Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A mogao bi postati i patrijarh, kad bi razlikovao guske od anđela! On je celog života nosio glavu praznu a zobnicu punu! A ništa od toga nije nam smetalo da mu pod noge položimo globus, u ruku skiptar, a na glavu krunu! 3.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda se nas dva u̓vatimo za ruke, poljubimo se i pobratimo. Međutim doneše mi jednu zobnicu fišeka i 300 taneta. Major kaže: „Hajdete sada”. — Ja mu kažem: „A kuda ćemo proći?” — On kaže: „Kuda ste i došli”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Popa reče: — Ivane, da nam se zakuneš da ćeš česno i pošteno vršiti kmetovsku dužnost. Pa smače s ramena zobnicu, u kojoj mu behu knjige i krst, skide kapu, metnu epitrahilj na vrat. Svi poskidaše kape.
Sprema se kićena čutura, podnizana niskama talira i cvancika, i jedan ukućanin uzima, meće u zobnicu pa je nosi od uzovnika do uzovnika!... Pozvan je kršteni kum, a starojkom posta Jova Jurišić.
— reče popa ozbiljno. — Tako je, oče! — Jovo, izidi jedan časak! — reče popa. Jova izide u kuću, a popa skide zobnicu s ramena, izvadi svoje knjige i „čestice”, koje behu odvojene u jednom ubrusu. Poiska malo vina i doneše mu.
— Sad... kao da sam se rodio! — reče on, vedar i veseo. Popa ostavi svoje knjige u zobnicu. — Jova može ući? — upita Aleksa. Mesto odgovora, popa pozva Jovu u sobu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a konje treba ’raniti, pa onda i’ dobro možeš terati. Šta je desetica! Ode, što kažu, sva u konjsku zobnicu; »deseticu u zobnicu!« — Ama mnogo je, mnogo! — Pa spram kese, gospodin-popo, i spram čina.
Šta je desetica! Ode, što kažu, sva u konjsku zobnicu; »deseticu u zobnicu!« — Ama mnogo je, mnogo! — Pa spram kese, gospodin-popo, i spram čina.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ovome se nisam nadao! Ovo će daleko da se čuje! Ovoje preko jego! I da znaš! Vidiš li ovu zobnicu? Dobro je pogledaj! Ako u nju ne strpam tvoju glavu, tako ja iz nje zobao!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A kako ti to činiš? Ja: gospodi pomiluj, gospodi pomiluj, pa u torbicu: A ti? A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Moj Vasilije za zemlju nije žalio glavu. Na desnoj sisi imao je ranu dužu od sudlanice. To je bio muž. Zobnicu si mogao da obesiš o čukalj na njegovom laktu. A vi ste svi slabotinja, gladnice i tvorovi što tuđe glođete.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Miloš Vojinović, te prikova bijelo Latinče, prikova ga za leđanska vrata, pak mu rusu odsiječe glavu, kulašu je baci u zobnicu; pa uvati njegova dorata, odvede ga caru čestitome: „Eto, care, zatočnika glave!
ga sedla izbacio; pak poteže koplje ubojito, pribode ga u zelenu travu, pak mu sve tri odsiječe glave, kulašu ih baci u zobnicu. Tad učini juriš u katane sa svojijeh tri stotine druga: odsjekoše tri stotine glava, pa odoše drumom za svatovi.
“ Pa on Musi odsiječe glavu i baci je Šarcu u zobnicu, odnese je bijelu Stambolu. Kad je baci pred cara čestitog, car je od strâ na noge skočio; veli njemu Kraljeviću
ga je općerao Vuče, pa ga stiže gradu na kapiji, te mu junak odsiječe glavu, pa uvati debela đogata, i turi mu u zobnicu glavu, ode pravo stojnu Biogradu.
Miloš pade, a Maksim dopade; koliko mu krvce žedan bješe, manu sabljom, ods̓ječe mu glavu, pak je vrancu baci u zobnicu, a đevojku ote u đevera, pak pobježe na muštuluk majci. Mili bože, na svem tebe fala!