Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima. Ni u jednoj drugoj zoni nisu ljudi tako bliski prirodi i srasli s prirodom kao ovde.
Imaju osećanja za lepe panorame pojedinih vrhova i zato je za takve vrhove u dinarskoj planinskoj zoni često ime Pogled.
Varijeteti dinarskog tipa. — U prostranoj dinarskoj zoni se razlikuju dva psihička varijeteta, severni i južni, i prvi se uglavnom poklapa sa šumskim i zelenim pojasom
Naprotiv, raška plemena, naseljena u zelenoj dinarskoj zoni, prostranijoj oblasti sa raznovrsnijim sredstvima za život mogli su znatno više povećavati broj svoga stanovništva.
To su bile u karsnoj Crnoj Gori: zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe planine koje stočari lakše prelaze nego doline
čaroice (maškare o pokladama), o kojima se ništa ne zna u zelenoj dinarskoj zoni. Poneki put se može u Zagori čuti i koja talijanska reč.
I turska vlast i turski uticaji se nisu mogli održati u ovoj zoni vekovnih i ogorčenih borbi. Cela je Zagora od Rijeke do Boke Kotorske, počevši od kraja HV veka postala zonom uskoka
Jovan Bigorski nema selâ u dolini Radike ona je sasvim pusta. Sela su na površima, u šumskoj zoni; neka su na granici šumske i suvatske zone. Sva su zbijena, neka su podeljena na „mahale“.
Mnoga su stara sela potopljena u pribrežnoj plitkoj jezerskoj zoni. Ali znaju kad jezero splašnjava i stari su ljudi uhvatili pravilnost ovoga kretanja, te znaju kad će njive biti na suvu i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin. Da vidiš sad kad zavapi: „Gospodine potporučniče, u zoni sam pešačke vatre, ne mogu da osmatram“ — potporučnik Radojko pljesnu rukama i protrlja dlanove, a iz grudi mu se
— i on me prijateljski potapša po ramenu. — A, zbilja, imali smo jednoga koji je odmah izvestio kako je u zoni pešačke vatre, i da ne može da osmatra. — Ja ne znam... ali počinem da verujem u sudbinu...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ona od ostrva, što se nalaze u zoni uticaja Golfske struje, imaju blagu klimu koja traje preko cele godine, samo što zimi ima mnogo vlage u vazduhu.
U prvoj zoni, čiji je centar samo plodište u blizini Sargaskog Mora, nailazi se samo na larve do 15 milimetara veličine.
U drugoj zoni one dostižu 25 milimetara, u trećoj 45, a u četvrtoj i poslednjoj, u blizini evropskih i afričkih obala, 75 milimetara.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Retko bi kad potrčali. Da li je vatra turska bila bez dejstva ili su starešine zaboravile, kako se vrši nastupanje u zoni jake puščane vatre, ja ne znam. Ali sam se divio ovoj pešadiji drugog poziva...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je bilo moguće samo u kišnoj zoni ekvatora ili umerenih krajeva. Položaj Zemljinih polova bio je onda očevidno različit od sadašnjeg.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa i vi, poštovani čitatelji, bez razlike pola i starosti, zvanja i zanimanja, izvesno da znate tu pesmu o lepoj Zoni. Ali ima što ne znate, a što ćete tek iz ove pripovetke saznati, a to što ne znate, to je to: na koga se odnosila ta
Manu i Kalinu gledaju; svi ih gledaju zadovoljno s prijateljskim osmehom na licu, kao kad se nešto milo, svoje gleda... Zoni nepravo. Samo ona ne gleda na tu stranu; počela je da zeva... Krivo joj...
I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane. I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila.
A Mane i Kalina su komšije!... To joj pade na pamet, i ona pogleda Kalinu kako je srećna i blažena! I Zoni postade nešto teško i dosadno.
Čak je tetka Taska šanula Zoni na uho jednu strašnu stvar koju je dugo krila i čuvala i kao poslednji metak izbacila, a to je: da isti Mane ima brata
Eto, toga i takvoga Manulaća hvalila je Zoni tetka Taska, a Mana kudila. Ali to sve nije još ništa pomoglo kod Zone.
Ali to sve nije još ništa pomoglo kod Zone. jer, slušajući tetku, Zoni je Mane zbog takvog njegovog života samo izgledao interesantniji, a zbog staleža njegovog samo miliji i simpatičniji!...
Zapevala on pesmu koju je već toliko puta pevala Zoni kad god bi ovu ophrvali slatki osećaji i tužne misli i ona pala u melanholiju. — Ela, Vaske, zapoj!...
Nek’ znaje i zapanti, kuče, što je čorbadžijska kuća... — Ovoj da zapantiš! — grmnu hadži Zamfir odlučno Zoni. — Sal jošte jedanput da čujem inku lošotiju za teb’, — iz kuću te ne puštam... Tuj ću te zakopam.
Mislio je o Zoni i o večerašnjem sastanku i razgovoru, o Manulaću, o proševini, o svadbi njihovoj i o životu njihovom posle svadbe, pa se
“, posle postaje ozbiljnije, pa tek silno zatrepće očima, a suze mu silno grunuše. Silno se priljubilo Zoni, obgrlilo joj kolena, plače, bacaka se, grdi Manulaća, bije Sotiraća devera nogom i dere se — viče majku Kostadinku!
ispod strehe, kandilo dogorevalo, a on još sedi i razmišlja o strašnoj sinoćnoj javi i još strašnijem snu noćašnjem, i o Zoni, koja sada mirno i bezbrižno spava, jer je legla mirne savesti, iako ga je sinoć onako ljuto i nemilosrdno uvredila...