Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— E baš, Đuko, hvala ti!... Hajde da zovnemo i onu dvojicu opštinara. — I kmeta zovnite — reče Đuko — da mu što ne bude krivo, gde ga ne pitate.
— Ima u mog kuma Živana. Vaš mogu uzgred sad svratiti da zaištem... Daće mi valjda. Vi idite kući, pa zovnite ljude da se dogovorimo šta ćemo. To Purko reče, pa okrete nekom putanjom onamo kući Živanovoj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Deca neka pomrla... — reče snuždeno. — Jadna sirotinjo! — reče Stanko. — Dokle ćeš nas, bože, mučiti!... Zovnite mi Surepa. Jelica opet izide. Ne potraja dugo, vrati se sa Surepom. — Ima li ovaj narod hrane? — Ima nešto malo.
Kostić, Laza - PESME
Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.” Snuždio se na te reči kralj Ramsenit od Misira, — „zovnite mi toga mladog neimara Minadira.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— veli Škeljo. Ućutaše. Zaista Bukar hrkaše kako ne bi dvojica da sastave zajedno. — Zovnite ga! — reče Lis. Govedar ga gurnu nogom. — Diži se! — Je li ja? — pita Bukar.