Teodosije - ŽITIJA
u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!
govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu videsmo?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Timoku „kad se dete rodi, a majci se deca ne drže, čim se znamenje donese u kuću, taj se sud (sa znamenjem) provuče kroz verige: skinu se verige i zakopaju se, pa se napravi krug i kroz
svakako nisu nastali kontaminacijom hrišćanskom religijom (dete kao polaznik, zastupnik duša predaka ili dete kao znamenje srećnog, a pop nesrećnog ishoda).
Radičević, Branko - PESME
Spolja svila, al' unutra šta je? Sve se blista i trepti i sjaje Samo zlato i drago kaminje, Gospoštine to pusto znamenje, Oh, ćilimi, oh, sjajno oruže, Ao ruo, moj premili druže, I u zlatu dve do tri robinje, Divna plena za divne Srbinje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno. OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše? Jedna sinu od Koma k Lovćenu, druga sinu od Skadra k Osgrogu, krst od ognja živa napraviše.
Pandurović, Sima - PESME
To su davnih dana saranjeni znaci, To su prazne nade budućnosti vajne, Ideala kratkih utrnuli zraci, I znamenje tužno nostalgije trajne Za napuštenim zavičajem duše, Humkama, po kojim vence, nekad sveže, Mirisavih snova
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dok se približavao velikom zdanju dvora, koje je nekada često gledao iz Zemuna i video ga kao znamenje turske sile, možda i nepobedive, bio je iznenađen.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Našto, kad nije oštra kao koplje, Ni jasna k'o sunce, Da njome prodrem u znamenje svoje! Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da se poklonimo odano i smerno Pred vama, što ste rane bez leka Primili na se k'o znamenje verno Istinske službe, probuđenog veka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zlatu, Ključenica i preruči — sve čest svome mlatu; Rogovlje je sve kitilo izrjadno kamenje, Po stranami uvajanih obraza znamenje; Jednim slovom, k'o u čem' se svete mošti hrane.
Bojić, Milutin - PESME
O, neradžin cvete, slučajem ne zovi To znamenje vidno. O, zaspi nas, zaspi! More, hučnom rikom brak taj blagoslovi! Sunce, naše sunce, puhor zlatni raspi!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer Apostol reče, Božjega Svetog duha ne rastužujte, znamenje što javno njime dobiste u krštenju. 8 Zajedno bejasmo, drug drugu blizu, il’ telom ili duhom, no da li gore
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
o Božiću (SEZ, 17, 107; Karadžić, 3, 1901, 65), i o slavi (SEZ, 14, 1909, 196); isto tako i sud sa vodicom za znamenje (SEZ, 16, 167) i sa bogojavljenskom vodicom (ŽSS, 1799; SEZ, 40, 1927, 25); njime se kite i domaće i crkvene ikone (v.
Ime jadika nosi u sebi rđavo znamenje, i to je pravi razlog što se njeno drvo upotrebljuje u izvesnim slučajevima analogne magije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Premudra i mužastavna ženo, svagdašna devo, da bude ta luna, njino znamenje, pod tvojim nogami, i satri rogove Toj varvarskoj luni, kakono si satrla glavu pregrdomu kaganu, što je bio veliko