Jakšić, Đura - PROZA
i parče po parče od one sirotinjske tekovine dodavaše drugu koji napolju, do polovine u vodi, prihvataše sav taj ostatak znoja sirotinjskog... Voda je rasla. I već prštahu grede na trošnoj zgradi koju su nemilostivi vali onako besno lupali...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pun bačenih flaša konzervi i piva na prozoru je nacrtana kiša u naručju duge jedna breza pliva i s mutnim kapima znoja u mahovini pod pazuhom nežnom mišicom zaklonivši lice prekrštajući nogu božansku bosu žena iz usta vadi ukosnice i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga. Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove. Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući.
U džepu nešto naguđeno — strpao Sreja peškir, kako se ubrisavao juče od znoja. Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jedanput ide on polako pored kovačnice. Kovač je nešto teretno radio, sav mokar od znoja, zalijepila mu se košulja za široka leđa, a on stao na vrata od kovačnice pa duha.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Našao se u oblacima mirisa od loja, znoja, luka, kože, i baruta. Za trenutak mu se učinilo kao da se ta gomila, nad njim, sklapa.
Bio je, na trenut, dva, ušao u kuću, da vidi Anu. Ona je spavala. Na njenom lepom licu blistale su kapljice znoja, od porođaja, kao rosa. I njeno detence je spavalo. Kad su Isakoviči, na dvorištu, sedali u saone, Sunce se pomaljalo.
Međutim, njen porođaj je prošao, sa malo stezanja Đurđevih mišica, sa dva-tri jauka, sa malo znoja, koji joj je muž brisao sa lica.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uz to mu sa lica padaju graške znoja. „Toliko nam je jela bilo spremljeno, da sam se žurio da jedem dok ne puknem“, veli Baja-Ganje (ovo je podrugljiv nadimak
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zašto si seo, Slobodane Galac? - ponovio je a na temenu su mu izbile svetle i krupne graške znoja. Ono što sam hteo da kažem i ono što su dahtavci oko mene očekivali da ću reći, sada nisam imao snage da izgovorim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nekoliko kaiševa i razdrljiše mu grudi, gde među čipkama košulje nađoše kao travu, guste malje, obasute krupnim grašcima znoja. Grčevito se držeći za trbuh, klatio se podignut, kao u nesvesti.
užasnim osećanjem praznine u sebi, slušajući njen glas i tih smeh, sav ohlađen, leden do kolena, a sa krupnim grašcima znoja na čelu.
Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka. Iznemogao i ogladneo, sav mokar od znoja, naslonjen o hladni zid, tako da je osećao da mu ta hladnoća prolazi kroz kosti, Aranđel Isakovič tad opet začu korake.
Gospoža Dafina, međutim, ne videći i ne čujući više sve to, sa bisernim nizom kapljica samrtnog znoja na čelu, gledala je, u nadzemaljskom sjaju, u vejavici pahulja snega i kovitlanju plamenova, u mešavini slavonskih šuma i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a
Kroz gusti dim jeftinog duvana, zadah piva i vinjaka, znoja i prašine, treštala je pakleno ozvučena pesma: »Oj, živote, moja tugo, oj, kafano, moja drugo...
Matavulj, Simo - USKOK
Udri, mrcinjašu! Udri! Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu.
Sremac, Stevan - PROZA
Lice mu je bilo kao u svakog odžačara kad je u poslu, ali u ovoga se još i đavolski sjaktilo od znoja, te tako je učitelju, bogme, prilično truda trebalo da umiri uznemirene duhove dečije pri pojavi ovoga novoga gosta.
A što mu se cakli lice, cakli se od znoja. Od znoja, jakako! Jer on živi od svoga rada i od svojih ruku, a ne čeka dvadeset šesti, kao oni gotovani što se
A što mu se cakli lice, cakli se od znoja. Od znoja, jakako! Jer on živi od svoga rada i od svojih ruku, a ne čeka dvadeset šesti, kao oni gotovani što se gospodom
Radičević, Branko - PESME
„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.
Ti oćeš njemu oto biti, U vragu kao i ja riti. O kad se setim oni boja I premilenog onog znoja, U grudi mi se srce smeje I većma mi se krvca greje! „Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Idi i naberi. — Pa čisto bežeći skočih. Nešto one reči, a nešto zadah od duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo ne bere grožđe.
Kostić, Laza - PESME
A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu kap? Il' je kaplja svetog znoja, što je s kola kanula, pa kô krvca usred boja na pupoljak panula?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Znam da te dodir moj vređa, Uvek ti napipam ranu — A tražim u okeanu Kap znoja sa tvojih veđa. Kako da ležaj ti prostrem Pa da odboluješ malo? Hoćeš li lišće il kostret, Do čega li ti je stalo?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— pokušah da se opravdam. — Ti verovatno znaš da ne podnosim miris znoja (alergična sam na njega), a tu su onda i one prašnjave patike, smrad parketa u sali koju premazuju najsmrdljivijom
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Mile seje, dvobraća: Ranko, Mara, Milija - Ćamil, Tahir, Fikreta. Graške znoja cvjetaju. Protočila odjeća: lažigaće, košulje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Uz mnogo znoja i drugog troška svak jesen meri iz svoga ćoška. Ko je u pravu, idi pa pitaj! Tu su zadaci, evo pa čitaj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na svakom zastanku je opominjao vojnike da konjima brišu maramom oči i grudi od prašine i znoja, da im se grudi od dugog tegljenja ne bi izranjavile.
o, firija drakuluj! — i Jankulj briše šajkačom hladne graške znoja. Naše raspoloženje umuče kad negde u blizini našoj ruknuše eksplozije razornih zrna, da se zemlja zatrese.
Zapahnu nas nesnosna jara, da smo jedva disali. Čekajući da nam dođu konji, skinuli smo kape pa se brisali od znoja. — Sve će nam na nos izaći — veli mrzovoljno Aleksandar. Otidosmo peške u divizion i javismo se ađutantu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i obrisa njome oznojeno čelo, sa koga padahu krupne kaplje znoja.
ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa rukom čelo, po kome se nakupile kaplje znoja. — Ja to ne razumem; ne znam kako... reče Ljubica, tražeći zgodan izraz, — kako to niste živeli? — Kako ?...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sve je danas smešno. Sećam se kako su mi po čelu izbijali grašci hladnog znoja, kako su me, posle nekoliko dana, u Segedinu, na stanici, uhapsili, sa jednom starom, beogradskom gospođom, i lepom
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Stoka pase, a oni se igraju klisa. Dva đetića uhvatila se u koštac, pa se nose po polju, a krupne graške znoja teku im sa visoka čela. Čobanke ostavile rad, pa glede junake.
Koliko znoja, koliko truda i muke, koliko teških dana provede on, dok sve to uzora, poseja, povlači, okopa, pregrte; koliko strašnih
Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju krupne graške znoja... Slama je pretresena, konji se uvode i opet počinje jednačit kas oko stožera...
Mi se gotovo zaprepastismo. Svi predstavismo gospodina Burmaza kako duva i huče u zasedanju, a sa čela mu liju graške znoja. Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se. Za nekoliko minuta sva je varoš znala šta se sad zbiva u zasedanju.
u sobu i dohvati bolesnikovo uvelo lice, pokrete mu vlažne vlasi i pirnu preko vrela čela, po kome se poređale graške znoja... Bolesnik se strese od iznenadne hladnoće i prevuče suhom rukom preko čela.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa oni su već stigli? (Muzika pod samim prozorom. Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru). NAROD (spolja): Živeo! (Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sasvim drugo. Sada nikako nije mogla da se otrese njega, oca, njegovih onih pocepanih postava na haljinama, njegovog znoja od neopranog odela i onog njegovog lica; onog | strašnog, mrtvačkog glasa, koji nije molio, nego koji se gubio i mro u
su brisale znoj sa čela, zavlačile ih među prsa, ispod pazuha, i otuda ih izvlačile mokre i sasvim presavijene od znoja. Onda su ponovo drugi, suvi peškir uzimale, jedna drugu molile da je obriše gde ona sama ne može, po leđima ili ma gde.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ doda jedan od onijeh đavolana. ,,A osim pameti i mješina ti je dobra, čvrsta; ne propušta ja mnim, ni znoja, a kamoli kost!“ „I druga je, brate!“ reče mu drug. „Postavljene su one kosti dobro, i obavijene kako treba!
Stanković, Borisav - JOVČA
(Tare čelo od znoja, straha, jeze. Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim još više ukruti vrat, čovek je, nije ni lopov ni mečka, a oni su smrdljive kaputlije što žive od seljačkog znoja i grbače, pokvarene ćifte, nećete ni vi još dugo pljuckati po kaldrmi, doživeću ja da vi prosite hleb po selima, i
Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja. Tonula je u bunar svojih širokih i dugih sukanja, sećajući se razgovora s majkom.
val gađenja zbog gomilica dojki u očima, onih u Beogradu i njenih, dukata prosutih po čergici na krevetu, smrdljivom Od znoja ženturača... — Da te izujem? — Nemoj. Ako, izuj me. Ona se saže.
Sedi na krevetu naslonjena na kolevku. — Zašto? — procedi Simka. Po čelu i slepoočnicama oseća hladne bobice znoja. — Zatvori prozor. — Govedo pijano, ništa ne misli. — Babica ljutito zatvara prozor. — Prinesi lampu da ga vidim.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To razgnjevi nomofilaksa još više, kapljice znoja pocuriše sa njegova lica, on poče da dahće kao premoren pas i pokazivaše želju da iskoči iz vlastite kože.
Zato podiže samo desnicu u vis. To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle više i nije sretao ljude i poguren, sam, malaksao, mokar i crn brisao je svojom radničkom kačketom prljave kaplje znoja u kome se kupao i on i njegove rite.
kako sebi, na prvom mestu, tako i ženi, a među onom bezbrojnom svetinom iza koje skoro da ne poteče mlaz mutnoga znoja od velike i žestoke julske pripeke.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Onda bi mu izbile graške znoja na čelu, zbacio bi nogu koju je dotle držao preko noge, a između njega i svega oko njega zalegla bi neka nagla i velika
teretom, u košuljama od modrog izblijedjelog platna, ostavljajući za sobom na vrletnim puteljcima brazdu oštrog mirisa znoja pomiješana s mirisom razgažena vrijeska i metvice.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo mu struji neka vatra kroz telo, na čelu se kupe graške hladna znoja, a u srcu je tako hladno, sumorno i pusto... — Pij, more, šta si se pobabio! — uzvikuje mu Mitar veselo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I bulji u prostor, i prenaša se mišlju kod zapuštena ognjišta. Gleda puste njive, obrađena polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava — nema čega da , se maši.. .
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — E pa hvala, dragi Petre, Ti fukaro dična soja; Na tvom daru alemi su Skupa znoja. Putuj pute izagrobne, Gledaj sunce kako sija: Onde će ti ruku stisnut’ Tekelija.
Bogatstvo je milo, drago (No i tuđa ima znoja), A patnjama, nevoljama Nema kraja, nema broja. Zimom ide muka mnoga, Nema svako krova svoga.
PREVEDENO — Čuj, čoveče, moga svȅta Na uranku nova leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se ljutiš: možda će to doći Tokom Februara.
Šta jeste, jeste: proza si sama; U tebi nema stiha, pesama, Al’ ipak zato blizina tvoja Zagrejat’ ume ljude — do znoja. Na tebe pada zamerka stalna Da nisi knjiga sentimentalna.
Krakov, Stanislav - KRILA
Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom. Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem. — Još jednu bocu piva. — Dve...
— Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla. Nad pospalim vojnicima lebdeo je zagušljivi zadah prašine i znoja.
Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jednoga udarila u glavu pa mu oko iskočilo. Zatim smo pretrčali jedan nezaklonjen prostor. Bio sam već sav mokar od znoja. Najzad naiđosmo na začelje naše čete. Vojnici mi rekoše da je stariji vodnik na čelu, u blizini izlaska iz klisure.
Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje. Moje su se oči jedva privikle na polutamu.
A vi — obrati se vojnicima: — nišanska tačka odelo. Uz teške graške znoja popili su Radoslav i veterinar još po dve velike čaše vina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zemljo moja, majko moja... — zagrcnu se. — Zemljo moja, majko moja, koliko li sam znoja, suzâ i krvi svoje na tebi prolio! Koliko li sam jada i čemera na tebi vidio!... Stole moj, moja slatka dušo!
Bojić, Milutin - PESME
Vruć, zapahnut mirom i muzikom boja, Sa dosadom Čovek svu tu raskoš motri, Leži sirov, krvav, pun dlake i znoja, I traži u suncu da svoj odgled smotri.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
iz šume u svoje bašte (SEZ, 19, 40). U okolini Niša priča se da je z. postao od Bogorodičinog znoja, koji je kapao na zemlju kada je po brdima i vrletima bežala sa novorođenim Isusom (Sofrić, 98). U narodnoj medicini z.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
kiše, noći u mokrim šumarcima pod drvećem sa kojeg kaplje voda, žega i omorina na prašnjavim putevima, smrad konjskog znoja, smrad prljavog ulepljenog veša prionulog za kožu, posrtanje po džombastim izlokanim putevima i onda taj dan zbog koga se
Moj konj je vatreni vranac, kopita mu nemirno dobuje po kamenitoj stazi, nozdrve su mu raširene, sapi sjajne od znoja, hteo bi da jurne napred u galopu, ali moramo se držati poretka, ja i on, moj vranac, koga bih nazvao Jarki, koga bih
ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući, ćela mu se usijala od znoja, debela žila na čelu mu nabrekla kao bubina iz kravlje balege.
Vreli metalni kalpaci na ulepljenoj kosi. Prašina. Rublje na šavovima ima gustu smolu od prašine i znoja i sitnih gnjida što se onde kote.
Hteo je nešto da kaže. Glava mu je klonula na jastuk i sitne kapljice znoja su mu izbile po čelu. Pomerio je blede isperutane usne. Rekoh nekima da bi valjalo zvati Doroteja. Oni odbiše.
Ovde: tišina, šumorenje Belog potoka, vuge u žbunju. Tamo: zdepasta Ančica, aljuša-traljuša u oštrom vonju znoja, neopera, užeglog ovčjeg loja i jovovih pupoljaka.
a u mirisu te poruke greh, preljuba, zlosrećna sudba njegovog omatorelog gospodara, u stopama kopita vrančevih vonj znoja muškog i ženskog, miomiris parenja, slatkasti šmek suza, miris uzdaha i oštri zadah čežnje.
Tek kad bih izjurio napolje, i duboko udahnuo vazduh, osetio bih da sam sav mokar od znoja. A istrčavao sam po svakom vremenu, po kiši i vejavici, mrazu i julskoj mesečini.
Izgnanik. Stranac. Oko mene crne se kamene zidine, glatke i sjajne od kiše, a iza zidina u mlakom zadahu znoja i mokraće spavaju drugi. Bogdan Tri dana po Sv.
će ti se u trbuhu uzburkati muka od oštrih mirisa Dorotejevog bilja i rakije, Matijinog svežeg maltera i boja i od moga znoja, nemoj ni silaziti, šta ćeš nam onda ovde, pravedniče, kad ne smrdiš po ljudskoj muci i pečali, po preteranosti, po
Zar da s njihovih tela operemo njihovu pomešanu krv? Zar da ih okupamo od strasnog znoja, obučemo u drugo, novo ruho, iskitimo cvećem i sahranimo u odvojenim grobovima pojući opelo? Poravnali smo pesak.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
neplivači se prevrću u vrbaku, na hladnom mulju; malo dalje, čitavo tuce ribara spava i svi se u snu brišu od znoja. U porti, u parku, samo muve zuje. Oko pet časova, jedva, poteraše oblaci.
Množimo se iz dana u dan, zemlja pod nama puna naših kostiju i znoja, dakle naša, ali ima ko je stariji i od nas, pa brane živeti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vazduh se pritajio. Iz zemlje drhće treptava jara. Na ljudima puna ratna sprema, i sa njih kaplju graške znoja. Mnoge od njih žulje cokule, te naramkuju...
Obukao sam se i ja ali nisam mogao izdržati sa uvijenom glavom od vrućine. Lice i kosa bili su vlažni od znoja kao da sam glavu zavukao u vodu. Tek pred zoru smirio sam se. Ali malo sam spavao.
Vojnici su u šlemovima, na leđima nose rančeve, a na nogama žute cipele. Sa njihovih lica kaplju graške znoja. Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže!
Skinuli su mi obloge, i pokrili me. Svest mi se povraća i neko vedro raspoloženje... Graške znoja lipte sa moga tela. Vojnik me briše... Kroz prorez na zemunici vidim svetlost dana i čujem žagor ljudi...
Teški ranjenici i malarični bolesnici ležali su jedan do drugoga. Miris kamfora i lizola, sa dahom ljudi i zadahom znoja malaričnih bolesnika ispunjavali su i onako mučnu atmosferu četvrtoga paviljona.
Petrović, Rastko - PESME
I iz zadaha posteljnog znoja i nikotina, Ispe se kao rođaj po katarci, Zatim se spusti do najmračnijih dubina: Mi saznasmo za iznakaženost mu lica..
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Koliko se onde muška i ženska fela skačući lome, krše, more se i znoje gologlavi, te i dolame svoje od velikoga im znoja svlače. A krošto to, i za koju li im hvajdu podnose i trpe?
A jedni s konja, s kola, s drveta vratove polome. A jedni u vodi se podave i mrazom, vatrom, dimom i od golema znoja, ili se hitro zatrče, — te izdišu.
Jer i znoja ima o tomu; ne od sunca, ama od kmetskih tu poštenih mnogih i razumnih obraza! Al' baš za znojenje se stidljivo toliko i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja, jednako gledaše za njom.