Upotreba reči zove u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ja sam sva pretrnula, učini mi se kao da ću onog časa pasti. Utome čujem iz kuće gde me tetka zove. „Zbogom, Aleksa!...“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo.

Ja, upravo, ne znam zašto se ta kavana zove „šarena“? Da li sa išaranih duvarova ili zbog šarenih gostiju? Znam toliko da u Srbiji malo koja palanka naša nema

Obradović, Dositej - BASNE

„Je li, to li se zove pametno deliti? Počekaj malo, da te naučim pameti!” odovori mu srditi lav, pak onda tresne s njim o zemlju i raspara mu

Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada. Zove ga lav na čast: ide da vidi, jer ga se ne boji. Ne vidi to na što je zvat: — neće više ništa da zna.

Da vas je anatema sviju što vas je god!” A starac Žderivuk malo kad koje nedelje ne zove komšije na čast samo da ih se napsuje.

Kurjak veruje i ode, a kad u urečeno vreme dođe, nema psa napolju; zove ga ovi kroz prošće, opominjući ga o ugovoru. „Kad me drugi put nađeš pred avlijom", — odgovori mu pas — „ne čekaj

sebe i od svojih bez nužde štediti, u vsegdašnjem bespokojstvu živiti, — ovo je zloba koja se ovde pohuždava, i ovo se zove srebroljubije, koje može biti u malomu kako god i u mnogomu, u siromahu kako i u bogatu.

Pita mišicu kakva je to stvar? „Ne pštaj, moj sinko, zla i opaka! Zove se mačak. Samo to dobpo upamti: da kad ga god vidiš u kući, ne izlazi iz rupe, da te čudo ne nađe.“— „Mačak, mamo!

Zato: mir i ljubov, ko hoće da je hristjanin; ko li pak neće, a on nek se tako ne zove; dosta je lagao, nek prestane već.

Ovi kaže da je iz Atine i poda plemenita. Upita ga delfin poznaje li Pirej (ovako se zove pristanište atinejsko). Majmun, misleći da je to nekakav čovek: „Kako ga ja ne bih znao? On je moj rođak.

“ Kad, eto ti smrt stane pred njega, onako ružna kao što je pišu, pa ga pita što |je zove. „Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi

Ostroumije i hitrost na dobro okrenuti, a na opštu polzu upotrebiti, to se zove mudrost; a kad se na pakost i na zlo drugima upotrebljava, tada je lukavstvo, za koje stoji napisato: Rov izri i

Zna ponešto srpski, ali malo, i hoteći da kaže Bošnjakom da je on strašan junak, zapita ih kako se u Bosni zove onaj ko čini sve što on hoće? „Ogursuz”, — odgovore Bošnjaci. — „Ha, more, ogursuz, da znate da sam ja veliki ogursuz!

Ovo se zove pravo vo Hristje s bogom sojedinjenije. „V o z lj u b i š i G o s p o d a b o g a t v o j e g o i b l i ž nj a g o

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.

’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene. ,Hajde’ veli, ,zove te car!’ — Kad reče: ,zove te car’, prođoše me mravi od pete do perčina.

Tako je moj otac sazivao skupštinu na Reljino Polje na kršnoglavskom ataru. (Ne znam zašto se zove Reljino Polje, a imaju dva kamena velika, i vrlo u daleko stoje, i to pričaju da je skakao Relja Krilatica, i da se onde

No tek što je tako zabrinut došao u srpsku vojsku, a momak dođe i kaže: „Hajde, kneže, zove te aga”. Moj mu otac ode, on mu rekne: „sedi”, i on po turskom običaju na kolena sedne.

kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se zove lisica, koje je Fočić sa sobom doneo.

Kad kontromanciramo, kažu nam da nas zove Konstantin, brat Aleksandra, cara ruskog. Izađemo iz kontromanca, i tek što pođemo u Kamenec Podolski Konstantinu

Da od vas koga narod njegov strada i da vas sebi u kakvu nibud pomoć zove, bi li vi koji odbacio narodni poziv ili bi poslušali glas naroda svoga?

a onaj nemirni trbušati Francuz skoči sa stolice i rekne: „Da moja nacija tako strada, pa da mene sebi na žertvu zove, ja ne samo da sam profesor u Harkovu, no da sam imperator u Petroburgu, ja bi̓ prestol carski ostavio, a mojoj naciji

(U Turskoj adet je: koji knjige nosi on sveže na nogu praporac, pak slobodno svuda ide, niko mu na put stati neće, i zove se sa̓ija.) Ta je kraljica imala dva sina u vojsci, i toga sa̓iju propuste, i knjigu odnese nji̓ovoj materi kraljici.

Ali je kraljica vrlo mudra bila, pa je poslala nakaša (molera) te kraljevo sure izvadila, pak u drugoj sobi drži; zove kralja u onu sobu pak rekne mu: „Ogledaj se u ovo ogledalo, pogledaj sad u ovo sure (obraz). Čije je ovo sure?

Zar je malo drugi̓ ljudi da i̓ šalje, kuda vidi da i̓ treba slati?” — Probudi mene Popović Pavle: „Ajde — veli, — zove te gospodar”. — Ustanem, umijem se, dođem.

Onde su dovedena tri kmeta pocerska, koji su išli u Turke i ̓ranu nosili. Pita Karađorđe: „Čije se ovo Dvorište zove?” — Kažu: „Zove se Miloša Obilića, vojvode pocerskog, Dvorište”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto, to vam je roga. Roga je u raznim upotrebama dobila i razna imena. Tako, ona se zove ljuba, kad se duži kraj udari u zemlju a račve ostave gore, te planinka tu uglavljuje telad da joj ne smetaju dok krave

ili krave udari da ne čine štetu, onda im se to obesi o vrat: duži kraj visi niz grudi a račve su za vratom, i tada se zove klečka.

A kad se udari na svinje, onda se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom — roga... Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka.

— E neka je za dukat... Ljudi smo naši, a tri cvancika nije bogzna šta... dajte pare, eto zove me kapetan; pohitajte i vi. Sad je baš i u redu, kao na polasku da mu date...

Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama. Tek jedno jutro zove me kapetan, a osmehuje se: »Hajde, Đuko, spremi se da idemo na jednu prodaju!« Spremim se ja i pođemo.

Što može sam da stigne — dobro, a što ne može, to opet stignu njegovi samsari, koje on ponosito zove »moji kalauzi«. To je neki šantavi Vesa, neki vrljoki Golub i neki Boroje iz donjeg kraja.

u sobi, pa uvede đake i zanosi se vazdan s njima, kazujući im: kako ta tica živi, kud se seli, šta radi, kako se zove — i šta ti im još neće kazati!...

Već po neka žena stoji na pragu, maše prema oblaku pronoskom, i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome ime), goni goveda na planinu!...

« pa opet u kujnu: »Pazi da svud porumeni kožica!« Đače odgovori i to... Ispit se svrši, razdaše se knjige. Zove pop revizora na ručak. Revizor pogleda u pile već pečeno, pa reče da je obećao učitelju da tu ruča.

To je baba Mirjana. Neki je po selu zovu »baba Mirjana«, a neki »tetka Mirjana«. Zbog nje se i zove ta kuća Mirjanića, a svi u kući — Mirjanići.

Taman se oni tako dogovoriše, dok zovnu neko ozgo s Golog brda: — O, Purko! — Ko to zove? — upita Purko i pogleda onamo. — Živan, bogami! — reče Srdan. — A eno i nekih ljudi s njim! — dodade Strahinja.

Purko ga ustavlja da ostane u Zarožju, prima ga u kuću i u zadrugu. Živan ne da — već ga zove u Ovčinu, i on ga prima u kuću i u za drugu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To su odeljenje zvali „kuća”. Zato se, u Mačvi, i danas ono odeljenje gde vatra gori zove „kuća”. Bilo je i boljih kuća. To behu kuće zadružnih porodica.

A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta!

— mislio je. — Hoće on meni da otme Jelicu... Nema, sinko krvavi, to se glavom plaća!... I kako je bezočan, pa me još zove da mu budem dever!... Budiboksnama!...

” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!...

” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde! — zove Marinko. — Čekni! ... A što li me zove subaša? Čudan čovek beše Marinko!... Mada je već unapred znao raspoloženje subašino, opet ne hte rečce kazati.

Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje. Zavrzan nikako ne ćuti: — To se zove nišaniti!... Nego i mi smo ti dobro... Čekaj! Jedan, dva... tri... četiri... pet... šest i dva: osam, devet, de set!...

— Aleksa! — reče on. — Kazao je kmet da dođeš sudnici. — A što li me zove? — Ne znam. Znaćeš kad dođeš. I njemu se učini kao da ga Sima gleda nekim čudnim po gledom, koji rečito govori:

Od Drine, baš kod same Crpe Bare, odvaja se jedna rastoka, koja se zove Studena Bara. Ta se rastoka odmah iznad Crne Bare zove Ribnjača.

Ta se rastoka odmah iznad Crne Bare zove Ribnjača. Tu se razleva i pravi male ostrvčiće, koji su vrlo plodni. Od sastanka iznad tih ostrvčića zove se Jovača, a

Tu se razleva i pravi male ostrvčiće, koji su vrlo plodni. Od sastanka iznad tih ostrvčića zove se Jovača, a malo dale Zasavica. Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode.

Za njih je on davao sve, čak i samo spokojstvo svoje. Ne znam kako da je umoran, trebalo mu je samo na uvo šapnuti „zove te taj i taj hajduk — on je smesta skakao na noge i trčao da se s njim, kao s rođenim bratom, izljubi...

— Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu? — Kneževi su, brate. Zove ga, Misli čovek, kakvim poslom, i ode. A kad tamo... — Čuvajte svoje glave! — reče Nogić.

Dučić, Jovan - PESME

Sve vojske mraka kad otplove Spram mesečevog nemog luka, Ovde će bolno još da zove Zakaslu zvezdu glasić ćuka. ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag

ZA ZVEZDAMA Ubrisaću s usta mučnu kap gorčine — I kao kraljević iz starinske bajke, Poći ću za glasom što zove iz tmine, Kao glasi davno nestanule majke.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja skočih i ispravih se u krevetu: — Mamo! — Šta, brate? — Video sam onoga... onoga... kako se zove?... onoga čiča... čiča-Đorđa! Jest, čiča-Đorđa. Znaš onoga! Ja sam bio mali. Onoga što je radio s tatom! Znaš?

drugi čovek; a i ja se sećam, kao kroz maglu, kako me je često držao na krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku i vodio me sa sobom na kolima u livadu.

Na čelu mu se vidi belega od rane koju je dobio u Hajduk-Veljkovu šancu. Osim njegove čeljadije, i celo ga selo zove đedom. Žena mu je davno u zbegu umrla.

Nijedne jetrve nije ostavila da joj ne izdene ime. Radojku zove džerima, a đedu jevtika. Svaki dan sve veće čudo i pokor, a kad joj ko štogod pomene, ona odmah preti da će da se vrati

po godine poslije toga naprasno se razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa zove Ninka, Aksentija Smiljanića, Stanoja Gluvića i kmeta.

Ali njegova podjela imanja osta. I narod i danas zove onu livadu s virom Marin Vir, a zabran sa šarampovom Marin Šarampov. Ko ne vjeruje, neka pita samo koga iz mog sela.

Onda poče vladika jednog po jednog pitati: kako se zove, odakle je, kaka mu je nurija, itd., pa pita i našeg popa. Kaže on sve kako je i hvali se nama — hvala mu!

Tako sam ja nju učio. — Od tebe se, oče, — reče vladika — ima i mator čovjek čemu da nauči. — A kako ti se zove mala? — Mara — Da je blagoslovena! Poslije ručka mnogo se štošta vladika s popom razgovarao.

Neko kuca na moja vrata. Ana me zove na večeru. Tvoj pobratim III PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pa kad dobro prolazi i kad se lepo provodi Gliša Sermijaš, koga obično niko i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi

— Molim, molim, da čujem. — Samo tako ću vam pokazati ako vi mene naučite kako se pravi onaj melšpajz što se zove: Saće od zolje od kvasca, jer ste vi u tome, moram priznati, pravi majstor.

Onako k’o Šanika, apotekarski kalfa... — Kakav »kalfa«, paorušo jedna! — dreknu gđa Persa. — Ne zove se on kalfa, nego »gospodin asistent«! Tebi puna glava kalfi, zato i zaboravljaš uvek zapušače od stakleta u dućanu!

se prosipa i razleva miris od mirišljava sapuna i pomade, pa tek zatutnji kakva bosonoga na kapiju, i nađe baš onda da zove komšinicu iz prekoputa, samo da mu dâ na znanje da je tu, i da ga prati očima.

Posle ovoga sastanka vrlo su se često sastajali i razgovarali. Koliko je samo puta prečula Jula kad je máma zove. — »Ti kad se na štogođ nakaniš, ne znaš šta je dosta!

»Kad god ide Melanija u crkvu, uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje, bléda, a moja Jula zdrava pa rumena k’o

srećom na tvom mestu, ja bi’ tražila od njegove ekselencije gospodina vladike da ga baš onaj njegov — kako se đavola zove —, no ta onaj njegov Šaca, jest, on baš da ga obrijâ! Baš on, i niko drugi!

— Izešćete se živi ako ga pogodite. Pipav je do zla boga, zato su mu i izdenuli ime pa ga niko u selu drukčije i ne zove nego Proka »Oćeš-Nećeš«...

I ja, što kažu, vas počitujem, i već, onako svi u mojoj kući... vas pa vas... niko vas od moji’ drukčije i ne zove nego »naš gospodin-parok«... — Pa, kol’ko dakle tražiš? — Pa rek’o sam: šesnajst srebra. — Osam... Petre.

— O, birtašu — lupa i viče Pera Tocilov — zove te gospodin parok. — ’Ajde, donesi štogođ Peri — veli pop Spira — a možeš i meni. — Rakije, rakije malo! — veli Pera.

— Ta pogledajte ga bolje koliki je, ta nije valjda veći od njega ni onaj »zub vremena« što se zove! — Jao mene žalosne! A otkud sad opet konjski zub! — »Zaboga, ta gde ste ga samo našli!« veli mi gospodin vladika.

— reče smešeći se, i poljubi Radu. — I mama sme u kola, je l’ te?... Jel’ te, popo?.. ’Ajde, mama, i ti u kola! — zove je Rada. — E, ne sme mama, râno; mama mora da čeka bábu! — reče ženica smešeći se. — Pa neka i popa čeka bábu!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Slatko je. Pokojno moje čedo, najviše mi je to volelo da jede. Uzmi sinko, uzmi čedo! Pa da i ostale prosjake zove, i njima da razdaje. Svima da dâ a nikoga od tih prosjaka, božjaka da ne propusti. A njih je puno.

A on jednako nudi, plače i moli prolaznike: — Za njinu dušicu, za njinu dušicu uzmite... Ni popa ne sme da zove. Već kad bi se groblje počelo da prazni i popa počeo da zalazi po krajevima groblja i kad bi tad naišao na nj, on bi ga

Sve ih po imenu zove. Svaku poznaje i od svake prosi. Čak kad neka njemu ne pruži, već do njega kome drugome prosjaku, on se izdiže, grabi

— Bogorodica (a varoška crkva bila je po svećena Sv. Bogorodici). S Bogorodicom imam rabotu... Ona me zove... Čekam Bogorodicu. — Odgurivao bi svoje da bi i dalje ostajao da onako nepomično, pažljivo viri u crkvu.

kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane?

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Ne znam ništa o tome. Popa zove popadiju. — Znaš li ti što o tome kako je naša Jelka udadbu Savkinu ugovorila? — Ne znam ništa.

Čika-Gavra ide na put, pa dođe kod Peršunovića i s njim se dogovora. Ovaj zove i Ljubu, ali Ljuba se zahvaljuje. Kaže da bi on njih želeo videti u O., u svojoj kući. Skoro će biti u O.

— Zašto ne, — odgovori im, — samo nek se nađe kakav čestit mladoženja. Zove ih sutra na ručak, takođe i Čekmedžijića.

Svaka ima po dve hiljade forniti. Lepa se zove Julka., a umiljata Milka. Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J.

Šta mislite, gde je Beč odavde! Ja još nisam bio dalje od Pešte. — Ah, Beč, — to se ne zove putešestvije. Putešestvije je kad se ide nah Pariz, nah London, kao što je naša madam guvernant pravila — to je!

— Ime nije lepo, al’ lepo stoji; šteta što se tako zove! — A znate, frajlice, zašto se tako zove? — Ne znam. — Sad ću vam kazati.

— Ime nije lepo, al’ lepo stoji; šteta što se tako zove! — A znate, frajlice, zašto se tako zove? — Ne znam. — Sad ću vam kazati. Meni je pripovedao to jedan trgovački kalfa, koji je bio u Beču u kondiciji.

— Šta je tebi, Paulina? — E, šta mi je, da znate šta mi je! — Ta govori, šta ti je? — Taj gospodar — kako se zove — Hekmešič — tako je impertinent bio, da je sedeo blizu mene, pa nema bildunga da lepo sedi, pa da noge delikatno

Gledićka i Marta već su sasvim obučene. Gledićka zove Martu u treću sobu da se s njom razgovara. — Šta misliš, Marta, kako ti se dopada Čekmedžijić?

Sad gledaj posao. Za ženskima dođe Gledić I čika-Gavra u istu sobu. Gledić zove ženu te se svi troje razgovaraju. Čika-Gavra se pogađa.

I čika-Gavra na sve pristane, te zove ostale unutra. — Izvolite, mi smo gotovi. — Dakle, jeste l’ zadovoljni? — Jesmo. — Dakle, da bude danas prsten?

— O, zaboravili smo, odma’ ćete i’ dobiti. Gledićka otrči mužu i javi mu. Ovaj odmah dođe Čekmedžijiću, pa ga zove u jednu sobicu nasamo, dâ mu napisati kvitu da je primio, te Čekmedžijić primi novce. Odmah je Ljuba počeo lakše disati.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I stignu obično noću u Beograd te se pravo u dvor jave i tu konje namire i noće. A sutra dan zove ih knez i traži da vidi kako su oni kroz one šume putovali, te moraju onako i sto da se opreme i da konje pojaše.

Afrika

Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr. Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip.

Još pre trideset godina tu je bilo samo dve–tri kuće. Pravo sedište Evropljana bilo je na onom ostrvcetu koje se zove Gorej, gde se i sad mogu videti Negrijeri, tamnice za crnce kojima se trgovalo.

Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj. Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu.

Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran? Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa.

bi promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom. Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena.

Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Imati ovde svoju kuću i nazvati je Novi Turmirel. Naš dom u Normandiji zove se Turmirel. Novi Turmirel; tako su nekada iseljenici zasnivali Novi Jork, Novi Orlean, Novu Kaledoniju.

Čim pređemo njegove granice, ući ćemo u kraljevinu koja se zove Kong. Kovači Đavale su poznati u okolini. Oni sami nalaze metal, tope ga u zemlji, kuju od njega mačeve, fetiše,

Po karti vidim da smo prešli na zemljište jedne druge kolonije, koja se, prema rekama koje kroz nju teku, zove Visoka ili Gornja Volta. To su rase, a ne predeo, koje označavaju prelazak.

Igraju pred samim tam–tamom, jednim vrtoglavim ritmom. Njihova igra bi ličila na ono što se kod nas zove „čarlstonom“ da one i trenutka odvoje stopala od zemlje; ali je cela igra baš u tom grozničavom ritmu celoga tela,

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Trgao se, kad ču svoje ime. Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi. Čuvši da ga žena zove, ponova, on najzad otvori oči, ali jedno ponova zatvori i poče na drugo da čkilji, upitav, nabusito: „Šta je?

Njen muž se, međutim, u Beču, vezao za jednog starog đenerala, koji se zove Montenuovo, a koji je drzak prema ženama i kome smrdi iz usta. Gospoža Montenuovo, međutim, još uvek je lepa.

A zimus je mnogo propatila, jer je preležala bolest, koja se zove impetigo. Pavle nije znao ni šta znači kaligrafija, ni šta je impetigo, pa zapita.

Sedeo je sa gostima, do ponoći, u razgovoru, a kad bi hteo da zove ženu, udarao bi štapom o patos i žena bi mu došla.

Nakitili su ga bili kao čuturu, kakve nosi onaj ko u svatove zove – a koje su zvali „fiferi“ u Novom Sadu. A što je bilo najgore, posle se u garnizonu pričalo da mu to nisu namestili

Posle zalaska Sunca, tog dana, Božič se, tako, lagano, približavao mestu, za koje je rekao da se zove Vizelburg. Tamo ga, kaže, u ergeli grofa Para, čekaju, a imaće prenoćište, lepo.

Gospoža Božič je, međutim, glasno prebacivala mužu, što zove, silom, gosta, koji im neće u kuću. Ne treba zvati, kaže, onog ko neće! Najzad se sve dobro svršilo.

Isakovič, međutim, nije hteo da zove ni perikmahera. Bila mu je izrasla brada. Gospoža Huml poče da ga izbegava. Ona mu je donosila večeru u lepom posuću,

Vrlo je moćan, nadmen, ohol. Ima, kaže, sekretara, koji se zove Bitner, a koji je Prajs i ne voli Srbe, mrzi ih, pre ručka – a posle ručka, ceo svet.

A treba videti i to, da li je među njima bilo bolesnika, od bolesti, koja se zove lepra. Isakovič je, glavom, imao da donese odgovor na ta pitanja, a znao je samo da se ti Črnogorci nalaze, zatvoreni,

Išao je i u lazaret, Črnogorcima, sve dok mu nisu zapretili škopicom, jer im je odvodio žene. Zove se Mikailo Vani, a niko ne zna ko je, i odakle je.

Kad Pavle izusti to, Kajzerling se trže, kao da ga je opario. Viknu Volkovu da mu zove premijer‑sekretara Černjeva, čim oni odu. Zatim priđe sasvim blizu Pavlu.

Teodosije - ŽITIJA

A bogomudri opet iznese caru drugu molbu: — Ima jedan opusteli manastir, koji se zove Hilandar, pa ako hoće tvoje Carstvo da učini dobro meni i mome ocu, daj nam ovaj manastir, a mi ćemo ga opet kao Od

se da mesto ili zapusteli manastir izmolite, i ovaj obnovivši svojemu otačastvu utvrdite da se srpski manastir zove, da bi oni od vas koji ljube Boga i od svetskog života beže pristanište spasenja posle vas nalazili i zbog mnogih koji

A žurio ga je i prepodobni Simeon, govoreći: — Ako me udostoji Bog da vidim kako se manastir zove naš, biću srećan ako kraj života u njemu završim.

Posle ovoga malo poživevši prepodobni otac naš Simeon u manastiru svome koji se zove Hilandar, dostigavši meru savršenstva koju žele svi koji Boga ljube, Simeon divni, Simeon slatki, i delom Simeon,

Imajući unutra u crkvi presvete Bogorodice grob ukrašen. mramorjem, položiše ga u manastiru koji se zove Hilandar, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha za pokoj blaženoga i svetoga oca.

A uz to čujte veliko milosrđe njegovo n bogato davanje sa milošću: U Svetoj Gori ima manastir Svetih Apostola, koji se zove Karakal.

Ima i drugi manastir Svetih četrdeset mučenika u mestu koje se zove Ksiropotam. Kada je i ovaj od istih razbojnika zapusteo i sklonio se konačnom padu, dođe iguman s bratijom i ovoga

Manastir koji se zove Filotej poče zidati neki bogoljubivi čovek, a nije mogao dovršiti ga zbog ne dostatka sredstava.

I tako sveti postavljen bi za igumana u velikom manastiru koji se zove Studenica, u crkvi Presvete Bogorodice, koju je prepodobni otac njegov bez njega bio sazdao.

I tako primivši taj manastir, zapovedi da se zove „Lavra svetoga Simeone“, a starešina u njoj zapovedi da bude i da se zove arhimandrit, jer je i sam pre toga u gradu

I tako primivši taj manastir, zapovedi da se zove „Lavra svetoga Simeone“, a starešina u njoj zapovedi da bude i da se zove arhimandrit, jer je i sam pre toga u gradu Solunu od mitropolita i episkopa za arhimandrita bio postavljen.

Tada i veliku crkvu Gospodnjeg Vaznesenja u Žiči, koja se zove Arhiepiskopija, počeše zidati, i mnoge druge crkve, male i velike, sveti sazida Dok ostade kao arhimandrit u

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Uzajamno pozajmljuju volove kao zapregu za oranje: to je običaj koji se zove spreg. Naročito se pritiče u pomoć za vreme žetve koju treba brzo svršiti: to je moba.

koje se dižu iznad desne obale Vardara; južna Makedonija, prava Makedonija, južno od vardarske klisure koja se zove Ciganska klisura (Čingane derbent); šopska oblast, istočno od Vardara, koja obuhvata i veliki deo Iskrova sliva;

Na planini Bistra bilo je još i pre 60 godina aromunskih pastira. Jedna se porodica u Mavrovu zove Vlahovci i zna da je aromunskog porekla; starešina te porodice zna još malo aromunski i zove se Pandil.

se porodica u Mavrovu zove Vlahovci i zna da je aromunskog porekla; starešina te porodice zna još malo aromunski i zove se Pandil. Ovi su pastiri jako crnomanjasti, sitnog rasta i cincarske psihologije.

U ovom selu ima jedna aromunska porodica mnogo docnije nastanjena i zove se Cincarevići. Naposletku, među galičničkim Mijacima ima najviše crnomanjastih, sa sjajnim očima, koji potpuno

U Rosoki su najstarije porodice od Aromuna koji su doseljeni iz Arbanije. U Lazaropolju se jedan od najvećih rodova zove Drakuli: aromunskog je porekla i svi su njegovi članovi jako crnomanjasti.

doneli svoju nošnju u oblast između Laba i Rogozne, Kosovci zovu Ercima i Erićima; a to su upravo isto imena kojima ih zove odseljeno kosovsko stanovništvo u Župi i u Levču.

Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa. Najčešća šara, koja se u raznim oblicima ponavlja, zove se bistri krst i opominje na šare starih svešteničkih odežda.

Njemu pripada i stanovništvo oko mnogih pritoka Moravinih i Vardarovih, kao: doline Treske blizu Skoplja, čiji se sliv zove Poreč, zatim stanovništvo dolina Markove reke, Pčinje sa Krivom rekom, slivova Babune i Topolke zapadno od Velesa, itd.

Imaju „doksate“ i „ćoške“. Kad se u njih uđe, najpre se naiđe na veliko predsoblje, koje se zove polatna i predstavlja najveću kućnu prostoriju. U njoj žene i ljudi provode najveći deo dana.

Obuhvata 12—14 sela u gornjem toku reke Radike, koja se ovde zove Gornja reka. Njeni se stanovnici, zovu Rekanci. Sa dubokim potocima, visokim ispašama i snegom koji se preko leta

Vrlo je interesantan i „prevez“ koji se ovde zove sokaj. Nosi se na glavi i spušta se preko leđa. Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Sav se zadihao od posla, u samo mi uvo duva. Moram da zaustavim dah, jer... jer... Oho, evo ga, stao je. Šapatom zove poljskog miša: — Rođače, popni se ovamo da pomirišeš. Ovde nisu čista posla! Osjećam u džaku nešto vrlo sumnjivo.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu? To ste vi, gospodine Petre? Ovde inženjer Marić.

To se u računici, čini mi se, zove: pravilno trojno. MILE (smeje se): Da, da! Dakle, ja ću vas stalno izveštavati o tome kako se stvar razvija kod

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla. Tako sam saznao da se zove Rašida po nekoj svojoj turskoj babi, da je pre tri meseca napunila četrnaest i da već odavno zna sve o meni: Vesna me

- okrenula se prema meni i ne primetivši da je Timotije odgurnuo tanjir. - Liči na tebe, mama. Zove se Rašida! - odmakoh takođe svoj tanjir trudeći se da ne gledam u Timotija.

- Kibicovanja! Ako sam ja tvoja devojka, nije red da očima gutaš druge. - Ne druge. Ona mi je drugarica iz razreda. Zove se Neda. Najbolji je đak. - Je li još nešto „naj”? - Mislim da jeste, ali to nije važno.

One dve mačke bile su profesorke iz škole u kojoj je Stari predavao. Ako ste videli ono što se zove živi rahitis, onda znate kako su izgledale.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Šta, valjda advokat proaktor, ima ih kao kusi’ pasa! — Fiškal, pravi čestit advokat zove se fiškal, pa to je velika čest i sloboda, i svud je otmen.

Posle toga komesar sa lečnikom ode u birtiju, a gospodar Sofra, uzrujan opet sedne, i zove društvo da piju. — No vi ste baš kukavice; da mene ne bi, potukli bi vas kao mačke. — Jest’, da, a ko räni četvrtog?

Već zora rudi, vreme je odlaziti. Čamča naloži kočijašima da prežu. Čamča zove na stranu armicijaša, nešto prošuška s njime, i ruku mu nešto sklopi, a pokaže mu prstom na vino i „auspruh”.

Posle nekog vremena, gospodar Sofra zove Šamiku na važan razgovor, u salu. — Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače.

Prime i zahvale se; gledaju taj fini posao, hvale ga. Otac, gospodar Sofra, već je ustao i zove Šamiku kući, da se ne zadocne. Lepo se oproste, pa onda na saonice. Šamika poljubi u ruku obe dame.

Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!” Šegrt istrča na stražnja vrata, pa u gornji kat, da zove Šamiku. — Starog gospodara dole vešaju, pomagajte! Šamika uzme brzo napunjeni pištolj, pa trči dole.

Ode Čamči. Još niko ništa ne zna o toj stvari. Šegrtu je zapovedio da se ne usudi kome god o tome govoriti. Čamču zove na stranu. — Čamčo, imam ti nešto kazati, vrlo važno. — Je li tajna?

Malo zaspi, počne fantazirati. Vidi to Šamika, i zove doktora. Doktor dođe, pipa mu puls, odmah kaže da je zapaljenje pluća, i to opasno. Fantazira, pa opet k sebi dođe.

Fantazira, pa opet k sebi dođe. Kad sebi dođe, Šamiki kaže da zove nataroša i još četiri svedoka, hoće da piše testamenat. Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke.

Gospoda se udalje. Gospodar Sofra zove svećenika. — Dozovite mi popa da se pričestim. Maločas dođe svećenik i pričesti ga. Gospodar Sofra zaspi, fantazira.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

već uveliko započeo i da njen muž sa vojskom i nije u Pečuju, već se javio bratu, prošle nedelje, iz neke varoši koja se zove Radkersburg.

Neki krupan čovek tad, koga njegov vojnik zadrža da ne padne, reče mu da se zove Ahim Rigel, da je trgovac u Šerdingu, da je pre tri nedelje bio u Beču, gde ga je njegov poznanik Dimitrije Kopša,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Da bi se za nju „lepili“ momci, ona se opasuje travom koja se zove „lepovac“, a da je momci „miluju“ (vole), veša oko vrata travu „milogleče“³¹.

“²⁵ U đevđelijskoj kazi se veruje da ovog dana čovek može lako da oboli od neke „treske“ (groznice), koja se zove tornik treska, a koga ona obori, taj se više ne diže.

Vuk piše: „Dijete koje se rodi u košuljici, zove se vidovito; i takovi poslije čovjek (pripovjedaju), ili žena, ide s vilama, i zna više nego drugi ljudi.

³⁸ U Crnoj Gori ceo pribor koji majka porodilji donosi za unuka/unuku, a koji čine kolevka, povoji, pelene i pokrivač, zove za povojnica.

⁴⁹ Ako se dete rodi uoči slave ili Božića, odmah se zove kum da ne bi dete ovako veliki praznik provelo nekršteno. Obred krštenja uvek se obavlja pre podne, dok je dan u

⁶⁰ Ritual krštenja počinje pozivanjem kuma. Kuma zove detetov otac najčešće na svečan, ritualan način na dva-tri dana pre krštenja (obično u petak).

U Vojvodini, prema privatnom saznanju Tihomira R. Đorđevića, na pitanje kako se dete zove, kaže se: „Sit pevati, gladan plakati.

Ta pogača se zove postupaonica. Zatim se pozovu sva deca iz komšiluka i svakom detetu se otkine komad od pogače, a dete, čim to dobije,

Ovaj šareni štap svuda se zove momčanik. Momak kad pođe na sabor ili kakvu drugu svetkovinu ponese ga i s njim igra u kolu.

Jedan drevni način kažnjavanja u Hercegovini zove se „lišbeni udžet“. Njime prestupnika i njegovu porodicu selo potpuno izoluje i odbacuje.

„U selu žena svoga čoveka ne zove imenom, nego ga prema prilici u kojoj je, opiše tako da se zna ko je. Deci svojoj ona će reći: tata vam je to i to

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

POGUBLjENA LjUBAVNA PISMA 71 ZA SEBARSKE ŽENE 73 ZA BRANKOVINSKE SELjAKE 75 ZA NEROTKINjE 77 ZA ČOBANKU KOJA SE PO OCU NE ZOVE 79 ZA PESNIKINjU, ZEMLjU STARINSKU 81 ZA ONE KOJI NE UMIRU NA VREME 83 ZA APOKRIFE 84 ZA MAĐIONIČARE 85 ZA

kada usred velikog mraka gde sve se izmeša ne mognu napipati nijedno dugme, nijedno zvonce, kojima se u pomoć zove, kad ne mognu naći nijednog broda ni da se vrate, do tvoje palate, ni da produže do obećanog nebeskog svoda.

ZA ČOBANKU KOJA SE PO OCU NE ZOVE Za dete kome se otac ne zna, čije ime majka ne izgovara, ni pred licem sina, ni sveštenika, ni licem cara, za otroka

Samilosti za čobanku koja se po ocu ne zove, koja ne zna čije je kosti, čijeg mleka, ni gde joj se očinski krovovi dime, za tvog kopljanika koji slavi pomajke

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u mikrofon »JU-2Ob-KMTŠ zove Australiju! Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim amaterima sveta!

bake sa glavom na kredencu, na Čuburi, u Beogradu, u Srbiji, u Jugoslaviji, na Balkanu, u Evropi, na planeti koja se zove Zemlja, u sunčevoj galaksiji, u svemiru kroz koji plovi ta planeta, hladeći se...

(Na vašem jeziku ta bezazlena igra zove se isto tako bezazleno: to plau tag!). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču

– Reci, nisam ljubomoran… – Znam da nisi — reče devojka.— Jer me ne voliš. – Žuži, Žuži! Tako saznah da se zove Žuži. Nisam razumeo ni reči od njihovog razgovora, ali sam znao o čemu se radi.

Svaki bazen nosi ime nekog sveca, objasnio im je Stonjanin. Poslednji od njih zove se Mundo, što znači »svet«, a namenjen je sirotinji da iz njega besplatno uzima so.

Pretvorio si me u građevinsku radnicu. Beton. Beton. Beton. Beton. I beton. I to se zove vikend! – Ne možeš da kažeš... Bila si na svežem vazduhu. – Ti to zoveš svežim vazduhom? Nisam izišla iz kuhinje!

– Ja ga nosim! – Stvarno? – Ti si me terao da pijem onu odurnu jabukovaču, zato što se ona u Francuskoj zove kalvados, koji je, opet, pio izvesni doktor Ravik u Remarkovoj Trijumfalnoj kapiji. Pre tebe nisam ni dotakla piće!

Kada bi šetao ulicama, deca su već izvikivala njegovo ime (to se u toj varošici smatra izuzetnom šalom i zove se prozivanje), pa se sakrivala u kapije i bašte.

Matavulj, Simo - USKOK

Ta već odavno slušamo za stradanje njekog principa, pa taj princip uskoči u Crnu Goru, te razabrasmo da se zove grof Jân P., pa se grof Jân u čas preobrazi u Janka Jokovića Njeguša.

Pošto daruju djevojku, piju sa cijelijem brastvom. To se zove „svila“. Tada se uglavi koliko će biti svatova i kakvijeh darova, i koga će dana biti svadba.

Tada joj brat natakne opanke na noge, a povrh košulje navuče joj drugu, novu košulju, koja se zove „vjenčanica“. Zatijem joj skine kapu s glave i otide, a žene joj stave maramu, opašu je ženskim pojasom i odjenu je.

Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“. Otac napija kćeri: „Hajde zbogom, djevojko! Dao ti bog sreću, kako bih ja rad!

“ Tada svi ustanu, vojvoda napije sedmu zdravicu domu, bratstvu i rodu, i to se zove: „Zdravica s nogu“. Tada svi izlaze, redom kako su ulazili, pa kada se odmaknu, prospu oganj iz pušaka svi jedanak.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

da se približi tom sebidovoljnom apsolutu koji niko i ne pokušava da ograniči kakvom funkcionalnom oznakom, i koji se zove Književnost.

pisac izbegava jalove meditacije, dodatno usložnjavanje, i prećutkuje, donekle, bezizglednost te pustolovine koja se zove život odraslog čoveka.

Ljubav je dodirnuta i u Petlićima, i u Koči, i u Momku i po, i to ljubav prema devojčici, koja se jedanput zove Mira, drugi put Palmoliva, treći put Kosara.

otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom snu napravilo: Tamo ispod jabuke, razvaljen i opljačkan, dućan viče i zove dućandžiju. Zove beskrajnom detinjom tugom.

ruši ono što je dete u budnom snu napravilo: Tamo ispod jabuke, razvaljen i opljačkan, dućan viče i zove dućandžiju. Zove beskrajnom detinjom tugom. (Dućan) „Istina života” počinje razočaranjem, buđenjem u svetu koji je bez sjaja i zanosa.

Stavih žuti list u rupicu na reveru i rekoh: -Ovo je mesto za francuskog Peru. Zašto se ovaj list zove Pjer, zašto je Francuz, to ni na racionalnom ni na iracionalnom planu nema nikakvog značaja ni poetskog smisla.

Robinson na pustom ostrvu, to je, u malom, istorijat čoveka na ovom velikom otoku koji se zove zemlja, na ovom otoku koji pliva u kosmičkom okeanu, to je istorija ljudske borbe i mučnog uspinjanja, istorija našeg

granice mišljenja i osećanja, pa sada, sa većom ili manjom srećom, samo prepoznajemo simbole te tajne i tog čuda što se zove detinjstvo? Koliko je jaka veza između detinjstva i preostalog sjaja u očima, toliko smo daleko od smrti...

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota!

Pešta je pala. ŠERBULIĆ: Ajdete da gledamo kako će da beže. LEPRŠIĆ: Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! (Zavjesa) DJEJSTVO ČETVRTO 1. ŽUTILOV (sam) ŽUTILOV: Opet je pametno bilo sa Srbljima držati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

U Srbiji se zove Sarajlija, van Srbije se naziva Srbijanac, posle bavljenja u Crnoj Gori — Crnogorac. On je u raznim trenucima svoga

Počinje se nositi ili srednjovekovno odelo, dušanke i lazarice, ili seljačko odelo. Ne zove se više gospodine, gospođo, gospođice — no brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet počinje govoriti jedno

Ko se zvao Đorđe zove se Đurđe ili Đurađ ili Đorđije; Dimitrije postaje Dmitar ili Gmitar. Ide se tako daleko da se posrbljavaju i imena

On je, kako je sam pisao, poznao »avet« što se zove »staranje za svakidašnji kruh«. I zato što njegovo književno obrazovanje nije bilo dovršeno, zato što nije mogao da piše na

Sremac, Stevan - PROZA

— More, ti se ne šališ, — veli mu Paja. — Zove me ovaj moj komšija na ručak — veli Jova zadovoljno čisteći kremenjak.

Zbog ovog slučaja, dobio je Maksim nadimak »Glavosek«, i sad ga u selu i okolini svaki tako zove, mada u šematizmu ima svoje krasno ime i prezime. Eto tako kod ovoga sveta prolaze danas ljudi koji se posvete nauci.

) Kaži ti meni, Tiosave — ti, ti što povazdan duvaš u duduk po selu — kako se zove ono u tvojoj kući što je prekodan u polju, ujutru ode a uveče se vraća. Lepa, bela, ugojena, pa te lepo gleda.

Da jede travu, da ima vime i daje mleko, i da od nje dobijamo telad, sir, i kožu za opanke. Da se, dalje, ženka zove krava, mužjak bik, a da je vo otprilike srednjeg roda; i da od ovog poslednjeg dobivamo sve sem mleka i teladi.

Radičević, Branko - PESME

Pa lužinom pođo unapreda, I sred luga namastir ugleda, Lep li beše sred lužine ove, Al' sad ne znam kakôno se zove.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

I kako sve više raste, primiče se i u samom srcu razgara djedova neumorna vatrica. Eno je, bdije, zove i pokazuje nam put. — He-he, ipak nas čeka stara paripina rakoli se Petrak.

skoro svake godine, obično o Đurđevdanu, ali nam se najčešće dešavalo da nam se u službu natandrči baš neki koji se zove Jovo. Svaki drugi — Jovo.

Svaki drugi — Jovo. Bilo ih je koji nisu znali ni kako im je prezime, ali da se zove Jovo, to već zna, smetenjak nijedan.

i pitome golubije oči kakve grmečke čobanice koja, onako trtasta i dućkasta, jedva zna izmucati kako joj se zove ćaća i mater, a već kod strica Todora zapinje u grdnoj neprilici: — Ćić Todor? ...E, ne znam kako je njemu ime.

— Daleko nam crkva, a vojsku još nijesam služio. — A znaš li makar kako se zove božji sin? — Bogami, ja nijesam ni čuo da bog ima djece — izvali najmenik s takvim iskrenim čuđenjem da bi čak i

Sve da i hoće, ona vam to, možda, ne bi ni znala da odgovori. Biće, valjda, najviše zbog toga što usamljeni pjevač zove u zajedničko bjekstvo tu nepoznatu pustu Marijanu, a ne nju, Savu.

Ne vidi čestito ni dragog sunca, ni oblak nad glavom, ni ticu kako leti. To ti je ta vječita robija koja se zove težaluk. Nikud pobjeći od njega, veže se dan za dan, kao karike u lancu.

me tamo kao konjske muve: te zašto si bacio američkog poglavicu, a srebrom uokvirio toga svoga, kako li ti se samo zove, te je li kralju mjesto tamo, sramota je i reći gdje, te pripoznaješ li ti svoju vjeru pravoslavnu i Očenaš, pa znaš li

pred starčevim očima, a da ga djed nije ispratio pogledom sve do okuke, gdje bi neznanac uronio u sjenku zgusnute zove.

— Jok, jok, ne ide. Predsjednik kraljevske vlade također se zove Petar, pa bi ovaj nezaglavljeni narod svašta mogao pomisliti. Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ...

Tu, iza svake sprave i suda, kanda se krio još neki dječak, naš vršnjak. On vjerovatno umije da pravi pucaljke od zove, nosi kapu čudna oblika, govori „američki“ i džepovi su mu puni ...ko bi znao čega.

— Pa bar da si pristigao onu pomlađu, Anđu, kako li se zove, to bi ti se nekako i oprostilo — dobrodušno se utače u razgovor komesar Mihailo, a na to seljak samo zaigra brkom i

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ostavile su, vala, dimije po trnjacima! HUSO: Danas otero, sutra će po njih sam da šalje seize, da zove na kafu i ratluk. Znam ja Hasanagu. SULjO: Plašim se da ne znaš. Vikao jutros.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I učas bi se on ukazao gde ide trčeći, smejući se i gledajući milo I ponizno u onoga koji ga zove. Ali nikad nije mogao da se ljudski obuče i odene. Da kažete: e je bio nemarljiv, nije. Ubi se on kicošeći i gladeći.

— Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u belim čarapama, otrčiš

— Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima. — Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja.

Nokte sam utiskivao u dlanove samo da se uzdržim. — Teta li me zove? — I htede da prođeš. — Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se.

se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo! Žene se zguriše i prošaptaše: — Sirota. Čula da je došao, pa ga zove. Priđoh joj bliže. Sagoh se. Uzeh je za ,ruku suvu, crnu, hladnu, i prinesoh je ustima da je poljubim. Stresoh se.

Stanoja, kao uvek, seo do vrata njene sobe, skupio se i ćuti. Odjednom se vrata otvoriše i iziđe stric. — Idi! zove te — reče Stanoji, a on sede na stoličicu do vatre zavaliv glavu u ruke. Stanoja uđe, a vrata za njim ostaše otvorena.

Čiča Mase ne može da sedi. Diže se neprestano, ide kod ženskih; one ga guraju, on im se nameće. Čiča Toma jednako zove tetku, svoju sestru, da mu sedi do kolena, nazdravi mu i zapeva... Tetku stid. Moli druge gošće da je koja odmeni. Aja!

Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje ih... Razleže se jauk, zapevka, naricanje! I sve, čak i ulica, ispuni se, prepuni!

tu desi i gazda Ita, čim nju spazi on odmah silazi s ćepenka, obuva izuvene cipele, izdvaja se, zaustavlja sinčića joj i zove ga k sebi, da ga daruje. Ona dete pusti i pošto odmakne, jednako okrenuta varoši, stane, čeka.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Bošnjak i (H)ercegovac Turčin, on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i

Kostić, Laza - PESME

U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.

I nestaće mu sunca, al' trajaće taj cvet, jer to je onaj nepovred što pesmom zove svet. U NOĆI Oj ljubavniče, meseče! oj, ljubo, noćice! oj, zvezde, poljupcem njegovim užežene joj očice! Oj noći!

je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji

do stope drkćući od nada, stala je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!

Tog sudara izobilja razigranih dveju sila od omraze, od omilja, — oh, Delila!” „Šta? Delila? — Tako li se zove vila što je srce sinu mome — zar sa mnome podelila?” „Da, Delila!

Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom pojave

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade, kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga.

Ljudi otišavši kažu carevome sinu da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide.

On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo. Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.

Koje dobro? Rob: — Tražim carevu kćerku koje nestade od oca iz zazidane kule. On se zove car Petar, pa se sa kćeri svojom zatvori u kulu na tri godine dana.

Onda on njima ispriča sve o sebi, i reče im da se zove Kravarić Marko (zato što ga je krava othranila), pa zapita i njih ko su oni, otkuda su i kako se zovu.

Ovi mu se sad kažu, i jedan reče da se zove Tarigora, a drugi Krivigreda. Kad su se tako poznali ovi naši junaci, onda će Tarigora i Krivigreda zapitati Marka:

Onaj se čudi, ne može se načuditi, no ne htjede čekati da se po drugi put zove, već zasjede. Poslije ručka carev sluga skupi maramu i svega nestade, te se digoše na put.

Sluškinja dođe k njemu i kaže mu da ga zove hanuma. On kad je sasluša, pomisli da će joj nešto nositi i pođe za njom. Kad je tamo došao, reče mu hanuma: —

Sud se raziđe. Onda otac s motikom u rukama navali kopati zemlju da izvadi dete, ali deteta nema! Zove ga. Dete se odziva, ali sve dalje beži. I tako se pretvori u krticu. — Tako je, vele, postala prva krtica.

A Mande će iz kuće: — O-o-oj! Ko zove? — Ama, je li Stipe kod kuće? — Nije nêê! — odgovori Mande. — E Stipe, — reče Ive — viru ti i boga zadajem, ovo smo

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

DOKTOR: Jerbo se razum bori u pribavljanju duševne rane. MANOJLO: To je junak neki. Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?

Molim, g. doktor, kako se zove ta nauka gdi se razum bije? DOKTOR: Ne bije, nego bori. To se zove filosofija. MANOJLO: Šta je dakle filosofija?

Kako se to u filosofiji zove, kazaću vam dok mi se razum kući vrati. ŠALjIVAC: Sad vas razumem. Tako, dakle, vi ćete dokazati da je duh Aristotelev

PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku. DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi. PUTNIK: Molim, to se ne zove Praga, nego Prag. ŠALjIVAC: Praga, Praga treba da bude, tako piše u knjigi.

PUTNIK: To ne znam gdi je. DOKTOR: Kako ne bi znali? Kamera pariska i departamenta. PUTNIK: To se zove Kamera pera, a ne pariska. DOKTOR: O, ne treba izvrtati!

PUTNIK: Kakav testament? DOKTOR: Evangelije. PUTNIK (ustane): To se zove zavjet, a ne testament. Oprostite, drugi bi pomislio da ste Nemac.

Zar niste nikada čuli o parlamentu. PUTNIK: A, to je drugo. No, to se ne zove Donja kuća niži činovnika, nego Kamera deputiraca. DOKTOR: Kako vam se dopada policija londonska, kad ima u varoši 115.

MANOJLO: Bar to znam, jer sam tamo odrasto. DOKTOR: Perzerin. MANOJLO: To je ime Isajlovo, a breg se zove Prizren. DOKTOR: Zemlja je plodna na svakom žitu, drvima koja žir rode, osobito ima dosta kamenja. PUTNIK.

„Na“, rekne mi, „Nosi ovo doktoru, znam da će mu milo biti.“ DOKTOR: I ti si primio tu paškvilu? ISAILO: Kako se zove ne znam, jer ne umem čitati; nego sam mislio kad vam se što šilje, treba kao dobar sluga da donesem.

ISAJLO: Eno viče. MANOJLO: Jao, kuku! DOKTOR: Osvime! MANOJLO: Idi ti, Isajlo! ISAJLO: Mene ne zove, nego tebe. MANOJLO: Ali ja se bojim. DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete?

MANOJLO: Ali ja se bojim. DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete? MANOJLO: Eno sad zove obojicu; sad možeš ići. ISAJLO: Da vidiš, đavoski je posao. POZORIJE 9.

POZORIJE 4. DAMJAN I KUZMAN DAMJAN (za sebe): Šta me to moj komša zove? Da ne bude osetio štogod? KUZMAN (za sebe): Kako krije oči!

Lalić, Ivan V. - PISMO

leta, Pomešane sa smehom i mladim glasovima Dvoje zaljubljenika, promočenih do kože, Ponosnih na svoj posed koji se zove Rim? Proleće, Pіazza Navona zadrhtala kao brod, U zaokretu prema proverenoj zvezdi. Naš brod. Drži li pravac?

Jer blažena je sumnja Kad senči obris nade u obnavljanje čuda Koje se zove ljubav. S tot vraćamo se, možda, Mestima zavoljenim: proveravamo pravac, Merimo ubrzanje, ispitujemo žig Na zlatu.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

A šta je ovo? Kečup? Sila je stari kečup! Baš fino ime za zbunjivanje! Zove se kečup, a u stvari liči na običan sos od paradajza! I šta sad? Prelijem starog kečupa po bifteku? Ovako?

Ista je kao i u ono vreme kada sam bila devojčica i kada sam mislila da na svetu postoji samo jedan jezik i da se on zove beograđanski.

I to se zove rođendan! GLAVA III O pisanju memoara uopšte, a posebno o naslovu „Život na brzaka“, kako bi trebalo da se zovu

Od bakute — sposobnost da se eskiviraju teškoće. Dugo vremena sam mislila da sam rođena u ulici koja se zove Jedan pravac. Ali, ne! Bolje da počnem kao i ostali, sa predistorijom svog rođenja.

Dakle kad su bili kod četvrte litre ružice, režiser vikne u megafon, ili kako se već ta stvar zove: „Suletov dubler, na scenu!

Beograd je, dakle, izmislio reku Savu. Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?. Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze.

Imala bih šansu da me usvoji neko pristojan. Zamisli, posle dvadeset godina zove me papa Žan-Pol Sartr, šiznuo od uzbuđenja: „Anči“, kaže, „moram nešto da ti priznam... Ti nisi naše dete!

Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“. Sada je to ekspres-restoran i zove se „Zagreb“, ali meni je nekako poetičnije — „Ruski car!

I mada niko nikada nije video nekoga da tamo igra golf ili nešto slično, čitava stvar se ipak zove „Golf-klub“. Pitam se samo zašto? Da li zbog Golfske struje ili zbog sira i vojne muzike?

— Onda, ostaje još jedna stvar... nastavlja matori. — Kako će me zvati? Mislim, ako me zove po imenu, odakle mu pravo na takvu intimnost, balavcu jednom? To ne mogu da dozvolim! — Neka te zove: tata!

Mislim, ako me zove po imenu, odakle mu pravo na takvu intimnost, balavcu jednom? To ne mogu da dozvolim! — Neka te zove: tata! — Nisam mu je otac! — viknu, ali ga maman ućutka, da me ne probudi.

Kazala je da se zove Barbara i da je naša. Kazala je da je udata za Engleza i da stvari za sada stoje dobro. Tako je kazala.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac. (Teče orač šumi ralo.) Ko me zove sa linije Budmir - Mohač? Zov ubruji u povratič: bruj raskuje slovokovač a mač trgne plemić Radič.

) Zlatast veo s Bogomajke razapne se o zaranke. Prekrsti se rebrom, krove, nad sviralom kućne zove. III Teskobno je. Krik u distih: Čarnojević, trešnje - triptih! Izvan kobne patetike žiži rubin tavne slike.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: To je teško. ALEKSA: Zato se francuski jezik i zove izobraženi dijalekt. JELICA: Rihtig! Eіne gebіldete Ѕprache... O, kako bi ja rado taj jezik učila!

MARKO: Ovo je devojče jošt jedanput kod mene bilo. Draga moja, ovo nije onaj mladić koga vi tražite; onaj se zove Batić. MARIJA: O, gospodaru, dobro ja poznajem njegovo lice. JELICA: Ovo je baron Golić, moj budušti suprug.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš li prut?“ Bakica ruke predano širi, unuka zove, toplo se smješka, a Mjesec, lukav, oprezno viri i pirgav nosić lagano češka. „Zašto me nećeš da biješ, bako?

„Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući tišina vlada. „Ipak ću ući! — curica reče i smjelo vrata otvori uska Kuda bih dalje,

Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak? Ako u kulu zaviriš kradom, tamo ćeš naći čiču sa bradom, gleda kroz

Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove, svijetli im zlatnim repom.

“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!

“ Majmunče za njim reče: Afrika, topli kraj, gdje vrelo sunce peče nama je zavičaj! Afrika zove nas, nama je tamo spas, drugovi, svi u kas!“ Veselo slonče trubi: „Hajdmo u gnijezdo staro!

“ Studena voda pod mlinom pljuska, kriči u magli putnica guska, beži od mrzlog zimskoga vala, zove u društvo visokog ždrala: „Razvijaj krila, ako si drug, krećemo noćas na topli jug!

To ti je, bogme, čudnovata zver, ujka je zove „oblakoder“. Dolazi kolos na četir stuba, na njemu kljove i duga truba, lepeze uši pokreće on. To ti je slon.

BOLESNIK NA TRI SPRATA Našega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? da nije stranac?

“ Kupusna glava stoji, krotka je poput sveca, o vratu drži oglas: „Nudim četiri zeca!“ Iz šatre zove lija, ima lukavo oko: Odlično čistim perje, uđite, gospa koko!

“ A Joca šmrca i čelo pipa pa gunđa: „To ti je gripa. Za nju mi treba preparat fin zove se — aspirin, uzeću samo tabletu-dve sa vitaminom ce ili be.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Selo je malo i siromašno ali ćete sa gostionicom biti zadovoljni. Razume se, na ostrvu takođe jedna od kuća se zove haza de huespedes i tamo će vam udesiti i za spavanje.

Moram čak da se vraćam, jer zaboravim šta je bilo. — Kako se zove knjiga? — Život od Benvenuta Čelinia. Opisan je ceo život Italije u XVI veku.

Hteo bih da smislim nešto prijatno i da iz toga posle ispredam dalje misli, lagano, sve do stizanja. To se zove biti spreman na sanjanje. Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao.

— Ne, vi ste onda samo prošli. Čudo je da se sećate. — Kako se zove devojka koja vas pomaže u vezivu? — Sagrera. Ona je pored mene.

O, ona mora da ima ipak jedno osećanje sreće što se njegova kći zove njenim imenom, i što se barka, kojom on plovi, zove isto tako. I ko zna da nije on sam to ime tražio od svoga druga!

O, ona mora da ima ipak jedno osećanje sreće što se njegova kći zove njenim imenom, i što se barka, kojom on plovi, zove isto tako. I ko zna da nije on sam to ime tražio od svoga druga!

Kako se zove taj gradić? Mora biti šest stotina metara bar nad jezerom! I sve najviše jedna sekunda. Opet sa te strane savršena

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte se, Majka škola zove vas! SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad bila? Kuda misliš sada?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

je kneževa mekša no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče i grize i glavom kroz zid da rije, da se dere danju i noću, da ne ustaje

sina Đorđa čuje se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od ptice divan mi se bliži kuršums druge strane

mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na vetru govori kao da je od šupljikavog metala tako i sija i kaže vrlo jasno da

Očekujem novi sabor k njemu ide možda ta devojka što nosi čabrove s vodom i kazuje kako se zove bilje kakav trud i zvonak govor daleko li je Arilje?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: — Sine, otadžbina te zove... Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi...

Onda je upravio prst na jednoga i zapitao kako se zove. — Vučko Stojković — dreknu onaj iz stroja. — A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?...

Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje. Kako se zove ovo mesto? — zapitah u prolazu jednoga starca. — Vučjak — i stari pođe, naprežući godine da me stigne.

Tu napojismo konje. Onda opet uzbrdo, dok ne stigosmo u jedno selo, čini mi se rekoše da se zove Sikot. Dugo smo tu čekali. Kada smo krenuli, sunce se već klonilo zahodu, a hladnjikav povetarac je pirkao.

Opet zastadosmo pred jednim selom. Bunovni seljaci, onako u košuljama, gledaju preko plotova. Rekoše nam da se selo zove Uzeće. Tada baš, negde desno i u daljini, odjeknuše potmulo pucnji topova. Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć...

Tek neko razmače šatorsko krilo i posilni promoli mokru glavu. — Gospodine potporučniče, zove vas komandir... — Ih, bogamu, ko će sad po blatu!... —... a posilni komandantov pakuje stvari. — Nije moguće!

— Ne, već mučenik božji, zvani pešak. Inače jedna životinja, koja se ni u jednoj zoologiji ne pominje, a zove se potporučnik, vodnik četvrte čete. A vabe ga kao: Radojko Savić — pa se grohotom nasmeja.

Uto Tanasije promoli glavu i reče da me zove komandant. Dohvatih slušalicu, ali ništa ne čujem od strašne pucnjave...

vatajte maglu! Odmakli smo prilično, kad začusmo da nas komandir zove. — A-ha... Da vidite kako to izgleda, kad vas neko vraća... Nego, namučiste se i vi zbog mene...

Komandir me nije dirao. Malo sam se primirio. A i šta bih drugo mogao... Neko je obilazio oko zemunice. — Zove vas komandant — upade ordonans iz diviziona.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ništa... proći ćemo, reče veseo Gojko, koji je bio na desetom nebu od radosti: »izgrdila je ćatu, a mene sama zove u društvo«.

Stojan uđe u školu bled, zbunjen. — Zove te gospodin Pera, šapnu on Ljubici uplašenim glasom. Časkom, veli... — Kaži da ne mogu sad prekidati posao, odgovori

Teško!... Ona uviđaše da se među njima počinje otvoreno neprijateljstvo, koje se obično zove »učiteljska svađa«, o čem je mnogo rđavoga slušala. Ali ona ni prstom ne mrdnu da to spreči.

Ha-ha-ha... A on, šmokljan... U tom se vrata otvoriše naglo, i Stojan uđe. — Evo pandura iz sreza.... Zove te da iziđeš. Iziđoše obojica, pogledajući se značajno. — Šta je, rođače ?

— Gospodine Gojko, reče pisar ulazeći, da vam izdam časkom platu, pa izvolite tamo u sobu, zove vas predsednik komisije. Gle, i to se ispunja, i ta želja !... Ali ne valja tako...

Odjednom Gojko otvori oči i stade mahati šakom, kao da nekoga zove. — Hajdemo brže... šta čekaš!... Ne znaš da ćemo u Ameriku. Ali da se čuvamo njega, da nas ne opazi; može te oteti...

ala mi je dobro !«... Stade... maše joj rukom, isto onako kad je buncao, zove je k sebi... Oči ukočene, usta se samo malko smeše...

što?... Ljubica podiže glavu kao iza sna, i gledajući zamišljeno, progovori: — I sve me zove k sebi!... Malo, pa mi se opet javi i zove... Lepo ga vidim... maše rukom... — Bog s tobom, dijete;...

Malo, pa mi se opet javi i zove... Lepo ga vidim... maše rukom... — Bog s tobom, dijete;... prekrsti se Smiljka. Nemoj da misliš o nemu više.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Svi u kolu veselo, veselo! Hajd’ u kolo koledo, koledo! 20. Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.

22. Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A odaje

do kolena, S mladoženjom, vojno le! ravno rasla. 65. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove rabra svoga, Da joj skrinju srebrom pospe.

Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove baba svoga, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove majku svoju, Da

Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove majku svoju, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da

Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da joj skrinju srebrom pospu. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove sestre svoje, Da

Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove sestre svoje, Da joj skrinju srebrom pospu. 66. “Obazri se, lepa Cveto, majka te zove.

66. “Obazri se, lepa Cveto, majka te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrve.“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.

“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrve.“ “Obazri se, lepa Cveto, otac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrove.“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.

“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među svekrove.“ “Obazri se, lepa Cveto, bratac te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.

“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među devere.“ “Obazri se, lepa Cveto, seja te zove.“ “Nit’ se mogu obazreti ni odazvati; Zanese me konj zelenko među zaove.“ 67. Mlad mladoženja, ružo rumena!

Vrati se, Smiljo, majka te zove, Majka te zove, košulju daje. — Bila me, majko, od pređe zvati, Od pređe zvati, košulju davat’, Dok nisam stala uz

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Vasilije, gospodine podnaredniče! Vasilije Šòpalović! Milun: Kako Vasilije, kad te on zove Stefan? VASILIJE: Niste vi to razumeli! MILUN: Dosti sam ja razumio! Nemate isprave! Nosite oružje!

Ostali sedite. Idemo redom. Ime? VASILIJE: Vasilije, gospodine! MILUN: Laže, ovaj ga zove Stefan! MAJCEN: Sad pitam njega. Kažeš, Vasilije? VASILIJE: Da, gospodine, Vasilije. Vasilije Šòpalović.

MAJCEN: Možeš li da pokušaš da objasniš? Milun: Ovaj kaže da se zove Vasilije. A ovaj mu se obraća sa Stefane! VASILIJE: Ja sam Stefan u jednoj predstavi, ali sam u privatnom životu

(Svi odjednom ućute: ulazi Drobac) DROBAC: Zaboravio sam žilu. Ovden sam neđe ostavio žilu. Đe mi je žila? Zove me Majcen na dužnost, kad niđe žile! Ja sam bez one volujske žile ko bez ruke!

MILUN: Zašto pitaš? GINA: Meni je danas uhapšen sin! BLAGOJE: Njoj je uhapšen sin! A meni nije? GINA: Zove se Sekula! Sekula Babić! MILUN: Onaj atentator? GINA: Uhapšen je ni kriv ni dužan!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Dižite oči mračne, ko buntovne buktinje zračne pobodene u duboke crne kolutove. Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam.

kancelarije: Češka, Poljska, Rumunija, pa se, najposle, pojavljuje i delegacija Narodnog vijeća iz Zagreba, koja nas zove da se zakunemo novom suverenu Srba, Hrvata i Slovenaca, Petru I.

to će svaki uvideti, kad bude saznao za uticaj ruskih futurista, i „dekadenata“, njinog, prefinjenog, časopisa koji se zove Mir iskustva, u ruskoj revoluciji.

U mojoj sobi, na levom zidu, crveni se veliki plakat – zove na zbor sa igrankom, katoličke omladine, u znaku mača, koji vidim i na čipkama zavesa. Ali je svud tišina.

Veli, upotrebiće me da držim poučna predavanja u puku. A uzima me u svoj fijaker i zove me „profo“. Pod mojim hotelskim prozorima teče Neretva i ja je slušam i noću.

Čekaju te jadne, puste gore ove, gladni starci i obeščašćene žene i obala što ti porodicu zove. Da nam zasviraju otmeni klaviri, tvoj osmeh što lepo sa svima pomiri neka uči dičnoj smrti perjanike.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Onda mu se u snu javi anđeo i reče mu da više ne okleva nego neka odmah pođe onamo kuda ga zove glas naroda. Starac se pokori volji Božjoj, s tugom se rastane od svoje pustinje i dođe u Rim za episkopa.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam.

— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam. — Pa, eto, tu mi je za jedno pola časa kuća. Tu sam se i rodio.

se pokloni do zemlje, i taman da otpočne govoriti, a ja ga prekidoh rečima: — Molim vas, gospodine, recite mi kako se zove ova vaša zemlja? — Niste znali?! — uzviknu onaj, i pogleda me s još većim rešpektom i poniznošću. — Strâdija!

Kada sam obišao sve ministre, naumim da obiđem i Narodnu skupštinu. Narodna se zove po nekom zaostalom običaju, a, u stvari, poslanike postavlja ministar policije.

Kad se iskupe poslanici, pre nego što se počne rad, moraju provesti nekoliko dana u pripremnoj školi, koja se zove klub. Tu se poslanici pripremaju i vežbaju kako će što bole odigrati svoju ulogu.

— Kako se zove? — Kleard. Učiniše mu počasno mesto. — Ja mislim — prekide Kolb tišinu — da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo.

Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo.

Mile mehandžija izvadi pečeno sugare i metnu ga na panj, ali ne smede udarati nožem, nego zove rukom stalne mušterije i, oblizujući prst, pokazuje im kako je masno i mlado.

Pričekah još malo, pa kad videh da me niko ne zove, a vreme se radu primiče, digoh se i, dok bi udario dlan o dlan, obukoh se i izađoh iz kuće.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SPIRA: Čekaj, molim te, da se prvo objasnimo o glavnoj stvari. Došao maločas tvoj sluga, veli: poslala ga Pavka i zove nas da dođemo. Veli: važna stvar, tiče se deteta! JEVREM: A jest, gospa Marina izašla s farbom na sredu.

) Spiro... Spiro... SPIRA: Čujem... JEVREM: Pola svršeno! SPIRA: More, sve je svršeno. Kad tebe načelnik zove na savetovanje, a Vidiš i Sekulić je tu... pa onda... JEVREM: I već piju na moj račun! SPIRA: Pa dabome!...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

On je zemljak, iz istog je vilajeta iz koga i ćir-Đorđe, i zove se Tašula, ali seljaci ga obično zovu Zac naročito kad hoće da ga naljute, a zovu ga i Kićo kad su dobre volje.

Promenivši mesto i način života, promenila je i to ime. Pokrstila se i sad se, naravno, zove Ljubica, ali je gazda-Đorđu milo i ono starije ime, valjda zato što ga je nosila kad je bila za deset godina mlađa.

On je zove i ovim našim imenom, ali kad je nežnije raspoložen, on je zove i starim, i to u nekoliko varijanata, kao: Gizela, Đizel

On je zove i ovim našim imenom, ali kad je nežnije raspoložen, on je zove i starim, i to u nekoliko varijanata, kao: Gizela, Đizela, a najradije Đuzela, trudeći se da je uveri da je to

ta rezolucija, a i one dve ćatine: da se Brazilijanci izberu za počasne građane prudeljske i da se Prudelj odsada ne zove Prudelj, nego Braziljevac.

Rado bi viknuo: »U mutvak! U mutvak je žensko!« ali nema kud, nego joj sad dopusti, reče joj: Đuzela, pobratim te zove na malko igranje. Ljubica ustade, a Mića je uhvati kako treba za čardaš.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Danojlić KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME Sadržaj ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI 3 OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U

TRAMVAJI I DRUGE PESME Stefanu i Borislavu ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA Ovaj dečak zove se Pepo Krsta. On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kući.

i Borislavu ČUDNI LjUDI, I MUDRI I LUDI OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA Ovaj dečak zove se Pepo Krsta. On stanuje u poslednjoj ulici u velikoj kamenoj kući.

Njegov tata je džambas kome su u jednoj tuči Odsekli pola uveta i dva prsta. Ovaj tužni dečak zove se Krsta Pepo Od majke Lize i oca Hohohonda. Pa lepo. I šta onda?

I RADOJICA Ide jedan sa Uba Naoružan do zuba, Straobalna momčina, Sa krvlju u očima, Krupan kao dvojica, Zove se Radojica. U susret mu stiga Ciga iz Svrljiga: „Tebe muči briga? Pa dobro mi došao!” — Kaže, i grli ga.

) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada? I naposletku — a poslednji Igrač u kolu zove se kec — Tu je i glavni zemljoposednik Aksa Aksić, livadski zec.

U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja. MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve? — U neka jutra, Neke vrtove: Sunce je paslo Mirne volove, Svetlost buktala Uz dolove; Na grančici

Iz ove tuge, Samoće ove, Tamo nas zove Miris zóve. KAKO SE CRTA PAŠNjAK Da se pašnjak nacrta, potrebna je livada I na njoj travki šest milijardi dvesta

(A pošto mi se majka zove Višnja, ja utoliko više Poštujem njene imenjakinje, i, uopšte, sve višnje!) OGRADA NA KRAJU BEOGRADA Na samom kraju

Da konja obodem, da tamo odem, Ne bih više bio tužan ni ljut. Zove me taj vidik plav i voden, Ali da konja obodem, da odem Ne mogu, jer ne znam pravi put.

Da me bar osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se zove bludeća misao! Kraj! Sonet se sam samcat napisao!

Koji vole književnost uzorniju Neka ne čitaju ludoriju... TRAGOVI NA ZA SVAKU OSUDU Deda se zove Pantić Avakum, A babe Joša, Vuka i Magda.

Rakić, Milan - PESME

A sâm sam sebi drugu dušu dao, I s njome čežnje i potrebe nove, I dok me ovde gnječi udes zao, U predele me druge duša zove.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Koga zove uz one glavice svako jutro kako zora sine? Ja mnim ga je doista dozvao, — jer mi nije lakši, što ću kriti, nego da mi

PREKLANjA SE ULAK, CELIVA OPET VLADIKU U RUKU, MEĆE MU KNjIGU NA SKUT, I ODLAZI. VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A već kad bi koju naročito po imenu pozvao gore k sebi, ona bi premirala. Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno muž njen nešto skrivio.

Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno muž njen nešto skrivio. Ili novac, što je uzajmio od njega za radnju, nije vratio; ili nije ga ni

Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen. Mati ga mimikom posla da ide u čaršiju i zove joj Toneta. Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone.

Uskoro, vide kako iz rodbine, radosni, na glas da je on, efendi Mita došao a preplašeni što ih zove k sebi, jer to nije imao običaj, počeše da dolaze svi, osobito stariji, tetini, stričevi, ujaci.

na više ka mostu i amamu, tako da je baba Simka, kad je videla da će sa Sofkom gotovo sama ostati, morala da ih glasno zove. — More, šta se rasturate?

Brzo, kao uvek, ponizno i radosno što ga ona zove, što može da je posluži, dotrčao bi k njoj i radosno pitao je: — Šta treba, Sofke?

| razgranatim vrbama — jasno, kao na danu, ugledao golu, raskošnu žensku kako se kupa i češlja kose i kao da ga k sebi zove. Bila je ista ona Sofka.

Iz toga ako bi je tek koja komšika trgla. Zamrsilo joj se platno i zove je da ga ona odmrsi. Sofka odmah odlazi. Na prvi pogled vidi gde je pređa zamršena, i sigurno, slobodno, ne otkinuvši

Pandurović, Sima - PESME

danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i kala, Ponovo nas zove carstvu ideála.

je mnoge, rumene i žute, Bele i mrke, gledao gde plove; On nije pit’o za njihove pute, Ni šta ih goni, niti ko ih zove, Ni da l’ će opet doći jedne noći.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

(„Kipurija“ kako se u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare građe).

pa hoće maloga Miluna, i njega da lijepo obuče, i da ga izmije, e mu bješe obraščić još od sinoć ostao poštrcan; pa sve zove, dozivlje snahu, šćer, naređuje, kara, a svaku poprati: „Živnite! živnite! e će ljudi sad doći!

Eto, u avliji, kad se mi razgovarasmo po njemački, dođe onaj Crnogorac, Janko, Jan, kako li se zove i prozbori njemački, pa se izgrli s mojim gospodinom, pa umal ne pade u nesvijest...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Razbrajalice, ili kako ih narod zove „brojanice“, su kratke pesmice, zasnovane više na ritmu i sazvučju, a sastavljene su od niza nabrajanja naših, stranih

— Deca jedu divljake, a starima zubi trnu. — Tuđa majka zla svekrva. — Svekrva — svekriva. — Kad se mater zove, nebo se otvara. — Bogu se ide kroz majčino srce. — Svakom svoja majka mila. — Mekano je krilo materino.

— Odgovorio Ciganin kad su ga zapitali kako je na polju, a išla kiša i snijeg i cigani; a kako se to treće vrijeme zove, nikako ga nije ćeo po imenu kazati, nego najposlije rekao: „Onako kao što se mi zovemo“.

Samo on može da ubije grobnika. VUKODLAK (VAMPIR) Vukodlak se zove čovjek u koga poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh, i oživi ga (povampiri se).

(Jak kao vjedogonja). VJEŠTICA 1 Vještica se zove žena koja ima u sebi nekakav đavolski duh, koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, u kokoš ili u ćurku, pa leti

VUCI — HRTOVI SV. SAVE Savica se zove post koji se posti svetom Savi. Taj post traje sedam dana. U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi

GRAĐEVINE DVORI BOGATOGA GAVANA U Imotskome, u Dalmaciji, imaju dva jezera, od kojih se veće, koje nigde ne presuši, zove Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu poznaju se nekakve zidine, za koje se ovde

Ljudi iz Hrvatske pripovijedali su mi da pod Velebitom ima selo Vrzići, i više njega navrh Velebita mjesto koje se zove Vrzino Kolo, na kome vile igraju.

GAVANOVO JEZERO Tako se u Lici zove Ballaton See — Blatno jezero (u Mađarskoj). Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli

A sveti Savo će na to: — E, pa neka je, — i neka ostane kameno sijeno i kamene ovce. I tako se i dan-danas zove Kameno sijeno u planini Todorovu dolu u Durmitoru.

6 Dva se petla pobiše, Na popovo ognjište; Jedan veli: „Iš!“ Drugi: „Da žmuriš!“ 5. RUGALICE (Onome koji se zove Nikola) Nikolica peca, Ulovio zeca; Majka mu se hvali: „Moj Nikola mali!

(Pratljača za pranje rublja) 74 — Drvena mati, željezna djeca? (Drljača i klinci na njoj) 75 — Druge zove, sebe ne čuje? (Zvono) 76 — Dugorepa hala more preplivala, krila ne skvasila?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22. BONIK I BOLEST. 218 23. GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK. 219 24. KUM I NjEGOVA PRASICA. 220 25.

Pripovijetka u narodu našemu, osobito po južnijem krajevima, najviše se zove priča, kao što se govori i pričati mjesto pripovijedati, a gdješto i gatka.

je živ, da ga dovede preda nju, dvoranin se začudi kad ga nađe u sobi gde sedi živ i zdrav, pa mu onda reče: „Hajde, zove te naša carica.

svijetu dođe u nekakav veliki grad i šetajući krozanj upazi ga careva šćer, i unj se smrtno zaljubi i reče ocu caru da ga zove u kuću, te je on posluša.

Kad đak to vidi, dosjeti se i svome jadu, ali uteći iz pećine nije mogao nikako. Pošto se pop ispeče, zove divljan đaka da s njim jede, a đak jadni ne šćene, već mu odgovori da nije gladan.

Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uđe, odmah zove svoju ženu: „Ženo“ veli „ovdje čoečja kost miriše, koji imade? kazuj odmah.

Ljudi otišavši kažu carevome sinu, da ga zove njihov car, i on odmah otide. Pošto iziđe pred cara, zapita ga car, ko je, od kuda je i kuda ide.

“ Car odmah pošlje sluge, te prosjaka dovedu. Onda ga car počne ispitivati, od kud je, i kako se zove, i kako je prsten taj u ruke njegove došao.

čeljad od kuće, pa i sami gospodar, a novoga našeg najemnika nema, dok okolo samoga podna ide gospodar rasrđen da ga zove, kucne mu na vrata đe je spavati pošao, i on mu otvori.

“ i tako ga puste i već mu o glavi nijesu radili. 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. Sveti Ignjatije jedan dan oraše, i o pasu mu višaše tikva iz koje prisrkivaše vodu kad ožedni.

Prođe putem Hristos i vidi ga, pa ga zovne: „O Ignjatije!“ a on mu se odzove: „Što veljaše! ko me zove?“ Onda Hristos reče: „Pomaga ti Bog!

“ U to ostavi Ignjatije volove, izuje se i prijeđe s onu stranu rijeke, kad li tamo, ne vidi nikoga i uzalud zove, te se on opet uputi natrag. Ražali se Hristu (fala njemu) da se muči, pa mu reče: „Pričekaj me malo, eto me!

Sveti Sava - SABRANA DELA

smernost pokazuje, koja čini uzvišenim, i milostinju i čovekoljublje, a radi njih čak i Bog postade čovek, kao što se i zove Bog, a nas radi čovek Bog ukazuje se, nebeskom ocu sličan.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka. CMILjA: Ne bi baš mogla da se setim. Tu sam od skora.

Sad baš kažem ovoj vašoj, za šankom. Da l vam je svraćala jedna, zove se Vukosava, oči crne, punđa, metar i osamdeset? Visoka, krupna, kosa crna ko zift.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.

” Ep[iskop]: „A kad kupiš kakvu lepu i skupu materiju za napraviti [h]aljine, bi li je dao jednom terziji koji se samo zove terzija i drži u ruku veliki aršin i makaze, a ne zna ni krojiti ni šiti?

” Arhim[andrit]: „Takoga bi[h] ja terziju s njegovim istim aršinom po leđi.” Ep[iskop]: „Dakle, lekar koji se samo zove lekar, a ne zna lečiti, i terzija koji se samo nariče terzija, niti zna terziluka, oni nisu to što se nazivlju?

” Onda on iziđe pred ćeliju, pak gdi god koga upazi, zove, viče i kazuje kako ja čitam, sve kao voda. Jedva dočeka sutra podne, metne me da čitam u trapezi žitije.

počnu svi jedinoglasno pohvaljivati, govoreći da što god ja besedim, to razumedu; a svome se đaku začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i

Molim! On ništa; valjada je bio sasvim gluv. Ostanem na bregu predgradija, koje sam potom saznao da se Mandoć zove, obzirući se na desno i na levo i ne znajući ni kud ću ni što ću.

Kad dođemo u Smirnu, izvezu me u Frankomalu (tako se zove čast grada gdi Evropejci prebivaju). Pri obedu na mojem kvartiru dođe ručati i jedan arhitekton Grek.

Što sam ja kriv što oni neće ovako da sude: da bez posla [h]oditi, to se zove skitanje (ako će biti samo po jednom selu); a s poslom [h]oditi, to ljudi pametni drugojače zovu.

Padnem na onu prečesnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim. Molim sveštenika da zove koga da Mi pomogne raskopati zemlju da vidim kosti boginje moje črez koju me je bog na svet proizveo.

Da nas srećom jaka ne održa lađa, mišljasmo se svi zajedno utopiti kao miševi. S ovakim društvom uteći, to se zove Haronu reći: mac!

Ona ne b’jaše ono što se svojstveno zove ingleska lepota; ali, s druge strane, kad bi koji Apeles ili Rafail hoteo nevinost, dobrotu i ono blaženo spokojstvo

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Ne samo po župama sv. Frane, nego čak i u Zvrljevu, niko nikog ne zove pravijem prezimenom ni pravijem imenom, nego svako čeljade ima nadimak.

One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!; „že“ znači: jest itd.

— Šta ćeš, dite? — Kako se zove ona tica zlatna repa? Eno je u vrtlu. — Ono je pajun. Ajde, sad. — A one druge kusaste? — Ono su varaunke.

Ništo mi dođe u snu i reče mi lipo i razgovitno: ajde u manastir... pa se ispovidi vra-Brni. Zapamti dobro da se zove vra-Brne, i još ćeš ga poznati po tome što ga noge bole. Tako mi ono reče u snu. I jevo ja potego dva dana hoda.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I da ne stignem do obale i čoveka s podignutom rukom — zove li taj ili preti? — pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka.

Ljudi moga korena ćutanjem moraju da se brane. Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade.

Neka iz moje bune pepelište ostane, i bagrem, i bagrem! — Idi, skupljaj lude, Stevo! Aćim zove! Brzo ide jabučarom da naredi Toli: — Zvoni na uzbunu! Vojska ide. Zvoni dok imaš ruke.

Sve dok nisam postao ovo što jesam, mene su seljaci zvali ’Došljak’.“ „Još nas poneko zove Došljaci“, prekinuo ga Vukašin. „Samo oni najstariji. Oni koji znaju i pamte njega. I mene dok sam bio mali.

“ — „Ništa mu ne fali. Muško je, i sluša. Kad smo sami, on me još uvek zove gazdarica. A muža treba imati ili junaka ili slugu.“ „Moja mati je i dažbine plaćala i kmeta birala.

Ti možeš da znaš, kazuje mu pogledom, a sećanje joj briše osmeh. „Kad te Aćim zove, vrati se. Umri, ali ne daj ludima da se raduju tvojoj sirotinji. Otkad je došao iz apse, nije se digao iz postelje.

Beogradu, zna šta je Simka uradila, okrenu glavu prema putu, pobegao bi, čavke kljuju PO bubnim opnama, Aćim ga ponovo zove, čuje: glas mu je blag, ne ljuti se, ne veruje da se otac ne ljuti, ide k njemu suljajući se niz meku kosinu očevog „dođi,

„Čija si ti, mala?“ nastavljao je, stideći se. „Tatina.“ — „A, kako ti se zove tata?“ — „Šta se tebe tiče?“ Nikad seljačko dete nije tako bezobrazno kao ova gospodska napuža, mislio je brzo

i jedinom kućom s prozorima od šarenog stakla u gornjem luku, i drukčije pitao decu: „Je li, mali, kao ti se deda zove?“ Pitao je tako jer se bio setio da će deca pre reći dedino ime nego očevo, zato što deca radije govore o dedi.

takvu pomisao, došao bi do ovog opravdanja: Vukašin ipak valjda nije takav nečovek da ne kaže deci kako im se deda zove.

ime koje nije ni njegovo ni Tošićevo, on bi muklo jeknuo od olakšanja što nije čuo da je nekome Tošić deda, da neko zove dedom njegovog zlotvora koji mu je sina oteo i život u korenu sasekao.

— Doći! Doći! — ječi Simka. Đorđe je prestrašeno gleda. Koraknu ka postelji. Postiđen. — Ne zove tebe — zaustavi ga Nikola. Sedi uz krevet, ispod njenih nogu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zar je to moglo da ne probudi radoznalost? Ko je? Otkuda je? Kako se zove? Pljuštala su pitanja, ali dečak je tvrdo ćutao. Šta i da im kaže?

— Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško. Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ko xoće može u Francuskoj, kako se već nekoliko decenija zove Pozorišna ulica, da uhvati u šaku pregršt te svetlosne prašine i da, onda, osluškuje glasove iz nepristupačnih

ih zbune oblici prošlosti koji su im nerazumljivi, na uglu, u prepunoj poslastičarnici koja se zvanično i nemaštovito zove Kod spomenika a nezvanično i nemaštovito kod Konja, jedu se sendviči i sladoled i, krišom, protura hašiš, iz trgovačke

Zastane, jer su mu i danas zgrade u kojima su boravili činovnici (sada se to zvanje nekako drukčije zove, ali se on ne ceća kako, jezik se izmenio) neprijatne.

Zato je i menjao zanimanja. Bio je još sasvim mlad kada je primetio da to što se zove moj život promiče, uglavnom, neprimećeno.

Mladi Dobrača ne opaža ni raskoš grada ni raskoš vremena, ali opaža tu, u ulici koja se nerazumljivo zove Annagaѕѕe, raskoš knjiga.

Naježen, Vuk je shvatio da ga guslar vidi i zove. U prvi mah, potekao mu je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve završavalo; hteo je da ga pita kad ponovo

Groblje se prostiralo nešto iznad ovog parka koji se danas zove Studentski a u kojem je, evo, i njegova krupna bronzana prilika, spomenik Dositeju.

I sada, kada u svojoj šetnji prolazi Ulicom Gospodara Jevrema i upućuje se Velikoj školi koja se danas zove Dositejev i Vukov muzej, Dositej je sklon da razmišlja o tome kako u istorijskom pamćenju obično nema mnogo pravde.

STARA ČARŠIJA Među starijim stanovnicima Dorćola i danas postoji uverenje da u podne, kolovozom ulice koja se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Onamo, 'namo! da viđu Prizren! Ta to je moje - doma ću doć'! Starina mila tamo me zove, Tu moram jednom oružan poć'.

da li vodi čemu! Možda svetlosti budućnosti nove?... Da tu izrečem praznu anatemu, A život, evo, obiljem me zove! -------------------- Ne kao drugi, da zabave tražim Rad jednog dana zaborava samo, Da uspomenu stradanja

Svele su ljubičice! Nad sudbom će mi kami da protuže, Uvele moje da oplaču snove: Jer tebe večnost u zagrljaj zove I smrt bolji ti svet otvara, druže; Dok meni ovaj zemni život osta, S utehe malo, i očaja dosta. Što ću bez ljubičica!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ad se zove, car mu je Satana, mračna duša, neba nenavisnik; zlo je njemu jedina utjeha, on se sa zlom vječno obručio; zlu je

Nepravda je Satanine duše zla šar crni u vozduh izvela: ad se zove, zlosti mučilište, zloga cara mračno vladjenije.

Popa, Vasko - KORA

svetli na pustim nasipima vena I ko je ta ptica Na napuklom nebu moga srca Jedina ptica Glasom me tvojim k sebi zove Jer ne ume bela Na zemlju da sleti 27 Među dlanovima Grejao sam ulicu Kojom si se vratila Glas ti je po

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

u kružnim putanjama čiji je poluprečnik utoliko veći, ukoliko je uočena zvezda udaljenija od ove naše zvezde koja se zove polarnom zvezdom“.

Počeo sam svoje putešestvije u šumovitoj dolini koja se zove Tempe i kroz koju bujni Penejos teče između Ose i Olimpa ka Jegejskom Moru.

ali jasno opisao, a kojeg je kasnije Aristoteles, zbog njegove pseće glave, nazvao kinokefalos, kako se i dan danas zove. Ali umiritelno tumačenje iskusnog lekara stiže suviše kasno do ušiju naših abderićana.

severnu kapiju, opazićeš pored spoljnjeg Kerameikona, groblja poginulih boraca, lep jedan gaj koji se po atenskom heroju zove Akademov gaj. U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja.

Oni uvideše da reka ljudskih saznanja ima, kao i naš bujni Dunav, dva izvora. Jedan od njih zove se vrelo opažanja, a drugi vrelo razmišljanja. Dva razna puta vode tim izvorima, put empirizma i put racionalizma.

Kad je bio u Ateni, nije posećivao onde njene slavne ljude, niti govorio ko je i kako se zove. Nije bio borbene prirode, nerado se prepirao, jer je smatrao da ko mnogo reči troši, nije u stanju da mnogo misli.

„Svoju ljubav!“, uzviknuše obe druge na glas. „Ne vičite toliko! - Znam i kako se zove“. „Kako? Kako?“ šaputahu one dve. „Demarista“. „Otkud znaš?“, zapita plavojka. „Pazite dobro!

i pomisliti, Arhimedes je izvršio kvadraturu parabole i kvadraturu pužaste krive koju je sam pronašao i koja se sada zove Arhimedova spirala. Pošlo mu je za rukom da u proizvoljnoj tački te krive konstruiše njenu tangentu.

Papa ima svog stratega i svog astrologa; mađioničarstvo se širi na sve strane. Sve je to došlo sa Istoka, a zove se vaskresenije antike“. „Vaskresenije antike!“, ponovi razdragano Kopernik.

Ulica u koju sam ušao zove se Pekarska ulica, jer u njoj stoji pekara do pekare. Zaustavljam se pred svakom od njih dok, naposletku, ne stigoh do

Prvo je štampano u Beču 1635 i nosi naslov „De centro gravitatis“, drugo, štampano 1643, zove se „Centrobaryca“. Kupih obe te knjige. Tek što sam izašao iz knjižare, opazih kako mi vratar Univerziteta maše rukom.

„Manite to što se zove naučnički stil i pišite jednostavno, onako kako mislite! Vaš moždani aparat radi odlično, kao i vaše mašine“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Sedi on, gladan, kraj vatre, misli na mleko i zove Sekulu: — Otvori jednu kutiju pa uzvari. Sekula zauzima stav „mirno“, grči lice, otpozdravlja odsečno, i kao ne

Zaveštavam ga onoj sirotinji, poniženoj i uvređenoj, kojoj ne pripada čast da se zove imenom koje me je iz moje rođene otadžbine ovako grozno prognalo. Molim da se po ovoj mojoj volji u svemu postupi.

Ja moram, kaže, da pamtim da se gazdarica Vučka Stojanovića iz Trstenika zove Stoja, i da ne zaboravim nijednu osobinu ove Vučkove domaćice, a da sin gazde Koce Nacevića iz Štipa ove godine ima da

247, gde on ima svoj veliki flat (stan), u kome sad živi njegova žena Sesil, plavuša Amerikanka (on je, međutim, zove Perka, jer užasno voli srpska ženska imena); dakle, tamo živi njegova žena Sesil (Perka), koju je on toliko zagrejao za

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ili se i u drugim stranama kugle zemaljske „događajem” zove samo ono što dolazi izdaleka, dok se najbližem, onom što nas neposredno okružuje, ne priznaje dostojanstvo „događaja”?

Ako se to ne zove spojiti zabavno s korisnim, zaista ne znam gdje bi ta riječ našla bolju primjenu! Tek, izgleda neophodno je potrebno

” Zvučat će kao da kaže: „dužnost me zove.” I znam pouzdano, divit ćy joj se i zbog toga... Uskoro zatim, samih nekoliko nedjelja poslije majčine smrti, otišao

Bilo je nešto čime mi se Mato osobito nametao. Nisam još znao kako se ta stvar zove, i uzaludno sam se upinjao da joj otkrijem ili smislim ime, ali sam mu još onda, pošto sam već krupnim koracima bio

U njima stalno živi pritajena želja za oslobođenjem od tog robovanja. Ne, ne zove se ovo biti ženskar, ovo se zove samo biti slab prema ženama. Ranjiviji, zavisniji od njih nego što su obično muškarci.

U njima stalno živi pritajena želja za oslobođenjem od tog robovanja. Ne, ne zove se ovo biti ženskar, ovo se zove samo biti slab prema ženama. Ranjiviji, zavisniji od njih nego što su obično muškarci.

A možda je to, domišljao sam se dalje, pitanje onoga što se zove „imati talenta” ili „nemati talenta”? Biva, kad riječ iznevjeri misao, kad neće te neće da izrazi ono što mi hoćemo —

Biva, kad riječ iznevjeri misao, kad neće te neće da izrazi ono što mi hoćemo — to se zove „ne imati talenta ; kad ne iznevjeri, kad je poslušna, krotka —„imati talenta”. I još nešto.

Moja malopređašnja odluka odmah pade u prah — „zov krvi” bio je jači — i ja žudno uletim u diskusiju. — Pa to se i zove čovjek, moj oče: skup intimnih kontradikcija zašivenih u jednu ljudsku kožu!

Pomišljao sam: nije bez neke što se taj instrument na ruskom zove „skripka“... — Oh! Fa-mozan je Mato, s tim svojim intuitivnim etimologijama!...

ne o identitetu ili nekakvoj međusobnoj integraciji, nego baš naprotiv o čistoj antitetičnosti između onoga što se zove „scena”, „scensko djelo”, „scenska umjetnost“ i onoga što se zove „poetsko djelo u dramskom obliku“, ili naprosto:

naprotiv o čistoj antitetičnosti između onoga što se zove „scena”, „scensko djelo”, „scenska umjetnost“ i onoga što se zove „poetsko djelo u dramskom obliku“, ili naprosto: poezija.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Otkud ti ovde? — začudi se Đurica, poznavši Vujova sinovca. — Vujo te zove da ideš pravo njemu. Radi se o tvojoj glavi. Mato će da te ubije, to je izvesno. — Znam, čuo sam to.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista. Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade? Kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga.

dođe u nekakav veliki grad i, šetajući kroza nj upazi ga careva šćer, i u nj se smrtno zaljubi i reče ocu caru da ga zove u kuću, te je on posluša.

Vezirović sleže ramenima, te otovariše. Kiridžije odvedoše konje da pasu, a vezirović otklanja akšam, te večera. Zove on slugu da s njime jede, ali on neće, te neće.

Onda on njima ispriča sve o sebi, i reče im da se zove Kravarić Marko (zato što ga je krava othranila), pa zapita i njih ko su oni, otkuda su i kako se zovu.

Ovi mu se sad kažu, i jedan reče da se zove Tarigora, a drugi Krivigreda. Kad su se tako poznali ovi naši junaci, onda će Tarigora i Krivigreda zapitati Marka:

On joj reče: — Hajde ih dovedi ovamo. Odmah ona ode njima, pa im reče: — Hajdete sa mnom, zove vas kralj. Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli.

“ A jedan od drugova odgovori: „Ima jedna boca što se zove rahatluk i vrijedi pedeset i jedan dukat; s njom se može plač utješiti.

Sud se raziđe. Onda otac s motikom u rukama navali kopati zemlju da izvadi dete, ali deteta nema! Zove ga. Dete se odziva, ali sve dalje beži. I tako se pretvori u krticu. Tako je, vele, postala prva krtica.

Medvjed se probudi na tu njezinu viku i upita je: — Tko te to zove? — Eno u selu rodila jedna žena, pa me zovu da budem baba, a ja ne znam šta bih joj ponijela.

Medvjeda probudi ta njena vika, i upita je: — Tko te to opet zove? — Eno u selu — reče mu lisica — porodila se druga jedna žena, pa me zovu da budem djetetu baba, a ja ne znam šta bih

Medvjed se opet na to probudi i vikne joj ljutito: — Ama, tko te to opet zove? — Eno u selu porodila se još jedna žena, pa me zovu da budem baba djetetu, nego bih li joj ponijela malo onog meda?

Kad se svanulo, ustane siromašak i pođe, pa srete ona dva čovjeka, i oni mu reku: — Zove te kadija preda se da mu dođeš. Siromašak dođe pred kadiju, a kadija mu reče: — Čuješ ti, more!

Petković, Vladislav Dis - PESME

Znajuć ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.

Ja nemam suze za one mladiće Što su veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.

Kroz polusvest jedva Opaža se tama Prostrana i bleda, A nema pogleda; A i misli nije, Samo srce bije: Možda viče, zove Misli, želje, snove, Što ih samrt piri Dok se tama širi.

Oh, zvezdano nebo kako miri snove! Oh, mrak kako gleda mirnim očima! Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima.

Oh, zvezdano nebo kako miri snove! Oh, mrak kako gleda mirnim očima! Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima. Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina...

“Tako mi noći i prirode ove!”... I krik zagušljiv zadavi mu reči, Krik kojim čovek u ljubavi zove Sotonu da ga svojim paklom leči. I besno pođe sve dublje i dalje, Neznano kuda za instinktom groznim.

Duh zavetne misli i vekovnih snova, Kao truba pravde ceo narod zove: I ogromna buna ogromnih okova Crta novu kartu, piše dane nove.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

i drugi uticaj imao je, prema mom iskustvu sa Koledža, svoju sopstvenu vrednost i oboje je doprinelo onom što se obično zove formiranje karaktera studenata u Koledžu.

učenja video celovitu sliku onoga što sam verovao da je američka civilizacija: divna ćerka jedne divne majke koja se zove anglo-saksonska civilizacija.

im da je glavna doktrina društvenih nauka Amerike bazirana na osnovama postavljenim pre sto godina u dokumentu koji se zove Deklaracija nezavisnosti.

im da je glavna doktrina društvenih nauka Amerike bazirana na osnovama postavljenim pre sto godina u dokumentu koji se zove Deklaracija nezavisnosti.

Znao sam da je blizu čas kada ću moći tražiti pravo građanstva u velikoj zemlji koja se zove nauka. Misleći ovako, krenuo sam u svoju drugu posetu Tindalu.

Sava ne bi bio postiđen kada bi došao ponovo na zemlju i video ovu divnu nemačku crkvu i ovu kolibu koja se zove pravoslavna crkva?

Druga reakcija je protiv elastične kompresije prijemnog elementa. Ona se zove elastična reakcija. Otkrio je Huk, savremenik Njutnov pre dve stotine godina.

Uzmimo kao primer nešto što je svima blisko - transformaciju bežične telegrafije u novu 'Umetnost” koja se zove radio.

intenzitet može se menjati na željeni način pomoću druge elektromotorne sile koja deluje preko treće elektrode koja se zove rešetka. Ona se postavlja tako, da kroz nju prolazi termojonska struja.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Netremice gleda za njim. Pred očima časom joj sinu bolesni čovek, nejač, kuća i mirni komšiluk. Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku.

Nekoliko puta, u odmacima, strahivo pokuca na niska vrata, zagrebe zaleđenim noktima, zove polako u stidu i strahu, pa kad ne dobi odgovora, šćućuri se uz vrata, a od slabosti i umora tek se na nogama drži.

U razgovoru zateče ih Marko; uzvrpoljio se oko njih i zove je na stranu. A kad je mornar pošao, a ona još gleda za njim i s mjesta se ne miče, ljuti se i prijeti joj; u srdžbi ono

oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a kako ga more lagano podiže, čini se da glavom sebi zove. Neki u lađi trnu od straha: htjeli bi da ne gledaju u lešinu, no oči im bježe na nju, kao da su zatravljeni.

da nešto živo zaklonjeno šapori, — pa kad bi odilazio, osvrnuo bi se za sobom: činjaše mu se da neko za njim pristaje, zove ga i hoće da mu nešto rekne. Ali sada kao da se žuborenje vode potajalo ispred tolikoga sveta što se oko njega okupio.

ga, oko dve ure, Lazo htede da probudi, prenerazi se videvši ga gde leži bled, zatvorenih očiju, a kapci mu modre se. Zove ga i drma, ali Ilija se ne odziva, ne otvara očiju, već mu duge trepavice mirno leže na blijedome licu, kao u mrca, a

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Što se tragična devojka, nesuđena zaručnica koja „šeće po razboju mlada“, zove upravo Kosovka? Njemu je bilo neprijatno, ali ni meni nije bilo lakše.

Uostalom, koliko nogu stvarno ima mala noćna životinja iz naše dosetke? Sudeći po ruskom jeziku, ima četrdeset, jer se zove sorokonožka. Sudeći po srpskom, ima sto, jer se zove stonoga. A u starogrčkom ima čak deset hiljada nogu.

Sudeći po ruskom jeziku, ima četrdeset, jer se zove sorokonožka. Sudeći po srpskom, ima sto, jer se zove stonoga. A u starogrčkom ima čak deset hiljada nogu.

na to nas podseća ime koje je perspektiva iz starog slikarstva dobila nasuprot perspektivi iz novog slikarstva:ona se zove inverzna ili obrnuta.

Pripovedač je zove tetkicom, uz pridevske imenice matora i lukava. Ponekad je imenuje i kao kost i koža, što već dosta jasno upućuje na

].“12 Podvučena nepravilnost u retorici se zove metabola. Kod Stankovića ona izgleda ovako: „I uselivši se tu, ona, tamo, istina nakraj varoši ali u svojoj kući, kao

Valja se setiti i one zagonetne senke iz Andrićeve Proklete avlije koja vidi i čuje, a ne govori. Zove se prosto: mladić pored prozora.

liniji, i nema drugog zadatka nego da izloži i svojim postupcima, svojim životom potvrdi piščevu poetiku koja se zove sumatraizam. Crnjanskom, očigledno, nije bio dovoljan lik koji bi u romanu izlagao njegovu poetiku.

“, objavljenoj među prvima – iz folklora uzeo majku crnu zemlju. On je, međutim, ovde drugačije zove, kao da doslovno prevodi s ruskog.

Lepili su se i zidovi kućni, a glina koja je nalepljena na zid i dandanas se zove lep. Nekada je lepim nazivano ono što je čovek lepljenjem, tj.

boga neba i groma Peruna (perunika) sa kupolom neba i hrama, i to slovenskoga hrama u neslovenskome svetu (pesma se zove „Sentandreja“ i prva strofa evocira bežanje Srba sa Kosova u daleku Mađarsku): jer je on bog, jer je on bog sa nebeskim

učestvovali ste u organizacionim i stručnim promenama na Katedri za srpsku književnost (koja se tek odnedavno tako zove).

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe! Bar da je kao što treba kad ga čovek plaća. II PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (unosi kafu i služi): Izvol'te!

(Polazeći levo u sobu.) Majka, je li donosila šnajderka haljinu? ŽIVKA: Nije još. DARA: Poslala bih Raku da je opet zove. (Ode.) VIII ŽIVKA, ČEDA ČEDA (pripaljuje cigaretu): Badava, ovako više ne ide!

Kaži mi, Daro, ti! DARA: Šta da vam kažem? ŽIVKA: Pa zovi me kao što će odsad ceo svet da me zove. DARA: Gospođo ministarka! ŽIVKA (Čedi): 'Ajde, kaži i ti!

Da!... Molim vas da se pozove na telefon g. Ninković, sekretar... Da!... Recite, zove ga gospođa Živka ministarka. (Pauza.) To ste vi, gospodine Ninkoviću (Pauza.) Tako! Dakle, potpisano je...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Znači da je postala lik koji se -u današnjoj teoriji romana zove reflektor. 68 Ali naravno da lik koji je postao reflektor nije čak ni približno jednak kod raznih pisaca, pa nije

Prema tome, pošto se pisac poslužio kombinovanim govorom koji se zove nepravi upravni, oba imenovanja uzastopno dolaze. S jedne strane gledano on; s druge strane gledano njen otac.

strah od gubljenja kuće Stanković je od VII glave počeo široko upotrebljavati za postupak koji se u teoriji književnosti zove lažna motivacija.

127 Gazda-Markov je kraj dole, on se u romanu zove „donji kraj, i on je nakraj varoši, pa je zato sve široko, prostrano i razbacano.

i Uveloj ruži ta ljubav istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se jednom Pasa, drugi put Stana.

Ali se ne zove Čarnojević, nego - kao što nam je jednom to i izričito rečeno - Petar Rajić. 214 Potvrdu da je on zaista taj Petar

214 Potvrdu da je on zaista taj Petar nalazimo još dvaput. U Poljskoj ga, dok leži u krakovskoj bolnici, doktorka zove „Pubi”. 215 Zatim, u našem su ga Primorju, veli, s obale pozdravljali rečima: „Adio, Pjere.

osim u naslovu romana, nalazimo još samo u Rajićevome snu: tu jedan dosta zagonetan mladić izjavljuje da mu se otac zove Egon Čarnojević. Na prvi pogled nije jasno kako i zašto dolazi do brkanja Rajića i Čarnojevića.

Pri tome u usmenom opštenju značajnu ulotu ima ono što se u savremenoj lingvistici govora zove konsituacija. Nije teško predvideti šta će se zapravo desiti kad se ovako opisana rečenica uvede u metričku shemu:

Ali, u isti mah, taj predeo pod vodama, sa večitim ogledanjem zanosno plavih nebesa, Vuk Isakovič potajno i od milošte zove Nova Serbia. Nešto kao obetovana, ne i stvarna zemlja.

Ono se, na izgled, odmiče od onoga što se zove duša junakova, otuđuje se od nje. Tada i deluje kao maska. Iza toga se nalaze izvesna skrivenija i sitnija, ali zato

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vođ mi zvezda, zvezda svača — Tad’ se zove večernjača. Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!

Potok teče dalje, dalje.. Šta je njemu zavičaj Njega more k sebi zove, Mio mu je poziv taj. A pod krovom naše sreće Beše momče, živi plam.

“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da

Tako prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva.

Al’ i poziv može ići U zapeć da drema, Ako zove i priziva — A odziva nema. Zato, braćo, držimo se Kad smo već počeli, Jer publika „Starmalome“ Smrt il’ život

gortan (crkv.-slov.), grlo. gorčilo (u Sremu), izvršitelj, poreznik. grabancijaš — tako se po narodnom verovanju zove đak koji na vrzinu kolu završi i trinaestu, đavolsku školu, te posle druguje sa đavolima i vilama i vodi oblake.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Boga vam, majstorice, da l’ bi vi nosili čizme s mamuzama kad bi to bilo u modi? FEMA: Dakako, to se zove nobles. JOVAN: I pantalone? FEMA: Zar ti nisi vidio da madame nose frak? JOVAN: He, he!

ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.) FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, šteker kupi, mogu se i s naočarima poslužiti, je li, Ančicema? ANČA: Može, milostiva gospođa.

MITAR: U čemu ti misliš da si bolja od nas? FEMA (pokaže mu sat): Ko još ovo nosi? To se zove nobles, a ne prati sudove.

Miljković, Branko - PESME

Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori. Kako se zove pre nego se rodimo Spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to?

ZOVA Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri

Krakov, Stanislav - KRILA

Bio je debeo, i starešinski je klimnuo glavom na njega. Docnije je saznao da se zove Velja. On nije čuo za Kajmakčalan, jer još nije izlazio na front. A novine i onako ništa ne donose.

Ona mu nije znala da kaže da se planina na koju su dospeli zove Jurka Kulbeleri. Šume se belile pod snegom, pa ipak je sve bilo sumorno. Grane svijene pod belim teretom uzdisale su.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr. Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip.

Još pre trideset godina tu je bilo samo dve–tri kuće. Pravo sedište Evropljana bilo je na onom ostrvcetu koje se zove Gorej, gde se i sad mogu videti Negrijeri, tamnice za crnce kojima se trgovalo.

Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj. Zove se Samba sedamnaest mu je godina, rodom je iz Bamfore, tetoviran je po licu.

Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte; da se zove Samba; kaže mi skoro pobednički: „Samba, tetoviran? Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa.

bi promicali pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom. Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena.

Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Imati ovde svoju kuću i nazvati je Novi Turmirel. Naš dom u Normandiji zove se Turmirel. Novi Turmirel; tako su nekada iseljenici zasnivali Novi Jork, Novi Orlean, Novu Kaledoniju.

Čim pređemo njegove granice, ući ćemo u kraljevinu koja se zove Kong. Kovači Đavale su poznati u okolini. Oni sami nalaze metal, tope ga u zemlji, kuju od njega mačeve, fetiše,

Po karti vidim da smo prešli na zemljište jedne druge kolonije, koja se, prema rekama koje kroz nju teku, zove Visoka ili Gornja Volta. To su rase, a ne predeo, koje označavaju prelazak.

Igraju pred samim tam–tamom, jednim vrtoglavim ritmom. Njihova igra bi ličila na ono što se kod nas zove „čarlstonom“ da one i trenutka odvoje stopala od zemlje; ali je cela igra baš u tom grozničavom ritmu celoga tela,

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

STANA: Bolje da osta večno nekršten! Al’ šta ćeš? Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac... A lepše bi mi uvu godilo Da mu je tursko ime prišio, Pa makar Hasan!... PRVI TURČIN: Ljepše, vjere mi!..

A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

grdnim gvozdenim đuladima, što iz svoje garave utrobe bljuje posle plamen i gromove, što nosi smrt i razvaline, što se zove — krupov top.

i otprilike na 300 metara od šanca opet ga preseca jedna omanja doljača, iza koje se odmah uzdiže šumovita kosa koja se zove šumatovačka kosa i koja dominira šumatovačkim šancem. Na ovoj kosi nije bilo nikakvih naših utvrđenja.

muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te nešto zove zagrobnim šapatom: — Stoj, ne beži, malodušniče!

i vrani gavrani, kao i sve druge tice, i sve živo, a ostaje samo pustinja, i u njoj samo ova mala, pakosna zverka što se zove — čovek... Išli smo dalje.

lončarski trgovac na Savi pakuje lonce, pa ne da šegrtu da nosi sanduk, jep ce boji da ne polupa »espap,« već zove jaka momka, daje mu sanduk i veli: »evo naj, ali dobro pazi, čuvaj da ne polupaš lonce!

Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i zapleteno tkivo što se zove život čovečiji i — svi su konci zamršeni, sve žice života pokidane. Bedni li smo ti mi ljudi!.. ...

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ja ostanem s jadom mojim U užasno vel’kom svetu Sam; Sunce s’ diže, spušta, zađe, — To se zove dan. Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na

negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć. VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive.

XXVI Sudbina se zove, — kako l’? Ova ruka tako ledna, Ruka hladna kao zmija, Ruka zlobna, — ne znaš čija. Leva strana naših grudi, To

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on. — A, dabome — upade kapetan Radojčić.

Ali zašto baš na mene da naiđe zmija!... Moje razmišljanje prekrati ordonans, koji mi javi da me zove komandant bataljona. Vukao sam se gotovo pobauljke kroz rov i preskakao preko vojničkih nogu.

Komandant me pozva i naredi... — Otkuda tebe da zove komandant?... Jesi li ti imao komandira? — zapitkuje Mišić. — Imao sam. Ali ja sam bio najbliži komandantu.

A vi ste danas slatko spavali. — Dosad. A šta ste vi radili? — Posvršavali smo poslove. Sada nas nešto zove komandir. — Pomaže bog, ljudi! — Bog vam pomogao. — Ovde mračno kao testo — govorio je komandir.

Valjda sam se navikao. Uveče smo stigli u neku njihovu komandu. Zaboravio sam kako se to mesto zove. Znam toliko da im je tu baza za taj kraj Albanije. Bilo je nekoliko baraka punih džakova brašna.

Jer ko zna šta nam nosi sutrašnji dan. — Gospodo, zove vas komandant — izveštava posilni Isajlo. Podigli smo se žurno. U komandantovoj zemunici goreo je fenjer.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

—, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek' česti stiha mog nemade. Djevojka je, djevstvovala dabogda dovjeka!

U otčiznu! Može li što više biti blago? Ja polazim u otčiznu, ne već ime nago. Sinovi smo, Mati zove, ljupke su nje r'ječi, Podigla se da dom stroji, kog' boli da l' ječi. Svaki otčić to je dužan, ko se na nju nada.

Jovan Pačić JEZD KONjIČKI Lepo sablju trgnut britku I u ljutu rušit bitku, Kad nas trube zove glas; Znamen kad se napred vije, Bubanj postup ves’o vije, Na junaštvo hrabru nas.

Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom. Burno sviće Vidov danak, Da opravda prošlu noć, Al’ je slaba

No prije nego što će sve to biti, Car gospodu na večeru svu zove, Pa zlatnom čašom uze vince piti I napija pred svima reči ove: „O Bože!

Ali nema zle sreće da sreće nema u sebi, Stog’ se i zove sreća, mada je huda i zla: Koliko lepih nožica, i kakvih jedrih listića Željno tu oko vidi — znalcu i tuga i slast!

Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o mesto. Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra.

Neko tiho zašaputa — Zove li me... ah, šta li je? Opet prođem dva-tri puta, Al’ zaludu — ona nije. Eno gde se nešto beli — Ja protrnuh:

U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom zove, Da pod drvam, međ ružama, Na mirisnim posteljama Teškom telu pokoj love.

On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši. Brat ga zove, viče, moli, Seća g’ majke, sebe, mete, — Nego svima slepo dete Mamiteljki vili voli!... Oj!

! Brat još zove, — on prezre ga I s vilama u dvor bega... U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli,

74). Preštampano iz Ostojić—Ćorovićeve zbirke Srpska građanska lirika XVIII veka, 136—7. Pesma se onde zove Satir; ovde je preštampan odlomak, počev od 34-og stiha pa do kraja, a naslov pesmi sam dao ja.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svaku ženu zove Đurđijom. Pakosno se i zajedljivo sladi tim imenom, u kome se nešto podrugljivo, nisko, nečasno krije.

„Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom. U parohiji niti će gdje noćiti niti šta okusiti. Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke.

„Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!“ Džibo, Džibovina, tako zove oca, a djeda zove Džibukardom. U parohiji niti će gdje noćiti niti šta okusiti. Ni vode neće da se napije iz tuđe ruke.

— Pomoz'te ljudi! Za časak nakladoše nov kotao i podjariše vatru. — Simeune, zove te otac Sopronija — doletje đače. — Tebi je, Mićane, rekô da mu u 'vaj ardović uliješ rakije, ama dobre...

Sudac: Dobro, dobro, Davide. Vidim da znaš red. A šta ti je to u toj... No, kako se to zove? David: Vreća! Vreća se ovo zove, a ovo u vreći, ovo se jazavac zove. Sudac: Jazavac! Šta ćeš s jazavcem ovdje?

Vidim da znaš red. A šta ti je to u toj... No, kako se to zove? David: Vreća! Vreća se ovo zove, a ovo u vreći, ovo se jazavac zove. Sudac: Jazavac! Šta ćeš s jazavcem ovdje?

A šta ti je to u toj... No, kako se to zove? David: Vreća! Vreća se ovo zove, a ovo u vreći, ovo se jazavac zove. Sudac: Jazavac! Šta ćeš s jazavcem ovdje? David: Tužim ga slavnom sudu, jer mi je izio čitavu njivu kukuruza.

Samo (plače), samo sam tu njivicu kuruza imô, pa... Pisarčić (zajedljivo): A kako ti se zove njivica? To treba slavni sud da zna. David (tare suze): Čudnovato se, dijete, zove njivica.

To treba slavni sud da zna. David (tare suze): Čudnovato se, dijete, zove njivica. Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Tako joj je ime i tako je, čini mi se, i 'vođe u sudu zapisato.

To treba slavni sud da zna. David (tare suze): Čudnovato se, dijete, zove njivica. Zove se: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. Tako joj je ime i tako je, čini mi se, i 'vođe u sudu zapisato.

Sudac (smije se): U tebe, Davide, sve to nekako zapetljano. Kako se to zove njivica: Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska? Kako to? David: E, lako, gospodini moji.

“ Na čijoj je strani prava, ne znam. Samo znam da zato svijet tu njivicu zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska. A ja bi' rekô da svijet u jednu ruku ima i pravo, jer ta njivica, kako ste čuli,

Jakšić, Đura - PESME

onuda tekla sa velikom hukom, da nisu mogli reči jedan drugom razumeti, to je svetitelji prokunu i ono se mesto danas zove Tišina, jer odonda uvek ćuti tamo Mlava.

Nastasijević, Momčilo - PESME

I blagoslov što grobu kolevci prokletstvo neko — odužiti dug. 7 Sve zove — ostajem. Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug. 8 Patniku iz tiha srca to čudno pukne zore cik.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I zaista, č̓a Mihailo tada bi se radosno, ponosno okretao, i kao da je pred svojim dućanom, počeo da zove koga svoga druga koji je, takođe star, nemajući šta da radi, izišao u čaršiju da do ručka provede vreme.

Sa Mladenom se zdrave kao sa drugom, ravnim sebi. Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene! Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo.

— U nedelju pijenje — odgovara joj, a ova ne može da se uzdrži od bola, radosti, izlete iz sobe. Zove babu. Baba, kao uvek, mirna, stroga, ulazi. — E srećno, prijo!... — veli joj i ljube se. Majka ne može [da se uzdrži].

bilo ni prekora, ni molbe, ni žaljenja, već samo plač, strah od njega, Mladena, jer je znao šta ima da bude čim ga on zove. I taj toliki strah koji Mladen vide, koji je on rasprostro međ svojima, to Mladena kao potrese.

Bila na samrti i nisu se nadali da će se povratiti. Ali povratila se, i prva reč bila je on. Njega zove. On ode. Ležala je kao i pre.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Arhanđel Gavrilo, kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević, Pomanje, 43). Tej od k.

(v. inače primere u mom komentaru SEZ, 41, 499). Na jednom mestu (BV, 7, 1892, 327 idd) junak se zove »Paprika-Janče«. U Hrvatskoj meću bibera u mladoženjine čizme, »da bi mu deca imala crne oči« (TRĐ, NNŽ, 3, 106). B.

Uoči 1. maja, u Samoboru, pobode se svečano pored bunara mlado b. drvo, koje se prethodno okiti. To drvo zove se »majum« (Maіbaum). U podizanju i kićenju učestvuju svi koji sa tog bunara nose vodu.

grane da bi zaštitila Bogorodicu kada je bežala sa Isusom, jer se »sažalila«: otuda su joj grane oborene, i otuda se zove »žalosna« v. (ZNŽOJS, 7, 1902, 195). Inače se o ž. v. veruje da pod njom stanuju nečastivi.

, vidi se iz toga što se, iako se tom prilikom bere i mnogo drugih bilaka, to idenje zove idenje u zdravac (cf. SEZ, 19, 121; BV, 9, 183; v. i malo dole). Z.

zaustavlja se krv kad se izvadi zub (ŽSS, 320); da bi žena lakše rodila, zavajaju je vodom sa srcem iz zove (ŽSS, 193); z. kora je lek kad se zabode trn pod nokat (SE3, 40, 235); z.

, po opštem srpskom običaju, daju, kao mrtvačku žrtvu, majke kojima je umrlo jedno ili više dece (to se zove »davanje iz ruke«), i tek se posle te žrtve j. smeju jesti (v. malo docnije). Upor. činjenicu da je j.

, »jer će inače biti grada« (іb., 146). Jedna vrsta jabuke zove se petrovača. U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j.

, 3, 1924; TRĐ, NNŽ, 3, 12; 106). Starog svata mladoženja zove trećeg dana na ručak jabukom (SE3, 19, 180). Sa j. kao simvolom plodnosti stoje u vezi, svakako, mnogi svadbeni

v. jabučica; A. Nikolić, Srp. nar. prip., str. 186; SEZ, 13, 348; ZNŽOJS, 19, 195). Postoji i jedna vrsta j. koja se zove adamčica. i ona je postala od j. koju je Eva dala Adamu.

Kada se s proleća javi k. (koji je inače jedan od prvih proletnjih cvetova), deca mu pevaju pesmu: »K. s brda zove: Oženite me! Lepa ruža ruku pruža: Povedite me« (ŽSS, 73).

Da l., kao i kod Nemaca (Marzell, 1. s.), stoji u vezi sa ženskim božanstvima dokaz je što se jedna njegova vrsta zove bogorodičin l. (Vuk, Rječn., ѕ. v.).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Stric Petar znao je zašto ga zove. Sinovac, po svojoj prilici, nije duga vijeka, a posjeduje svoj dio imanja, kao on i brat, pa kad bi bio u njegovoj

Izvadi kesu iz njedara i broji novac, polažući ga na sto. Nabroji tri stotine forinti. — Pošteno! — veli gazda i zove dućanskoga momka da čuje o čemu se radi.

stanju da joj svu svoju ljubav i slast što je osjeća u dušu presadi, govori joj: — Čuješ kako nas more odozdo zove! Borovak dahće za nečim silnim; ne čuješ? A noć nas krije, i njeni šapatljivi glasovi puni su ljubavi... 'Ajdemo!

Stari Ante bio je zabrinut: zna on da sud za ništa ne zove! U putu naljegoše na težake što su u vinogradu kopali na stogove.

— Ne ja. — Dobro, poznaćeš, — reče mi odilazeć', i smaje se na me. — Bi li virovali? Posli nekoliko dan' zove me prida se i osudi, znate na koji način, — zna sve selo — na četrdeset fiorini multe i da ne smim više prodavat', jer

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kaže: ne podstiče dovoljno svoga muža. Ledena gospa − tako je zove. Ledena devica. Zabundala se jer joj je hladno. Uveče, kad hoće da legne kraj svoga čoveka, umesto da se skine kao sve

Osluškivao sam zveckanje njegovih okova. Nikanor Momak koji nosi hranu Doroteju (čini mi se da se zove Mito Krezo ili Mito Čkrbo, ne znam tačno) ispričao nam je da naš zabludeli brat nimalo nije zabrinut za svoju sudbinu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Sve slavi proleća dan. I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad! I ti, O mili anđele moj!

Zalud ih čovek natrag zove, Spokojno one zrakom plove; Ni molbe naše ni naš jad Ne čuju one više tad; I samo tužna uspomena Ostaje dalje za

Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada. Ona zove svog dragana što u tvrdoj kuli čami, I pesma se bolno hori po večernjoj tihoj tami I pesma se bolno hori i bolniji

No tužne pesmice ove Nađoše u jednom dvoru, Alhazra koji se zove, Za vlade Manojla Sretnog, i njih su na javnost dale Dve stare, učene kuće Peresa i Gonzale I njih su pevali tada

Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i Balkana Do Jadranskog sinjeg mora!

bure vetar mlad Što vrtom tiho kreće, I tužno gleda cvetni sâd, Slomljeno gleda cveće, I đeni Srpstva tako bdi, I decu zove milu; Al' mnogi od njih davno spi Na smrti hladnom krilu!

2. Po tebi reke belaskaju hladne, (Jedna se od njih Čemernica zove) Po njima leti, kada sumrak padne, Brđani dođu i pastrmke love Po svu noć dragu...

I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva; On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva. Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, Al' kad pade treće veče Smilova se

I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva, On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva! Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, A kad pade treće veče, Smilova se

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ta se tačka zove Severni nebeski pol, a nalazi se u neposrednoj blizini Polarne zvezde. Ova zvezda pripada jatu Maloga Medveda, a leži

Mi danas znamo da je to obrtanje zvezdanoga neba, koje se naučno zove dnevnim kretanjem neba, samo prividno i posledica rotacije Zemlje oko njene ose.

Tim pomeranjem, ono se opšeta za godinu dana na kugli zvezda nekretnica po jednoj putanji koja se zove ekliptika. Ova ne stoji pravo na osi obrtanja, pa zato dani dužaju i kraćaju, i time stvaraju godišnja doba.

Ova druga nošnja, ovde, zove se kalarizis; ona je manje rafinirana, skoro bezazlena: priljubila se sasvim uz telo, i, sem toga, prozirna je.

raširili daleko, daleko izvan naše Zemlje - onda će ta ravan presecati prividnu nebesku kuglu po jednome krugu koji se zove nebeski ekvator.

Te dve tačke lako ćete naći na karti - jedna od njih leži u jatu riba, a druga u jatu djevice. Prva se zove proletnja, a druga jesenja ravnodnevica; kada Sunce u njih stigne, onda su dan i noć jednaki.

Tu pojavu seljenja ravnodnevica opazio je, kao što sam Vam već saopštio, Hiparh; ona se zove precesija. Prouzrokovana je time što se naša Zemlja ne vrti kao točak na preslici, kako sam to nedavno rekao, slikovito

To je zato što mu ravnodnevica izađe za vreme njegovog obilaženja malo u susret. Ono prvo vreme zove se sideričnom godinom, a ovo drugo tropskom godinom.

Vreme za koje se naša Zemlja obrne oko svoje ose zove se zvezdani dan. On se meri, od prolaza do prolaza proletnje ravnodnevice, kroz meridijan mesta sa kojeg posmatramo,

Ta odredba zove se u nauci Kanopski Edikt, jer je izdana u Kanopusu, predgrađu Aleksandrije. Nama, draga prijateljice, posle naše

Liliusa, izveo rimski papa Gregor XIII - zato se taj novi kalendar, koji su postepeno usvojili svi zapadni narodi, zove Gregorijanskim.

Vi ste mi, draga prijateljice, mnogo i živo pričali o Vašem lovačkom psu spri-u, koji se svojim potpunim imenom zove espri. Ne samo tim svojim nazivom nego i celom svojom prirodom liči on na duh naučnika.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa i ševa već te zove Da razgoniš lake snove. Prepelica u glas viče Na uranku pućpuriče. Zora zori, eno sviće Lepi danas danak biće!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem, zove: »Gde si, Stano, kako si, šta radiš? More, Stano, videh ti snašku i Boga Mi, snaška ti je još onako lepa«.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ne izgleda rđavo ni majstor Kosta, ali je njegova bolja polovina veliku senku bacala na njega. Varošica zove njega „džepni muž”, a nju „vesela udovica”, i svi čekaju da vide ko je koga bolje prevario.

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put.

A mlađi i nema prezimena. On je u lovačkom dvorcu rumunskog kralja glavni nad lovcima i hajkačama, psima i konjima, i zove se Džon.” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.

A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata? I što se ne odaziva?

preporučila pravoslavlju, našla kuma koji se zove Srba, poslala kumovski dar pri krštenju, i obećala prisne kumovske veze i dužnosti za budućnost, primila ih na sebe

je uvek mala; on stvarno malo i naplaćuje; ne trudi se da ima više, nekako kao da naročito želi da bude siromah. Zove se Rajnhart. — Kako? — zaprepastila se gospa Nola kad je prvi put čula to ime. — Kakvo je to ime?

Viknuti ga čovek ne može... Ne znam ja za imena u njihovom kalendaru, ali kad za mene radi ima da se zove Luka, inače mi ne treba... Čudno ime, a čudan i Švaba, Švaba koji ne ume da zaradi! Da se ljudski okući.

Da nisam ja kamen jela, bio bi Luka danas šlajfer; kao i otac mu, a ne abiturient, kako li se to zove. — Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim!

Bogatu bengalsku vatru sa zvezdama, i ružama, i petlovim repovima, i zmajskim prdeljcima... Šta se smeješ? Tako se to zove. Plane zmaj, zelen i plav, i iz njega pucketa, i razleću se crvene bobe...

Našao, da ona izvire u brdima, u Karpatima: da se tamo zove lepim imenom Crna i Bela Tisa; da je u gornjem toku brza i bistra planinska reka, i tek posle se raspe i razvali u

Nema više onda Tise, koja izvire u šumama ispod Karpata, baš ispod planine koja se zove Černa Gora. Posle, Tisa više nije ni bistra ni brza. Učio sam da u njoj ima mnogo masne i ukusne ribe.

Sati više ne kucaju; niko se više ne zove svojim ličnim imenom; lebdi se u atmosferi gorke slasti poezije; u atmosferi po kojoj lepršaju i beli anđeli života i

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ali moja emunctae narіѕ (tako Horacije zove oštrljatonosate) komšinica nije ktela gora biti od drugi kritikera. (Šta je to kritiker, to će najbolje znati onaj koji

Jude izdatelja, ili kakvog nazovi prijatelja, ili žene koja muža na očiglece vara, ili mačke koja miša na pomirenije zove.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Od toga doba uhvatio sam takav strah da ni docnije u životu, kad god bih sreo žensku koja se zove Magdalena, ja ne bih smeo pred njom da svlačim pantalone. Bilo je i lekcija koje mi nisu pravile teškoće.

Pitao sam i bakalina, našega komšiju, pošto sam mu prethodno objasnio da se petim padežom zove, i on mi reče: — Ja kad vabim kuče, ja mu kažem: kuc, kuc, kuc! a kad ga teram, ja mu kažem: šibe!

Grad Velbužd, gde se ta bitka desila, danas se zove Ćustendil. Kako je od reči Velbužd postala reč Ćustendil, to istorija ne ume da objasni, ali je gramatika kadra i to

Kakav je to kralj, molim vas, koji se zove: Uzprtezen, Čandragupta, ili možda Kudurnagupta? Zamislite oduševljeni narod koji ovako pozdravlja svoga krala: „Živelo

što je on razumeo šta je to pomračenje, nego smo i mi svi ostali toga trenutka razumeli zašto se ovaj deo geografije zove fizička geografija. Još gore bi bilo kada bi nam objašnjavao planetni sistem.

Badava su nam objašnjavali da je to naučno ime toga zelja, to nas je objašnjenje još više bunilo. Okružni načelnik, pa se zove prosto gospodin Jakov Marković i nema nikakvo naučno ime, a jedna rotkva pa da ima naučno ime!

Naročito je mene lično bunilo pitanje: Što će mi to da znam kako se rotkva zove latinski? Ja ne mogu doći na pijacu pa reći seljaku: „Pošto, prijatelju, jedna pišla Raphanuѕ ѕativuѕ?

Kratak dan pa ne može da stigne. Šta će, šta će, domišlja se on, jer ne biva da opet zove habena, pošto mu je on već jedanput učinio ljubav i pomogao mu okopati vinograd.

samoubistvo, ode u apotekarske pomoćnike, gde posle kratkoga vremena nauči toliko latinski da čak i istucani pirinač zove pulverіѕ rіѕenѕe i prodaje ga skupo pod tim imenom.

koliko vas ja poštujem. — Hvala vam, gospodine! — Samo što se taj osećaj, koji ja zovem poštovanje, drukče zove u ovim godinama u kojima smo vi i ja. — E, zar drukče, to nisam znala! Pa kako se drugače zove?

— E, zar drukče, to nisam znala! Pa kako se drugače zove? — upita ona smešeći se više očima no usnama. Ja se za jedan trenutak domišljah, najzad prelomih i odvažih se: — Taj

Ja se za jedan trenutak domišljah, najzad prelomih i odvažih se: — Taj osećaj se zove ljubav! — Tako dakle! — reče ona mirno. — Uostalom, ja sam to već očekivala. — Očekivali ste?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove. Cele noći smo po tom bespuću izvlačili topove. Išli smo nekim strmim krčanikom po kojem se jedva i selačka kola kreću.

— razgranjava priču Luka. Uto se pojavi ađutant puka. Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant. — Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut. — Kažem ja, a ti meni ovo, ono! — govori Dušan.

— zapita Luka. — Ja šta ću... — Nemoj sad da navučeš i drugu krivicu — upade Dušan. On te zove na raport... Kada bi mene zvao, ja bih morao da pripašem sablju i ešarpu.

Onda kada ti rekoh da me boli stomak, ja otrčim do ađutanta i zamolim ga da dođe kod Momčila i da mu samo kaže kako ga zove komandant. Debeli veterinar zacenuo se od smeha. — Ne smejte se, čuće — veli blagajnik puka.

Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu. Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku. Rekoše da se zove Škumba. Pred rekom polegali pešaci i čekaju da inženjerci završe provizorni most da bi mogli preći.

Dušan zaćuta. Šatorsko krilo se razmače. — Gospodine potporučniče, zove vas hitno ađutant puka — reče ordonans. Ne beše mi pravo što sad moram da gazim blato. Ali se ipak digoh.

Lukino lice se tada obično opusti, njegove oči zavodene, jezik mu odeblja, on se vraća povodeći se u šator, i zove svoga posilnoga Isajla. Zatim počne tužnim glasom: — I-sak, bre, š’o me mrziš?

Među Nemce umeša se i njegov posilni Isajlo, koji po temperamentu liči mnogo na svoga gazdu. Isajlo, ili kako ga Luka zove iz milošte: Isak, Isa, zabio šajkaču na potiljak, a ruke stavio na leđa, zinuo i važno klima glavom, kao da razume ono

— Ra-zumem... razumem... Evo, sad odmah! — on se obrati komandantu diviziona: — Zove vas komandant pešačkoga puka. Potpukovnik Petar priđe nam: — Ne valja. Neprijateljska pešadija prišla do žica.

Kako ću sad tamo s konjem. Prosto čovek da pozavidi ovim komordžijama. Naleteo sam na prve kuće. — Kako se zove ovo selo? — zapitah jednoga vojnika. — Strupino. — Ima li gde u blizini koja baterija? Evo je ispred sela.

a, Kinez! — Le-lee! — uzviknu pešak poručnik. — Da ti majka nije putovala u Kinu? 1 Kako je? 2 On se ne zove Sava! — Čestitam! — priđe mi jedan potporučnik mitraljezac.

— Čestitam! — priđe mi jedan potporučnik mitraljezac. — Ta se bolest, bato, na medicinskom jeziku zove: duo mesecus bolovanjikus — i podnese mi ogledalo. Uplašio sam se od samoga sebe.

Petrović, Rastko - PESME

na konju kom, Milice, sad tepaš imenom Marata, U odeći mokroj svoj izveženoj šljokicama svoda, Zagaziće reku što se zove Istorija, Daleko negde sanja Kalifornija.

Kao i mnogo čemu drugom, i otkrovenju je nužna naročita atmosfera: atmosfera otkrovenja. Hoću da kažem da ono što se zove životom unutarnjim i životom spoljašnjim, ili duhovnim I telesnim, jednog čoveka, samo su dve krajnosti jednog istog

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže!

— Reci mi stanuješ li na oblaku? — reče dečak, a patuljak se nasmeja i odmahnu glavom. — Mesto gde ja živim — reče — zove se Breg Svetlosti, a ime mi je Micko. Princ oblaka izgleda sasvim drugačije. Igraj...

— Odjednom mu se učini kako mu put sam pod noge dolazi i u daljinu zove. Ali, kad se odlučio da pođe — poče ga hvatati tuga za majkom i za domom.

Šantić, Aleksa - PESME

ga učim; Ali ludo srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri

Ispred vodenice, što naslanja na nju Svoje račve sive jedan orah sveo, Boži je i zove mlinar, i na panju Sa dečakom sedi, sav od mliva beo.

sveta dosadom me kinji, I drugovi sami teret su mi sinji; — A ta je sva meni stoga došla čama Što se moja draga sad zove ''madama''. 29 I dok sam ja dugo dangubio, sanjô. Po tuđini lutô i sve kera ganjô.

Ja jecam, drhtim, pa i sam tako Postajem lešina jedna. Ustaju mrtvi, gluho ih doba Zove; na igru svi hrle; Mi ostajemo pod svodom groba, I tvoje ruke me grle.

Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije, Mi mirno ležimo sami. 33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola

Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste bole. * Tako se zove u okolici Mostara jedna vrsta divlje patke (prim. prev.).

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako. Vojni ljudi su nastupali jedan protiv drugoga sa svojim zastavama.

Jedan njegov sin (kome istorija ne zna imena a pesma ga zove Maksimom) poturčio se i kao poturčenjak zvao se Skender-beg i pašovao u Skadru.

On poznaje granicu na kojoj se gubi čast i opravdanje života. Birati se ne može, bolji je grob od sramote. I Pejo zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari

Birati se ne može, bolji je grob od sramote. I Pejo zove u borbu za odbranu ljudskog dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari zazidali od velika straha i zuluma“.

mu list knjige bijele neka dođe gradu Vučitrnu; ne piš'te mu što je i kako je, već pišite: „Majka je na smrti, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane; nego brže hodi b'jelu dvoru, ne bi l' živu zastanuo majku!

Stara nam je majka na umoru, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane“. Kada Miloš sitnu knjigu primi, knjigu gleda, a suze proljeva.

govori svojim čobanima: „Oj čobani, moja braćo draga, ova knjiga jest od dvora moga: stara mi je na umoru majka, pak me zove da me blagosovi, da na mene kletva ne ostane; vi čuvajte po planine ovce, dok ja odem i natrag se Ode Miloš gradu

Stadoše mu redom kazivati kako care ode po đevojku nadaleko, u zemlju latinsku, a ne zove svojijeh sestrića: „Već, Milošu, naš rođeni brate, hoćeš, brate, nezvan za ujakom u svatove pođi nazorice?

Eto dolje pod gradom Leđanom izišô je kraljev zatočniče, zove tebe na majdan junački; valja ići majdan dijeliti, ili nećeš odavde izići, ni izvesti svata nijednoga, a kamoli

Svu gospodu zove na svetoga sa knjigama i sa zdravicama. Skupi mu se sva srpska gospoda, pa je redom u sovri posadi po gospostvu i po

Bješe bane u malenoj Banjskoj, u malenoj Banjskoj kraj Kosova, da takoga ne ima sokola. Jedno jutro bane podranio, zove sluge i k sebe prizivlje: „Sluge moje, hitro pohitajte, sedlajte mi od megdana đoga, okitite što ljepše možete, opašite

Strahiniću bane, već je ono carev delibaša; k mene ga je care opravio, jal' je care, jal' Memed vezire, da me care zove na Predaju, da ja vojsku caru ne rasturam: prepali se carevi veziri da im počem sablju ne udarim.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

U samoći Sreća nam se ruga Nema ništa Bez najboljeg druga Drug će drugu Da ublaži tugu Drug drugove U svatove zove PUĆI ĆU OD SMEJALICE Pući ću od smejalice Kad čujem za grejalice I šporete na struju Kuća bez dimnjaka je kao

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

čim je iz Gaja čuo glas kukavice, dječak je glavačke jurnuo u šumu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja.

— Ma šta ti to gunđaš? — upita ga Jovanče, njegov drug iz klupe. — Ništa. Naš se učitelj zove „gospodin Paprika“Javi dalje.

Jovanče stade da se smije krišom, u šaku, pa gurnu druga ispred sebe: — Pero, ovaj se učitelj zove gospodin Paprika. Javljaj dalje.

što je bio vesele ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka: pušaka i prskalica od zove, zamki za ptice i zečeve, raznih vrteški, čigri, strijela, praćki i bezbroj drugih mudrolija.

Svi se trgoše. — Šta je ono? — promuca Đoko. — Pa to je Žuja! — dosjeti se Nikolica. — Zove mene. — Umiri je, vrag s njom! — prošišta Stric. Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri.

Ovo je možda jedan od njih. Izgubio se u mraku i sad zove u pomoć. Zašto da ga se dječak boji. Glas mu je tako djetinjski, nimalo strašan. — Ej vi tamo, upalite!

! Toga trenutka neko treba samo da pomene kako bi dobro bilo za ručak ispeći krompira, a Đoko već skače i zove Vanjku: — Široki, ponesi vreću, idemo u crkvenjakovu njivu.

Vijala bi ga kroz pet sela. Zavijano hajdučko gnijezdo ne priča više ništa o dječacima, ne zove više nikog u svoje okrilje. Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne.

Čak i breza desno od njih neće da miruje, nego pakosno šuška i treperi kao da zove: — Ej vi s raskršća, pogledajte ovamo!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu. (Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom. A i sam sebe nazivljem bezdnom.

ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene, svoju ovcu, zove imenom i veli mi urazumi se o mome zvanju! A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao.

neko mlado momče visoko, Priličan đakonu kad služi leturgiju, Obučen u svilenoj, pazlatastoj odeždi, Što se zove stihar i podir se piše. I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg!

Ama da vam budu osvestne i u vašem se razgovaranju takvu s pismom. INOROG Taj, što se zver indijski zove inorog, rog mu je lekovit. Takvu u sebi svoju silu ima, te od gorke vode slatku čini.

A drugi pak čekaju ono dobi dok se pak sama voda zanjiha. ŠETNjA U SUBOTU Eleonska gora blizu je napram Jerosalima: zove se Subotnji put. — dve hiljade i četirista korakljaji rastoji od grada.

je veliki Aleksandar, car maćedonski, preuzimao svet, dođe s vojskom pod neki vrlo tvrdi grad u morskoj zatoci, — zove se Tir, te to rađaše, da ga kako bez krvi dobije. Mnogo pod njim dobi bavi se, i nikako se ne može da ga uzme.

Rimu neka zbožnica, pogansko im crkvište poglavito na ime boga im Joviša; zvaše se Kaptolom, a kaput latinski glava se zove.

Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu. Uze raspitivati ga natrag otkud mu je ta živa voda (živa voda u pismu ta se zove, kojano durma izvire, te otiče a ne stoji u lokvi).

Kad su bili na najdubljoj, što se zove Jeđetska pučina, onde s neba oma spade grad. Kano kad goruće gvožđe turi kovač u vodu, te i studena voda od njega bukti

Prah na dar Svakad spominat u Grka car Justinijan, što je načinio divnu i krasnu veliku crkvu u Carigradu, što se zove Aja Sofija visoka (po srpski reći se, toj crkvi ime je Sveta Mudrost ili pak že Od veka utajeno je.

I kade dođoše k onomu mestu što se zove trisvodno, da rečemo od tri kubeta više crkovnih vrata, gdeno se ulazi u crkvu, stadoše između dva velika ona crkovna

su jedni drugim razbraoci u dogovoru svome, ako mu koji bili razlike besede po sebi, hele u pismu sve se to jedan rod zove kako što mi govorimo Slovaci.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

još nekad otac Zamfirov kad je bio na hadžiluku, kud je poveo i svog desetogodišnjeg sina Zamfira, koji se danas stoga zove još i hadži Zamfir.

GLAVA SEDMA U njoj će čitatelj naći sve raskošno šarenilo i lepotu jednog skupa mladeži obojega pola, koji se skup zove oro; a tom će prilikom već pomalo moći i zaviriti u dušu i skrivene osećaje Zone Zamfirove.

svojom izmećarkom Vaskom, i snishodljivo bi oslovila poneku siromašnu devojku, zaboravljala bi vrlo često kako se koja zove, a i razgovor bi trajao vrlo kratko, tek u nekoliko reči.

i to je valjada jedini nestašluk i đavolstvo iz Manulaćeve mladosti, koja se obično bujnom i burnom zove. Jedini, velim, jer on je inače uvek bio stidljiv i nespretan kad bi se slučajem našao u blizini ženskoga sveta.

— Ako, dado, ako, miralaj me zove, miralaj me zove, na tatli baklavu. — O Gospodi! — krste se tetka Uranija i tetka Kaliopa od čuda što ih snađe.

— Ako, dado, ako, miralaj me zove, miralaj me zove, na tatli baklavu. — O Gospodi! — krste se tetka Uranija i tetka Kaliopa od čuda što ih snađe.

Svi ga diraju, a on opet nikom ne ostaje dužan. Devojke ga zovu i pitaju ga hoće li da im bude časnik. jedna ga zove za devera, druga za kuma, treća za starojka, a on im odgovara peltečeći: „Ne-ne-ne može! I-i-ič ne može!

Tetka doka se brani i veli da je ona laka, i zove ga da se ogledaju: „Ajde da preripujemo koj će pobolje da preripi kočije u avliju tam’!“ Ali se nikako ne složiše.

će te čeka, pa, vika, ako se zove „pobegulja“, — berem da znaje zašto se takoj zove. Ete, toj ti se pozdravila! Vodi gu, reče, — u Šam će ide s teb’!

će te čeka, pa, vika, ako se zove „pobegulja“, — berem da znaje zašto se takoj zove. Ete, toj ti se pozdravila! Vodi gu, reče, — u Šam će ide s teb’!