Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sena, moj vranac ne može da spava Čuvaj se vranče da te ona ne pogleda Došla je, s belim šeširom, kroz granje, U zori gde se puši, pun magle, crni stog Pljuskali je talasi klasja, u mračnom nebu iza nje Sevnula munja granata kao jelenov
I kad se unuk, kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom vode nagne, i pljusne lice, i raširi se vid ispod zvezdanih
MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ustadoše i stariji i gosti, a Mara im priđe s vodom i ubrusom, te stade polivati. — Ako je po zori suditi, dan će biti neobično lep! — reče Aleksa. I zaista!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
đenerala koji su se pojavljivali i vraćali u pozadinu, ni za imena varoši što su se ukazivale pred njima, svetle, u zori, ili zapaljene, posle bitke. Kao što nije osećao Prusku, u zaleđu, tako nije znao ni gde je Lorena, pred njim.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
novo izdanje; 1902. i 1903. Srpska književna zadruga izdala je Pričanja Vuka Dojčevića, štampana ranije u Srpskoj zori za 1877. Sve te njegove pripovetke bile su jedna originalna novina u srpskoj književnosti.
Počeo je pevati po đačkim družinama, u segedinskoj Slozi, požunskoj Slobodi i bečkoj Zori; zatim se javio u časopisima, Danici, Matici i Mladoj Srbadiji.
godine. KNjIŽEVNI RAD. — Prvi njegov, đački rad, jedan prevod sa nemačkog, izašao je u kratkovečnom đačkom listu Zori.
Tada se kraće javlja sa pripovetkom. 1879. izišla je u Srpskoj zori njegova pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje, kojom je odmah privukao opštu pažnju na sebe.
Sem toga napisao je izvestan broj književnih članaka i prikaza u političkom listu Redu (1894) i Zori (1899—1901). Sa engleskog je preveo na srpski Vekfildskog sveštenika od Olivera Goldsmita (Beograd, 1898).
Radičević, Branko - PESME
Ao braco, amo u to doba Dođi, vidi, čuj, pa ajd' u groba. Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo, Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju, Jošte
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome,
Vedro lice i slobodno oko, Prava kičma, glava na visoko, I još oni divni razgovori: „Eto sviće, eto zora zori!“ Tu vas, tu vas stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne
Zora zori, ni sam ne znam koja, Al' je krasna, pa bila ma koja, Gorom jezde dva konjika mlada, Jedno Gojko, a drugo je Rada.
Te pogleda nebu ka istoku, Gleda bolje, ne veruje oku: Crvēn pred njim, kâ da nebo gori: „Šta je ono — zar već zora zori?“ Još oslušnu — da li štogod čuje? Je l' to topot što se približuje? Bogme konjik — Bog mu u pomoći!
“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne hoće,
Zora zori, ta zora bijela, Bi bijela pa se zarumeni, E ugleda iznenada drago, Ono, brate, sunce ogrijano, Pa se zavi u kopre
čuju jalakanje, Pogleduju nebu ka istoku, Pogleduju onoj gori čarnoj: „Bliže, goro, noći ne upuštaj, Ne daj maha zori ni vidjelu!“ Tako zbore, unapredak hite — Al' što puške ovo umukoše, Što li puške, što li jalakanje?
Goniš tamu, goniš nojcu, Ideš li joj u pomoćcu? Da li njojzi sunce nosiš, Oli ćeš je da pokosiš? Zora zori sjajna lica, Ma ne gla je nesretnica.
Doba veće? zar već zori? Spazi sveću e još gori. Onda glenu ukraj sebe: „Koga vidim, tebe — tebe“ — Pa s' uzdrkta i ukoči, Onda bolje upr'
Zora zori, o gleni i, E spavaju sanak tii, Pa kakvi su da su bili, Junački se jesu bili, Svi su, nema nijednoga Da izdao
Spava junak, vatra kraj njeg' tinja, Čuvaj, Bože, divna mi Srbinja! Jedva zori, al' on već na nogu, Pa se moli golemome Bogu; Šaru laća, baca je o ramo, Gorom šeće i tamo i amo; Šeće junak,
Kostić, Laza - PESME
sklopove nose, ko čele s cveta: Talije blage hvalisav sine, što mu pod rukom i kamen zbori, što šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema, pusta, ćute i — slute!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
PONOĆNI OSVIT „PUTAŠASTVIJA“ 112 GAVRIL SGEFANOVIĆ VENCLOVIĆ: POLIJELEJ, VINjETA 115 HRISTOFOR RAČANIN: SLOVO U ZORI BEOČINSKOJ 116 STEFAN RAČANIN: U SLOVNU SLAVU 117 BRUJEVI 118 ROЅA CANІNA 119 LjUBOVIĐA 124 RUŽA
Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej. HRISTOFOR RAČANIN: SLOVO U ZORI BEOČINSKOJ Tek listak žut sam među inocima. Sa smežur-šaka splet mi vena zrači.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nije zora, već je mesec; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Krave riču oko
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na grudi. Jer svemu na svetu beše utehe. Svim mislima, za sve junake, i grehe.
Već prvi put mi ljubav beše samo bol. Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada breg, i grane što pokraj jecahu kao moja duša.
Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala, ko kad bi leptir šuško: Reci, zbogom, zori. Ja bih počast šinuo i tiho rekao: Tužno je biti muško. JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI Ceo nam je dan dug, i dosadan.
Znam da mi u kosu, po zori rumenotamnoj, tuđa, umorna, ruka, bledi sumrak prosu. A da veselosti mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne,
Providno u zori, svetlo i žuto, kao okno pred bezmernom čistotom pustinja nadzemaljskih, što su kao i voda. Vetrovito i talasasto nebo
Pod njima se stoji, kao drvo na brdu, pun nevidljivog i nečujnog, nasmešeno od bola i slasti, što se menjaju i mešaju u zori i sumraku. Nebo slavonsko. Spušteno pod brda, u žita i šumarke, sa toplotom luga i plavetnilom šljivika.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče...
— Jedna crvena ptica polagano kroz grane leti, Možda je to sunce koje korača ka zori. Pred zoru, u savani, u seocetu Zlatnom Rogu, Ispod zelenih krošnji, ko ispod širokih krila, Pleme Rogogu od igre
Rakić, Milan - PESME
Gospod reče: ''Evo, Ja ti sada dajem silu i moć, stvori Svet novi i bolji o kome si pev̓o, I otvori širom vrata novoj zori. Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom.
Pandurović, Sima - PESME
U toj borbi što se komeša i menja, uz krvave zublje što nas zori vode, Podeliću sudbu svoga pokolenja, Prokrčiti puta pobedi Slobode; Il’ s otrovnom mržnjom, kraj slomljena mača,
HRAST Zori Sto godina je stari hrast već sâm Sred jednolike i sive ravnice... Davno, dok sam dete bio, ja ga znam.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Po Zori, od dece je saznao sobaričino ime, slao im ratluka i šećerlema, koje bi ona kupovala, a on je verovao da mu svaki put
nekoliko rezova što liče na osmeh, na pobedu, kao da je nosi u sobu da se s njom ljubi Tri srasle noći, da u četvrtoj zori kroz prozor pobaca njene suknje i lanenu košulju i istera je golu napolje, i kroz prozor gleda kako se hitro oblači,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
propada u sunovrat i Vasa, dečak u košulji slepljenoj od rose, car zmajeva, sav od nedohvatne seki, lebdi pre ma zori.
godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi, sav zbunjen, da on i jeste car zmajeva, tek sad, iako već i prosed i nagluv, samo što će se njegove
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ao, braco, amo u to doba, Dođi, vidi, čuj, pa hajd' u groba! Zora zori, sve poustajalo, Pa s' uz brdo veselo nagnalo; Svirac svira, puške popucuju, Mome poju, momci podvikuju Jošte malo -
Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U suncu, noći, u šuštanju grana, U nebu, zori, mirisu i cveću, U onom nizu prirodinih tkanja, Što trepte etrom, što se stalno kreću Putem promena — ostaće da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I klice naslućene seksualnosti pomoliše se u prvoj proletnoj zori. Jednom, kod čitanja te knjige koja mu beše postala veran drug, zateče ga nastojnik.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zatureni ostaci starodrevnog mita o zori nevesti i suncu ženiku, o fatalnom gubljenju devičanstva, sabiru se u gotovo istu celinu koju je vaspostavio Momčilo
Miljković, Branko - PESME
od izgubljenih reči gori Dan posle vremena kojeg se svi boje, Noć niz Bojanu otiče u tvoje Srce prodano nesigurnoj zori.
Otvori Kamen što prećuta zvezde svojoj tami. Otvori put ptici, čoveku i zori. POHVALE (1955) POHVALA BILjU I Došle su iz jednog sažetog dana nepoznate i poznate Snebivljive u našoj upotrebi
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Večnoj zori, večnom maju, Večnoj radosti. Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem. ZORA Nej, na belom konju zori mi zora i devojka. Stani ne mini, orosi ovu žal. S golubicom bi da zaguče.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi.
Duh će ovaj glasnik biti za narode na Balkanu, Da ne klonu u nadeždi beloj zori, jasnom danu. Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da sačeka novo doba, opšta ljubav koje stvara.
Noć se klonila zori, S istoka jutarnja zvezda kô iskra ognjena gori, I petô zapeva jasno. Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô
I dan, kô mladi ženik kog s pesmom sprovode druzi, Stupaše nevesti zori po zračnoj nebesnoj duzi. 3. Izmučen ljubavnom sumnjom i kmet se, najposle, diže, Obiđe sudnicu svoju i rano u krčmu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dan je svanuo na Naksosu. Sunčevi zraci zapalili su vrhove Parosa, a u jutarnjoj zori rumeni se Melos. Afrodito sa Melosa! U tebi pozdravljam simbol čovekova genija i ženine lepote.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće! Haj, urani pa ustani, Sve već čeka – na tebeka!
Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!... Na voćke nam pao cvet, Miris mu poleće, Bog je dobar,
Na voćke nam pao cvet, Miris mu poleće, Bog je dobar, mraz nam klet Nauditi neće. Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...
Podrumu će sok da da Brdo, vinogradi; a žitarice punit zna Svaki, koji radi! Blagoslov je u zori, Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...
Košnice će punit' med U željenoj slasti: Medljaćemo svaki jed, Da nam ne poraste! Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...
A selo je krasan drug Svakome težaku, K'o tičici zelen lug Na sunčanom zraku … Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tek je vidim, ne znam o-što zašto, hoda po kući kao i obično ali u oku fenjer... Možda u njoj sevdah polako zori... sad je još dete, ali daće Bog, zapevaće jedared, doneće nam proleće u kuću, kad odraste...
Petrović, Rastko - PESME
Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori, Kao da njima opojna mladost tek prođe Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori!
Šantić, Aleksa - PESME
Sad polegoše i 'šenice jâre Pokrivaju ih vrsi uzdrhtani I, rosni, lako u zori se žare. I kosci kose, i dok vjetar rani Povija klasje, sa žilava vrata Mrse se, viju perčini im vrani.
45 U svetloj letnjoj zori Po bašti usamljen grem; Cvet svaki šapće i zbori. No ja koračam nem. Cvet svaki šapće po leji I bolno šalje mi