Jakšić, Đura - PROZA
— Jest, tako je to! Spremi lepo pogaču, ipeci jedio ćure, i to još večeras, pa ćemo lepo još zorom u Jagodinu. I starac ljubljaše njenu zbunjenu glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Visimo tako obešeni do mraka, vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi, svi nas tuku i psuju; ali ako. Sutradan zorom dovuku granja i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, konjički kapetan RUBA (roba), preobuka, haljine RUŠPIJA, mletački dukat SABA(H), tur., zora; SABAJLE, zorom SAJTLjIK, SATLjIK, četvrtina stare oke, litra SA(HA)NČIĆ, mali SAHAN, bakarni tanjir SA(H)IJA, musl.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ti ćeš se, Ilija, uvratiti kod birova, pa mu reci neka zakaže po selu da ljudi udare roge na stoku... Sutradan zorom već poče birov vikati po selu: — Čujte, ljudi, zapovest od kmeta: udarite roge na stoku da ne čini štete!
Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i čini se takođe nevešt. Kad večeraše, Milun promrmlja: — Sutra zorom, Sretene, otići ćeš da načiniš Marinku lotre. Gledaj do mraka da bude gotovo.
— Oj! — Odi, odi da ti dam. Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ? — Nemaj brige, ćato, i pre zore...
Živan se samo okrete, pogleda ga i nešto promrmlja... Purko uze vranca Živanovog i ode polako u Zarožje. Zorom sutradan iskupiše se gotovo svi Zarožani pod onaj orah pred Purkovom kućom.
Ide u školu. Veliki je đak. Dušanka navršila trinaestu. Ona uveliko odmenjuje majku u kućevnim poslovima. Ako Miona zorom podrani na njivu da užanje koji snop više, ili ode na livadu da poplasti ono što je Jelenko juče pokosio — neće u podne,
Oru njive, popevajući i nadajući se dobroj godini. Tek u podne stiže Miona iz čaršije. Išla je tamo zorom da obiđe Senadina. Ona je održala svoju reč.
Vidim nema konja za vajatom. Popnem se polako na čardak, provirim... Nema ni popa ni onog drugog. Jamačno su otišli zorom. — Što mu drago — reče Boško i nasmehu se. Međutim su pop Mića i njegov Vuja već jezdili žabarskim drumom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajde lezi... Lazar se spusti na postelju, ali nije hteo pustiti ruke očeve. Osvanu dan. Ivan se još zorom diže Kruški. Kod njega zateče Marinka gde mu nešto priča. Ivan nazva boga. — Bog ti pomogao! — reče subaša.
Svi ćete pogoreti kao miševi. Ko htedne napolje, puška će ga vratiti u plamen!... Pa sutra zorom potražiću i gnezdo hajdučko!... Sve, ama sve ću ih satrti, a onom psu svojom ću rukom glavu s ramena skinuti!...
Pa šta si radio kod Turaka? — upita ga Vožd. — Hteo sam saznati šta nameravaju. — Pa jesi saznao? — Jesam... Sutra zorom kreće Kulin svu silu na tebe. On će udariti ovuda drumom, jer mu je namera prodreti do Beograda...
Ja sam gledao kako nekoliko ljudi razgone čitav buljuk. — Dakle, sutra? — Sutra zorom... — Kojekude... idi, odmori se... — Ja nisam nikad umoran. — Onda si gladan... Idi se prezalogaji i... kojekude...
Tu je jedna duša i jedno srce. Sve to oseća, sve plače... Tu je sedi starina đedo, tu je seda starica naka. Ranom zorom sve trči ruci njihovoj... Sve se oči upiru k nebu i sve šapće jednu istu molitvu: — Bože! Sačuvaj nas!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ah, jutarnji snovi, vraški, nestašni snovi! Kakve divne i zanošljive, šarene i mile slike izatkivate vi zorom, i varate njima čoveka, slabo to stvorenje!
Baš sam to dobro utubio! Nema tu lepa dana još zadugo, gospodin popo! Nego četrnajst srebra, pa da se sutra zorom krenemo u ime boga. — Ama ti si, Petre, tako zacenio k’o da si ti sam u selu.
— E, al’ kako? — Pa, evo kako sam ja to ištudir’o... Ako se krenete sutra zorom, stići ćete uveče u Temišvar, — i onda nema nikakve nadežde.
A ja taki idem Tocilovu da mu kažem da ne preže zorom, nek nađe kakavgođ izgovor — jer vi, kazaću mu, ne možete pre ručka da se krenete.
— Usput, onako usput — veli pop Ćira — a sutra ćemo dalje. — O, drago ni je, osobito drago, o, o, o! — Sutra rano zorom ćemo dalje, — veli i pop Spira, silazeći i prilazeći domaćinu. — O-o-o!
I kad je govor počeo sustajati, a oči se krpiti, spomenu pop Ćira prvi da bi rad spavati, jer se sutra rânom zorom kreću. Domaćin nije ništa imao protiv toga, i gosti se digoše od stola i odoše na spavanje.
Nakratko, iskupovali su toliko stvari da već skoro nisu imali ni gde da pomeću sve to u kola. I kad su se u petak zorom krenuli i posedali u kola, sedela su oba popa na stražnjem sedištu svom, kao — oprostite mi za taj izraz jer je reč o
— Al’ kad vas molim... — A, hvala, hvala, gospoja-Julo; moram da se žurim! Prodangubiću, a moram zorom da sam kod kuće. — Al’ aj’te... Al’ kad vas lepo molim! — Ne!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nekad je on nosio arač iz tri nahije knezu Aleksandru Karađorđeviću Obično je to bilo u proleće. Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska, mora da daje
Pođe on tako zorom iz Brusnice i cela stara čaršija zna da će se on zorom krenuti za Beograd, te on u veče, u oči polaska, mora da daje pôdnju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Spavajući na mračnim, velikim senkama šuma, na travi, puk se budio zorom kao pijan, prozebao, sa injem na perčinima i brcima, pa je započinjao da urla i da peva otegnuto... ej, ej...
Proleće je bilo granulo svom snagom i toplo leto na pragu. Noćivajući u travi, koja više nije bila mokra, mada je zorom uvek bilo divne, proletne magle nad rascvetanim livadama, puk je sada pešačio bez prekida, ceo dan, ručajući na
Straže noću nisu više bile onako stroge, pa i kad bi zorom poneki izostao, prošao bi sa nekoliko batina. Tek kada i veterane iz turskih ratova počeše seljaci donositi mrtve
Prosedeo davno, u početku tek koliko to žene vole, počeo je sad i kosu da gubi; vlasi mu ostajahu na prstima kad bi zorom, pri umivanju, izvlačio glavu iz vedra.
Matavulj, Simo - USKOK
Dok se oblačio, pitaše se je li mu i to u dužnosti da zorom ide u crkvu. U isti mah prividješe mu se: otac, mati, brat, snaha i pop Felicijan; učini mu se da oni sa užasom
Neka što ostadoh gladan, no mi se zamuti u drobu, ali, srećom, dadoše mi malo vina. Sutradan gladan i ozebao pobjegoh zorom! — Čuješ đavola! — reče Crmničanin.
Radičević, Branko - PESME
Za rujnom zorom izađe oblače, Oblačiti je krasno zatim zače. 53. Ja viđe dragu kao za života Što je ona umiljata bila: Kosa
A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše, što činjaše mlađan, Ne znam vam kazat ni pričati jađan.
Al' kada nojca udri se sa zorom, Dva konja vide gde ježđau gorom, Al' ne, ne tude, već dosta daleko, Dva sata otle, tako bi ja rekô.
„Dalek li si, pute pusti, Ali zorom“... Tako reče, Sunce zađe, prispe veče. XX Ali zorom — oh ta zora Grdno l' će mu zabeliti, Ali zorom — oh ta
„Dalek li si, pute pusti, Ali zorom“... Tako reče, Sunce zađe, prispe veče. XX Ali zorom — oh ta zora Grdno l' će mu zabeliti, Ali zorom — oh ta zora U crno će dan mu sviti.
Tako reče, Sunce zađe, prispe veče. XX Ali zorom — oh ta zora Grdno l' će mu zabeliti, Ali zorom — oh ta zora U crno će dan mu sviti.
Grom se čudi, kad ga u boj vidi: Takog brata ni munja s' ne stidi! Mileta je otišao zorom, Da lov lovi onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na
Mileta je otišao zorom, Da lov lovi kamenom i gorom; Do oruža i srdašca svoga On ne ima druga nijednoga. On se vije klancem i grmenjem,
troje doći, Onaj glave, taj slomljene ruke, Svak mišljaše došli su sa muke; Kako doše, svak viknu junaka: „Eto zorom i amo Turaka, Sve su srpske čete polomili I sve klance amo dovatili!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kao i ostale njezine drugarice, još zorom je polijevala i mela dvorište, češljala se skrivena u sobičku i sjetna pogleda vadila ispod jastuka plavo i crveno
Kad već i ponoć minu, a od dorata ni traga, djed se poče vrpoljiti u svom krevetu i zorom ustade da ga sam traži. Osvitalo je neko goropadno i ljuto jutro s teškom rosom, pa starac krenu bos da ne bi raskvasio
Tu ti se onda nas dvije zagrlimo, poljubimo, zaplačemo, pa u kuću. Čitavu smo noć pripovijedale i plakale, a zorom odemo na groblje, pa se i tu, kod našeg Dane, site naplačemo. — O, bako, bako. — Jest, bogami, dušo.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Baš malo, sedam dana! A kud su darovi, pa pozivnice, pa kad će ljudi stići, ako već zorom glasnike ne pošalješ? Treba odmah da se napravi spisak.
Sutra ću opet ustati kao glupak koji se upinje da se pokaže pametan, ko slabić koji bi da se pokaže jak! Gde zorom nestaju blaga koja nam donosi mrak? Samo noću mogu od sebe da odahnem!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Purpurne krpe lepršave zorom! Pokretne slike, vrtovi na kosi! Kule što rone uspravno u ponor Prevrnut kao kupa! Ushit što si Odevao u reči, kao
više im krv po volji: Odiseju, ovna kolji — u groznici čelo gori, To na moja usta zbori Elpenor u noćnoj mori — Dane, zorom progovori! Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Klopaju slaninu i hleb i smišljaju novu ploču. Zbog toga, Čarli, čim otvorim tranđu ranom zorom, opali me preko uveta neki svež, novovaroški glas.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Slušam i žagor: kao kad pastva hrišćana kreće, zorom, u žetvu. Kud li da pođe ovaj tumarač; s raskršća kog li Mesečev cvet mu tabane praši, skupiv u žarač pucnjavu
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati. Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!
Za ovu priču, vedru i bajnu, svraki sam paru obećo sjajnu, obećah tvrdo, zakleh se brkom, a ranom zorom — pobjegoh trkom. Svraka me i sad po svijetu traži A gdje se krijem — ti joj ne kaži.
Danas pod noćnim brijegom gde bujan život vri, ponekad sretneš, kažu, čudne zvijerčice tri. Vidiš ih zorom ranom, danju, u suton tih: nikog ne love one, nit iko lovi njih . . .
Ah, naše tuge nesakrivene!“ Četvrtog dana poštar Bosanac, javlja mi zorom: Stigao stranac!“ Pogledam brzo. „O Tibetanac!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Rekli su još: ne u rušenju nego u pesmi treba provesti noć, a zorom će stići velike dvorane s lepim telima vladara zemlje i ukotviće se na vrhu planine.
LOV Brata sam poveo u lov zorom u goru, dobre smo konje imali i strele kremene, šuma je puna zverinja bila. No brat je moj ćutljivi govor životinja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U Bošnjaku smo ostali pet dana, a šesnaestog avgusta zorom kretosmo. Maršujemo pored već zrelih kukuruza, požnjevenih ili izgaženih njiva i napuštenih zaseoka.
Kapetan Jovan već kritikuje: — Samo ćemo se namučiti noćas, jer ne možemo ništa videti. A glavno izviđanje biće zorom. — Hajd dobro što vas tera. Ali šta ću ja, ovako star, da se noćas kršim! — veli kapetan Stanojčić.
Ali ipak uveče na odmoru, izvrdavao sam između konja i topova da se ne sretnem sa komandantom. Sutradan rano, zorom, nastavljen je marš... Posle podne stigosmo u Mladenovac.
I tako na domaku bajoneta, uz prasak bombi, ginući na obema stranama, provedoše dugu noć... Rano zorom naši kidisaše na bajonet i ovladaše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da imam brčiće smeđe i vrlo male, pa kad bi zorom sve zavese popadale i poklonili se ravno zlatni elebardi... kad me prođe, da na meni stane kraljičino oko.
I ovde, rumen krina, sa devojačkog rebra, ja, zorom, umorno brišem, bez milina. A kad utopim čun Mesečev, od srebra, u novo more jutra i u trave, sednem na oblak, pa
Tiho, sve tiše, prelazi me groza. Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje sam se vraćao zorom. Evo jedne ulice, gde su se gužvale rulje pijanih, pobunjenih vojnika. I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu.
Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno. Nekad sam, zorom, čitao Dantea, samo zato da bih naučio da budem tvrd i da gorko volim, ali sad su me čađave stanice, plač, i, osobito,
Ništa se ne događa. Gledam ove modre zemlje iza kuća, i sećam se poljske oranice, kroz koju sam se vraćao zorom, iz jednog šleskog gradića. I ta su polja bila isto ovako modra, uveče, kao ova zemlja. Sve je u vezi i sve se sliva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom. Sutradan se iskupi sve što imaše odvažnosti da pođe na daleki put.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— E, pa dobro, da okrenemo.... — A pojka reče da pošlješ Sultana kući; mora sutra zorom u V., zvali ga u Čvoriće na krštenje, a ti jaši mog kulaša. — Pa 'ajde, de.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Svakog jutra ranom zorom raniti, Crnim hlebom i sirom se hraniti, Za večeru — čorba od zelja, To mi je želja. OGLAS Školjke, kavijar,
Pandurović, Sima - PESME
– Al’ gde li straha nestali su trazi Pod zorom bledom i podnebljem mlakim? Nebesa kanda otvoriše grudi. I masa zvezda otpoče da pada Ponovo širom vasione cele Na
Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj seni nose Zorom, životom što će ih sve strti. A vetar peva poeziju smrti.
volje, poleta, veselja, Zatim nade, vere, ljubavi, obmâna, I najzad drugova, starih prijatelja, Nestaje k’o magle zorom letnjeg dana.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pa i ne čekajući dalje pruži se na pustinu, koju mu Stana hitro prostrije. „Zorom da ste na noge!“ reče serdar ženi i snahi koje pođoše u pregradu. „Marku sam rekao da poćera junca.
Do toga dana rijetko je ko viđao Janka. Noću je dolazio, te založio što bi mu ostavili, a zorom ga nestani. Serdaru i svijem žao je i krivo to bilo od Janka. Osobito se stari čudio i žalostio.
“ „E, pa ajde. Dosta više! dosta smo se napričali. To je svršeno. Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode. Serdar izađe ispred svoje kolibe pa stade grajati svojim gromkim glasom: „He!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad muž njezin otide, ona ti bogme u ta isti čas dozove sluge i naredi im da sjutra zorom odvedu ovu sirotu đevojku kao u prošetnju u jednu obližnju goru, i kad je u goru uvedu, da je zavedu stramputicama i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Taa-ko! — reče najzad Brne zijehajući. — Izuj se prid kamarom, pa ćeš onda tu leći, a sutra zorom uzmi onaj sud i donesi vode sa česme. To jest, najprije ćeš odzvoniti budionicu, pa ćeš na vodu.
Bakonja zagrli konja i stade ga ljubiti i tepati mu. — Borme, sinko, za dlaku je škapulâ! — veli knez. — Sutra zorom hoćeše ga Krkota odvesi na bosansku granicu. A znaš šta su bili smislili?
— Pa znate, nisam bija ni kod kuće, jevo je prošlo šest godina. Zato, ja bi večeras kući, da bi prinoćija, pa sutra zorom u varoš, pa sutra uveče da se vratim ladom. — Pa dobro, dobro, uzmi konja, samo mi ga čuvaj.
Mladi fra-Brne dvorio je strica sinovskom nježnošću, ali, u isto vrijeme, svakoga drugoga jutra odjahao bi zorom na Veliku oštariju, to već ne bješe tajna ni vrapcima kakvoj je on sili podlegao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Noću je napustio kafanu, pobegao poražen, očajan i osramoćen. Nije se ni pozdravio sa Zorom. Kući nije mogao da se vrati bez onoga zbog čega je i pobegao, pa je nastavio da traga za ženom koja će da mu rodi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Taj vazduh pun je takvih sitnih, nevidljivih delića vode. Zorom se oni skupljaju opet u kapljice, i mi ih vidimo u obliku rose. A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao dete, kad sam se zorom razdragan budio i otvarao prozor male, vrtom opkoljene roditeljske kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika
Ovo se desilo zorom sedamnaestog juna na položajima kod Krivolaka. U trenutku kao da se nebo prolomilo. Izvlačeći se naglo ispod pokrivača
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ima li? — zapita ga lagano. — Milutin ide sutra u Žabare da kapariše rakiju — odgovori Simo. — Kad? — Zorom. — Je li sigurno? — Tako veli. — Dobro je — odgovori Vujo, pa se diže i ode pravo u selo.
Svanu mu kad dođe Vujo. — Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao!
Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac. Sluge zorom odoše na posao, a u kući ostadoše žene da reduju. Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa odmah
— Ne zna za celo, ali misli da će na Bukulju i Klenovik. — Dobro. Čim svane, nađi se sa Radisavom; a ja ću zorom doći u varoš. Kovač zastade; vidi se da bi još nešto hteo da kaže, ali mu nezgodno da počne. — Hajde sad, požuri!
Ali se Marko već beše odlučio. Izjutra zorom otide Marko do svoga suseda Petra. — Da mi daš, Pero, onaj tvoj garabilj, ako je opravan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli? Dogodi ti se, te uzmu i zorom, — umeša se neko momče u razgovor. — Ne kazuj ti meni... Starija je moja! — pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de!
Digoše se kad je voda do ispod njih doprla i slamu smočila. Po običaju moljahu jutrenju iščekujući željno dan. Zorom je tek rosilo. Uneke, ne nadajući mu se, iznenada banuo je k njima gospodar sa županom.
— Zahvati je živa želja za svojim domom. I posle tvrde odluke da će sutra otputovati, čisto se smiri. A zorom iznenada vetar zaveja silnije, kao da mu je do inada. —Bog zna kad će izduvati!
je vlažan; noćna rosa kvasi mrku zemlju i suro kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja krije, da se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice ga ubije, Cveta, gonjena jednom mišlju, ni na šta se ne obzire.
A Pavlu juče, u gomili sveta, pred crkvom, krišom šapnu Cveta da će Ilija zorom u planinu, pa s tom mišlju on je i usnio, i ona mu se iza prvoga sna odmah predstavila i razdremala ga; da zavara svoju
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će žetve naći.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ šta ćeš pod noć s ovim detetom? STANA: Valjda ću dospet do Smedereva? GLAVAŠ: Pa onda? STANA: Sa zorom dalje. A taman suton druge večeri Dočekaće nas u Beogradu; Gledaće kako starost posrće Pred silnog paše moćnim
A gde ćeš zorom lica umiti, Tu te kupine miris zadiše; Kapljicu bistru vode studene, Što ti sa čela kaplje žuborom, Prateći šumor
Dok juče sa zorom štuče nekuda, a oko ićindije evo ga opet u grad sa nekakvim Mehmedom iz Arnautluka!... Ćerim gleda, pa tek vrti glavom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Još pre zore uzrujao ce ceo štab. Pukovnik Milutin Jovanović, komandant supovačke vojske, javlja da su ga zorom napali Turci jakom silom; da napadaju na Supovac, Golešnicu i Zmijinu Glavu (pogranična mesta na levoj obali Morave
Zatim su nastala savetovanja i naposletku je rešeno da se sutra zorom udari sa što većom silom na Turke na levoj obali Morave i da se pošto poto otme natrag Tešica i tešički položaji, a
9 avgusta zorom krene se Hrvatovićeva vojska Knjaževcu. Napred je bio izaslan jedan eskadron naše konjice, pod komandom poručnika S.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVII Pale suze, — ne iz oka Već iz srca ojađena, Na uvelu ružu pale, — To je sada rosa njena. Noć je bila. Zorom rano Zraci sunca zasinuše; Žarko sjaju i pevaju: „Ovako se suze suše!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dvoumije sve iščezne, istini su trazi: S ovom zorom tma nestane, ljudi nisu vrazi. Tak' u ono sveto jutro, jutro nove žizin, Kad se sresmo, mila Vido, jednog duha
gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da mu se ogreje srce prekratke mladosti zorom, Duša da veselo leti nebu plavome, Da se, obogaćena, povrati puzećem bratu, Pali i njega iskrom nebesnoga plamena,
Tam’ pod čarnom onom pod poslednjom gorom, Koje kruna, sunce, večnom blista zorom, Mlad Radivoj leži pod nagnutim krstom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KRAJIŠNIK: Šest tisuć’ vojske, sve Anadolije, udrilo je jutros zorom na granice naše. Vojvoda Topuzović istina ih je srpski dočekâ, ali je do sada valjda poginuo?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ranom zorom otiskivaše se nebrojeno blago od Reljinih torova. Začas bi krdo ovaca prekrilo i zabijelilo poljem ispod planika.
Bojić, Milutin - PESME
Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti. (1915) MISAO NAS JEDNA RANOM ZOROM BUDI SINGIDUNUM Noćas sam te snio, prestonice bela, Kitnjastu i mladu u sutonu.
(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?
Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?
Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?
Strah nas jedan zorom kô opelo budi, Strah jedan nas goni s pomračenim vidom, Strah jedan nam noću mržnjom puni grudi: Sestre su pod
Bol nas jedan zorom kao truba budi, Bolom jednim svaka nalita je čaša, Bolom jednim krišom plaču naše grudi: Gde su deca naša? ...
Nastasijević, Momčilo - PESME
ČESMI KRAJ PUTA Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. Na zov moj bistri, kad zorom odvijuga, tuga se rumena s večeri otud oglasi, sejo. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, nego se ostavi »za marvu i tice« (SEZ, 17, 19). Tipična žrtva u k. biva o Svetom Iliji: tada se skuvaju zorom tri klipa kukuruza, pa se jedu i daju deci iz susedstva (SEZ, 17, 133; 7, 110). Na dan Svetog Andrije (‹30. XI s. k.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Unutra, kod glavnih vrata, konjica stojaše ćutom, A gore Miđanin varvar sa nožem i praćkom ljutom. I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore.
A klisarica, opet, zavara ženskinje vešto, I pošto otide narod, dugo su šuškali nešto. Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala sada, I sad provodi šalu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Većem puca bič kravara A duduče rog svinjara. Haj, urani, pa ustani, Sve već čeka – na tebeka. Ko urani zorom rano Sretan mu je danak svan'o; Jer sa svakim poslom valja Dobar gazda da upravlja.
– Ko urani ugrabiće Svakim danom po dve sreće, Jednu sreću zdravlja radi Drugu sreću posla radi. Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o! KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo.
Vaskrsla armija pridolazi. Bože, ako te ima! 4. avgust Neprijatelj je osetio naše prisustvo. Rano zorom zapraštale su puške i Bugari, uz uzvike: ure! ure! — naleteli su na naše predstražarske linije.
Petrović, Rastko - PESME
”Mora da si skrio u sebi i porok i besnoću, Kada onako podmuklo probijao si se noću; Mora da si se stresao zorom i tražio u voću Sitosti, mora da si spregao gvožđem besnoću.
Na ključ je u njih Sunce uterivalo svoja lučenja; I nikad suviše nije peklo na grudima. Oticalo je opet zorom, kotrljalo se po livadi, Gledah ga jedva razbuđen, nasmejan u čuđenju, Ne znađah da će potom preklati stado jagnjadi; I
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
svoju kuću, kao starog vernog drugara, ali još više voleli su drveni čamac kome su nebrojene bure brojale rebra. Zorom, kada se mesec i sunce razmenjuju, odlazio je starac Luka na pučinu da digne u suton bačene mreže.
— Verovao sam da su to sunčani zraci. Padali su mi na obraze i budili me zorom. — To sam te ja budila! — osmehnu se Princeza i popi čašu mleka, a dečak pomisli: »Gle, zar i princeze piju mleko?
Šantić, Aleksa - PESME
I lomi se blesak sunčevoga sjaja. Tvoj je šumor pjesma koju galeb laki Na srebrna krila dočekuje zorom; Za nju znade drvlje, list i kamen svaki, Nju ti čuje oblak i nebo nad gorom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
388 KOLO SREĆE 389 KNEZ OBLASTI NOĆNE 390 KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... 391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI
Kaži mi, ako ti što zlo prispi i potreba bude tebi, tvom li detetu, i samo u po noći, večer, zorom li u najboljem spavanju, u koje no dobi, ti tvoga oca ne bi poslušao?
KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom!
Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom! Da ne uzdođe naprasito i zateče vas u spavanju.
A zorom rano, to je detinji život. STRAŠNI KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha k
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U leto zorom, još za rose, odlazio bi tamo, popio kafu koju bi sam tamo na suhom granju pekao, naslušao bi se pesme ptičica i nadisao
Posle tri dana on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti san koji zorom bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta