Jakšić, Đura - PROZA
— Metite ga do posle podne u hapsu! A ti, Lazo, otidi do moje kuće, podaj konju zobi i spremi ga, posle podne ćemo sa ovim nesrećnikom pred g.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kuvaju mu čajeve, privijaju rakijave i zejtinjave obloge, iznose pogaču, kruške iz vodnjike, lubenicu iz sanduka zobi, iz podruma donose rakiju, s tavana skidaju buđave šunke, sireve pune crva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tih dana, na denuncijaciju Horvatovu, protiv đenerala Ševiča vodila se neka istraga, oko neke krađe zobi i sena, i nekih drugih računa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noć je bila provela sa rođenim deverom, ali to ne mrdnu ni jedno zrno zobi na tavanu, iznad njinih glava. Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje mirno
iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži i zobi, sa tavanice.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zemlja je takva, ona traži da je čovekove ruke gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je stogovima sena i slame zimi utopli
Sve jarice i ozimice, svaki struk ječma i zobi što zemlji kroz busenje probi; sve ražano zlatno zrnje, sve pšenice belice koje sebarska oveju gumna i vetrenjače
Milićević, Vuk - Bespuće
kamenje što se kreće; da otisne oko niz polja, puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se zeleni, rijetkih, malih crvenkastih kukuruza, gustih, sirovo zelenih konopalja, i šarenih bara i košanica.
puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
uz žamor raži, selo se ceri lajući laži. Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi. KAČARA, MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen
Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz crne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ČIČA SIMINE OCENE: Konjev zadatak ne sudim strogo, vedriji samo biti je mogȏ, ocena: zobi dati mu mnogo. Za svinju dajem ovo mnjenije: glupo je njeno sočinjenije, zato je čeka umlaćenije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vozari su utrošili i poslednju rezervu zobi, a za ljude nije bilo ničega. Već je treći dan kako ne primaju hranu, a šljivara u blizini nigde ne beše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Magarac u Nojevoj barci) 326 — Koji konji ne jedu ni zobi ni sena? (Drveni) 327 — Koji krivac seče noge svima pravima? (Srp) 328 — Koji pet’o nema kreste?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— ču se Lujo ispod haljinice. Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj njeg'. Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san.
— veli veselo Lujo, pa baci pred baka nekoliko snopova zobi. Jablan pojede. Krenuše kneževoj kući. Vrane prolijeću iz okolnih šumaraka i padaju na kukuruze, koji su se istom
— tepa mu, i čuje se kako ga miluje i lagano udara po sapima. — Sad će tebi tvoj proto dati soli, pa dati zobi, pa te onda lijepo napojiti i istimariti. Voli tebe tvoj proto, magajcino jedna stara! A zeljova!
nije dosada popio toliko rakije da bi se na njoj, kad bi se puštila kroz badanj, moglo samleti dvadeset ulčeka sirove zobi! — Ti, majstore, uvijek pregoniš! — ljutnu se Mićan. — Dvadeset ulčeka sirove zobi! Ne griješi, bolan, duše!
— Ti, majstore, uvijek pregoniš! — ljutnu se Mićan. — Dvadeset ulčeka sirove zobi! Ne griješi, bolan, duše! — Ne gudi ni ti, Glišo, baš tako debelo! — ču se onaj iza kace i opet zijevnu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ili: uzme parče voštane sveće, malo soli, ječma ili zobi, pa ode kakvoj mladoj vrbi i tri puta je obiđe govoreći: »Dadoh konju zob, volu so, i venčah groznicu za vrbicu«.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zaboga, pa mi smo od kralja tražili pomoć: stotinu vreća ječma, pedeset vreća zobi, isto toliko vreća pšenice, trideset čabrova svinjske masti ili loja i stotinu čabrova beloga mrsa. Ništa više.
Ja sam zaćutao, nisam hteo više da se mešam, ali mi je ostalo i dalje besmisleno sve to praznoslovlje povodom ječma i zobi. Pismo je odneo Živorad Jakovljević, vižljav i žustar čovek. Vratio se posle pet nedelja sa kraljevim odgovorom.
mudrac Dimitrije i iscelitelj i čudak Dorotej, stranstvuju sada u nekim dalekim i toplim krajevima, ganjaju kurvice po zobi, zoblju zrno po zrno grožđa što se kotrlja između golih golemih sisetina, điskaju po baricama koje je za sobom ostavio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
je treći dan kako ljudi nisu primili hleb, svoju jedinu hranu, a peti dan kako se za konje nije primio nijedan kilogram zobi — računa potporučnik Živadin. Konji se hrane slamom i nekim buđavim senom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ture do nevjeste do’di da mu reče konja da ostavi, pa mu ona besjedila mlada: „Ostavi mi konja debeloga, daj mu dosta zobi i sijena; siguraj mi gospodsku večeru, siguraj mi što u dvoru nemaš: debeloga ispod Skadra mesa, a pogače iz polja