Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Opet kosmata mesta na telu znojavo telo grizu. Opet smrt sa mnom u mom odelu pod istom kulom na visu! Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
na okupu, mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prašnjavo i znojavo, ulice puste, a svet kunja iza spuštenih roletni, dobro je, ipak je dobro što sam ovde!
Radičević, Branko - PESME
“ Gorom ladni vetri pire, Pa znojavo lade čelo, Iz kamena voda vire, Ladna voda krepi telo, A kad legnem, guste grane Od sunčane jare brane.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni. Onako natovareni, gegaju, grešnici, pognute glave, brišući rukavom znojavo lice. A koliko večeras još... Ovaj nam je drum poznat. Prošloga puta na onoj raskrsnici imali smo zastanak.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učitelj baci struku na stolicu, posadi se na nju umorno i stade brisati znojavo lice. Svi opet posedaše i nastade kratko ćutanje.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Srce mi jako zakuca od uzbuđenja; skinem kapu, i vetar baš od gora te zemlje pirnu i rashladi mi znojavo čelo. Podigoh oči nebu, klekoh na kolena, i kroz suze uzviknem: „Bože veliki!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I Petronije Svilar, nesposoban da poveže misli i da njima upravlja po svojoj volji, pritisnu lepljivim prstima vrelo i znojavo čelo i slepoočnice da bi se još štogod setio i da bi, koliko-toliko, umirio burnu i mutnu uzbunu utisaka što su bez
Krakov, Stanislav - KRILA
— To je dobro. Što se više gine, to je bolje. Brže stvari idu... Iza šatora se pojavilo znojavo lice pukovskoga ordonansa. — Pošta. Svi su poskakali. Iz torbice se pojavile novine i akta.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
čuvala, Kraveći zimi smrzle udove; A kad je, opet, žarka pripeka, Iz planina je vetrić vodila Da mi rashladi čelo znojavo!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Vlajko uzdahnu. Onda izvadi maramicu da obriše znojavo čelo. Pomeri lagano nogu mršteći se i nastavi: — Slušao sam podsmešljive napomene mnogih starešina, kako „rat nije
Stanković, Borisav - TAŠANA
«... A kako je gore »u medžlis« — usred varoši? — Ne smemo ni da privirimo tamo. MLADEN (seda na minderluk i tare znojavo čelo): Osvetiću ja sve to krvlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici. Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice. Konji brekću i sa njih se puši para. Sa planine duva oštar i hladan vetar.