Jakšić, Đura - PROZA
Ja nisam znala šta će on da čini, ali sam videla da on u sebi nešto strašno sprema. Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi. Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I potoke i dubinu šuma i predvečernja uzbuđenja I predvečernje znake svetlosti i samu zoru Polje mokro od rose, skamenjen plamen stenja I ovu reku kroz šumu, široku blistavu i sporu Sve to zatvaram svojim
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi pokupimo četu i sa ono 30 frajkora odemo tajno preko planine; noću se prikučimo Bačevcima, i odande u zoru udarimo na obadva mesta, i zarobimo 70 duša.
No izdaleka vojska putujući, jedva po snegu u samu zoru pred kapiju šabačku dođu. Kapija bila otvorena. Pođu unutra ulaziti prvi, a drugi jošt izdaleka idu.
Moj pobra kune se: „Tvrda je vera, ne boj se ništa za tebe” itd. — U toj se noći ne spava. Kako zoru opaziše, sva se ona sprema, da ja đoja ne vidim, raziđe.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove. Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući. Bogami, ja ne znam šta su ti jadni kapetani toliko natrunili tim ljudima što pišu u novine i knjige!.
Jedva je pred zoru sveo oči. Taman svanu, a već stade gazda Milun, po običaju, vikati po kući i oko kuće: tera čeljad da ustaju,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Sigurno. — Ovda, pošlji mi Lazu. — Hoću, hoću, kako ne bih! I sutradan Ivan opremi Lazara u ranu zoru... Pojahao zelenka, za pojasom mu pištolji i jatagan, a oko ramena šara.
Pred zoru poče kiša, ona strašna sitna kiša što prodire kroz kožu do kostiju, od koje ti i sama duša ozebe... Ozebla siročad
Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu... Vazduh težak i pun vlage. Svako jutro osvitaše po koje mrtvo telo; svaku zoru dočekivala je nova zapevka... Strašna bolest srdobolja kosila je kao oštra kosa i ostarinu i omladinu...
Dučić, Jovan - PESME
I krupne zenice koje pomno uče, Ne vide večeri ni purpurnu zoru, Ni kad tri vojvode donesoše ključe Grada Hristopolja na Belome moru.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori.
Zalud se kapetan mučio da svede oči — san njegov behu okupili Čerkezi! Tek u samu zoru kao da malo pridrema, ali tad se začu kroz Mrtvu noć ravnomerno lupanje točkova i uzvikivanje onih što mere vodu s
Pred noć, istina, pade u vatru, ali ona ne drža dugo, i on tvrdo zaspa. Probudi se u samu zoru i iziđe u avliju. Mara mu poli da se umije, i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom prijeđe ulicu i uđe u crkvu.
Pop je već davno bio u gradini i svaki čas se vraća da vidi je li Mara ustala. Pred zoru je bila laka kiša. Zemlja bješe svuda vlažna, a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo
Pred zoru se još samo slabo pušaše, a vladika i doktor stigoše u selo. Kad oni uđoše u sobu, na našu radost razabra se pop.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru. I otkud samo to da sniva!? Njega da sniva! A snivala ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u strahu
je celo selo znalo da je njegova i ničija više, jer se on sam najčešće pored nje pratio sokakom i Ciganin mu je pred zoru svirao, a on je pevao iz dešperata tu pesmicu, koja je glasila: Jurget i dve ludaje!
Ta još moj pokojni bába (bog da mu dušu prosti!) govorio mi je: »Sinko Pero, govorio mi je on, kad kiša probije zoru, probiće i opakliju.« I to je baš tako k’o sveto! Baš sam to dobro utubio! Nema tu lepa dana još zadugo, gospodin popo!
Ostavi tu saksiju, pa pokupi taj escejg, pa idi pa spavaj; a u zoru da si mi rano na nogama, pa operi sve to kad večeras nisi ni za šta! Dok mi sve ne opereš, ne nadaj se bome fruštuku.
I pravo je rekao Nića bokter. Sve je to bilo pijano, i tamo po sobama i u kujni i u avliji i selu. Tek pred zoru umuče pesma i svirka i prestade žagor i svatovi se raziđoše iz prizrenja prema umornim mladencima i sutrašnjoj kiseloj
— E, fala bogu, kad smo tu! Evo nas! Još malo! — reče Rada već u zoru, i pokaza bičaljem na crkveni toranj, na čitavu šumu od đermova, i na krajnje kuće koje se, onako pepeljaste, razaznavale
Afrika
Stihove koje mi citira Vuije, i koji predstavljaju šum vetra u zoru, uoči bitke, imaju neverovatnu igru aliteracije. Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepan
U zoru dolaze oni isti mladići i odnose ih. Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i daje
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila.
“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sad je osećao da polazi sam samcit. Pred zoru, pred polazak, dugo se prao i pirkao. Ako ga uhvate, i mušketaju, u nekom jarku, hteo je da ga opranog nađu.
sestre su, u svojoj odaji, nastavile da se razgovaraju i kikoću, i da gaču kao guske, ali su se i one smirile, pred zoru. Čuo se samo lavež pasa. Noć je prošla bez ikakvih događaja.
Pred zoru, međutim, imao je da sluša, stalno, bat nogu ukućana, koji su išli u posetu belom zecu. Činilo mu se da je poznao, i
Major Joan Božič, na putu iz Budima u Beč, pošao je iz Raba, rano u zoru. Hteo je da prenoći u ergeli grofa Para, kraj Vizelburga, gde je imao da pregleda neke kobile i jednog ajgira, koje je
Lepo su putovali, a naipače je ova noć lepa. Božič sa njom ne spava. On spava kod domaćina, a sutra će, već u zoru, sa veterinarom, ergelu da pregleda. Ona je noćas sama.
Ali, dreka, vika, muzika, nekog veselog društva, celu noć nije prestajala, pa i kad prestade, pred zoru, Isakovič je morao da sluša, odnekuda, kraj sebe, iz zida, dubok, tužan, jek, nekog violončela.
Bilo je jednom i tuča. Dreka je bila velika. On je sedeo, pognute glave, pred zoru, na postelji. Tu je dakle bio stigao na svom putu u Rosiju? Tu će mu se dakle rešiti sudbina, ovih dana?
Ležale su oko crkve šabačke, uz vatru, a baba mi ču kako Turci govore da će da beže u zoru, prema Užicu. Turčin, koji ih je vezivao, bio je legao, metnuvši dva srebrna pištolja i srmali jatagan pod glavu.
Uspavljuje decu i pere im pelene, svojeručno, a ne može da zaspi ni u zoru. Dok oko njega cela ona, racka, varoš, u Budimu, ispod Trandafilove bašte, igra, pije, peva.
Isakoviči su, to veče, dugo sedeli, u kujni traktira, gde su večerali, a još duže u sobi Petrovoj, gde su zoru, u razgovoru, dočekali.
Na faraon, i da nešto popiju, a nema šta da brine, njegova kola odvešće ga, u traktir, u Beču, pred zoru. Uzalud je Isakovič molio, i bogoradio, nije prošlo ni četvrt sata, a gospoža Evdokija uze ga pod ruku.
Gospoža Evdokija, polaluda od svega što se dešava, sećala se jasno kako joj je, pred zoru, ta žena – pred kojom je stajala uplašena, i pred kojom je, kao pred nekom caricom, savijala kolena, kad ju je prvi
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ Bude li me htio mišji narod, primiću se za vojvodu — skromno reče Miš prorok. U samu zoru miš domaćin razasla svoju porodicu po čitavoj okolini da objave svima mišima neka dođu na veliku mišju skupštinu kod
Nušić, Branislav - POKOJNIK
To je život, takav je život! Tako je to otkako je sveta i veka. Ti si zauzet poslovima, odlaziš u ranu zoru na građevinu, ručaš s nogu, vraćaš se s večeri umoran, pa i takav sav se posvećuješ knjizi i nekakvim naučnim radovima.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je prozirno plavo sa onim sitnim oblacima nalik na talasanje reke u zoru, tamo u visini. Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
„Štatarijum” je već bio objavljen. Živi lopovi povezani su za kolje: njih devetorica; četvrti, ranjeni, pred zoru je umro. Probude putnike pa i njih na ispit. Lopovi su sve priznali, a ino nisu ni mogli, jer je svedoka bilo dosta.
Gospodar Sofra tek od bede odgovara, zeva, jedva čeka zoru; tako isto i Krečar. Nije šala, hiljada forinti. Sad Čamča gurne armicijaša.
Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći. Pred zoru lađe već odlaze, možeš leći, pa za dvojicu-trojicu bekrija ne moraš na nogama biti. Ali tebi se to dopada!
Posle kola malo će se odmarati. Već je pred zoru, Polaček bi kući. Primeti to Čamča, pa zamoli da se malo pretrpi; sad će on s jednom igrom završiti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Brat mu je, po dogovoru, proveo noć u selu, sa decom, da u zoru porani i dođe da mu se nađe, pri rastanku sa ženom, čije su se plahe ćudi obojica bojali.
Taj je jedini dočekao da se sasvim razdani i da ga obasja sunce. Sutrašnji dan bio je određen za pregled puka. U ranu zoru već probudiše ih trubači i dobošari.
Pred zoru, bio je sanjao o ženi i mislio je na nju i sad, posmatrajući kroz zamagljeno staklo svoga konja kome su sluge prale noge i
Spremao se da u zoru pođe dalje. Iduće logorište bila je varoš Radkersburg. Oficiri, međutim, behu to veče gosti u dvorcu pečujskog biskupa,
Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su je inače mučili u zoru i ne primeti ni da se peć bila rashladila.
Na gradove u kojima je već jednom bio, gde je dočekivao zoru, ili otpočinuo u večeri, u kojima je, i pre nekoliko godina, prolazio među zidinama i mesečinom obasjanim putevima,
Nebo je nad njima dugo, skoro do ponoći, ostajalo svetlo, zasuto bledim, ali krupnim zvezdama, što su pred zoru postajale sitne, ali sjajne i ustreptale.
Zato je, u zoru, čim mu se bolovi u stomaku potpuno uspavaše, razbudio, pre vremena, puk i užurbano nastavio putovanje do Dunava.
Stigavši u zoru, sa juga, pred varoš na drugoj strani Dunava, puk zastade u baruštinama, da se izduva, pre no što bude prešao da se
sobom ništa, večnog, mirnog i lepog, kao to veče nad vrtom, puno neizmernog broja života, koji su se stišali, da se u zoru ponovo probude.
bile su pune buba što su milile po njima i trava, koje su izazivale svrab u nosu i ušima, a ruke i košulje behu im, u zoru, pune mrlja od crvenih, zgnječenih, divljih plodova.
Dogovoriv se, pred zoru, sa Isakovičem o prepadu, on se udalji da nađe čamce. Dok su vojnici ležali, u nekom šumarku, Isakovič siđe pred njima u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tu paricu dete nosi na uvetu jednu, tri, pet, a najviše sedam godina. Nakon tog vremena babica u zoru jednog „svetačkog dana“ skine paricu i baci je u bistru tekuću vodu ili u vatru.
„Njima su se pridruživali i mladići i igrali u kolu do zore. U zoru su išli na reku, mladići napred, a devojke za njima i usput pevali ljubavne pesme.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pa se probijam laktovima kroz noćni talog što se sleže u ovoj otmenoj rupi, punoj izgnanika i pijanih ispovesti pred zoru, kad su svi pokreti umrtvljeni, olovno usporen i, a lica unezverena i bleda od nekih nepoznatih krivica, dima i droge.
Spavaće u hladnoj sobi ispod ogledala za koje je zataknuto paunovo pero. U zoru, ispod tople perine, osetiće da ga neko gleda.
Noć je uveliko razvijala fotografski sivu zoru. Probudila ga je u šest. – Vreme je da idete! Pomilovao je po nozi, ali ona je već bila odevena: – Dobro jutro!
Nisam toliko naivan da me trikom ponovo nateraš u ljudsko biće. Postaću to sutra, kad odem u zoru na posao, ne pre toga — duga je noć...
Matavulj, Simo - USKOK
“ Ali se svi u srcu radovahu, što se neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da će osvanuti mlak Božić.
Vjazemski uze glavnu komandu nad redovnom vojskom, a vladika nad svojima, te u zoru letnjeg dana počne napad ovako: od flote odvoji se pet brodova pod zapoviješću kontraadmirala Sorokina, i primaknu se
Stevo nastavi: — Mrmonja, dvadeset hiljada vojnika, zađe u Konavle, kraj rijeke Ljute, gdje mi bjesmo, i u zoru udari na nas i potisne nas. To je bilo četvrti dan po Krstovu dne.
Možete misliti kakav je umor savladao te ljude! I mi bjesmo mrtvi sustali, a pritište mrkla noć. Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!“ Bješe odmakao i sredio se da uzmiče braneći se.
Đakon viknu s praga đacima: — Haj’te, djeco, i vi, odmah, e znate da sjutra morate u zoru ustati! Žao mi vas je, ali noćas nema jeglenisanja!
Kuvar mu reče: — Meni će trebati četvorica, jer ću pristaviti peciva već u zoru, da bude sve gotovo u ručano doba! Đakon odgovori: — Imaš konjušara i govedara, dakle, dosta ti je još dvoje djece da
Oni poslušaju. Vladika prokune ubilca: „Dao bog da ista puška ubije njega, te da se na njemu svrši!“ Sjutradan u zoru, u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu: „Ja sam, veli, taj i taj, i ja sam ubio u planini onoga
Vjeridba bi mogla biti o Petrovdanu, a kad im kuća bude gotova, neka se vjenčaju, neka im bude srećno!... U zoru Janko dozva pristava Kićuna i naredi mu da mu osedla konja i da mu donese ključ od kneževe kuće.
Jeglenisaše dobar dio noći. Stijepo se smijao i lakrdijao kao ikad. U zoru Janko izvede Stijepa u dvorište i kaza mu ukratko i jasno sve.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Mladi mostarski pisci Jovan Dučić, Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović krenuli su u Mostaru Zoru, koja je izlazila od 1896. do 1901. Zvezda Janka Veselinovića javila se 1894, zatim je izlazila od 1898. do 1901.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković pamtio je kako je njih djecu probudila mati u zoru, plačući i ljubeći ih, kako se kuća napunila svijetom, kako je kasnije izišao, sav uplakan i gologlav u baštu.
Samo u zoru potresa se kuća iz temelja od inžinjerova glasa, koji čisti grlo, i njegov kašalj čuje se u desetinu okolnih kuća, odkuda
Radičević, Branko - PESME
(1843, 25. dek.) MOLITVA Mesec jasni, zvezda jato, I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara, A i munju što ga para, I tu silnu groma buku, I oluje strašnu fuku Ti satvori, velji Bože, Ko
“ Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore, A u zoru s' zajuhuče, Udri opet kâ i juče. Zbogom, pesme, zbogom, kolo, Zbogom, momci, naokolo, Zbogom, kito moma mladi,
Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome,
Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako razgovoru Do po noći često smo proveli, Onda domu svaki, i ja svome, Još se
Još on spava, za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš Gojko grdan sniva sanak.
Jedno jutro pred zoru rumenu Nađoše je hladnu i studenu, Na grob vojnov telo naklonila, Oko krsta ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i
Već je davno na prozoru, Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.
O, ne pitaj, tako t' Boga! Već uživaj danak beli, Što ti dobra kob udeli, I to sunce što ti sjaje, I tu zoru što još traje; Zorica ti danak zlati, Tvoje cveće lepo cvati, Vetar piri, cveće miri — Iz njegovog guja viri.
Jošte jedna, tad sveg nesta. Već i žubor skoro presta. I ponoći prevaljuje, Beži nojca, pred zoru je, Zvezde tužne suze rone, Rone suze i na one Za kojima na zemljice Nema možda ni suzice.
“ I mi odma učinismo tako, Sakupismo slabo i nejako, Spremismo se u kamen i goru I stigosmo onamo pred zoru. Al' kad ukraj neki provalija, Al' se otud oruže zasija, Još zagrmi jedan iz lužine: „Amo roblje, amo, kaurine!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući. Prespavao sam i njegov dolazak i rani odlazak, u samu zoru. Ujutru, kad sam se probudio, sve je već bilo pusto i neveselo, nikom nije bilo do mojih zapitkivanja, i ja sam se,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali kad u zoru počeše drugarice oblačiti Todu u nevestinsko odelo i pletući joj duge, zamršene, bujne kose i pevajući onu tužnu
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po
Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah... Koliko puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno...
Kad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa što je običaj, ali opet njihni gosti ne dočekaju zoru kao na drugim slavama.
Mita nije mogao više. Tu, na svadbi, pred svima, napio se. Bacao novac. Kad se u zoru kući vratio, ženu, Mariku, na mrtvo je ime izbio, tukao je, tukao...
Dalje? Ništa ne zna do kad se u zoru probudila i skočila. Do nje je bio on, muž joj, a usta mu poluotvorena, ali usled palih, zamršenih brkova, zubi mu se
Kostić, Laza - PESME
a kao da ću ga slušat životu do kraja. I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru. Zablista mesečina sa bleda pokrova: — ljubavni vampir to je i pratnja njegova.
kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve bez odmora, kad šestu zoru rad mu dočeka, i svoju sliku stvori, čoveka, stvorenja cvet.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sestra njihova ne videći ih natrag, sjutradan u samu zoru ustane te tragom za njima, pogodi na onoga istog starca, p on joj sve kaže, kako je i što je, i stane je odvraćati, da
kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide ocu i kaže mu sve po istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Mati zmajeva i zmajevi umorni dobro spavaše, al se čovek celu noć od bolova premetaše. Sutradan u zoru ustanu zmajevi, uzmu pobratima sa sobom, pa se upute carevini cara Petra.
Onda se berber ne bi nako patio. Tako su se oni tude razgovarali do pred zoru. Kad se zora ukazala društvo se otalen izgubi.
Lalić, Ivan V. - PISMO
paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u krhkoj orbiti, Po slojevima nevidljive ruže, A kad pred zoru usnem, tada i ti Utrneš, ko na okret prekidača U ruci što je odsutna, al jača. (20.
ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A naša ljubav stari kao vino.
se osvrću na uzmaku, Pod mokrim krznom već nestvarni; to je praznik Praznine, optočen romorom što kaplje Sa krovova u zoru.
A blažena je sumnja, jer ističe suštinu. Budimo se u zoru, sa glasovima ptica, U zagrljaju blagom, u još nedovršen svet. (29—31.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Shvatate li sad kakvi su to štreberi? Help! Krenusmo u ranu zoru po cičoj zimi, solidno naoružani trofejnim- puškama ka izlazu iz rodnog nam grada da zauzmemo položaje, s kojih će
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zajedno s njime, pod jorgan-brdo, legȏ i Pijevac, pa spava tvrdo. Mačak odjednom otvori oči, ugleda zoru, svileno rudi, pa mazno reče: „Pjetliću, skoči, zapjevaj glasno, drugara budi!
Zvao je Mačak, uzalud viko, jer mu se nije javljao niko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi.
A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut. U samu zoru maglica pade, ozeblom šumom zaigra kos, umoran Mjesec domu se krade, oprezno ide, plašljiv i bos.
Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi peć.“ U zoru Mačak zaplovi dalje, pingvinu pozdrav sa barke šalje, veselo kapa maše.
“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!“ Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom n injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak
Čitave noći nebom se skitam, gde li je zvezda najlepša, pitam, dok modru zoru ne zovnu petli. A kad je nađem, kući je nosim, nek mojoj mami u sedoj kosi večeri svake svetli.
LASTA: Jeseni evo, poljima rudi, a mene nemir u zoru budi, sanjam sve češće obale Juga, daleka mora, letenja duga. Zašto me mori u jesen tuga?
U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi. U školu idem, ovo je prva jesen, prekrasno crtam, razred je sav zanesen.
Odoh kroz noć, punu kreketanja, (žabe su me pratile u horu!) i na zidu, blizu kuće njene, zapis'o sam „Branko voli Zoru . . . I danas me uvijek boli duša, kad se gdjegod javi kreketuša.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Trebalo je da uzme malo; malo je mogao da uzme; ali šta ja mogu! — Kako se razboleo? — Mi smo se vratili pred zoru sa ribolova, pošto je bila grdna kiša. On je bio do kože mokar.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila?
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”.
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despod dade dušu u Božije ruke”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
O ne to je gore od napasti oštrih! Anđeli istrubite zoru! Kraljevski petli nek se dana sete gospodski tražimo početak zala uništenja šta se to radilo sa ljudskom vrstom ali
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena.
Ama tačno znam... jeste... pazi, pazi rupe. Ono je od neke teške haubice... Tek pred zoru naiđe naš komandir i reče da budemo spremni za polazak. Teška srca pomišljamo na današnji dan.
— Pa... kako vi naredite — odgovori dobroćudno. — A kada nosite večeru? — A, nema ’vod’ večere! Odnesemo pred zoru pa za ceo dan. Preko dana ne palimo vatru... Tek sada...
U neko doba se vratio i Tanasije i čujem gde priča da je išao čitav kilometar i jedva našao prekid. Pred zoru prestade sasvim paljba i začu se žagor ljudi. Potporučnik Aleksa se probudi te se i ja digoh i iziđoh iz rupe.
Napuštajući rovove, sa tugom nekom posmatrao sam ove gotovo žive zakopane ljude. Krenuo sam pred zoru i, kada iziđoh izvan poslednje saobraćajnice na čistinu, imao sam osećanje neizmerne slobode.
U zoru smo opet zastali, i opet se ukopavali, a uveče je naređen pokret. Vojnici su išli poderanih čizama, a bilo je pešaka k
Opet se pozdravismo i ostavismo nesrećnog komandira da se muči, izvlačeći bateriju uzbrdo. Stigli smo pred zoru. Sjahasmo pred zemunicom komandanta diviziona.
Izgladneli i premoreni, zaustavismo se najzad, u zoru sedamnaestog novembra hiljadu devetsto četrnaeste, na jednom brdu iznad sela Darosave...
U blizini trećega sela sustigoh vođu releja. Oko ponoći opet sam ostao kao relej na nekom ćuviku, a pred zoru u jednoj jaruzi.
A mene su cele te noći jele vaške... — Mezetisale te — upade Aleksandar. — Jest, ali pred zoru nisam mogao više da izdržim već se dignem. Skinem bluzu i rešim se da ih potamanim... Kad pripucaše puške.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 173. Ja urani jutros rano, rano pred zoru, Susreo sam devojčicu, bregom šetaše, Ja joj reko: “Dobro jutro, dobra devojko!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne poljane, a Mesec se nad njima sja kao srp.
Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre. Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh. Ceo je svet za mene vez pun šara moje krvi.
Ja zamišljam kako to mora izgledati zimi. Čekamo zatim zoru da odemo ponovo u Žurkovo za nove mreže, kao da ništa bilo nije. U svetlosti fenjera ja vidim te ljude kako jedu hleb.
U mom sećanju se sad sve to tumba. Uveče sam mogao da idem kod ujaka, ili u pozorišta, i svuda, a kad bih se u zoru pojavio pred vratima manastira dovoljno bi bilo da viknem „der Neffe“ („nećak“) i vrata bi se otvorila.
I slično. Najzad mi daju ratni zadatak: bataljon je stigao na reku, i imaće da je pređe, u čamcima, u zoru. Imam da ga osiguram, vatrom, pri prelazu, sa jednom četom i dva mitraljeza. Neprijatelj je na obali preko i čuje.
Broji. Govori o hlebu i ne mrzi nikog. Njemu je svejedno. Nema dece. Ja ga jedva čujem. Uskoro zatim, pred zoru, dobio sam sobu. Sve je tako smešno. Jedan mali crnac, u zlatnoj kapi, čeka me kod stepeništa. On upravlja liftom.
Ja mirno idem za gomilom senki koje su tuda prolazile u ovakva zimska jutra. Naši đaci su se uvek vraćali u zoru kući.
Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega. Eto male kućice pred kojom sam, u zoru, rado zastajao i, za pozdrav, skidao šešir. Njeni su prozori mali i šareni.
Osobito dva imena voleo bih da zabeležim za nas: jedno je Georg Trakl, a drugo Franc Verfel. Ipak sam pred zoru zaspao. Šta još da javim o Austriji? To je sve. Sutra odlazim dalje. Šta ću tu? Nemamo više posla sa ovim gradom.
Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno. Nekad sam, zorom, čitao Dantea, samo zato da bih naučio da budem tvrd i da gorko volim, ali
Kostiću i vratiti se, pa opet nastaviti svađu o tome ko je sve kod nas krao, i šta je slobodan stih. U zoru, kroz klopot železničkih točkova, mnogo štošta postaje sentimentalno.
Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Pošli smo u zoru iz Salcburga. Eto, kako je i to smešno i zamršeno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova,
Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Razbijen ovim čudnim utiscima, ne mogoh cele noći zaspati, i tek pred zoru što me, obučena, s naslonjenom glavom na sto, zanese san; a kao da čuh neki strašan, demonski glas sa zlobnim kikotom:
Sutradan počeše da stižu deputacije iz naroda da pozdrave velikog stranca, a već još u zoru pred kuću ministra predsednika dokrckaše lagano teško natovarena kola raznih odlikovanja za vrlog stranca.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru. Tada ti se izvlače mršavi vampiri iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka
Ali će se i dalje večernja i jutrenja služiti u crkvi, a on će, kao i do sad, malim zvonom, objavljivati rujnu zoru i sjajne zaranke... Neko mora zvoniti, pa što da ne zvoni on, kad ima još snage!... Odneše pop-Kostu.
Tako je sanjao sve do zore, a u zoru zalupa neko na prozor. — Ko je? viknu on iz kreveta. — Ja sam, č’a Glišo, poslao me gazda da ti javim da ideš odmah
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I sam mesec kao da je znao za to veselje, te se potrudio da ga i večeras svojim odsustvom uveliča; izašao je tek pred zoru, da ne pokvari limunaciju. Mračna, lepa jesenja noć, stvorena za limunacije!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SU POČETAK I KRAJ SVETA 302 ŠTA ČOVEK DA RADI 303 ŠTA JE ŽIVOT 304 VOZ PREDVEČE 305 ŽAGUBICA 307 MOJ NOS 309 PRED ZORU 311 U BRDIMA TEČE REKA 312 RADOST PUTOVANjA 313 LETOVANjE 315 NEPODUDARNOST 317 KAMILE I SUNCE 318 ZAŠTO SE KRIVI TORANj
Kratko je trajalo. Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep. KAKO SPAVA PLEME ROGOGU Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca što kao luč gori?
— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče...
U Africi Pleme Rogogu Od silnog veselja Spalo s nogu. Pred zoru, u savani, šta se može videti Ispod zelenog meseca, što kao list gori?
— Jedna crvena ptica polagano kroz grane leti, Možda je to sunce koje korača ka zori. Pred zoru, u savani, u seocetu Zlatnom Rogu, Ispod zelenih krošnji, ko ispod širokih krila, Pleme Rogogu od igre spalo s nogu,
Pa i umoran, kada ga, pred zoru, san obrva Šapće, usnivajući: Nije grupa, već skupina ostrva! Dabogda mu preselo, ko izusti reč presedan!
I kad je bez štenare, bez hrane, Bez pića, Njegove oči govore: odlično! Švrća je rođen u zemlji Kolorado U jednu zoru — bila je jasna i plava. Mesec je zaronio u žito mlado Crven, kao crvena zastava. Odlično, Švrćo! Odlično, rode!
PRED ZORU Probudih se, predzoru, i videh: grad U Mesečev se sklonio hlad. U vazduhu, kao u tamnoj bari, Sazrevale su duše i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
naporima provedene nedelje dok su se izvukli iz tih spletova, i u Kolumbovom dnevniku puta može se pročitati ovo: »u zoru smo naišli u moru na toliko trave, da je ono izgledalo kao pokriveno mrkim ledom«.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što će mene od tebe odbiti? Sto putah sam u mojoj mladosti iz mindera u zoru hitao na tvoj potok bistri i čudesni, nad kojijem ogleduješ lice ljepše sunca, zore i mjeseca.
Pa sve mògah s jadom pregoreti, no me đavo jednu večer nagna, u kolibu noćih Milonjića. Kad pred zoru, i noć je mjesečna, vatra gori nasred sjenokosa, a ona ti odnekuda dođe; ukraj vatre sjede da se grije.
Teža bi mi bila no plakanje; plakanje je pjesna sa suzama! Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A kada bi, i posle tolikih grdnja i psovki, čuo kako je opet sa nekim begovima negde načinio kakav lom i čudo, i u zoru kući došao on tada ne bi zvao njega, sina, već nju, mater. — Ču li za onoga?
njega žali, da bi se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi čuo kako njen sin u zoru, i u nedoba dolazi. I večito u toj kao svađi, grdnji i neslaganju sa sinom, tako starac i umro.
Čak je ne pozva ni da je vidi. U jutru njega već nije bilo. Ko zna u koje doba noći, u zoru, otišao opet natrag. Ali što Sofku najviše zbuni, začudi, to je bila ona, mati.
IX I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo, pred kapijom.
XII U zoru, kada su svi bili polegali da se odmore, Marko, sada već svekar, kome su takođe bili namestali, neopažen se diže, i
I tek će onda, po običaju, u zoru, kada počnu dolaziti gosti, kada treba Sofka da se oblači i bude spremna za venčanje, tek će se onda nje kao setiti.
Sutra, još u crnu zoru, čim bi se istreznio, odmah se dizao i odlazio natrag, u han, selo. Sofka, kad bi se, ubijena i izlomljena, jedva
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ne znam šta bi dalje... Pred zoru prenuh se malo, pa opet zatljah, i viđeh jasno, nâ, kao na danu našu vojsku. Idemo preko Konavala, kao ono onda kad
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje je u snopu požnjeveno, neg’ u klasu pohvaljeno. — Uveče se dan hvali. — Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. — Konac delo krasi.
zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima povade jezike, da ne bi pevanjem objavili Trojanu zoru. To njega omete, te se odocni, ali ipak pobegne, no sunce uhvati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to ja- | buka obrana.
Kad pred zoru ustane devojka pa stane tražiti košuljicu da se pretvori žaba, ali košuljice nema, i tako ona ostane devojka.
Sestra njihova ne videći ih natrag, sjutradan u samu zoru ustane te tragom za njima, pogodi na onoga istog starca, i on joj sve kaže, kako je i što je, i stane je odvraćati da
Stanković, Borisav - JOVČA
A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sve se to metne u red i namesti. Ko će nam sad brže zoru doneti? Nikada je devojka na udaju s većim nedoumenijem nije čekala, koja se je svu noć krasila i upodobljavala, niti
U zoru prestane dožd i bura i kapetan ozgor poviče nam veselim glasom: „Kαλoχαρδoι, δεν ειναι πλεoν χινδυνoς! dobra srca, nije
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti, niti bi mogâ vode doniti, ni kamaru pomesti, a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda
— plakaše Osinjača. — K vragu svi! svi! svi! Uf! — stenjaše jednako fratar. U zoru, po naredbi fratrovoj, Stipan osedla konja, te se krenuše.
Kad izgovori deset krunica, izađe pred kuću, da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje. Tako je trajalo do pred zoru, kad Barica začu konjski topot, te razbudi sina.
Na dan sv. Frane Saleskoga (29. januara po rimskom) u zoru poprši malo snijega na ostrvu. Ne pade ga ni koliko poplat da pokrije, ali je i to neobično u onom župnom mjestu, gdje
Boban je zapinjao vrške svakoga večera, te prije mitio čobane da mu ih pred zoru vade, a sad je to Bukar činio; ako iznese koji mrenić, dopao bi ga jedan ili dva, ali pastrve ne okusi nikada.
— Eto, tako ćeš mu, dijete, opet pred zoru učiniti! — reče ljekar Bakonji, davši mu štrcaljku. — Ja? — reče Bakonja blijed i sav se uzdrhtao.
Ubija sam ga iz puške nasrid puta između grada i našega sela. To je bilo u zoru. Niko nije vidija. I danas se misli da ga je niko drugi ubija...
Ćosić, Dobrica - KORENI
A ona, odjednom umorna, svila bi ruke pod glavu i mrak sobe ispunila dubokim uzdasima. U zoru, kad bi se Đorđe preokrenuo na poslednji san, ona bi se iz inata i ljutnje, vrela i opuštena, prostrla po njemu.
U otvorenim očima igraju plamenovi, izvijaju se, zapliću u gužvu i gore u praznoj, ogromnoj glavi. U ranu zoru Anđu popusti groznica. Dugo se mučila Dok je probudila Tolu da joj doda da podoji decu. Najpre podoji „desnog“.
Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola.
Imao sam pravo što ni Đorđu ni njemu nisam mnogo pričao o svom ocu. „Ribari se vraćaju sa Save“, rekao je Vukašin u zoru.
Vukašin na klupi, sedeći, provede noć. U džepu mu pismo predsednika vlade za sreskog kapetana. U zoru zakukaše dve žene. Zna za kim. Naricanje ga izvuče na ulicu.
Sakrio bi se od sebe samog. Kuda će sada? U njegovoj sobi je kao da su danas mrtvaca izneli. Do pred zoru kole nesanica. Kad ustane, sve je rasporeno u jutru, bari opasanoj žabokrečinom.
Žensko ume da te ostavi pod vrbom da ugineš na kiši. A noćas su pevale ribe. Jedared u godini one pevaju. Pred zoru su im svadbe bile, a jutros se beli Morava kao da si mleko u nju sipao.
A vetar, mrklina i Bog kazuju da se mora sačekati jutro, a da on neće dočekati ni zoru. Kaje se, moli, obećava, čini mu se, veruje da se i krv u žilama muči prignječena njegovim poganim mesom; sve je samo
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ali, svaki put kad bi ka njima pošao, oni bi nekuda nestajali. Tako i zoru dočeka. Vide golubove prevrtače na nebu, ču škripu đerma i odluči da ne spava.
Na njima nije bilo srebrnog odsjaja planine, niti cveća, i reka poče da tuguje. Naročito joj je bilo teško u zoru i u suton kad se u njenim vodama kupalo Sunce i samo nalik na krupan, rumen cvet.
U noćima punim mesečine bivalo je da se raziđu tek pred zoru. Zar je neobično da su mali svirači postajali sve slavniji?
Talasi su im do praga dopirali, kričali galebovi, po nebu skakale munje. Pred zoru ču se lomnjava pomešana sa kricima. Starac u bunilu podiže glavu, pa reče: — Čini mi se da čujem ljudske krike?
Padali su celu noć blešteći na mesečini, a u zoru princ uze jedan i stavi ga sebi na dlan. Nije moguće? U orahu, iza srebrnastih ljuskica, sva prozirna sedela je crvena
— Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec. Negde pred zoru majci se učini da dečak sa nekim razgovara. — Ne daš se? — svađao se s nekim koga ona nije mogla da vidi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ponekad je žitelje ove ulice pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna otkud
Najviše je voleo da utekne pred zoru, kad je vazduh kao sečivo a daje snagu, i kad svaki vetar, za tren, stane: tad, kad vas svet utihne u svitanje, dečak
Kad god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve godine novog veka.
Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj,
Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo. Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti.
Nosio je u sebi onaj glog, razlistan njegovom oku, i onu avalsku zoru i znao da mu je vek već izmeren. Nečiji taman hod, kao korak nevidljivog psa, bio je uz njega.
Iza njega je bilo tri a ne sedam hiljada zmajeva ali je i to bilo dovoljno. U zoru 30. novembra valjalo je napasti Beograd.
Bimbaša Konda trebalo je da, sa svojih devedeset odabranih bećara,1 osvoji, u tišini, u zoru 30. novembra, Sava-kapiju. Sa njim je bio i Uzun Mirko.
On, svakako, ima neke papire. Papiri? Uzun Mirko, odjednom, vidi onog stražara na Sava-kapiji, u zoru 30. novembra 1806, u trenutku kada on, Uzun, puca u njega. Predomišlja se, jedan tren, a činovnici su uznemireni.
Obično se mimoilaze, jer svako stiže u svoj čas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobrača se, niotkuda, spušta u samu zoru kad su ulice puste i još zamrle od noći i čeka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica pređe i preko oblaka i preko
Kada se, u zoru, spušta niz padinu prema Čukur-česmi, Dobrača posmatra nebo u kojem počinje da treperi pramenje rasvetljenih praznina i
Dugo šapuću, ali se taj šapat ne čuje, košava ga ponese, u zoru, nad zamućenu Savu i raspe iznad mostova ili ga zapadni vetrovi nagomilaju u prostore nad ravnicama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom
I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V.
Popa, Vasko - KORA
od divnih uspomena Na iznenadne noći Kad nestane iz ulice Ko zna kuda ide U šumi bi se izgubio Ali se uvek pred zoru U drvored na svoje mesto vrati PU3AVICA Najnežnija kći Zelenog podzemnog sunca Pobegla bi Iz bele brade
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
gradu, jedan belasasto-svetli kaiš, koji se rastezao nad grbenom i s mukom uvlačio u crne i mračne oblake, odavao je zoru, ali je noć još vladala. Išao sam, svejedno mi je bilo kuda, samo da jedanput dočekam svanuće i doživim dan bez kiše.
u njeno slabo, sjajno od vatre lice i kako se ubrzano uzdiže svileni pokrivač na njenim grudima, on je žudno dočekivao zoru I očekivao da se probudi da bi se uverio da li joj je malo, malo bolje...
U zoru krenemo dalje i, kako je počelo da razdanjuje, nije nam teško bilo naći Vasiljevac. 7. oktobra popodne granulo je sunc
Jedva sam dočekao zoru, i tada je sve otpočelo po redu: žurno je završavano pakovanje, pa se onda prešlo na savetovanje i opomene sa svih
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A u noći prije dana predstave nikako da zaspim; tek sam pred zoru malo sklopio oči. Iščekivao sam predstavu sa zebnjom i radoznalošću: radilo se, na koncu, o Kalpurnijinoj sudbini!
Kad bi me u četiri sata u zoru probudio telegram koji mi to javlja, priznajem, ja bih lično volio da je samo pola miliona ali da je telegram stigao u
Mutno, onako kao što se u zimljivu zoru javlja sjena pomisli da bi trebalo bolje navući na se jorgan: osjećanje tog „trebalo bi” u nama je dosta jako, i biva sve
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
III Četvrtoga dana posle ovoga Đuričina puta, rano u zoru, dojaha pred Đuričinu kućicu sreski pisar sa pandurima, kmetom, birovom i dva odbornika.
Ej-haj!... — uzdahnu on posle neke teške i gorke misli. San stade da ih obuzima oboje, i oni zaspaše. Pred zoru, kad stadoše zvezde jedna po jedna da se gase i neko nejasno bledilo da se navlači po nebu, Đurica se trže; probudi ga
— Čudo se nisi opet napio? — reče ona, osmehnuvši se jetko. — Ja mišljah ti ćeš čak u zoru. — More mahni me. Beše tamo jedan... đavo ga znao... Nekako mi se čini sumnjiv... pa odoh ranije.
« Tako mu prolažahu dani, dugi, dosadni, teški... Jedared ga, preko običaja, poseti Tima, rano u zoru. Behu prošli božićni praznici.
— Ova je moja... moja... ...Pijanka se produži do pred samu zoru. Naposletku, kad se svi izopijaše, polegaše po zastrtom podu. Gde se ko našao, tako se i spustio na pod i zaspao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.
— Kako si nadjela ime djetetu? — upita je on. — Posredina, — reče mu lisica i leže da spava. Pred zoru lisica se opet probudi, jer joj na um padne da dokrajči onaj med.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videti neću zoru kada sviće, Molitvu, suze onih koji cvile, Ni vlagu, crve što po meni mile, U oblik idu čas dublje, čas pliće.
Noć je spavala pokrivena mirom, Mrak se širio k'o more duboko, A ja sam budan, s tobom i sa lirom, Doček'o zoru, ne sklopivši oko.
Vetrić se još peo, Po zavesi igra sam u svome oru; Dok napolju suton već postaje beo, I pet'o se muči da probudi zoru. G. Hodi. Ostavi sve što je za nama.
Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i zoru; Jedva čekam veče da i meni svane. 1904. KAKO MI JE...
Ostavih, dakle, svoj kućni prag I otadžbinu: najljuće rane. Nekako preneh svoj život nag I nadu na zoru da opet svane. Nad mojom zemljom nadvi se žalosna vrba, A tuđina mene primi sa slobodom Srba.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Braća obgrljena dočekuju zoru; san im u dušu unosi malo pokoja, a čim otvore oči, gledaju u zraku što odozgo s prozora unilazi da im navijesti
Braća još nekoliko dana obgrljeni iščekuju zoru i, tek što se probude, gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi i dan im naviješta.
U drijemanju od slabosti sluša odnekuda iz druge ulice udaranje u harmoniku, pjevanje i cijukanje. U zoru poočim naglo otvori vrata i malo te se o nju ne spotače; dijete usprene i ispravi se. „Studeno je”, reče tresući se.
Običavaše još ostrag nekoliko godina, sa malim svakoga dana k njoj poći. Ustao bi rano, cik u zoru. Ponio bi u džepovima šećera i kave, a uz post i potopljeni bakalarić.
Tri dana posle, u ponedeljak, Ilija pred zoru sprema se u planinu. Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari.
A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno. Sam kako će dočekati zimnju zoru? Đavo bi znao što je to da ne može bez nje! Ne može ni on, a kamoli deca, stoka i sva kuća...
I nadoda: — Ih, da mi je tu sjaviti stoku na plandovanje!... Odmorivši se, silaze nogostupom... Jutros u zoru podranili su da na vreme stignu na svetu misu što će da se služi u polju, pred kipom svetoga Roka.
Novi most što spaja Galatu sa Stambulom tek u dubokoj noći odahnuo bi, čekajući rumenu zoru. Tim mostom gomile ljudstva sviju krajeva sveta gazile su celoga dana.
Njih dvoje, kao druzi, leže zajedno na jednome krevetu. Od vrućine do pred zoru ne mogu da zaspe, a grđe se znoje no kad su na radnji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Početkom IX glave gazda Marko odlazi sam, u ranu zoru, iz efendi-Mitine kuće u svoj „donji kraj”. Pri tome se ne vidi da ga iko prati, što je pomalo čudno kad je u pitanju
Samo, na prvi pogled, nije jasno čije bi moglo biti: „I taj njihov gost, kupac, kad je od njih, čak u zoru, odlazio, uzjahavši konja i pošavši, ostade dugo, dugo pred kapijom.
Na to upućuje ponašanje i drugih likova i, razume se, ne samo u Nečistoj krvi. Kada gazda Marko na alatu u ranu zoru odlazi od efendi-Mite posle prve posete, a tada je i Sofku prvi put video, potpuno je sam, i zna da ga niko ne gleda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To nisu muke, kima si se nadô, To nije dušman, s kim se možeš borit’! „Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?
Da nam budeš uvek tako, kao do sad, svétô, Da nam budiš lepšu zoru, kâ najbolji petô, Kud god pošô, kud god išô, niko ti ne smetô, Dugo nam se, mnogo nam se Novim Sadom šetô I šta
Čuješ krasne reči o svečanom zboru, Razmahuju tmoru, navešćuju zoru; Zamišljeno prȁvo, izraženo zdravo — Uz ovakve reči ko bi očajavô!
Miljković, Branko - PESME
Čista reč koja kaže sebe manom Izbeže tvom biću, ali upozna zoru; Dovrši ti nebo u neiskazanom, Da ti ime čeznu ostrva u moru. Da umesto mene pati, pesme eto!
uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime
jezik Ptica i vatra mogu da spasu svet ZEMLjA I VATRA Dubina je sama svoj neprijatelj Moje oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe
u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si pravi naglasak umrle nežnosti Načini zoru od našeg umora Miris je vreme koje je posedovao cvet Al nereč kaže kasno je Necvet kaže noć je Neptica kaže plam je A
Mi znamo okrutnosti prerane slobode I san po meri noći kad nas takao, Krivotvornu zoru kojoj pišu ode I silazak u srce ko silazak u pakao Po ljubavno đubre uz sjaj nepogode.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front. — Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta.
Dobili su dvostruku porciju ruma. Komandant je naredio da se uz školu, a tu je stanovao, iskopa zaklon, i da se u zoru probudi. Potom je oprao hladnom vodom noge, i opet legao u krevet sa daskalicom. Potom je odjednom zažmureo i zahrkao.
Potom se vratio nazad kući, i tužno slušao ženu koja je plakala. Grci su joj dve kokoši iz puške pobili. U zoru se sa dvospratne kuće ponosito uvis dim dizao. Kuća je bila blatom olepljena i kriva.
Ipak se videlo da oficir tu stanuje. Bio je u niskoj sobi na gornjem boju. Devojčetu su i u zoru oči bile crvene od plača. Grk je bio širokih ramena i debelog vrata. Kričala je od bolova.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Ali se u zoru dogodi nešto čudno. Tama je počela da se razvlači, i bleda, pepeljasta svetlost stala da osvetljava konture grebena,
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - U zoru je opet grmelo, tutnjalo. Opet se nešto kod rovova događalo. U jaruzi su vojnici izbuđeni i sve je bilo spremno.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Stihove koje mi citira Vuije, i koji predstavljaju šum vetra u zoru, uoči bitke, imaju neverovatnu igru aliteracije. Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepan
U zoru dolaze oni isti mladići i odnose ih. Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i daje
„Aude, sa na Me Auide, o'nareble, iha blama, ma...“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila.
“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A mučnog ropstva rđa čađava Životu mladom kopa grobnicu. GLAVAŠ: Prokleta zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak
Trza se... Dobro!... Evo, zastade! Sad kô da briše suze s obraza, Upoznala je grdnu prevaru... Al’ da je sin joj zoru dočekô, Zacelo bi ga mrtva zastala, I onda ne bi bila prevara!... (Stana sa Ćerimom dolazi.) STANA: Ti nisi bog!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Petli oglasiše zoru, kad me izmučenoga bdenjem i mislima savlada san. VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god. Jutros je sve mirno;
Znajući da vojska ima običaj, kad je suzbijena, da se povlači na mesto gde je pre logorovala, odaslao sam u zoru konjanike u Veliki Šiljegovac, da vide nije li se vojska tamo skupila, i ako jeste, da je odmah dovedu u Prćilovicu.
kakvom divljačkom ostrvu u atlantskom okeanu i kao da je gomila divljaka-ljudoždera celu noć provela igrajući oko nje, a u zoru se razbegli, ostavivši za sobom stov i oglodane kosti od ljudskih žrtava, što su tu svečano ispečene i pojedene.
4 avgusta u Knjaževcu je ostajalo sve manje i manje posade, a glavna se sila prikuplja na Tresibabi. 5 avgusta u zoru krenula se prva turska kolona sa Tresibabe.
Iste večeri poslato je nešto naše vojske i na Tresibabu. Hoćy je Tresibabi dato potkrepljenje, tako, da je 10 avgusta u zoru osvanulo na toj planini 7 bataljona, 2 lake i pô teške baterije.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXVІ Sa istoka poče plavit’, A nas dvoje na prozoru, Prohtelo se nama tako Dočekati rujnu zoru. Ćutala su naša usta, Samo j’ misô k misli tekla, — Tek u neke ona šapnu: „Ja bi tebi nešto rekla.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Za nekoliko trenutaka zamro je gotovo ceo front. I dok su se Bugari osvestili, moji vojnici sručiše se u rov. U zoru, videli smo ogromnu brešu. — Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić.
Ali trzao sam se u nekoliko mahova. Jednom bez ikakvog razloga, jer je na mom delu fronta vladala tišina. Ali pred zoru probudio sam se zbog hladnoće. Osetio sam ludu želju da popijem nešto toplo. Suv hleb nisam mogao više jesti.
I oni mogu samo noću da priđu. U zoru se povlače. Ali ipak, mi ih i danju držimo pod okom... Odvešću vas sad na još jednu objavnicu. Možemo.
I kroz taj moćan zaklon kao da vidim onaj leš na poljani. Cele noći je gruvalo i zemlja mi padala na lice... Pred zoru se smirilo i Dragan se vratio. Tada sam tek priklopio oči.
Hoćeš li da svratimo kod njega na večeru, pa ćemo pred zoru zajedno naviše. — Ha!... Bože pravde!... Vodi Bog računa o nama, ptičicama nebesnim. Ko neće?
San me poče hvatati. Prebacio sam šinjel preko glave i, u polubunovnom stanju, dočekali smo zoru. Jutro je bilo svetlo i čisto, da se italijanska obala jasno videla. Izgledalo nam je da ćemo za pola časa stići.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lastavice ran vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
Nije vidno sreću i nije slast tu uživao, Satani samo predan Švarc nađe pakleni prah... Begao veselu zoru i crvên večera vedrog, Zatvoren u noći ćelije crne, jadan Predade se satani — sam pade žertva —, al’ osta Grabljivom
Dokle ćemo s’, pobratime, ’vako skitati, od kafane do kafane karte igrati, od mehane do mehane vino probati, a u zoru bez parice kući begati? Izdrt lakat, trbuh prazan, — moje nevolje! Gunjac stari i fes prodrt, kosa propala!
god., str. 153a: Pevao sam pesmu davoriju, Da proglasim novu istoriju Sviju naših na peru junaka, Boreći se za zoru skoriju; No kad vidim slova svakojaka u naglosti koja načiniše, Da se lakše piše, teže diše, Promukne mi i za ono
Zatim muzika početak je uzela, a za njome opet svirac, i tako menjajući se do pred zoru skupa ostadosmo. Desetog časa noći bio je unesen jedan postament i pred njim ukrašena stolica, mi svi na dve strane
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kukuruzi se perušaju, konoplje nabijaju, a i kotlovi su počeli peći. Iguman je izvadio dozvolu i juče još pred zoru nastavio kotao. Primakao je jedan red preko dozvole, ali iguman je, pa neće na njeg' ni svijet ni sud.
Tuj će, pogovora se, u'vatiti konak, večerati, šenlučiti, pa onda, upravo pred zoru kad se dijeli dan i noć, zapaliti crkvu i krenuti na Banju Luku.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Trebalo ga je videti kad svakog jutra u zoru izađe. Čim počne modrina dana, čaršija, ulice da se ocrtavaju, naziru, on se već pojavljuje na kapiji, izlazi glavom
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
b. koji je devojka »namenila na vojnovu sreću« za noć je nikao, izrastao, i u zoru razdeljen je svatovima (Vuk, Pjesme, 1, 36). U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b.
da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da zgaze, dok naprotiv babe to čine krišom, rano u zoru (Sofrić, 165). Uoči Cveti ide se »u brnduše«: ko se ujutru na Cveti u njemu ‹tj.
nedelju noću razboli od probadi i, uplašen da ne umre bez ispovesti a setivši se da se neki brđanin ispovedao bukvi, u zoru se odvuče na rukama i nogama do prve bukve, ispovedi joj sve svoje grehe kao i popu što bi, i zamoli je za oproštenje
Ćipiko, Ivo - Pauci
pa se zaklonih tu, čučim ogrnut i tako dočekah zoru... I evo me sada ovdje... I ne bijaše zla, ljudi, da ne odnese led ova dva prsta... Evo, nikako ne motu da ih skupim...
Tako cijele sate otvorenih očiju gledaju oboje u tminu, a osjećaju da ih jedna briga bije. Pred zoru Rade ne diže se, kao obično, da od stare uzme starijega sina k sebi u krevet, da s njime razgovara i šali se dok svane,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da su me našli kraj raskršća u gluvo doba noći (što je bilo preterano: našli su me kraj vrata manastira Sopoćani, pred zoru, uvijenog u komad težinovog platna).
Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris satrulog lišća, promuklo gugutanje divljih golubova,
Sada mi pada na pamet Prohor, obešen, kakvim sam ga video u zoru onoga jutra. Mantija mu je bila odsečena do pupka. Dole je bio go, i ja sam mogao da vidim njegove duge, venama
Možda je u početku, dok je bio mld, ponekad pred zoru osećao da mu stoji u gaćama kao gladna zverka, ali ga je on već uspevao da umiri silnim postovima, bdenijima i
U zoru svi će biti gore na severnom bedemu i napad, silovit i iznenadan, grunuće na dremljivu Dadarinu vojsku. Poklaće sve živo
Na padinama Gradine gori zaseok Brežina. Nekoliko kuća zbijenih oko Sušačke kose planulo je pred zoru, u prvo svitanje. On je to lepo izračunao.
Čega se god dotakne moja prokleta ruka! Artemije Najzad su razbojnici napali i severni bedem. Nekoliko njih se pred zoru uspuzalo odozdo iz provalije. Nastalo je kratko gušanje.
Inače, kako bismo se pojavili pred Kulom u samu zoru. Žurili ste, kažu Dadarini, ovde ima mesa i žena, ovde je suvo i udobno. A za razbojnike niste znali.
će se nešto značajno dogoditi kad nas pokreću iz najslađeg sna u gluvo doba noći i kad već ne mogu da sačekaju barem zoru. Uđosmo u veliku dvoranu sa dva reda teških hrastovih stolova i klupa duž zidova.
U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače. Matija Celi dan se narod skupljao oko srušene zvonare kao oko čuda. Nespokojni,
Mara nije satrla Dadaru kako su neki proricali. Pre bi se moglo reći da je on satro nju. Jedne noći pred zoru, Bukara joj je odsekao glavu jednim zamahom sekire. Ne znam niti ću ikada saznati šta je bilo vedro u toj priči.
Bukara je imao tvrd san dok mu se žena valjala pod dudom s jepcem, a nije imao očiju kad mu se u zoru vraćala u beloj košulji umrljanoj dudinjama. Lauš je presudio da Bukara bude obešen za svoj zločin.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu. Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. 1884. NA STENI Zevsova plamena strela na stenu udari dole, I stena na dvoje puče...
Pećina danju u kamen se stvara, A u noć opet u staklo pretvara. Bezbrojno sveća, do u samu zoru, Zasvetle opet u staklenom dvoru I opet bajni zahore se glasi, Ljubavni klici, pesme i uzdasi.
zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad slavuj peva i majsku pozdravlja zoru, I plavi pomenak niče.
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despot dade dušu u Božije ruke.
Celo ovo veče Sanovnici srpski stojahu na dvoru; Mučio se despot do pred samu zoru, A u zoru čelnik izađe i reče: „Gospodo vitezi! Svršene su muke, Despot dade dušu u Božije ruke.
Štaviše, zbunjen je bio, I ovu zabunu svoju od nje je pažljivo krio, Da ne primeti samo. A ona, u raku zoru, Pevaše, kô nikad dotle, radeći po svome dvoru. I to ga bolelo zdravo. Hajd što je pevala, tešto!
Pred njima biserna reka, Kroz zoru crkveni toronj svetli se izdaleka. Od sela lavež se čuje. Izretka promiču ludi, I sve se lagano kreće, život se svetao
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
zavirih u njega, ja se uverih da se u njemu sve nalazi što on predaje, pa i više, te da nije potrebno ustajati u ranu zoru i ići na njegova predavanja.
u toku dana, u interplanetarni prostor, pa već u prvim časovima noći zavlada, i u po leta, velika hladnoća, a pred zoru ciča zima.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Lastavice ran' vostajut rani gosti budući, pred pendžeri glase dajut zoru svim skazujući. Orel gorje više letit, po vozduhu vesel sljedit. O zlatoje proleće!
MOLITVA BRANKO RADIČEVIĆ Mesec jasni, zvezda jato I sunašce umiljato, Zoru što nam nebo šara A i munju što ga para, I tu silnu groma buku i holuje strašnu fuku, Ti satvori velji Bože Ko ovako
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
strča dole, otvori vratanca u kapiji, uvuče unutra i mladiće i čuvara s psom i vrećom, probudi jedno mlađe, i dočekaše zoru u raspoloženju koje je teško opisati, koje se kao san doživljuje, i kao san samo i ostaje.
Razgovor još nije počeo. Ljudi prekonoć nauče da ćute i zavole ćutanje, i neko vreme u zoru sporazumevaju se očima i pokretima ruku. Branko ide Milanu.
Jure, promeću se, vrdaju, pretvaraju se; u zoru su prvi na poslu, uveče su poslednji na odmoru. Nikada ne žive, kako bih to rekao, ličan i ležeran život, kako život
Zašto gori, ne zna se, jer su svi pekarevi legli, pošto ustaju odmah posle dva sata u zoru. Svejedno. Ništa se na ovom svetu, pa ni u ovoj palančici ne razume dobro.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
belom gradu Osam svojih kamenih bedara Po celu noć letiš nebom I s crnim se ognjevima biješ Za sunčevo nasleđe U zoru opet na obali zračiš Čete golubova lučonoša Uklanjaju tragove krvi Sa osam tvojih lica Ne bojiš se nikoga Do roditelja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jer poginuo je vodeničar, ali je vodenički točak ostao da se i dalje okreće. Pred zoru smo prešli neku reku. Oko podne zadržasmo se na bagrdanskim položajima.
A, da bismo olakšali konjima, dobili smo i četu pešadije, te je svaki pešak nosio po dve granate... Taman kad smo pred zoru stigli na vrh stiže naređenje da se vratimo hitno nazad, jer su Bugari probili na drugom mestu, i sad je naš položaj u
Iako su bili iznureni do umiranja, pospušali su me i pred zoru iziđosmo na vrh... Gde je ko zastao, tu je i zaspao. Oko podne počeli smo dejstvovati. Posmatrao sam borbu pešadije.
su podmetali sedla ili samare ispod sebe, preko tela prebacivali šatorska krila i, sa glavom između kolena, čekali zoru... AEROPLANI TUKU Približujemo se Skadru.. Vojnici se vuku mlitavo po blatnjavom drumu, Često zastanu da predahnu.
Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna ništa za sebe. Posle svakog prenoćišta vojnici pred zoru kopaju rake, da sahrane mrtve. Ležali su zajedno u šatoru, pa nisu ni primetili kad je umro.
Lice i kosa bili su vlažni od znoja kao da sam glavu zavukao u vodu. Tek pred zoru smirio sam se. Ali malo sam spavao. Morali smo ustati, jer je bio naređen pokret.
MOGLENSKE PLANINE Cele noći išli smo po prašljivoj ravnici i tek pred zoru zaustavili su nas u nekim dudinjacima. Govorilo se da se nalazimo u blizini neprijatelja.
Petrović, Rastko - PESME
Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam. I hoću za noćima zelenu zoru, Pa potom za brdima goru, I opet za noćima vinogradsku zoru Snim. I tako uvek dalje.
Haj! Pa tešku berbu čekam. I hoću za noćima zelenu zoru, Pa potom za brdima goru, I opet za noćima vinogradsku zoru Snim. I tako uvek dalje.
Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko!
Branko, moj Branko, da li devojka, da li krin, da li mač, Čistotom svojom prethodivši zoru, Zaspaše u kutu oka ti? Klokoće izvor u Tami.
da ih probijem, Sad je doba mraza, revmatizma i umora; Tamo gde kroz tri oblaka puca iz revolvera Dubina mokra koja zoru protera, Mene mrzi da se uzbuđujem zato što umirem.
Ali pred zoru, preko svih gubera, ubiti treba Pesnika; da ne poteže ličnost svoju IZ detinjstva: Kao slučajni, zamešeni, kanap iz
Odjednom ruka diže zastor, i zagledah se u zoru, To mislim beše prvi put da se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše
Ja znam neba cepana od munja, i znam vodenih truba I sudare i matice; znam za večernje hridi, Pijanu i ushićenu zoru ko narod čitav goluba, I videh katkad ono što čovek mišljaše da vidi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oblak je odolevao i promenama godišnjih doba i vetrovima. Ponekad, u zoru i u suton ljudi su ga videli kako se spušta tako nisko da je izgledao kao da zaviruje kroz prozor.
U oku snahe, pa sina vide Lepotica prvo čuđenje, pa prekor. Uzdahnu Lepotica, a u zoru prvoga snežnog dana umre muž. Ni u snu, ni na javi nije mogla da zaboravi njegov pogled. »A ti?« — pitao je očima.
A onda, jednoga dana, odluči da smrt i starost sama potraži, da se svojima skine s leđa. U svetlu, prolećnu zoru siđe Lepotica sa staklene kule i pođe od grada do grada raspitujući se za starost i smrt.
Ko zna koliko je išla! Ko zna kada u more zaronila! Šljunak na obali ne govori o tome. No, kada se pred zoru utiša more pričaju ribari kako vide da iz mora izlazi jedna žena, ali priče su im različite.
A u zoru, baš kad se sunce kupalo u reci, počela su iz jajašaca da iskaču mravlja deca. Niko nije imao vremena da pogleda jesu
A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu. Trže se Marijan kao da ga je neko bičem ošinuo, uze čamac i zavesla ka zalivu gde je starac bacio
Nije bilo dogovaranja kada će se naći, ali u zoru kad sunce počne da izlazi iz talasa, Marijan je silazio na obalu gde ga je u plićaku već čekala Srebrenka.
Pred naletima vetra i talasa ona im se činila bezbednijom... A onda, iznenada, opazi starac Luka da mu se unuk pred zoru iskrada, prikri se i pođe za njim. U lišću smokve ni daška vetra nije bilo, a more je bleštalo kao razlivena kap ulja.
Čitavu noć je lovio. Pred zoru, vrati se starac prazne mreže na obalu i zareče se: — Uloviću Srebrenku, ili mi nema života!
Zatim su, motreći jedan drugoga, po svu noć razmišljali o Srebrenki, a kada u zoru starca prevari san Marijan ustade, poljubi starca u čelo, prebaci ogrtač preko leđa, stavi na glavu ribarsku kapu i
Slušaj me pažljivo i pamti: iza sedme stene je veštičje leglo, a one nikada ne spavaju. Malo ih pred zoru, načas prevari san, ali i tada im je jedno oko otvoreno. Ako te ugledaju, pretvoriće te u kamen.
Tišina i samoća stegli su se oko dečakovog grla kao gvozdeni prsten. — Micko! Micko! — šaputao je dečak u zoru i u suton, kada su u Kuli svi spavali, a onda je već izgubio nadu da će se Micko vratiti i utonuo u ćutanje.
Šantić, Aleksa - PESME
Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno... I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedan sanduk municije razdijeliše borci među sobom, a ostale odvukoše u veliku dvoranu pećine. Pred samu zoru Nikolin vod udari iz Prokina gaja u leđa neprijatelju, koji nije ni slutio šta se u toku noći odigralo u njegovoj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A u po noći, kade po veka svota preživi. A kad petli počnu čestati pred zoru da poju, to je ono naše smrtno dobi, kad već u celoj svojoj pameti i u savršenom svom uzrastu umre.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ete, kako da se banjaju; ama, brez peštimalj, eli na Đurđovdan u zoru, kad si faćaju maju, da prošćavaš!... Sram me, reče, izede! „Pogleda’ na sandaci, a i na sandaci katanci!