Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Priča o smelim čuvarima Zokijevog stana Imamo mi nekog frenda, zove se Zoran, ali ga zovemo Zoki. E, pa taj Zoki, jedan užasno rasejan tip, pročita u novinama da lopovi leti obijaju stančuge i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Jednom je Zoran Mišić sažeto i odsečno opisao ovu pojavu: „U jeziku je udes naše poezije. Ko to nije shvatio, presudio je samom sebi.
] probuđena na košare skočila moja želja, čeka; roguši se, nigde nema nikoga. („Pustolov u kavezu“) Izgleda da je Zoran Mišić mislio i na ove pesnikove postupke kad je tvrdio da ne ume „da razgraniči konkretno od apstraktnog, sliku od
Ako bi sada u ovako određene „izuzetne kritičare“ trebalo uvrstiti nekoga od srpskih posleratnih kritičara, onda bi Zoran Mišić bez dvoumljenja i pre svih morao da bude uvršten.
U pomeranju i izmeni toga sistema ili jezika aktivno i presudno je uticao i Zoran Mišić, pa njegova uloga i značaj neće biti potpuno i pravilno ocenjeni sve dok se ta činjenica ne sagleda u celini i sa
u poznatim polemikama, čija se misao gotovo do kraja iscrpljivala na ravni kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred polemičke jarosti svesno i uporno obrazlagao zbog čega neminovno, nužno mora doći do izmene jezika
Pozicija koju je tada zauzeo Zoran Mišić ticala se svih tih slojeva, to jest: ona je bila zauzeta s obzirom na odnos u kome su se svi oni u jednome
Već 1955. godine Zoran Mišić je ovim reskim rečima odbio dnevnu polemiku: „Pozivima da se stupi u arenu i sudeluje u borbi petlova koju zovu
Takve grozničave a iznutra prosvetljene rečenice znao je, u najboljim svojim trenucima, da ispiše Rastko Petrović. Zoran Mišić je takve Rastkove trenutke uzimao kao izuzetne stvaralačke uzlete u međuratnoj našoj poeziji.
pesme pomno i smišljeno sačinjene i da je u njihovu gradnju tako reći uključena znatna umna i razumska energija; tako je Zoran Mišić već u svome prikazu tvrdio da se ove pesme mogu čak i formalnologički „odgonetnuti“, a ceo niz kasnijih tumača
Polazeći, naravno, od one poetske tradicije koju je Zoran Mišić prvi put kod nas tako razložno poricao u ime moderne poezije.
pri tome treba postaviti i jedno bezazleno pitanje: koje naše poezije i jezika, kojeg njihovoga vida, koje tradicije? Zoran Mišić je bio prvi i može biti jedini naš poratni kritičar koji je umeo na pravi način da postavi takvo pitanje.
istovremeno tanano znao da analizira Stanislav Vinaver, a nakon drugoga rata u mnogo čemu na saobrazan način produžava Zoran Mišić.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Oštar kritičar starih shvatanja i tumač nove poezije je Zoran Mišić (1921-1976). Njegove kritike, polemike, eseji Reč i vreme (1953), zatim Reč i vreme I-II (1963), pokazuju da nisu
Šantić, Aleksa - PESME
Trudi su ga časni stvorili u čelik — O, kako je zoran! O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje