Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegov pesnički rad je i obilan i raznostran. Zorica (Budim, 1827) sadrži nekoliko alegorijskih i lirskih pesama. Njegove lirske pesme bez veće vrednosti izdala je Srpska
Radičević, Branko - PESME
“ To rekoše, izdanuše, Na zemljicu te nanuše Kô dva bora usred gore Kad sekire nji obore. Zorica je zabelila, Dvoje dragi na nosila, A sunašca vidi zraka De i ladna prima raka, Devojka je na nosila Tako lepa
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu
stade velja dreka, Kao žaba na slavuje kreka, — Žabe lude deru se i trude Da slavuji zore ne probude, Slavlji poju, zorica se beli, Danak jasni od nojce se deli, Sunce sjaje, ritine se puše, A po glibu žabetine guše.
Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je od najlepšeg danka.
“ Jao Hajka, al' te sreća vara. Nojca beži, a zorica zori, Stižu glasi gori iza gori. I zacelo veće Turci znadu, E će đaur udarit im gradu, Pa nijednom ostat se ne
Još su vaši zlotvori daleko, Još je tamno, još će s' valjda moći, Bjež'te, bjež'te, Bog vam u pomoći! I zorica zabijelje divno, Pa se maša u zlaćana njedra, Otud vadi ono sunce jarko, Pruži njega više gore čarne, Pokaza ga
Tu na bregu tije reke, Sred travice ove meke, Padaj, telo, pa s' odmori, Dok zorica ne zazori.“ Tako putnik trudan reče, Al' kako je pusto veče, Kako l' cveće lepo miri, Kako l' vetrić tio piri,
— Ali, jao, već je kasno. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — I zorica nebo kiti, A naš putnik dalje iti, Veseo je, pevat stade, Što učini, i ne znade: Ne zna da je momu, jao, Sinoć u
“ Tvoje lice, kao posle noći, Kadano se zorica zažari, Ko bi rekô da će s' u nemoći U bledilo skoro da pokvari! Ko bi rekô oko tvoje sjajno Da je sjanje ognja
Oh oči, usta, grudi bele, Što ću bez vas jadan? Još ne idi, još je rano, Još zorica spava, Jošte sunce ogrejano Kraj zorice čmava, Jošte rosa, još ne pada, Ao moji jada!
venac uzmu, Što bi venac bez ljupkoga cveća, Što bi cveće bez te rose sjajne, Što bi rosa bez zorice bele, Što l' zorica bez brata sunašca, Što bi sunce da mu neba nema, — Što ćeš, pesmo, što ćeš, srce moje, Daleko je vedro nebo tvoje.
Ta danas će, danas Drago moje doći, Brže, dragi, brže, Dane mi u noći!“ I zorica sinu, I sunašce granu, Ona uze sude, Ode niz poljanu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ta deset kćeri da sam rodila, A svaka da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu razgreju, A blagom miru duše njihove Davno umrli da se raduju —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Junak ne trpi podlu ljagu. Odlazi. Ždral nam ga verni čeka. Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu se gase... 1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Drugi imaju veze sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje
58 MARGITA DJEVOJKA I RAJKO VOJVODA Još zorica ne zabijelila, ni danica lica pomolila, a od dana ni pomena nema, pošetala Margita đevojka u Srijemu po Slanom
Bog sam znade je li tako bilo, a mi, braćo, da se veselimo! 65 SENjANIN TADIJA Još zorica ne zabijeljela, ni Danica lica pomolila, od Senja se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri