Isakovič, da je lepa kao niko, ona je znala šta vredi. Stopalom svojim, koje se njemu činilo kao u snažnog anđela, ona nije bila nimalo zadovoljna.
Htela je, prosto, da je uzme silom. Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.
Ona ga je znala sasvim drugog. Sa njom je on živeo svoj tajanstveni život, od početka. Pošto su ih venčali sasvim iznenada i bez
Ne znajući prvih meseci sa ženom ni da govori, jer ona nije znala nemački, a on ni grčki ni mletački, ispomagao se pesmom, igrankom, pogledima i poljupcima.
umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog lika, mada beše iznuren od života koji nije razumela, ni znala, dok joj ga Aranđel Isakovič nije ispričao i protumačio.
Tako, razmišljajući, bi joj malo lakše. Ovaj drugi učini joj se, ipak, utoliko bolji što je znala da će živeti u bogatstvu, gospodstvu i bez seoba. Muž, mislila je, ne može se vratiti.
Ta žena je znala da gleda u karte, a volela je i da priča, čupajući pri tom, zamišljeno, uvek istu svoju bradavicu. No i to beše uzalud.
Široke vode znala je već, kao i bele minarete što su, u podne, lebdeli u toplom vazduhu nad gradom. Tako se naviknu da primeti sitne
Tako se naviknu da primeti sitne promene u svemu tome vidljivom, pa i nevidljivom. Kroz nekoliko dana već, ona je znala, po boji vode i vrbaka, koji je čas dana.
Kroz nekoliko dana već, ona je znala, po boji vode i vrbaka, koji je čas dana. Uveče, znala je po boji neba i obliku oblaka da tačno nasluti vreme za sutrašnji dan.
kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih žena i da bi ona umrla, kad bi znala na šta on misli. I ostali Srbi, koji su imali čast da katkad večeraju kod njenog stola, mislili su tako.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njegova majka je umirala već nedeljama. Ležala je na visokom krevetu prekrivena starim hercegovačkim biljcem. Znala je da treba da umre i zato je neprekidno pušila. Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode.
– upita devojčicu. – Ne mogu da spavam... — odgovori dete. – Znaš li koliko je sati? Devojčica nije znala. Bilo je tri i pet. – Hoću da mi završi Pepeljugu! – Smesta da si otišla u krevet! – Pustite je! —reče čovek.
Nisi znala da se ovaj grad hrani svežim mladim mesom? Ne poseduješ ništa sem divnog lakog koraka na dugim nogama, cvete provincijs
« Hej, šta je to s tobom, mala? Jedanput si otišla u Glavnu poštu, Takovska 2 — nisi izdržala, znala si dobro da nećeš izdržati, dala si njegov broj telefona i ušla u kabinu koja je mirisala na poraz.
– Jeste li već igrali negde? – Nisam. – Koliko imate godina? – Dvadeset i sedam... Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premlada da se pomiri s ostalim stvarima.
A onda se žiri povlači da donese odluku i njih ponovo nema, čak ni među pratiljama. Ponovo nameštaljka! Znala sam to dobro, ali postoje još dva biranja do kraja sezone: jedno na Paliću, drugo u Portorožu, a možda još jedno negde
Pogleda ih. Iskesili su joj se i teatralno nazdravili, očekujući šta će njihov istureni drugar da izvede. Znala je dobro: čak i da se u njemu pojavi civilizovano biće, sam će ga raspolutiti jednim karate-udarcem, samo da ne
Uživati, u čemu? U tome kako se na ovom slučajnom parkingu završava jedan život; znala je da je neće ubiti, ali osećala je i to da posle ovoga više nikada neće biti ista: ovde će se završiti duge godine
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KUMAČA (trči joj, pa se poljubi): Bože, pa krije, krije, kao da će joj ko preoteti! DEVOJKA: Bogami, nisam ni znala. KUMAČA: More, je li mlad, je li lep? DEVOJKA: Mani ga vragu, veliki je. KUMAČA: Ćuti, ludo, šta će ti praporac.
MUŽ: Vidim kako si vospitana. ŽENA: Već, kakvom sam mužu pala u ruke, zaboraviću i ono malo što sam znala. MUŽ: Kamo sreće. ŽENA: Dabogme, ti bi jošt želio da umrem. Al ja neću da umrem, oću da se gojim tebi u inat.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
primanja, o njihovim interesovanjima u umetnosti, moglo bi se govoriti u slučaju kad bi ona imala slobodu izbora i kad bi znala da svoje sklonosti obrazlažu i brane.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kakva je boja srpska? ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi. ŠERBULIĆ: Ja... ja...
Al tako mora biti kad ljudi ne čitaju narodne knjige. ŠERBULIĆ: Zar vi znate? ZELENIĆKA: Ja bi se stidila kad ne bi znala u čem se sastoji čuvstvilo narodnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
ružno, — osjećajući da nema prava da je vrijeđa i da bi ta uvreda isto toliko boljela i njega, kao i nju, kad bi je znala.
Najednom je opazila neku promjenu, a da nije znala šta se je dogodilo; časne sestre bile su prema njoj usiljene, kao po dužnosti, ljubazne, i ne prizivahu je više k sebi;
I često puta ona nije znala da li ga voli, prezire ili mrzi, i puštaše da joj suze zamijene misli. Bez ikakve radosti, ona je primila vijest da
Sremac, Stevan - PROZA
Užasnu je galamu digao u mâli, tako da je cela mâla, po čitavu nedelju dana ranije, znala da se Jova poštar sprema da kupi pečenicu. I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo.
nešto do tada neviđeno u selu, ili kao da je iz menažerije uteklo, pa sad deca prvi put videla, a dotle samo iz čuvenja znala. Zatim ih je preslišao nekolicinu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ko će prvi dohaberiti djedu o svemu tome, nije se znalo. Sumnjalo se na neku Mikaču, grom-babu, udovičetinu, koja je znala i kositi barabar s muškarcima, a inače nije imala uzla na jeziku.
Zašto plače? Sve da i hoće, ona vam to, možda, ne bi ni znala da odgovori. Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač zove u zajedničko bjekstvo tu nepoznatu pustu
lak joj onaj oblak pod koji je odletila garavijeh opanaka zajedno s kućom i štalom ...znala mi je, brate, rondati i čantrati ka mlinsko čeketalo: te bekrija si, te pijanac, te ubojica, te žandari nam se nikad
Kuku meni jadnoj, zar moj Dane umro, pljusnuh ja rukama. Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela. — Pa kako se s tom drugom raspravi, bako? Da nije bilo boja? — Nije, mjeseče moj, nije.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A nije znala sirota ona da se opadanje porodica ne zaustavlja tako lako i brzo, pa još i na prvom kolenu! Šta je o tome ona znala.
Šta je o tome ona znala. Ona samo sanjaše nekadašnje bogastvo, zidaše svoje kule na meni i možda baš joj i to davaše snage i onoliko dugog
Bojao sam se. Poražen mojim kukavičlukom drhtao sam kao prut. Moja mati ni reči utešne, kao da nije ništa znala. Čisto ne verovah da je to ona, kako se beše zanela oko tvog spremanja... I pade veče, opet iziđe mesec i obasja sve.
Opet će doći. Oh, a šta traži? (Ma da je znala.) Što je ne ostavlja već jednom? A da kaže mužu — ne sme. Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla...
U mojoj kući jela si drvenom kašikom, a u tvojoj srebrnom, da Bog dâ. I izvedoše je. Ona pade. Celu noć nije znala za sebe. Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se.
Istina, da je dolazio svakad s njenim mužem, ali je ipak ona znala, osećala, zašto on dolazi. Uvek je gledao da se nađu.
Cveta je već znala, i obamre. — U-u-uh! — strese se ona i poklopi se ničke na zemlju. ... „Hej Stojane! Čuj, Stojan peva!
STANOJA Cela ga je čaršija i donja mahala znala. Kad dođe pazarni dan, uzajmi ma od koga dva- tri dinara, pa trguje sitnurijom preprodajući je.
Istina da je ona odmah, od tada, pokušavala da se pomirimo, ali se ipak nije toliko ljutila što ja neću. Jer je znala, sigurna je bila da ćemo se ovde, u vinogradu, pomiriti.
I zato što je znala, ona je jutros, kad je došla k nama, bila ponela novu, belu korpu i lepo kosirče, i sva je drhtala od radosti, sreće.
Nuška skoči. Nije mogla više. dohvati tepsiju i poče da igra. Nikad to neću zaboraviti. To beše nešto! Znala je da nas niko ne može videti, pa je igrala, vila se, cikala, i prevrtala kao da joj je od toga bogzna kako slatko
A ko sme da im ne ode? Na oči posle da im ne iziđe. A još kad moj otac ne bi otišao, ne bi se znala slava. Njegova je pesma bila pesma!...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On je nju poznao, ali ona njega nije. Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori.
Ali se maćeha odmah napravi vesela: — Ama, ja sam znala da će nas on nečim iznenaditi, pa navlaš iznijela onu pasuljinu, da vidim šta će raditi.
Malo vreme zatim postojalo a dođu slepci starčevoj kući. Baba šta bi drugo, već nagrne čančić brašna, pa kako nije znala za one starčeve novce, udeli s brašnom i njih slepcima.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Posle se metne u slamu, pa se tako kuva polagano. MAGA: Nisam, eto, znala za slamu. SOFIJA: Samo treba istija kuvati. MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem.
Ajde sad, veruj joj! JEVREM: Na moju oficirsku reč kažem, da Sofija nije ništa o tome znala. MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar?
Ajde sad, veruj joj! JEVREM: Na moju oficirsku reč kažem, da Sofija nije ništa o tome znala. MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kupolu — negde u tom betonskom prostranstvu, u toj prašumi najružnijih kuća u Evropi, svetlucao se i moj bivši prozor. Znala sam da baš u tom trenutku u kuhinji zaseda porodično veće. Strašno. Dole su kuljali automobili.
Dofurah pred njega potpuno bez daha, a onda — odjedanput nisam znala što da kažem. Mislim, čitava stvar me je presekla negde u visini pleksusa, baš tu negde.
Pošto sam znala da mi niko neće verovati gde sam sve bila i šta sam sve klopala, pokušala sam nekako da ćornem one štapiće za jelo,
Nije bilo u redu, znala sam to, kad su mi već platili da ga zaboravljam po Londonu, ali ulice su bile tako prazne i puste u tom Karnabi-stritu
još jedanput, ali ja više nisam mogla da podnesem to kinesko mučenje i ne sačekah krajnji rezultat, mada sam unapred znala šta će se dogoditi, već klisnuh kroz hol, pa na vrata za poslugu. Šta da se radi? Nauka traži svoje žrtve!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Pak je baš svojim degnom ubio. Tako i ova sirota princesa stradala je i švermovala, a nije ni znala da je princesa. MARKO: Kaži ti meni zašto čitaš te knjige?
princese i heldove našla, kako su se zaljubili, kako su stradali, kako su se ubijali, — ah, i šta ne bi čitala, kad bi znala francuski! MARKO: Šta bi se pomogla time?
MARKO: Pa u Mesecu zar ima ljudi? JELICA: To sam i ja čitala; samo nisam znala da imaju kraljice. Baron žali njenu sudbinu, ali opet kaže da bi ovde radije živio, i to zbog mene.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije. — Ali da nisam pitao, vi mi ne biste rekli da me se sećate? — Ne, vi ste onda samo prošli.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
A šta ste mu vi odgovorili? DANICA: Da nije bilo vaših uputstava da budemo prema njima pažljivi, ja bih već znala šta bih mu odgovorila.
TANASIJE: A ne, tu ne treba grešiti dušu, ona nije ništa znala. Zar niste videli kako pade u nesvest? GINA: Čudna mi čuda, i ja bih pala u nesvest da sam sve nasledila.
GINA: Čudna mi čuda, i ja bih pala u nesvest da sam sve nasledila. MIĆA: Ja sam potpuno uveren da ona ništa nije znala. VIDA: Bože moj, kako je on to sve vešto krio!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
„To nije istina. Treba da znaš, ja volim Batu i ja sam htela jutros da dođem, ali nisam znala put.“ — Ja, nije znala put! — veli ogorčeno komandir. — A malo smo puta šetali. Uostalom, sad mi ne treba!
„To nije istina. Treba da znaš, ja volim Batu i ja sam htela jutros da dođem, ali nisam znala put.“ — Ja, nije znala put! — veli ogorčeno komandir. — A malo smo puta šetali. Uostalom, sad mi ne treba!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da počne sa njima koju igru, da zametne šalu i smeh, želela je da se upozna sa tom dečicom, da se zbliži sa njima. Znala je način kojim se to najbolje postiže i idući među decu mislila je odmah početi igru, ali eto, nešto joj ohladi nameru;
I Gojko pusti svoje đake, pa joj priđe, smešeći se: — Šta... ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će ovako ići cele godine, bacila bih sve još sad. — He... a niste još ništa ni počeli. Polako!...
Ipak osećaše neku prijatnost od ovih smelih reči, i ako je dobro znala da su to samo reči, da se to govori u drugom smislu. Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu.
Posle nastupa mučno i teško školovanje u Beogradu. Nekoliko puta je pokušavala da pobegne kući, ali je znala šta je tamo čeka, pa je stezala srce i išla svoju »tužionicu«...
Jednoga hladnog, turobnog dana policajac dođe neobično veseo, a i Ljubica izišla do stepenica u doček. Znala je da joj nosi kakav nakit, to joj je juče nagovestio, pa s toga beše veoma predusetljiva prema njemu.
A Ljubica? Ni sama ona ne zna šta je osećala. Znala je samo toliko, da je ne veže za njega ljubav, jer ona ne osećaše ljubavi.
Sve je odvratno, strašno, neprirodno... Čudi se šta joj bi, kud ode pamet. Znala je za njegov položaj i domaće okolnosti, ništa je nije privlačilo k njemu; samo ona nezgoda novčana...
Ali je prošlo sve... Sad vas molim da mi oprostite sve... što sam vam učinila... Ni sama nisam znala šta sam radila. Sad znam i razumem, ali dockan.
Ali rekla sam vam već: ja za ona dva meseca nisam ništa znala za sebe... to beše neko drugi u meni, a ja sam za to vreme spavala, nisam živela...
Ljubica za tu veštinu nije ni znala, pa zato joj revizor smanji ocenu i dade četvorku, rekavši da je inače ceo rad odličan.
«... »O, što nisam znala da će se onako svršiti !... ponavljaše ona već stoti put jednu istu misao. Nego. uleteh, zarobih se, uplašena, i
I svega ovoga ne bi bilo... i ovaj se jadnik ne bi namučio, samo da sam znala... za ono... Ali ko je to mogao znati! O, kako bi to sve lepo bilo, kako bih ja bila srećna, potpuno srećna...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
89. Pade listak naranče Usred čaše junačke. Da je znala naranča Da je čaša junačka, Vrhom bi se povila, Pa bi čašu popila. I oko i čelo — Sve vam, braćo, veselo! 90.
115. Tužna jadna, da sam voda ladna! Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li
se hrabar ne povrati, ah jadi moj’, Sad me prose na daleko, perin divoj, Na daleko, u Kandiju, ah jadi moj’, Da bih znala da ću naći, perin divoj, Studen mramor moga hrabra, ah jadi moj’, Subrzo bih se udomila, perin divoj, Za nać mramor
159. Što sam mlada, da sam voda ladna, Ja bih znala đe bi’ izvirala — Kraj dućana Jove bazarđana; Ne bi l’ Jovi žeđa dodijala, Ne bi li se vodice napio, Ne bi l’ mene
255. Diko moja, visoki jablane, Ja ću tebi salomiti grane! 256. Nisam znala, zelene mi trave, Da moj dika ima oči plave. 257. Ovim šorom šake blata nema, sve švaleri na čizma razneli. 258.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Ulazi za Sofijom u kuću) GINA: Nisam ni znala da je ovde kod nas tako divno! Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino!
BLAGOJE: Šta ti znaš šta on zna? GINA: Majka ne mora da vidi da bi znala! SIMKA: Popi malo! GINA: Lakše bi mi bilo kad bi znala šta mu, zlikovci, rade u onim njinim krvavim podrumima!
GINA: Majka ne mora da vidi da bi znala! SIMKA: Popi malo! GINA: Lakše bi mi bilo kad bi znala šta mu, zlikovci, rade u onim njinim krvavim podrumima!
A ko će to pletenje korpi da gleda, i da ga plaća, kao predstavu? JELISAVETA: Ja bez te granice ne bih znala gde sam! VASILIJE: Pozorište je, zna se, ovde, a život — onde! Ja jedno s drugim nikada ne brkam!
To smo igrali jesenas u Despotovcu. Pa sam pričala o travama sve čega sam se setila iz njenog teksta! Što nisam znala, to sam izmišljala! Glumila sam, ko da je glava u pitanju! Na kraju mi ga je bilo i žao. VASILIJE: Koga?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ona je, u mladosti, imala svoju stolicu prvog reda, prilikom gostovanja novosadskog pozorišta, u Pančevu, kod Trubača. Znala je mnogo drama, i mnogo stihova.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ja. — A jesi znala da je on, kad si ono vrisnula? — Jesam. — Pa šta si, bolan, vriskala! Znaš da je on stidljiv. — E jes, da znaš kako
Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se. Za nekoliko minuta sva je varoš znala šta se sad zbiva u zasedanju. U nas uđe nekakav demon iskušenja i ljubopitstva, pa ne znamo od uzbuđenja šta ćemo i kuda
Između njih naročito se pročuo čiča Pera. Njega je znao ceo naš okrug, a znala ga je i većina naših manastira. Ko ti nije dobio od njega kakav pametan savet, ili retko seme, ili čuo zanimljivu priču
A njoj nije bilo ni malo krivo što je otac ne voli. Nije na to navikla, nije znala za njegovu ljubav, pa joj je i njegovo ponašanje bilo obično. Za onim što nigda nismo imali, ne možemo ni žaliti...
Baba Soka stane brojati ocu njenom i njoj imanje »biti imajućeg« mu zeta. Ona je pobrojala sve što je znala da ima trgovac Petrović, pa čak i više. Otac devojčin pristane da dâ dete, samo prethodno će doći u A.....
Baba Soka sad nije pribegla takom načinu, jer nije mogla; i Jula je znala Vasu kao god i ona sama. Dok je baba Soka govorila, Jula je se bila mnogo zamislila, premišljala je o Vasi i — o
Čim se je predigla, prvo što joj je bilo, rekla je majci da je trpljenju njenom već kraj; više joj neće sedeti pa da bi znala da će je ministarski sin uzeti, već se mora udati makar za crna Ciganina. Sirota Kaja! ...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda se okliznula, pa pala... Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?!
Tetka nije znala da od brijača Dlaka na čoveku samo jača ... I tako se u moje tetke Pojaviše brkovi gusti ko četke ...
Šta bi još moglo da se upotrebi? Čekanje u mraku beznadan je posao! Kad bi se bar znala strana sa koje bi Muklo, na prstima, naići mogao! Ni san ne voli krevet po sparini...
Srce, srce je bilo njeno Masno, i sjajno i rumeno: Ta olovka je znala da piše — Istroših je, i nikad više. Odonda neprestano mrštim veđe, Jer olovke pišu bledo, sve bleđe.
Rakić, Milan - PESME
Pa ipak, da si samo katkad znala Veliki kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi ko hala Sve druge misli, i nade, i snove; Pa ipak, da si samo
moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani porođajem, sve da zataji. Kratko i mirno sa sobom je svršila.
Pa tek, kada bi tetka otišla, da ga leči! Sofka nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i vriskanje: — Vodice, mori! Vodice, veštice!
Oslobođavaj, Gospode! II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od same sebe, išla po kući bolesna.
jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa je već znala da će to ma- | teri činiti radost i sreću, mazeći se oko oca, počela bi da odriče i da se pravda: — Nije, efendijice,
ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve znala.
odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a to sve zato što je jedino ona sve znala. Znala je da on tamo nema nikakve trgovine niti kakve poslove, još manje da odlazi zato što tobož ne može da se odvikne od
I onda bar nju ne treba da laže, bar pred njom ne treba da se pretvara. Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna,
Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice nisu kao što treba.
I zaista, i sama Sofka s početka nije znala otkuda materi novac za te njene uvek nove i skupe haljine. Ali ubrzo se Sofka dosetila.
A sve je to materino upinjanje bilo uzaludno. Isto tako kao što je za to materino zavaravanje znala, znala je i za sve ostalo što se oko nje događa i zbiva.
A sve je to materino upinjanje bilo uzaludno. Isto tako kao što je za to materino zavaravanje znala, znala je i za sve ostalo što se oko nje događa i zbiva.
A Sofka je i tada već znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predosećanja nesreće koja već počinje da se događa.
Pandurović, Sima - PESME
ljubavno Za sne bez noći i noći bez snova, Za sne u kojim sijala je ona, Večernja zvezda nesrećnih duhova; I nije znala mirna vasiona Za sne bez noći i noći bez snova.
reći, — Prvu reč što ikad od mene je pala: Znaj da ljubav treba našoj zemnoj sreći; I ja sam, zbilja, jednom za nju znala. A malo sreće, to je život sav. U životu mome jedan mi je lav Bio nešto drugo, bio tako drag...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu. To mu se često u snu događalo, a kći mu je znala, pa se ovoga puta hjtela uvjeriti da li je budan. „Pejo!“ zovnu ona i drugom.
“ opet će on. Cura sad kaza redom po imenu svakoga. Kaza svakome rod i postojbinu i što je inače o kome znala. Janko je slušaše i gledaše pažljivo.
“ Mjesto odgovora, Janko duboko uzdahnu, pak opet obori glavu na ruke. Stana zastade. Nije znala hoće li u kuću, ili će da mu govori. Poglednula bi čas na brata, a čas na momka.
„Kako ne bih znala da ti je teško!“ poče ona čisto materinskim glasom i načinom, držeći ga za ruku. „Kako ne bih razumjela.
Stana nije već znala za sebe. Te riječi: „kad ti to želiš“, zujahu i prožižahu joj uši. „Ja to želim!?“ ponovi ona. A on, razumijući, da
Mnogi se pitaše i šaljahu s njom, jer im je bila poznata. „Koja te sreća donosi, Đuko? Jesi li znala da smo ovde?“ upita Milić. „Znala, bogme! Kazivali mi jutros naki naši ljudi. Ha!
„Koja te sreća donosi, Đuko? Jesi li znala da smo ovde?“ upita Milić. „Znala, bogme! Kazivali mi jutros naki naši ljudi. Ha!
“ zapita Mijajlo. „Bogme, dijete, evo deveti dan danas da se ovude navraćam. Znala sam e će te ovuda u povratku, ali ne znadoh kad, pa evo vas danas sa srećom.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
joj o glavi raditi i domišljati se kako će je obestrviti, i dogovore se te dozovu jednu vješticu, babu iz sela, koja je znala mađijati, i obećaju joj sve što imaju ako što učini da se njihova sestra ne uda; te ova baba da im jednu travu i reče
ona opet reče: ,,Ah nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega mogla življeti.
niko da uđe, ni blizu nje prođe, jer vide i znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plašila ovamo doći, valjada si znala da ja avet nisam?
” Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kući ništa nije znala, već da je maćija oterala, i sve redom iskaže kako je bilo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače! SKITNICA: Trebalo je da se venčamo četrešeste. IKONIJA: Ne znam šta da vam kažem!
Sada ti sam izvuci zaključak! CMILjA: A možda može preko Crvenog krsta? JAGODA: Kad bi mu bar znala ime i prezime! CMILjA: A šta kažete da pošaljemo opis? Rekla si da ti se urezo... JAGODA: Korpulentan, razvijen...
Stanković, Borisav - JOVČA
A i ona (pokazuje na Anđu) i ona mu je pomagala. Ali, ona sigurno je znala da te pare nisu moje već da su to tvoje, od tebe, bato, pa samo da se ne obruka pred tobom, i ona, dan i noć je sa njim
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kao da je duša moja pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak kao da ga je bila, po napitku vode zaboravljenja, zaboravila, pak
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— To je istina! — rekoše svi. — Bog da živi vra-Brnu! — Znala bi nam duša da je onaj manitac ostâ za gvardijana — nastavi Beljan. — On bi sad bija ustalac i vridan kâ mravak, bolan..
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA Ti si moj život videla iz bliza: Primiso, pokret, reč što nisam reko. Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko.
Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom.
“ Ćutala je. Đorđe polako podiže glavu sa kafanskog stola i šapnu: „Znala je. I nije verovala.“ Htede nekako drugačije da sedne, a snaga otkaza sporim i mutnim željama.
nevinu sa jarkim željama, nudila snažnim rukama, mišićavim i dlakavim, nudila se nekome kome je svaki prevoj na telu znala, samo lice nikako nije mogla da mu vidi, tom željenom znancu što je ponekad posećuje pred san, i kad nije sama u
Nije lud da drži nerotkinju.“ „Nek vidi malo kako sirotinja živi. Zaboravila, pa se osilila.“ Duša ti u nosu, a znala si da me ujedeš. „Podelićemo imanje Katićâ kao oštinsku utrinu. Naše je i bilo.“ I tvoje unuče biće u mojoj kući sluga.
za ručkom prekoreo što joj je jelo zagorelo, a nadničari za večerom zajedljivo su napomenuli da „gazdarica štedi so“, Znala je da se Đorđe iz polja vratio i uvukao u bačvaru kraj burića s rakijom. Neću mu otići.
Ruke mi se oduzeše, osećam kako mi snaga ode u drugog čoveka, u tebe, žabo jedna muška. Nisam odmah znala da si muško, pa sam viknula Luki: ’Iznesi ga na mesečinu i vidi šta je!
Nije osećala strah. Koraci su krckali u šuškanju lišća i suvih grančica, pravo na nju. Znala je čiji su: on korača uvek tako kao da će posle svakog koraka da stane.
Bila je hajduk. Umela je da podvikne kao četovođa i mazno da se ulukavi kao kaluđer pobegunac. Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Brzina kojom je devojčica učila zbuni staricu. Još je više iznenadi da mala zna i ono što ona nije znala. »Od koga li je sve to naučila?« Starica se zaprepasti kad u vezu vide ptice i cveće kakvih nigde nije bilo.
Istoga dana, slikar bi poslat u udaljeni grad na severu, a Zlatoprsta ostade zatvorena u kuli. Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao.
Istoga trena na zapadnoj strani neba ugledala je kako se rađa blistava mlada zvezda, i znala da je mladić tamo čeka. Od te noći lice joj je postalo još prozračnije, još nežnije, kao što je prozračan i nežan bio
Tako, sama od sebe, stvori se izreka: »Drže se kao Tataga i Tatagina torba« Da li je starica za nju znala? Ko zna! Večno pognuta, u istoj odeći, sa istom torbom na leđima, odlazila je u šumu još pre no što bi rosa spala s
Ali zašto je zveri slede, a šuma krije? Kao lišće breze otkidale su se godine! Je li Tataga znala da je slede? Tajna je ostajala tajna! Možda bi večno tako ostalo da zima koja dođe nije bila izuzetno snežna i hladna.
— Poštedeću ti život ako me posavetuješ! — svečano obeća galebica, ali ni riba nije znala leka nevolji. — Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa.
Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća. Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora.
— ispriča ribica kornjači nevolju majke galebice, ali ni najstarija stanovnica mora nije znala šta bi se moglo učiniti, pa reče: — Preostaje još samo da se čeka. Valjda će od malog već nešto izrasti...
Čiji? Nije znala. Pred suton tanjir je bio završen. Majka htede da ga pokaže susedima, da se pohvali, ali samo što se okrete, a dečak s
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ponekad je žitelje ove ulice pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna otkud iščeprkane.
odsustvu kao da je, pod svojom kožom, osećala gotovo sve što se zbiva sa njim; u njegovom prisustvu je celim bićem znala sve što se zbilo.
Ljubica je tako i činila: prinosila je najbolje delove sebe. Više nije imala telo koje traži, samo ono koje sluša; nije znala za umor, samo za dužnosti.
Ljubica je prva sjahala i, bez reči, utrčala. Žurila je, kroz puste odaje, praznina u njoj bila je sve obuhvatnija a znala je šta će ugledati. Ušla je u svoju sobu i zaista ugledala Miloša i tu ženu. Izišla je, u kući je zavladao muk.
Čekala se njena reč, reč molbe za oproštaj. Imala je da moli Miloša, to se zahtevalo od nje, a znala je da Miloš nije taj koji joj može oprostiti ono što je učinila.
poljubi tu ru– ku, koja joj je praštala, mrzela je Miloša: nagnuta nad tu ruku, udahnula je dah njegove kože i, očajna, znala da ga više ne mrzi dovoljno. Docnije, u godinama što su promicale, nije ga uopšte mrzela. Gotovo uopšte.
Ponekad joj se činilo da u tome uspeva, najčešće je znala da ne uspeva nikako. Nije joj smetalo što je jedino u očima stranaca Gospodareva žena, dok je u očima svih drugih samo
pogodnu za Kneza ali sasvim pogodnu za Kneginju, Miloš je slao Ljubicu a Ljubica se pokazivala dorasla svakoj ulozi. Znala je da iznenadi i samog Velikog Miloša: činilo mu se da se neuka seljančica preko noći pretvorila u iskusnu vladarku.
Opasnost koju je Vučić sagledao postojala je i uvećavala se sa svakim danom. Tu opasnost je Miloš izazivao. Više nije znala da li su Miloševi interesi isto što i interesi drugih Obrenovića, kao što nije znala u kojoj joj je meri neprijatelj
Više nije znala da li su Miloševi interesi isto što i interesi drugih Obrenovića, kao što nije znala u kojoj joj je meri neprijatelj taj čovek koji joj je nekada bio prijatelj.
Nešto je morala da učini a sve što bude učinila, slutila je, neće biti dobro. Znala je da Knez neće prihvatiti ustav koji bi mogao biti od pomoći njenoj deci.
Nije vredelo: znala je da leka nema. Ostvarivao se njen najveći strah: njeno je dete imalo da ispašta njenu krivicu a lepa Petrija, posle
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pa ipak - da si samo katkad znala Veliki, kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi k'o hala Sve druge misli i nade i snove; Pa ipak - da si samo
Jesenje vode šumljahu zloslutno; I ja sam sniv'o i tužan sam bio. I moja mladost nije više znala Za vedre strasti i čeznuća njina; U moju dušu njena sen je pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u
moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Pogodio sam je u živac! Kako smem i da zamislim da ona, gospođa Lavoazijea, nije znala šta su onih pet naučnika između sebe razgovarali. „E, baš da znate!
„E, baš da znate!“, izbrblja se nepromišljeno, „sve sam to tačno znala“. Načinih zabezeknuto lice. „Njihovi sastanci održavani su ovde kod mene“, dodade ona sa ponosom.
Deca slušahu pažljivo šta govorimo. Ponosila su se svojim dedom, iako ne znadoše tačno zbog čega; znala su tek toliko da ga svi poštuju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Do jutrenja proveli smo u popovoj u ljupkim i veselim šalama i razgovoru kojim je ona znala da rukovodi sa neiscrpnom srdačnošću i sa puno gracije, obraćajući se uvek onome čije raspoloženje popušta, cvrkućući
držao na srećnom srcu i unosio se u njene očice da saznam: da li i koliko razume o licima i stvarima oko sebe, ona je znala sasvim malo, poznavala svoju mamu i tražila svoje sledovanje onda kad je osećala glad.
Rekla mi je: da se stidi od mene, da ništa sigurno nije znala o mom dolasku, da je njen život čemeran. Zahvaljivala mi što sam došao, a on me je pozvao samo na njeno navaljivanje, te da
nastala smrt one žive i moćne misli što se dotle tako čudno probijala do same moje ranjene duše, koju je uvek divno znala da uteši. Tada osetih kako se munjevito pokidaše niti poslednjeg prijateljstva i poslednje nade.
situacijama u kojima se naizmenično nalazila ova kći neudate služavke i unuka kravarke, ili u čemu drugom, ona to nije znala, ali je bilo nečeg dražesnog i do bola privlačnog u svim tim okolnostima koje su jedno stvorenje onako čedne, seoske
snažnog Simonsona, dok su zvona oglašavala Uskrs i brujanje njihovo umiralo u beskrajnim belinama sibirskim, ta Kaćenka znala je zašto je živela.
Otkud to ja ne znam, ali sam smesta osetio ovo, i zakleo bih se i izgoreo bih zato, da je ona tačno znala šta je tog trenutka u meni što me je mučilo, da je savršeno razumela moj položaj.
bogatoga konaka koji smo prisvojili, da proračunam tačno: koliko mi ostaje dana (ne do pada Jedrena, njegova se sudbina znala) nego do onog idućeg prvog, kad ću opet moći da one svoje, onako navikle, noge vratim u onaj stari, redovni i slatki
Bolovala je ona sirota poodavno, na nogama; krparila se i pomagala kako je znala i umela, ali leka nije pronašla, mada i nadu nije izgubila.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ni meni nije sasvim strana ta radost od tuđe radosti, to zadovoljstvo u tuđem zadovoljstvu. — „Jest — znala bi nadometnuti Dolores s blagom šalom, — ali samo onda kad se tuđe zadovoljstvo podudara s tvojim”.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Zato je izbegavaše svuda, a ona, s toga, i ne sanjaše šta se zbiva u duši njegovoj. Stanka ga je znala po razgovorima drugih devojaka i gledala je na njega kao na Đuricu Dražovića, čiji je otac umro pod nadzorom, a nikad
Rekosmo da mu niko ne bi umeo odrediti pravo zanimanje, kad bi to bilo potrebno radi statističkih podataka, ali inače znala su i deca od čega Vujo živi.
izvuče svoju ruku iz njegove, jer joj to veoma smetaše, zabunjivaše je; a ona je htela da naročito sada bude prisebna. Znala je radi čega je on vodi, ali ne htede da misli unapred o tome.
da je onaj, kome se ona predaje i dušom i telom — oglašeni zlikovac, koga zacelo čeka, ranije ili docnije — kuršum. Znala je, da će i ona sama, čim pođe za njim, postati otpadnica od kuće od roditelja, od sela i celoga sveta; znala je da toga
Znala je, da će i ona sama, čim pođe za njim, postati otpadnica od kuće od roditelja, od sela i celoga sveta; znala je da toga časa ukopava svoju mladost i budućnost, da je njen život bio, pa prošao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Kako ja ne bih znala, kad ja svašta znam? Ta ja sam to i pripomogla da ti dođeš za nj. Nego, ču li me, hajde ti donesi oni njegov prsten da
On je nju poznao, ali ona njega nije. Sad je zapita bi li mu znala kazati gdje žive Tarigora i Krivigreda. Ona mu pokaza da su to njihovi dvori.
Onda ošini ženu, pa će ona kazati sve što god bude znala. Kad sin to čuje, uzme kuju i ženu pa otide tamo, a kad dođe pred cara, pita ga car: — Jesi li došao? — Jesam.
— Kako neću znati kad sam ti ja svakome čovjeku dušu izvadio? Baba se ražljuti, pa će: — Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Miči mi se, krvniče, s očiju! Da im ti nijesi dušu vadio, ne bih se ja pet puta udavala.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I spavale. Noć kad plava mine, Otvarahu svoje crne kanje, I dva oka kao dve vrline, Što još nisu znala za plakanje. I dva oka k'o dva crna mora, Obasjana snagom i životom, K'o tišinom govor drevnih gora, Kao cveće bojom i
Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za reči I poljubac koji nebo krije, Plavo nebo što im umor leči. Njina sreća ležala je u
Njina ljubav za smrt znala nije, Njina usta znala su za reči I poljubac koji nebo krije, Plavo nebo što im umor leči. Njina sreća ležala je u tom Što još ništa poželele
O, kad bi znala koliko si divna Onome koga smrt strašna ne boli, Čija je ljubav vedra i naivna, Koji tek misli da te dugo voli.
Raka stoji otvorena; Grobar prima... Vrisak, suze; Po sanduku tutnji, pada — Tvoju ljubav zemlja uze. Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...
Ti nikada možda nisi znala da je Tvoja mladost meni život, moja snaga, Što obilno pruža meni zagrljaje, I zaborav i pijanstva tako draga.
je cvala, Ružu bereš i na grudi svoje mećeš, Kad haljinu svoju držiš s puno pošte, I ti prsti, i te ruke — da l' si znala, Kol'ku radost meni nose i milošte — Da li ti je kadgod na um mis'o pala?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Otac je, za razliku od moje majke, često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru. Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase samo vlastitom voljom.
u Franklinovo (Benjamin Franklin) vreme, pošto su činjenice koje su ovo potkrepljivale i tada već bile dobro poznate, a znala se i veza između atmosferskog elektriciteta i onog koji proizvode mašine.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.
No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.
Moja majka se nije osvrtala na ova govorkanja. Ona je znala bolje od svih o čemu se zapravo radi. Kada sam joj pričao o starim koleškim zgradama i divnim kapelama u Kembridžu, o
Kao da je znala da postoji bitna razlika između Škotlanđana i Srbina. Posle odprilike mesec dana boravka u Koriu, stiglo mi je pismo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A ona je napremila da pođe. Ko zna kad će vreme umekšaš. Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod. Taman onoliko koliko je platila do amo.
Upre vrata. Vidi da su zaključana. Nije bilo sumnje, — nema nikoga u kući. Nije znala šta da radi: bi li pričekala ili da se javi komšiji? I onako, u dvoumici, umorna sede pod murvu.
bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu vidi. Znala je da se iza bolesti od ospica podosta promijenila; istina, nagrđeno lice postupce punila je mladost, ali ipak uviđaše
Ali se majka najednom razboli i umrije, a ona ostade sirota. Iz mračnoga, vlažnoga stana nije znala kuda su joj ponijeli mrtvu mater, a ni poslije nije doznala za mjesto gdje su je ukopali.
Nije znala zašto je najednom obuzela želja da se na suncu ogrije; čisto ga iščekuje sa slašću, kao da će joj ono donijeti ono o
Slobodno pogleda na živo more i htjede da preko njegove pučine prodre u nedogled. Znala je iz čuvenja da se ono prostire u neizmjernu daljinu i da ga oko ne može zahvatiti.
Poočim odavno se negdje iselio i nije znala kuda je pošao, a nije nigda ni saznala za majčin grob. Tuzi nije bilo razloga ni s druge strane.
Djevojka ostade na mjestu kao prikovana. Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata.
— ponavlja Antica, kad se on s praga mače da je za ruku uhvati. —Ti se još otimaš? Što ti je? Ne bješe se udavati... Znala si što te čeka! — Udaju se i druge! — reče ona kao za se. —Tako je u svijetu... Ma pusti me još malo ovako!
Starica je razgovorljiva, pa mi priča što je znala o životu fratara ovog manastira, no ja je prekidoh; zanimalo me ono divlje magare, želio sam čuti kako ga je mogla
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prevrata; štaviše, on se brzo obreo u fokusu najžešćih polemika, za koje dotad – po surovosti – naša književnost nije znala.
Neprevladani je problem srpske novovekovne kulture, opet, u tome što je svoje osobenosti počesto znala da sagledava (samonametnutim) očima tuđeg nerazumevanja i neprihvatanja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Tako ti boga, zar ti odista ne bi napustila tu vucibatinu?... DARA: Samo u slučaju kad bi znala da me vara. ŽIVKA: Pa, vara te! DARA: Ko to kaže? ŽIVKA: Pa, muško je, mora da vara ženu. Tako je to od boga.
DARA: Ko to kaže? ŽIVKA: Pa, muško je, mora da vara ženu. Tako je to od boga. DARA: Kad bih to znala! ŽIVKA: E, pa nek smo živi i zdravi, pa ćeš znati i to! DARA: Dogod se ne uverim, ne verujem, pa eto ti!
Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka! Nisam ni ja znala da je to tako teško. Idem da prilegnem, da se odmorim, jer mi se zavrtela glava. (Polazeći.) A vi baš ništa?
Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno! ČEDA: Novine se kupuju na jagmu.
DARA (pokazuje): Majka ih najviše kupuje. ČEDA: Ona misli da umanji broj čitalaca, kako bi se bruka što manje znala, a ne zna da je današnji broj, umesto tri, štampan u šest hiljada. DARA: Ju, ju, ju!
ŽIVKA: Jeste! Znate, kod same Ivanjice pronađen je jedan izvor lekovite vode protiv reumatizma. NATA: Tako! To nisam znala. (Spazi novine po stolicama.) Ju, šta je novina, čitava redakcija!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dignuta nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u Nečistoj krvi vrlo često imaju ovakav početak: „Sofka je znala” ili „Sofka je (pred)osećala” ili „Sofka je slutila”, a onda ovakav završetak: „i ne prevari se” ili „tako i bi” ili
I jedino se prevarila, nije znala ni slutila da ju je otac uz prisilnu udaju čak i prodajom žrtvovao. Ali upravo ta greška ili neznanje daje tragično
tako”, ali je tu morala biti razvijena i cela predikativina jedinica: „Kao što je i sama Sofka znala i pamtila, tako. . . Eto ta je (ili takva je) jedinica i ostala „sklupčana” u dubinskoj sintaksičkoj strukturi.
Žute tepsije preobražavaju se u stravične oči koje je proždiru: „Sofku, čim to ču od matere, a dobro je znala šta to znači, počeše te tepsije kao neke velike krvave oči da proždiru i sve oko nje u kolutove da se okreće”.
U njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena. Jer ono „što je znala, slutila da će doći ali ipak do sada još bilo daleko, eto sada već je tu, došlo je.
iščitava im misli o tome kako treba kuću prodati, a u stvari ona to iz svog doživljaja učitava: „Pa onda, isto tako je znala, kada bi oni mislili da ona uveliko spava, za ono njihovo, materino i očevo, dugo, noćno, sedenje, cele noći nemo, bez
Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga poljubi u ruku”. Trenutak zatim vidi ga kako gleda u kuću, što se takođe
pomerila s prozora i stala se kretati, Sofka je počela „osećati neku draž, i to draž u pokretima tela”, a po tome je „znala da će je odmah početi da poduzima ono njeno”.
Jer, čim ona vide kako Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari. nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem,
A u stvari „Sofka je i tada već znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predosećanja nesreće koja već počinje da se događa”.
]. 384 I još jedan kraći navod: „Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode [... ]”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Koleba je svaka Demostena znala, Al’ je loša sreća Grčku sahrvala. U tiranskoj strasti Antipater pliva: „Hvatajte mi, sluge, Demostena živa!
Budi java tvojih snova Od tvojih sinova! SPASENA JE Eh, raduj se, Crna Goro, Ti što za strah nisi znala, Sad si strepom zadrhtala, — Al’ je dobar Bog. Iz straha ti radost niče.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Pa kako oćete da vas zovem? FEMA: Ja da ti kažem, ti nisi služila kod noblesa? ANČA: Oprostite, ja nisam znala šta vi zaktevate. FEMA: dobro, neću ni ja za vas znati. Vuci mi se ispred očiju! ANČA: A šta ćemo za ručak?
Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog muža, pak ga nisi znala čuvati, nego si ga donde čangrizala i jela dok se nije zdoksao. FEMA (Sari): Sin sunzer, ser tuzer. SARA: Uj!
RUŽIČIĆ: Izjaščno, izjaščno! (Koje različije meždu jeja i materi jeja.) EVICA: Ja nisam znala ceniti filozofe, no sad, kako sam razumela kako su u velikoj slavi i česti, volila bi i sluškinja biti kod filozofa
Krakov, Stanislav - KRILA
Uklanjao je pramene zalizane kose koji su padali na oči. — Koliko ih je bilo danas? — Zar bih znala?.. pogledaj, to sam zaradila... I odnekuda izvuče čitavu gomilu zgužvanih banknota, na kojima su delfini plivali.
Zizi je raširila začuđene oči, i nije ništa razumela. Potom se zarumenela i pakosno dobacila: — Oprostite, nisam znala... Iz šatora su povirivali da vide šta ove žene rade. Sergije je već odvukao Noemiju u svoju kućicu.
Ona mu nije znala da kaže da se planina na koju su dospeli zove Jurka Kulbeleri. Šume se belile pod snegom, pa ipak je sve bilo sumorno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Treba se setiti da ni kod nas mati koja ima dvanaestoro dece ne mora brojati da bi znala da jedno, nije tu, jer u njenoj svesti nije broj dece koji se smanji, no jedno izvesno dete, baš to i to, koje je
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLVІ Srca strepe kašto U najvećoj sreći, Ne pitaj ih zašto, Ne umeju reći, Kad bi toga časa Govoriti znala, Od toga bi glasa Neba zadrhtala. Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I ovoj je istina, lepoto devojko! No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti
— — — — — — — — — — — 9. Besna, pusta neslogo, Kćeri adske zmije, Gdi bi znala živiti Da Srbina nije? Čedo strasti, nesrećo, Brza u slepoći, Kad Srbina nestane, Kom’ ćeš onda poći?
Zašto si bolje ostavio dane, Da put nov ovaj ti svršiš u noći? Znala je sudba da zora da svane Nećeš ti, nećeš dočekati moći, Pa zašto dade da se kreneš k celi, Za koju nužno dan ti
neverovatno); bilo ovaj latinski epitaf na latinskom (u šta je takođe teško verovati, jer meni nije poznato da bi ona znala bila latinski); bilo pak neku njegovu, svejedno da li verniju ili slobodniju, nemačku verziju, — čini mi se da bi pravi
Jakšić, Đura - JELISAVETA
onu ljuljku rušiti U kojoj nas je majka brižljiva Pevajuć one setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu svoje tajnosti Podmlatku čuva srca njezinog... KAP.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
telo glavne junakinje Sofke prikazuje u pokretu, s neprestanim promenama i s obiljem senzacija za koje ranija proza nije znala. Otkriven je, uz to, ceo jedan malo poznat svet gradske a stare balkanske kulture.
Nastasijević, Momčilo - PESME
ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože. Ti, čija ruka znala me odbranit. Bog mi bi uvek zaštita i grad I štit i kula oslobođenja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Jer i deca su znala da uvek, kad god se dođe kod njih ili oni k njima, uvek dobijaju što da jedu. Ali zato mati je morala babu jednako da
Ali zato mati je morala babu jednako da sluša. Isto onako kao u početku, kada je bila dovedena, što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije, i sada, kada se već urodila, eto njega, Mladena, već tolikog
Ovako, samo bi bolno ležao. Baba se uvek činila nevešta, kao da nije znala zašta je bolestan. Jedino što bi se primećivalo da ona zna, to je bilo za vreme ručka, kada za sofru svi sednu a otac
bi je još više kao uverio, umirio, samouvereno, znalački počeo bi da je provodi po dućanu, mada je ona sve to u prste znala, i pokazuje joj espap. Naročito u magazi gde su kamenovi soli, poluge gvožđa, gomile dasaka, sirove kože, vune.
I to Mladena iznenadi. Da se ne bi odao on... I baš zato bilo mu je teško, ne, nego krivo na nju. Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost...
Zato mu je bilo teško. To je i njegova mati kao osećala. A i ona kao da je znala, bila je u nekom dosluku s devojkom i sa svima njima...
A i ona kao da je znala, bila je u nekom dosluku s devojkom i sa svima njima... I, osećala je, i kao da je znala, da on ima za ova dva dana da im kaže, reši se...
I baba mu kao da je to znala. Odmah, čim je došao kući, po pogledu babinom i materinom sklanjanju, sakrivanju od njega, video je da one sve znaju.
VI Majka mu, kao uvek, uplašena njime, unapred, čisto neprijateljski, zaklanjajući mlađeg sina, znala je da Mladen neće [pristati na njegovu ženidbu].
Ona je znala da je to greh, ali [ljutila sej zato što on nikako to neće, neće da joj pomogne, da budu zajedno grešni, smrtni ljudi,
Tako i ona, čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu
a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči za nju iz kafane rakiju i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Djevojka ne htjede da se povrati kući ni na kakav način. Znala je da se u varoši saznalo i da se o njoj govori, pa ostade u gradu na gazdine troškove.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izgledalo je da mu se bedro počelo raspadati. Prošle noći sam bdela kraj njegove postelje. Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele.
Nisam jecala. Opustila sam se, naslonila glavu na gredu i mirovala. Znala sam da suze idu po istom tragu, ali mi se činilo da mi je celo lice vlažno.
Tako je, odgovori monah: pogrešno. Rana ne trpi neuku ruku. Znala sam da će se sve to na kraju okrenuti protiv mene.
Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i nepostojan, gotovo slučajan, i opet sam znala da ni sada kao ni ranije nije bio u vezi sa mnom, iako smo se u dvorištu zatekli samo ja i Kirča.
vele, jedna užasna zbrka i bezglavo jurcanje po magli, jedno suludo tumaranje i krkljanac, da tu nikakva pamet ništa nije znala. Brzana nisu uhvatili. Stari lisac se izgubio čim je video da je stvar propala.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jer ona i nije znala Da je vladanjem svojim povoda za bitku dala. Dignuvši napitog kmeta, pod orah granati ode, Skide mu odeću gornju i onda
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta njena nogica, majušna kakva je bila, znala je katkad i da poklizne. Tako bar pričaju neki mrgodasti istoričari. Pri svom povratku iz Atine, koji me je opet noću
No pored svega toga, bila je žena od glave do pete. Zato joj se muškarci nisu mogli da odupru, a to je ona tačno znala i rano isprobala.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva? I kad si ti to znala, što mi nisi kazala, da i ja znam, da onda čoveka ne zovem, ne dosađujem mu?
) Oh, što drhtite, što se ne smirite, što jednom ne usahnete! Vraća se Kata. KATA (radosna, vesela): Baš kao da sam znala te izađoh, jer ga sretoh.
TAŠANA (kao izvinjavajući se): Nisam, dedo, za to ni znala. I da mi sada mati ne kaza, ko zna da li bi ikada doznala.
Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.) Ne znam da li sam i ovo do sad mogla i znala kako treba da ti kažem. Oh, ne znam kako treba još da kažem. MIRON (odobravajući): Jesi, jesi. Znala si da kažeš.
Oh, ne znam kako treba još da kažem. MIRON (odobravajući): Jesi, jesi. Znala si da kažeš. Kazala si mi sve. Znam sada sve, razumem...
Pretio sam joj da ću je ubiti. TAŠANA Sad znam zašto je plakala. Plakala je zbog tebe, zbog svog brata. Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem.
TAŠANA (upada, više kao sebi, idući po sobi): Da, da, baš zato što sam znala da nisi ničiji, da nemaš nikoga svoga, zato sam te onoliko žalila, onoliko kao nešto svoje, kao brata imala.
NAZA Pa šta je, za Boga, to tako strašno? SAROŠ (privlači Nazu u poverenju): Slušaj, sestro! NAZA (zaradovana): Znala sam ja da sam sestra za tebe. SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo!
I sad, sve izgubih. Pre, kada to nije znala, posluživala me a rukav njene košulje dotakne moju ruku, pramen njene kose, kurjuk, dodirne me po licu; seda slobodno kod
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pismo je bilo krik očajanja: „Prodaću kuću, daću vam sav novac, dođi i prevedi me da tamo umrem.” Sva je varošica znala za to pismo i mnogima je bilo jezivo. Stariji ljudi su kao na dlanu videli istoriju jednog porodičnog života.
nebo, i želela da posmatra pomračenje, i sabirala u sebi podatke o položaju sunca prema prozorima na njenoj kući. Znala je, naravno, gde je istok.
A treba je ubijati. Rascmiljavi čoveka, sramoti ga. Stanojlina majka beše žena naših južnih siromašnih krajeva. Znala je u braku s Boškom za dve stvari svega: za veliki rad u kući, i za retko strasnu ljubav prema mužu.
I po tebi i po meni, ja bar mislim, trebalo je da je drukčije. — Milica ćuti. Znala je poodavno da Boško nju ne vidi; da je Boško od onih tihih nezasitljivih ljubavnika koji kriju i tim više uživaju svoja
Radila je devojčica kao crv, udešavala ocu, ponosila se njim. Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala. Boško, još više nego pre, ili po trgovačkom poslu na putu, ili po ličnim stvarima u varoši.
Kad stane kraj fikusa, i ona je biljka koja se boji da bude pomaknuta sa svoga mesta. Naravno da je sve to znala palanka. Palanka sve zna, i što je bilo, i što će tek biti. „Udaće se za oficira.
Naravno, palanka je znala da je tu mnogo izmišljenoga, i stala je vrebati udovicu na ulici, i pri izlazu iz kapije. Jedne večeri, s leđa je
ti to ne razumeš! — A ti razumeš, sram te bilo, balavac! — Gospa Noli su to prepričali. Ona je znala Srbu, i volela ga. Imalo je u tom dečku nešto pravo muškaračko, slobodno, a opet ljupko. Svugde stigne, sve vidi i zna.
Ali da već vidi devojačke noge, to gospa Nola nije znala. Zamislila se. — Istina je, moja Julica hoda kao vila. Kad se obuče, lutka...
A šta mene čeka... Dobro kaže palanka: pansion. Gospa Nola se gorko osmehnu. Znala je ona i ostalo od palanačkih razgovora. Palanka doturi kome treba sve što hoće.
On glasno pozva: Nastase! i tome je gospa Nola znala da je to jedan od njenih starijih nadničara. Razgovor između Srbe i Nastasa išao je s početka s brda s dola, dok ne
Zasvirala je muzika, i ja sam se probudio. — Gospa Nola je milovala Švabu po rukama, i nije znala da ga već dugo miluje. — Gluposti govoriš, Švapče, ali neka. Metni mi, bogati, taj melem za glavu; mesto zlatnog perja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ko je nadležan da meni naknadi taj gubitak od godine dana, koji mi je nanet time što država, u svoje vreme, nije znala svoju sopstvenu istoriju?
— Jesam! — Daj da te slišam! Divno je znala, od reči do reči, napamet. Zatim sam ja njoj dao moj prepis da me sliša i, mada sam po navici, koju sam u školi stekao,
— E, zar drukče, to nisam znala! Pa kako se drugače zove? — upita ona smešeći se više očima no usnama. Ja se za jedan trenutak domišljah, najzad
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I u snu i na javi poče se Kapljici priviđati Cvet. Tako je znala da je došlo vreme da krene. Pozva Kapljica svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu
Ošamućena od umora i straha majka nije znala šta da učini. Kako da ostavi pleme? Kako da Belka ostavi samog? Zato reče: — Ostani, Belko!
Talasi bi se valjali, dani bi tekli. More bi dognalo bocu do ostrva i princeza bi znala: negde u dalekom svetu jedan dečak misli na nju... Da je na vrhu strašne planine poslao bi joj glas po orlu.
— osmehnu se Princeza i popi čašu mleka, a dečak pomisli: »Gle, zar i princeze piju mleko?« — Kako si znala za mene? — Vetrovi su mi rekli? Dugo sam se ka ulici naginjala, ali to je kao da u ponor gledaš.
Strah je punio dečakovo srce, kao što mleko puni čašu, do vrha. Ali Princeza nije odlazila. A kakva je samo čuda znala! — Bar u igri staklenaca ću biti bolji! — reče dečak. Ali, Princeza pobedi i odnese mu sve staklence.
— reče. — Zar ne znaš? Nije znala, ali vremena za istraživanje nije bilo. Pribi se, Koralna Grana uz Belutak, osmehnu. Imala je, konačno, svoju stenu!
Lice Belutka bljesnu, nasmeši mu se Koralna Grana. Je li tek slutila, ili već znala da se srce Belutka, kao ruža, jedino na osmeh otvara? Vetar o tome ne govori, a i Belutak ćuti.
Je li dolazila mudrica Tau Ka? Šta se u šarenoj nebeskoj bašti zbiva nije znala, nije ni pitala. Jedva je čekala noć da siđe na jezero.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (besno): Ne znam! I ništa neću da znam! Ti si mu majka, ti si ga rodila! A šta ti znaš? Kad si i ti nešto znala? Nikad! Ništa! Od koje si familije? »Motikarke«! Ko ti beše ded, otac?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Da nadmaši junake iz pesme, naprezala se celokupna raja. Ona je bila rada kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da
spahiji desetak na ono što na njoj rodi; a koje je imalo čitluk-sahibiju, on je govorio da je zemlja njegova, ali se opet znala baština svakoga seljaka, i on po pravdi nije mogao ni od jednoga uzeti ništa od nje, već ako kad bi kaka porodica zamrla
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka A što mislim? Ovo je plaho zgledanje! Ja kad poslatoga ne saznajem, ta kako bih toga znala, što ga je poslao? Ovi je strašan kako vidim; da skazivati valja da je još i mnogo postrašniji!
Sad eto kogano jezika nikad nisam čula ni znala, govor mu razbiram, ni toga obraza što ga nikad ni na snu nisam videla, sad ga na jave pred sobom gledam.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Samo je lepa Zona znala kakvoga sve cveća nije bilo u bašti, jer ona se starala o cveću i zalevala ga. Skoro svako doba godine imalo je svoje
A ona je znala za to, pa kao svaka vanredno lepa, a uz to još i bogata, bila je razmažena, pusta, nemilosrdna, gotovo reći demonska.
Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala,
Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala, i po pogledima kojima je sretaju i
I mala Zona nije znala šta je to; nije ni slutila šta je to što se s njom zbiva, ali je i ona pošla za gomilom, za starijima njenoga pôla.
Nije znala ko joj je u taj par crnji — Manulać ili ona fukara Kalina!... Silno ugrize donju usnu i još silnije stezaše za ruku Genu,
ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još gore! Znala je ona ponositost te stare čorbadžijske kuće, predstavljala već unapred sebi kako će se to tamo čuti, kako propratiti n
Ič da se ritaš kako pule, ni pa da me l’žeš... Sve, sve mi reče Vaske... — E, što je znala da ti rekne kad si i ona sama ništo ne znaje?! — Ihaa! — zasmeja se tetka Doka. — Za toj pa da mi je!
Ali baš zato joj se nije mnogo poveravao nikada. Pa tako i sada. Ono što je znala tetka Doka, nije znala majka Jevda, jer Mane nije hteo, a drugi joj nije smeo kazati to.
Ali baš zato joj se nije mnogo poveravao nikada. Pa tako i sada. Ono što je znala tetka Doka, nije znala majka Jevda, jer Mane nije hteo, a drugi joj nije smeo kazati to.
Ona je znala da je Zona dobro dete, i sve ovo je smatrala i prezirala kao gadne spletke besposlena sveta — spletke koje je na jedno