Jakšić, Đura - PROZA
Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe, studene, planinske vode...
— Kneže Radovane, nemojte ga mučiti, — primeti učitelj, — gle kako ga znoj probija!... Siroto dete!... Eno pade!... Milisav je posrnuo, i da ga nije Laza birov prihvatio, bi pao onesvešćen na
Onda izvadi iza silava svoju maramu, pa, ubrisavši znoj sa čela, okrene se svojoj bledoj senci, svome mršavome ćatici: — Jesi li sve pobeležio?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak. Dođe već da se svisne od tereta. Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli...
Na to se, naravno, ospe grohotom smeh. Sreju već probio znoj kao graške. — Ih! baš grebe kao testera! — podvikne drugi ko od svatova i stane zviždukati igru, koju tokorse Sreja
Tako eto teku ta dva Cincarina. Ćir Trpko veli da je sve stekao »sos muku, sos znoj i sos račun«. Svaki »ćir«, makar se on zvao Trpko, Trajko, Stavre, Dine, ili kako mu drago, teče i ume da teče »sos
— okupi Simica jadikovati. Kapetan zazvoni i Simica iziđe iz kancelarije, brišući znoj kao grašak krupan, pa stište kao oparen kući. Sutradan osvanulo je nahoče opet na svom prvašnjem mestu.
Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške. Utom se pomoli domaćica na vrata kućna i reče da je večera postavljena.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Neće! — Hoće! — Neće!... Pašće „pokoške” (oba zajedno) — reče Popović. Stanko se smeška, a Lazara znoj probija. – Oboriće Stanko — Lazar malaksava! — reče Ivanković. Kad to ču Lazar, on navali svom snagom na Stanka...
Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori. On zastade, dršćući, a hladan znoj pocuri niz slepe oči i lice... Vatra je bila velika, sjajna; probijala je kroz gustu šumu...
Živi plamen goreo je u duši njegovoj... Srce ga je bolelo za tim mirnim i tihim životom... Znoj mu oblio čelo... On je stojao kao okamenjen pred tom svetom slikom domaćom....
A i kuda bi? Svet je po radovima, svaki to gleda da za lepih dana ovrše i odnese u ambar svoj trud i znoj... Dok bahnu u avliju Ivan Miraždžić. Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina.
I pokaza štapom na ono vlažno mesto. Sima se saže i poče čeprkati. Ledeni znoj probi čelo Aleksino. Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi... I kažu ljudi da ne može srce potegliti!.
Zbogom, popo! I okrete se nazad, pa se uputi Podinama... Išao je naglo. Znoj mu se slevaše niz lice... Izdaleka je čuo potmuli žubor Drine i išao mu bliže. Odjednom stade i zagrakta.
Od vode je pirkao svež povetarac, te im hladio vrela čela i sušio znoj. — Uja! — reče Stanko. Hajduci stadoše. On im reče te odrešiše torbe. — Ovde ćemo stanovati.
Kaži im da sam te za njima poslao! Oroz kvrcnu... Lazara probi znoj... — Zakleo sam se pred tvojim ocem i poštenim starcima da ću se tvojom glavom triput koturnuti!...
On zapeo iz petnih žila da mu ona ne odmakne... Gonili su se od ručanice do zaranaka, i nijedno odmaći ne može... Znoj je kipeo, ali se nijedno na to ne osvrtaše... Najedanput, puče sapinjač pod grlom Jeličinim...
Dučić, Jovan - PESME
Jer je otadžbina samo ono kuda Naš znoj padne gde je krv očeva pala; I plod blagosloven rađa samo gruda Gde su mač zahrđan deca iskopala.
Ona gledaše Adama, sa čijih je širokih koščanih grudi i mišica brizgao vreo i krupan znoj. Iz njegovog ogromnog mrkog tela dizala se tanka plavičasta magla, kao sa mokre stene. Bio je mlad, bujan, ogroman.
I silazeći hučna sa crne planine, Spirala znoj sa čela i krv na sečivu; Šumila pesmu carstva i priču davnine; Hladila kosovsku ranu još nezalečivu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca za sekutić i odapevši, dade mi znati: „Hič!” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.
— Brže! — kaže majci a odlaže nogama i rukavom briše znoj. Mati mu pruži. — Daj sve! — reče on. — Poslednjih deset dukata! — reče ona.
U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save.
se sastaju, a međ njima jedna duboka bora koja se ni onda ne izjednači kad gospodin čovjek zaturi šešir i rupcem briše znoj s čela. Mora biti da se s njom rodio.
Tumanov mi priča da je se odmah za mnom i Maks izvukao, da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo na Anu, a ona ciknula i pobegla.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
kolenima o pod, zemlju — toliko je, da kad bi drugi tako što uradio, nedelju dana ne bi se digao iz postelje, a njega ni znoj ne probije. Pa kad i mrak, noć padne, ni tada se ne umara ni smiruje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nos mrdao, žile nabrekle, čelo mrštilo, a poluotvorena vlažna usta blesavo zjapila, gornja usna grčila i podrhtavala, znoj curio sa obraza i celo lice preobražavalo u neku ružnu masku koja je šmrktala kroz nos i kezila se gadno.
A kolena se grozno uštapila, znoj iskuvao obraze, i od onih obraza u ogreѕѕe napravio baš prave škembiće pa ona zagušljiva i zaparna omorina sve
niko te čuvati neće, pa ako se vratiš oprostiću ti, a ne vratiš li se znaću da si bio veliki budala i sav će moj znoj otići drugome, — a ovamo sam kaže da se nikad nije znojio.
oni... danas... te crne tičurine reakcije, pljačkaši, izelice, grabljivci... milioni gladnoga naroda radnika... naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ulazeći, pridržavan, u senku kasarnskog svoda, brišući znoj sa čela, Engelshofen još dodade: „Vi tamo, u Beču, na Dvoru, ništa drugo i ne znate.“ Zatim, još nešto promrmlja.
U dvorani je bila nastala velika zapara i sudije, pod perikama, brisale su, svaki čas, znoj, koji im je kapao sa čela i noseva.
Pri tome je brisao znoj sa čela, čipkanom maramicom, a nešto zagledao u maramici. Pavle se onda začudi šta ga snađe.
Kajzerling je ljubazno posmatrao Isakoviča, brišući znoj sa čela i svog velikog nosa, pa upita: znači li to – in ultima analisis – da kapetan, kao bivši, austrijski, oficir,
Imao je još samo toliko snage da se povuče do drvenih kapaka prozora, i da ih otvori. Hladan ga je znoj bio probio. Međutim, u sobi nije bilo nikoga. Ali, kaže, mogao bi se zakleti da je nekog bilo.
Konjušar Hurkin, koji je sad išao pred konjima, ubrisa znoj sa čela, rukavom, i doviknu mu da su, najzad, stigli. Isakovič mu se osmehnu, zadovoljno, jer na ljude Hurkine nije
Sećao se kako je, sa njenih usana, koje su imale tako ljupke, uzvijene, krajeve, kao da jede trešnje – dok joj je brisao znoj sa čela i lica – uz poslednji šapat da je sve tako kratko, kanulo nekoliko kapi krvi.
Isakovič je, pri njenom odlasku, bio klekao. Hladan znoj ga je bio probio. Brisao je, kao van sebe, čelo. Miškovič, međutim, bio je ušao i šaputao mu, da što pre odu.
Teodosije - ŽITIJA
nas kao tuđerodnih, jer smo nasledstvo vašeg udela i već kroz vas dobijamo sudbu od Boga, i ne tajimo vaš mnogi trud i znoj za nas.
I tako plačući u svoju pešteru vratiše se. A Bog, ne hoteći da utaji znoj truda, koji je njega radi proliven, i dobro i čvrsto u pustinji trpljenje prepodobnoga, posle ne mnogo vremena isušene
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Idite! ANA (ode). VI ANTA, zatim RINA i ANA ANTA (nervozno se kreće u stolici i velikom džepnom maramom briše znoj sa čela i oko vrata). RINA (obučena, iznenađena i uznemirena): Šta je, zaboga, da se nije desilo što?
ANTA: Verujte, kad sam ga video, a meni se presekoše noge pa ne umem skoro da koračam. I odjedanput me svega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako oznojenom spustio krišku leda u košulju, poduhvati me jeza u leđima i počnem da dršćem.
” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene. LjUBOMIR: Obli me znoj po čelu, a ruke počeše da se hlade, zamagli mi se pred očima i ja se
” Pročitah prve redove i na jedan mah me obli znoj! RINA: Isto tako i mene. LjUBOMIR: Obli me znoj po čelu, a ruke počeše da se hlade, zamagli mi se pred očima i ja se naslonih na zid.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj. Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže.
Prašina, znoj i sitne, crne mušice behu im se zalepile na nozdrve i očne kapke. Među zubima su škrgutali pesak. Pevači, što behu
Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače. Bi im mrsko da žive i mrsko da se sećaju svojih na domu. Natrag, nisu verovali da će se ikad vratiti.
Hladno mu beše i znoj ga probi, od bola, dok je očima obuhvatao brežuljke i vrbake, uspevši jedva da se uspravi. Zatim, razmišljajući šta li
Podignuta na jastuke, mrmljajući izbezumljeno, ona je pokušavala da rukama dohvati nešto, dok su joj brisali znoj i kosu sa lica i smirila se tek kad joj dovedoše decu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pljuskovi koji se za suše okorele zemlje sete, svi povodnji u dane juga, naručja svih jaruga, sve suze sirotinjske, sav znoj sa čela sebra da sruči se u carske delte.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mladi čovek se kolebao između njegovih pognutih leđa, kroz čiju je košulju probijao znoj, i stjuardese koja je sve više zaostajala.
Milićević, Vuk - Bespuće
On bijaše zaduvan, kao da je trčao nekoliko kilometara, brisaše velikom, plavom maramom znoj sa čela i odahnu glasno nekoliko puta.
Radičević, Branko - PESME
Prepado se, znoj me probi ladan, Sve s' okrenu, mal' ne pado jadan, Ode nebo, a zemljica klonu, Ja kâ u grob sa nebesa tonu, — Oh da
Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave! Skoči gore, otr teški znoj, Pa ostavi brgo odar svoj, Isturi se tamo na prozora, Već se beše pomolila zora, Al' iz svoga rumenoga krila
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !
Plao kolo, teče znoj, De još malo, brate moj! Malo cupni, Malo lupni Da se trese ceo dom, Okom sevni, Grlom pevni, Kao munja, kao
svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti teški znoj sa čela, Latiti se bele pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti
protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom muze rade, Po vazdan su oko mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja
„Tvoj posô, dragi, on je bio krut, Od' amo da ti skinem truda znoj; Na moje srce odi, odi amo, Što zdravo kuca, i to za tebe samo.“ 11.
Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg promili. 112. Na vratima nešto belo — Krv mu stade, kad ga zgleda, Znoj mu ledan probi čelo; Teo b' ustat, al' se ne da, Zborio bi, oće usta, 670 A im nema glasa pusta. 113.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ... Munižaba briše vjernopodanički hladan znoj i hukće: — Vala, da mi je znati ko to dozvoljava da se svakoj rđi u selu daje kraljevsko ime.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da sam mu došla, reko bi da sam pohotljiva, i ne bi mi prizno da sam došla zbog njega, nego da, kuja, osetim vojnički znoj! Ko da ga čujem šta kaže!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali, da li strah, uzneverenost, zabezeknutost ili nešto drugo? tek on oseti umor. Znoj ga poče probijati i njegovo crveno, mesnato lice podnadu se.
Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše. — Kaži, kaži zašto si takav? — pita ga ona.
Snaška Pasa tamo jednako peva, a ovamo Tomča čas ustaje, čas seda, hladi grudi, briše znoj... A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A pudar, čim opazi groznicu, taki zgrabi motiku pa stane kopati sve dok ga znoj ne popadne, a utom ga i groznica popusti.
Drugi dan čim groznica opet navali na pudara, a pudar opet zgrabi motiku pa udri, kopaj, sve dok ga znoj ne oblije i dok groznica ne pusti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zbogom! Ja ću doći na vreme. ADVOKAT: Sluga. POZORIJE PETO ADVOKAT (sam) ADVOKAT (briše se): Uf! Znoj čoveka napadne dok partaje informira; no opet ja nikad ne ostajem natrag. Ha! ha! kako se uplašila od moga glasa.
Kukavac Jaša, sad valjada čuvstvuje šta je magareći znoj. MILOŠ: Igračka. Zar je teško postati magarcem? Ima filozofa koji drže da će čovek posle smrti preći u magarca.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Saobraćajac obrisa znoj i pužev kućni zapisa broj, teško uzdahnu, palicom mahnu. „Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom
Bežao Mirko Šarčevim trkom, pred čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
*** Nemojte baš sada da igrate karte ej Srbi kocoši do krajnje tačke dignite malo glave obrišite znoj bacite damu žandara i ostale kocke trenutak je obračuna možda prilika za najžešću svađu vaš je slučaj na redu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Najjača, najsilnija, najvažnija komanda, bez koje se ne može. Mesarska četa Dunavske divizije — govorio je brišući znoj. — Jaka komanda! — Najviše sam mrzeo kuvare i posilne, slavu im njinu... — Bez nas, bre, ne možete.
Uto naiđe i komandir na konju. I opet komande, zatim pozdravljanje, raporti — onda ponovni pregled. Oblio je znoj i ljude i konje. Tek tada komandir dade voljno.
Jedva nam malo laknu. Svi skinuli šajkače i brišu znoj. Ali ljudi su još zabrinuti i ćutljivi kao da su u iščekivanju neke nemani, jer tek sada nastaje ono što je glavno ovoga
Sa lica je izbijao znoj, i blatnjavi mlazevi su curili niz obraze, najedali kožu, a u očima su ljudi osećali svrab. Bilo je najzad i smešno
Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci
Preda mnom pripucaše puške. Kuršum zviznu iznad glave i ja legoh uveren da mene gađaju. Hladan me znoj probi... Ali glupo je ležati na otvorenoj ledini.
Podigoh glavu da osmotrim, zatim naglo skočih i dotrčah do jednog debeloga hrasta. Skinuo sam šajkaču i brisao znoj sa čela... Setih se tada onih u bateriji kako leškare pored topova. Pa bar da je neko pored mene!
-E, dobro — progovori najzad Aleksandar, brišući znoj — znam šta ti je... Nego, boli li te trbuh? — Ne boli — promuca Jela i žurno navuče bluzu na golo telo. — Znaš...
“ A kuršumi fijuču sve češće, i mi pognuti žurimo, pa i ne osećamo koliko kipti znoj sa nas. Pred nama se neko kreće. — Hej, druže! Onaj zastade i mi priđosmo. — Gde je komandant?
Ali usled klaćenja na konju, ono vino pokulja mi i na nos i na usta, a probi me hladan znoj. — Nesrećniče!... Ti si pijan! Nismo smeli da zaustavimo konje, jer bi nas stigao komandant.
Brektali su konji i grcali, izdužujući vratove da bismo im popustili dizgine, a sa vratova njihovih je kapao znoj, izmešan sa belom penom. Pred divizionom sjahasmo. — Gospodo, izvolte ići! naredi komandant, bez ijedne reči više.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sofija, koja je na ošišanu glavu stavila periku, istresa pesak iz cipele. Vasilije briše znoj, pali cigaretu. Jelisaveta ukočeno sedi na koferu, kao da je zagledana u neku tačku koja ne postoji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A sjajna prošlost je laž. Moj narod nije steg carski što se vije, nego majka obeščašćena. Znoj i sirotinja i mržnja što tinja u stidu zgarišta i stena. DITIRAMB Stoleća te digla razapetog. O rode blagosloven bol.
Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj. U njivama mi je sahranjen lelek taj, u prokleti večan znoj. Nisam ja za srebro ni zlato plako, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj.
ili kad nikog nema u kupeju, otvaram naša Egzercirna pravila i urličem za mene novu, našu, komandu, na našem jeziku. Znoj me probija pri pomisli da ću se, po navici, pred strojem, proderati nemački, viknuti austrijsku komandu.
Ne znam zašto, meni pruža ruku, ljubazno. Znoj me probija pri pomisli da sablju i kapu držim, po austrijskom običaju, nepropisno. Valjda nije video, ili je zažmurio.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi zuji u ušima, žeđ da me umori, a pogled umoran, te jedva gledam. Znoj me svega oblio, pa se po znoju zalepila putna prašina; odelo mi prašljivo i već poabano.
Treba, gospodine moj, imati jaku osnovu, temelj zdrav, pa podizati zgradu! — završi ministar, i od uzbuđenja obrisa znoj sa čela. — Potpuno odobravam vaše genijalne poglede na privredu! — rekoh oduševljeno.
— E, sad ustanite svi opozicionari! — reče predsednik zadovoljno i otre znoj sa čela. Stoji samo onaj jedan. — Ta šta to znači, gde su sad ostali? — viknu predsednik, van sebe od ljutine.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za čas mu se nađoše mnogobrojni prijatelji i rođaci, a on se samo smeši i po katkad digne ruku, te briše znoj s čela koji mu neprestano izbija. — Ama đe je naš kaplar, naša junačina?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sreta samo huknu. — A ona od gasa burad? — Buriki od gas? Pa i to će mi treba za nešto. Sreta briše znoj s čela. — E, a ona od katrana, i one mešine i tulumi? — Sve mi treba, bre, brate, čovek sum trgovac!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice! I mama, koja je očajavala sve dok je znoj ne probi, Stalno izmišljajući nepoznate krivce, Brzo se razmaha po spavaćoj sobi I pokupi sve izgubljene živce...
Najzad su, prolivši obilan znoj, Došle do brojke 16.666... Sa još mnogo šestica, nalik na roj Osa koje zuje uz stri brest, Pa kad su videle toliki
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zbog toga kosa joj se poče dizati, i po čelu svuda je hladan znoj probijati. Obezumljena od užasa zbog tih slika, poče se dizati, i kao bežeći iz sobe huktati: — Bože! Bože!
A sam on, njegova snaga, prsa, koja su mu sada bila otkrivena, zaudarala su na znoj, hanove, nepresvlačenje, neopranost, masnoću. Sofka samo poniknu i gotovo pade do njegovih nogu. — Oh, tato, tato!
Ponova oseti od njega sav onaj miris na znoj, neopranost i krpe. Ustade, poljubi ga u ruku i istinski kajući se što ga je sinoć toliko uznemirila i uplašila,
Svaki čas su leteli iz ruke u ruku beli peškiri, kojima su brisale znoj sa čela, zavlačile ih među prsa, ispod pazuha, i otuda ih izvlačile mokre i sasvim presavijene od znoja.
A nije smela da sedne, odmori se. Osećala je kako joj znoj na prsima kao graške izbija, valja se i između dojaka, niz onu dubodolinu, pada, kaplje.
Kako sjaha, niti konja veza, niti se utegnu, dotera i zagleda kakav je, već brišući, otirući šakom znoj od dugačka vrata, uđe pravo k njima u kujnu.
Ubijen je gazda, gazdarice! — ponavljao je, jednako brišući znoj po koščatom licu i dugačkom vratu. Sofka oseti kako joj kolena zaviše u stranu i kako joj oči kao neka munja opali.
Gde? — Ne znam, gazdarice — isto onako ukočeno stojeći, brišući znoj i suze, nastavljao je ovaj. — Tek pre dva dana, u samu večer, gotovo u noć, otuda, iz Arnautluka, donesoše ga u han
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kriv kao gudalo. Lako kao pero. Lebdi oko njega kao mati oko đeteta. Leti kao munja. Leti u oči kao znoj. Lije kiša kao iz kabla. Lupa kao puto u lotru. Mek hleb kao duša. Melje kao prazna vodenica. Mesečina kao dan.
(Ja) 41 — Najviše zla čini, niko ga ne kara? (Jezik) 42 — Na čelu ti sjedi kad radiš? (Znoj) 43 — Oni preli, oni tkali; oni vazdan, jadni, goli?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad ovo ču carev sin, smrtni ga znoj dopade od velike tuge i žalosti, te poleti s nožem u tamnicu, da zakolje i ženu i štenad.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
a delom više traži | svet i svetske stvari nego mirski ljudi, i što je jošt najgore, nepravedno ište i traži tuđ trud, znoj i muku bez svake sramote. želeći i ištući.
Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jozefe pravedni! — kliče Barica ustavši. — Nemoj striko, kazaću sve, ako će me ćaća i ubiti — jedva izgovori Kenjo, a znoj mu probi kroz čelo. — Di je kon!? — breknu Bakonja. — Di je konj!? — ponovi Kušmelj. — Konja na sridu, gubo od gube!
Fratri ga svi pogledaše. Bakonja se — u đačkoj trpezariji — stropošta na klupu i poče brisati ledeni znoj sa čela. — Vidija si ga, je li? — pitaju Mačak i Lis.
E, ovo je za pripovist! Svi se čuđahu. Domalo se vrati Bukar. Sa konja je curio znoj, a konjik ne izgubi onaj vijenac luka oko vrata ni vatralj iza pasa! — A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj. Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji...
što se nužnikom završavao, ne gaseći cigaru, stalno mamuran, neispavan, gadljiv na zadah kreča, vlažnu ciglu i sasušen znoj prljave postelje.
pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i gledao teško i sve mrklije njihanje nad sobom. Znoj je objedao rubove očnih kapaka; stenjanje i uzdasi vukli su se po podu; plašljivo a gusto, u otvorene oči uticala je zora
Ona je krađom državne kase napravljena, sirotinjski je ona znoj i zato prokleta, pa ipak je strahovao za Vukašinovu sudbinu, još više za sudbinu njegove dece, jer prokletstvo naroda
Sada kao da je potopljeno u zejtin. To je dobro: manje se žedni i vazduh više ne zaudara na znoj i ljudski izmet. Vazduh je ojesenio. Po zglobovima oseća, i u krvi, jer dlanove od ponoći drži uklještene između kolena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šta li to nosi u njoj? Mali čistač se jedva dovuče do kraja staze, obrisa znoj sa čela i, pogledavši ka starici, kriknu od užasa. — Riblja Glava? Otkud bi na starici bila riblja glava?
Znali su to po severcu koji im je prodirao u srž kostiju ledeći im dah i znoj na čelu. Sve dokle je oko dopiralo, predeo je bio okovan ledom koji je iskrio na suncu u nebrojeno plavičastih
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prepodneva, zaudarale su vode iz jarka kod Stambolkapije, niko vije naricao, činovnicima se, ispod cilindara, cedio znoj, jata krupnih roda i divljih pataka kružila su brzo, nad Terazijama i Barom Venecijom, pod nebesima nije bilo ni daška,
znao je da ga je stiglo, Čamdžijina pesma bila je obuhvatnija od crne neizmernosti, radost ga je još protresala a neki znoj, brz, hvatao i Vasa nije primećivao da već pada, polako, dok dovikuje, kao u šali, svojim zmajevima: „Gle, izede me
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“...
Ovo su časi velikijeh djela Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela. Znoj im sa lica udara i liva; Polako kraču k'o da svaki stupa Kovčegu svetom, gdje ugodnik sniva. Polako kraču.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zenodotos, sav zaduvan, brisaše znoj sa svoje ćelave glave i gledaše, kao razdražen no iznemogao bik, na crveno ćilimče, prostrto za predavače.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali to komandant ne vidi i ponova pišti: — Šta čekaš, svinjo dobošarska?! Takt, jolpaze! A on otire prstom znoj s čela, otresa ga žurno pored sebe i briše o čakšire pa otpočinje po dobošu koji šoboće: — Prrr... rapetane, prrr...
Sa kolenima nabijenim pod bradama ljudi su se gušili u isparenju svojih tela, lepili se jedan za drugog i znoj curio u barama pod njihovim nogama.
A jedne noći dok su svi ćutali i krvav znoj razlivao se po koži, začula se opet ona reč „politički“, pa udarci žilom, uzbuđeni krici, vrisak, bolno stenjanje i neka
Oslobodio se već sasvim, crvene mu se i uši i vrat i sva glava, i znoj ga uveliko stao oblivati, ali se on i ne obazire, ništa ga se već ne tiče, i samo gleda da mu koja tabla ne promakne,
pritrčava pa da ih celiva, dečicu da grli, bodri i sokoli, a sav je već rashodovan, i čakšire mu prugaste otkopčane, i znoj mu lije niz obraze, i neupaljena cigareta, koju nikako nema vremena da zapali, a ludo mu se puši, stoji mu sva mokra i
Guta Mitar kao ni on ne zna koliko dugo ovu strašnu i neobičnu kašu, od koje zamalo što se ne udavi i znoj ga svega probija, kad ga neko rukom dodirnu po samome ramenu.
Sa mene se prosto cedio znoj. Ja pogledah moga klijenta a on tek što nije zaplakao. Kao besan jurnuh niz velike kamene opštinske basamake, omakoh
Dakle, puni se tako kuća, kulja i ulazi ona šarena šabačka publika, i sve se oseća na znoj, pa žagori, muva se, larma, tiska i zauzima mesta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
” Uzimljem čistu maramicu, oprezno mu pristupam i tarem mu znoj sa čela. On se trzne, a ja odmah ustuknem: ako se probudi, grmalj kakva ga je bog dao, još će pomisliti da sam kakav
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Šta? — nasmeja se ona. — Kosa... i sva mirišeš... Kako to? — A zar vaše devojke ne mirišu? — Znoj udara od njih. Al’ one rade, a vi gospodujete. — Zar smo mi gospoda? — Ja što ste?... Varoške...
— Ja što ste?... Varoške... — Lizo — viknu ona jednu drugaricu, — čuješ šta kaže Miša: njihne devojke udaraju na znoj... ha... ha... — Prijatan miris...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On uzede onu drvenu, te kopaj i kopaj, da ga je već samrtni znoj spopao; kad vidno da će skoro i zora a on još nije došao do korijena od trsa, zapne što igda može i kopa dalje, dok
On jedva dočeka te riječi, ostavi teta-liju, i začas eto ga pod jabukom. Tresi, tresi, i već ga samrtni spopao znoj, ali nikako ne može jabuke otresti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kamen zastruga, mašina, previjena, zacvili i stade. Radnici odahnuše; odbacuju rukom topal znoj što im se lepi oko kose i kaplje im niz čelo. Doba je da se odmore.
Ali ipak izgara se i zadušljivo je. Lice im je kao začađivalo, boje od gnjile masline; niza nj cedi se znoj, izmešan s novim uljem, i po obrazu se preliva. I ono dvoje pridošlica oznojiše se. — Ej ti, hoćeš rakije?
Pa onda bi pomogla umornom društvu potezati mreže, gledala bi u njihove teške ruke, u topli znoj, i osjetila bi ono njihova, muškoga, što u životu nose.
Pa još je i rano: tek se čvrci bude, i dubrava još vinom ne miriše. Dolazi i župnik, težak, zadihao se, tare znoj sa čela i unilazi ravno u crkvu. Zazvoni drugi i treći put, i započe sveta misa.
A deca gore, znoj ih obliva i pada na žednu, toplu zemlju; preplanuli, sad će da im obrazi raspucaju... Stara čudi se i gleda, i pred
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probijao znoj”. 339 S ove je strane - iz komešanja pejzaža u Isakovičevom polusnu - čitalac i uveden u roman.
zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj. Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Što dublje, to je bolje“, Pomišlja kopač star Tarući s čela znoj; A onaj pramen magle, Što mu s’ nad glavom vije, Iz lule mu je dim.
S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na mrgođenje.
Krakov, Stanislav - KRILA
Više šuma je izlazio zažareni kotur sunca, i usijani zraci padali su po kamenjaru. Major je brisao znoj sa čela. Sa fijukom preletahu preko njih topovska zrna i srdito prskahu po jaruzi.
Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo. Major stade u njegovu senku, obrisa znoj sa čela, i izvadi duvan. — Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi!
Psovali su ljutito, jer im je niz umorna pleća pod suknenim odelom curio znoj, a teški ranci su rezali ramena. Najzad su za kosom popadali od umora. Tu je bilo mesto za rezerve.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Al' da, ovo nije vlak, ovo prolaze bataljoni. Ja obrisah hladan znoj i protrljah čelo, a bataljoni se već izgubiše u prugovačkom potoku...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada sam se najednom setio baš one zmije. Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije.
— Malo nas je, al’ smo ljudi! — veli kapetan „Fikus“ skidajući kapu. Maramom je brisao znoj i duvao preko gornje usne, da bi se rashladio. — Gazda, daj flašu konjaka!
— Ko?... Je l’ ja? — podražava Brana Peru. — O-hoooj! — uzdahnu, najzad Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju?
Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima. Sa lica kaplje znoj od alkohola i sunca, iz kojeg suklja toplota, pa jara treperi da nam se čini kao da podrhtavaju i listovi platana...
Dvojica se digoše. Magla se nanovo navuče i u ovoj šumovitoj jaruzi kao da nas poklopi tama. Iako je bilo sveže, znoj je kapao sa moga čela. Skidoh šlem. — Je li daleko odavde jurišna četa? — Nije ni blizu.
Zaustavili smo se iza jedne stene da se odmorimo. Sa našega lica kiptao je znoj, a bluza nam bila vlažna. Čujemo već jasno i oštar pucanj iznad naših glava. Tu negde mora da je i baterija.
Vojnici koji su bili oko topa, skočiše. — Pomaže Bog! — Bog vam pomogao! Komandir skide šlem i poče da briše znoj. Preplanula lica ovih vojnika, pod surim šlemovima, izgledala su kao mumificirana. — Gde vam je komandir?
Za nas ovoliko samo dva litra vina. Pet! — grmnu Bora. Vojnik istrča. — Huuuj! — uzdiše glasno Radoslav i briše znoj sa čela. — Boro, druže, poslušaj me... vrati ove vojnike. — Oni su moji ratni drugovi. Kad nešto zgreše izudaraću ih.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
streljaju lepotice plave; Gledaj kako svirac duvajući crveni, U lepota cveće na grudi se zeleni; Gled[aj kako] s igrača znoj r'jekama teče, U momaka od ljubovi serca gromko ječe!
Sad zemljedjelec s odmornimi členi Plug izgonjajet na svoja njivi, Posle pokoja trudi prijemlja, Znoj s čela taret. Vsjaki hudožnik v svojemu djelu Zanimajet sja, a pastiri v frulu, Stado po rosnej travici sleduja, zvuk
Proja mi pada na znoj i voda slađa, Milenko, Neg’ tvoje tebi poslastice stranim sa vinom. U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u
No ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve grozne, pune godine beda, Što posla ljudma Bog, Bez straha
Raširiće grane, osenčiće ’lad, A njemu će prići putnik neki mlad. Ostaviće teret, s lica otrt znoj, U mislima tražeć on zavičaj svoj. Zapevaće pesmu, odjeknuće gaj: „Zavičaju mili, odmora mi daj!
” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I
Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I očita molitvicu Pa ovako progovara: „Nit’ je pravo ni ljubovno Da m’ ovako sad
samo mene ljubi K’o to Momče golobrado, Ne bi moglo ni u sanu Mene tako uplašiti Da mi srce pući hoće I smrtni me znoj spopadne.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— začuli se Ilija kakve nadnice, kakav trud? Gdje je to? Bog s tobom! Neka je zemlji blagosloven i trud, i napor, i znoj naš!... Ne budali, nema seljaku nad njom boljega hranitelja. Rade ućuta.
Gosti u kući osjetiše vrućinu; niza debele obraze gazda—Jova cijedi se znoj, mahom kupi ga rupcem, stoga domaćin povede društvo u odgojak do kuće, gdje je, na otvorenu, zračnije i ugodnije no u
Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati... Znoj ga od muke probio, vikao bi, ali ne može usta da otvori...
Oni se prignuše k zemlji i prekopavahu sad. Već im se čela bijahu obrosila, a kroz košulje počeo prodirati znoj. Pred njima dvije djevojke pljele su troskot i drugu zanovjetnu travu.
Zemlja suha, praši se i k'o maglom obavija družinu, blati im glavu i razgaljena mokra prsa. Niz obraze im curi znoj, kotrlja se preda njih i topi žednu zemlju. — Ala, moji, ko će bolje! — obigravaše oko njih navdar zamagljenih očiju.
—Dosta je! — zaviče neki starac i ostavi motiku. —Napijmo se! — doda blaže, brišući znoj sa izrovana lica. — Na zdili uvik je prvi stari Ante! — pecnu starca navdar. — Bi sam nikad i zadnji, a prvi na radnji.
— odvrati Ivo i gledaše za njom. Časom se zamislio i onda tiho iziđe iz ograde na put, pa poče naglo odmicati. Znoj ga svega oblio. Žega sunca kao da ga je žestila i davala mu snagu. .
Zaustavi se časom u hladu. Posmatra svijet što je iz crkve navirao i rupcem brisao znoj sa čela. U jatu djevojaka opazi Mariju. Tražio je očima i, kad im se pogledi sukobiše, nasmija se jedno drugomu.
Opazi da je i drugima vrućina, osobito debelome načelniku, s čijega je lica znoj jednako kapao, a na licu njegove presvijetlosti opažaše se da mu je dosadno i da je od vrućine i umora iznemogao.
— A ja se ljuto prevario jutros u školi. Čuli ste, rekao am mu nehotice: „Varate se”! — Govori i tare znoj s lica. — Pa, on je pogriješio! — opazi Ivo. — Svejedno; naljutio se. — Nemojte o tome ni govoriti! — nasmija se Ivo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prošle noći sam bdela kraj njegove postelje. Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele. Jedno vreme je pravio trzaje kao da će da ustane.
Kaluđer je već stavljao liske posute prahom i pričvršćavao ih uz ranu platnenim trakama. Uspravio se, otro znoj sa čela i rekao, kao da se ništa nije naročito dogodilo, kako mu izgleda da će ranu uspeti da savlada. Tako: savlada.
posao: duga putovanja preko nepoznatih predela, umor, spavanje na sedlima, neizvesnost, strah, klanje, odsecanje glava. Znoj, krv i smrt, ta tri osnovna obeležja vojnikove sudbine. Očekujemo da nas Lauš pozove. Nestrpljivi smo i uznemireni.
Šapelja za njom kao usopljeni tovljenik, razmeće noge levo-desno kao da se oguzo. Nešto mumla. Znoj mu se cedi niz debelo lice u nekoliko tankih brazdica i spaja se u bori između dva bupca podvoljka.
se krećem nego što sedim sa glavom uronjenom među šake, ali osećam da bi mi valjalo kad bih za trenutak odahnuo, otro znoj sa čela i potražio među svojim mislima istinu o sebi. Da li sam nešto hteo? Ne znam.
Ne zanima ga da li ćemo imati sutra šta da jedemo. Pustiće nas da skapavamo od gladi, da ližemo znoj sa njegovih ugojenih kljusina koje mu služe samo zato da bi ih gledao kako se propinju i ržu u donjem dvorištu, dok ih
Osim zrikavaca, ništa se ne čuje, a oni po celi dan cvrče u treperavoj jari. To pištanje mi svrdla uši. Teskoba, svrb, znoj. Gde čovek da se dene, kad se u sve uvukao smrad.
zapaliti od jare i da ćemo svi mi prosto izludeti od teške omorine koja je treperila oko naših obamrlih tela iz kojih znoj nije izlazio. Gušio sam se, čitava leva strana grudi trunula mi je od oštrih probada.
Šta je on prema njoj? Klipan što bazdi na konjski znoj? Ludovina dobra samo kad ima šta da se mlati, no u miru nepotreban i suvišan.
Tada Ančica uzdiše kao da je neko tera uzbrdo, rumenilo joj popadne po jagodicama a nausnicu joj orosi znoj. Njih dvojica se cerekaju. Hi, hi, hi — Dimitrije. Ho, ho, ho — Dorotej.
Kroz pavitine, šuškor, preko vrzina, grabi hitronogi deran. Zadihan je Dadara, znoj mu okvasio košulju po leđima i ispod pazuha, grančice šibljika mu pljušte po nosu, ali ne ispušta iz vida onog vižljavog
Hvatam drhtavim šakama izbočine, uglavljujem stopala u pukotine, milim naviše kao puž. Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid. Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela.
Ilić, Vojislav J. - PESME
U tome hladu, mrka lika, Kad sunce žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć gleda na talase, Pruživši dugi, crni vrat, Dok blizu
Idući poljanom dugo, kmetica vremena dobi Da pojmi dubinu greha. Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo. Dva-triput zbunjeno stade, I onda od strave neke, u živu žurbu se dade.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! Ne plaši se truda, muke, Neka s čela curi znoj, Bogato će naplatiti Uvek čestit pos'o tvoj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba. A gospa Nola otare znoj s čela i sede u krevet. Uto se opet ču tamburica, i vanredno tiho pevušenje. — O, Bože!
— Nastade, kao uvek u takve časove, tajac. Gospa Nola pocrvene naglo, obrisa znoj s čela, dohvati čašu vode i raširi prozor širom. — Dakle opet novac! I dokle samo to!
Maločas, ti reče, i s pravom, a sigurno i spontano: kome govorim kad francuski pišem. A mene je na tu reč znoj probio! Uplašim se da sam glupo, da sam rđavo radio, da popravke nema onome što sam učinio. To je grozno!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Jedan mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i, u tome očajnom naporu, spopade me težak znoj. Majka diže pokrivač sa mene i sinu joj lice srećom. Sutradan, pošto je bilo utvrđeno da je kriza već prošla, svi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto se cepa, para. Gr-ru! Slučajno se oslonih na nogu. Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru! Neki me umor spopada, a glava zanosi, kao da mi se spava! Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru! Gr-r-u!...
Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta. Neki teret mi spade sa duše.
Stiže nas i potporučnik Živadin. Sav je podnaduo od nespavanja i napora. Iako je noć sveža, on skide kapu da obriše znoj, pa će reći: — Ah, želeo bih još jedno ovakvo čistilište kroz Jankovu klisuru, kad se budemo vraćali nazad.
Moja je komanda u roku od dvadeset minuta bila: po deset, razornom granatom, po deset... po deset. Sa ljudi je lio znoj. Cevi su buktale, a rovovi bugarski su plamteli i purnjali. Pešadija je podilazila. U tačan minut prekinuo sam paljbu.
U podne je žega neizdržljiva. — Iz mene ne izlazi više ni znoj — žali se potporučnik Vojin. — Dođe mi da zinem, pa da dahćem kao pas. — More, vrućinu ću još i da podnesem...
Vojnici su već dizali šatore, slamu su palili. Ordonansi su jurili na sve strane. Sa lica umornih ljudi kapao je znoj. A na vojnicima puna ratna sprema. Odnekud navalili i rojevi muva... Vozari privodili zaprege. Osedlani konji čekali.
Prinesemo ruku šlemu u znak pozdrava i poterasmo konje dalje. Konji su grcali od umora i sa njihovih vratova kapao je znoj. Toplota je bila nesnosna. Otkopčali smo jake bluza.
Ali oko grudi sputani smo kaiševima torbe za sekcije i durbina, te izgleda kao da nam grudi sagorevaju. Luki probio znoj kroz debelu bluzu na mestima gde naležu kaiševi, i na njegovim leđima ocrtavaju se dve tamne, ukrštene brazde.
Prva zaprega kao da mi je najahala za vrat pa me ne pušta ni stopu dalje. Moj se konj saplete. Jedva ga uzdržah. Hladan znoj me probi. Nijedna kost mi ne bi ostala čitava. Usled zadržavanja konja, prva zaprega približi mi se.
Petrović, Rastko - PESME
Saznah da ga nikad neću zgledati, i oblivaše me znoj; I opet gubljah svest, ko užas da je to i stid: Samo bih duboko cvilio u nemogućnosti da sam pred njim rob, I kao da je
k njoj; jer nema šta da se izbere: Do spustiti i nju i sebe u čašu beskrajne vode Kao što se spuštasmo sami u umor i znoj, Ili visije planinske izvrnute u vir svoje slobode, Gde potapasamo ožiljke sna razdravši plavila zavoj!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U svoje sposobnosti nije sumnjao ali, kad nad užarenim peskom ugleda visoki jasen, poteče mu znoj hladan niz kičmu. A šta ako veštice ne nadvlada? Ako mu orao iskljuje oči? Ako ne umakne beloj zmiji?
Šantić, Aleksa - PESME
Otadžbino, gdje si? 1911. MOJI OČEVI Moji su očevi iz onijeh strana Gdje motika zvoni i gdje krasna bije; Gdje znoj s čela kaplje i gdje ralo rije, I tvrde se grude drobe ispod brana...
Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj potokom lije.
bremenom tvrdim, sve do pola dana, Proveo je stari povijene šije, Još mu sa široka lica namrežgana I s runjava koša znoj curi i lije.
Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva. No dok gospod bdije I na svom toplom srcu zemlju stiska, Ja vidim kako
Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela. Znoj im sa lica udara i liva, Polako kraču kô da svaki stupa Kovčeg svetom gdje ugodnik sniva. Polako kraču.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
posestrima — v. pobratim posinak — v. pobratim posici — poseci posmiditi — postati smeđ pot — znoj potavnjeti — potamneti potaja — skrivenost, tajna: iz potaje đogat — skriven belac (za koga se ne zna) potvoriti (na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj. Steglo ga nešto u grlu, davi ga, pritiskuje mu grudi... Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on