Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I baš sve mi se čini da je to pismo datirato 20. marta, valjda je po rimskom. Ja uzmem ovo pismo, zovnem mog strica Jakova, Mitra Miličanca, trgovca, Koju iz Svileuve, i jošte nji̓ dvojicu, pročitam im ono pismo, zakunem i̓
” — I tako sam išao svakome po dvaput i baš nijedan ni grošića. Ja najposle dođem onako ljutit našem čadoru, zovnem popa Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom
” — upita me dalje. — „Dadoše koliko i ti” — odgovorim ja. — On na to reče: „Stavi malo!” i dade mi 50 dukata. V Ja zovnem Čardakliju i u dva sata noći 1. septembra meseca 1804.
Svuda sede Turci, puše čibuke, a svi ćute. Čujem ja gde se čibuci istresaju, ne vidim kroz čador. Zovnem moga Ivana, zapitam: „Šta je to okolo?” Kaže: „Ima pedeset Turaka, sede oko čadora, puše i ćute”.
U šancu se zadržimo, ranjenike ispratimo koje u Valjevo, a neke svojim kućama. — Zovnem ja Mijaila Nedića iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može, da ide da zapali tursko
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ta nema ni po sahata kako smo izišli!... A znaš li zašto je sazvana sednica? — Ne znam. Poslaše me da vas zovnem. Svi su tamo. Čekaju vas. — Dobro... Idi! Žandarm opet salutova, okrete se vojnički i ode.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Valjalo je hitati. Ja sam uvek razumevao svoju mater, pa i sad sam razumeo da treba sad, i to odmah, kidati: — Da ih zovnem? — i ja poskočih vratima. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i suha ručica ispreči preda mnom.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Imam da im saopštim jednu naredbu! SIMKA: Tu su, u kući, pakuju se za predstavu! Da ih zovnem, ili ćete da uđete? GINA: Jesi ti čuvar u zatvoru? MILUN: Zašto pitaš? GINA: Meni je danas uhapšen sin!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ja bio do dućana, kupov'o neke sitnice, znaš, zovemo malo komišanja pa mi reče tajo da udarim na tebe, da te zovnem; ti si mu, veli, nakričio, da ti se javnemo. — E he, pa ti si valjad' bio kod kuće?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa posle, ja to tako udesim da to i nije nasilje, nego dobročinstvo. Zovnem, na primer, kasapina koji liferuje meso okružnoj bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš
Zovnem, na primer, kasapina koji liferuje meso okružnoj bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš sedam krivica za davanje smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ja dođo’ da te zovnem da se nakaniš k nama na večeru, u moju kuću. — Fala, fala — veli Sreta. — Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sinu bješe nadjela ime Janko: „Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni sine, „Već ga zovem odi k meni dragi!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
hi-hi-hi... A što sam ostavio jedno varošče tamo, bre, pobro, kao gorska vila! Obeća mi da će doći, čim je zovnem... — A Stanka, bolan, šta ti ona veli? — He... šta će reći!... mo-r-ra da sluša bez r-r-razgovora... Ja sam gosa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Drugovi moji uviđeše da ja imam para, pa me počeše sebi zvati, a ja ih nijesam ni pogledao. Tako sad svaki dan zovnem telala pa mu dadem po jedan almaz da izađe na cijenu od hiljadu dukata; ja ga onda uzmem i u avanu istučem.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na posô brže, leka lopužo! (Vitla golim nožem po vazduhu.) JANjA: Sad... sad... sad! Samo da zovnem momka u pomoć. Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad! Ta skloni noža britku oštricu, Da lakše dahnem!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta? Šta je sa mnom? Hoću da ga zovnem, ali glas mi je slab, skoro nečujan a on je daleko, ne čuje me.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda nam naredi da se vratimo u bateriju i da se raspitamo. Podnarednik konjušar bio je Svetozar... Onaj beli. Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu. „Svi su ovde“ — odgovori mi on odrešito.