Jakšić, Đura - PROZA
I piši mu da će tamo u sredu gospođa kapetanica sa decom doći da se pričesti. — ’Oću, gospodine! Posle toga kapetan zovnu pandura. Pandur uđe gologlav, stane, ćuteći, nasred sobe i čeka kapetanovu zapovest. — Ima li ko da čeka?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Oni zovnu njega i reknu mu: „Uzmi, Aleksa, sto pandura, pa idi te čuvaj od Paleža do Ušća, da kauri kradom ne pređu.” „Ja im kažem
Noćimo tu (u Ramu), i ujutru, tek se rasviće, zovnu nas čovek na Dunav. Odemo ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i
” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe. Onda Protić i Čardaklija reknu mi: „Ako ga poznaješ, zašto se ne kažeš?
Odemo njemu u sobu, malo postojimo i na njegova pitanja, kako je na Vračaru, odgovorimo. Malo zatim zovnu general svoga slugu i zapita: „Lošadi gotovi?” — „Gotovi”, odgovori mu sluga. — „Gotov pašaport?
— Ode, i mi odemo. Posle nekoliko dana opet nas u isti dvorac zovnu, te na nji̓ovo pitanje počnemo od nemačkoga rata kazivati: kako su naši oceni u frajkoru vojevali i pizmu od Turaka
A Kulin kapetan i drugi drže stranu Ali-paši, da on teskere ponese. I tako među nji̓ raspra. Zovnu mene i Čupića u pašin čador. Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom.
„Kaži da će Turci da udare.” Pop Galonja ode, i tako sve s puta uklone. Zovnu mene u čador ̓alaj-bega. Dođem, sedi sa njim moj poočim Musta-beg, novski kapetan, oba puše i ćute.
u 12 sati, malo počekamo, no Lord pokraj nas i jedan njegov ađutant na jedan ma̓ prođe na vrata napolje: ni vzora! Zovnu nas njegovi služitelji u drugu sobu, gde malo tek posedimo, iziđe nam drugi ađutant, i počne govoriti francuski: „Budući
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru. I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« — znaš!
— Jes̓, jes̓ i kmeta da zovnemo — i složiše se njih dva i odoše da ih zovnu, a Đuko osta osmejkujući se zadovoljan što mu tako slavno ide posao za rukom.
— Hajde, Đuko, da se ide, Đuko! — viknu kapetan i neki potrčaše vajatu da ga zovnu. — Eto me, gospodine, eto sad! — odazva se Đuko, pa navali na opštinare. — E neka je za dukat...
Smotri ga naš dugajlija, pa se zagleda u nj kao da ga poznaje; zagleda se još bolje, pa ga zovnu: — Jes' ti, Radane?! Robijaš stade, pogleda ga, pa uzviknu: — Aha, Đuko! Nuto, bogati — otkud ti ovde?
Pusti se i to kolo, i opet momče Srejino zađe da kupi pare. Kad blizu Miluna, on izvadi deset para, pa zovnu: — Odi, more, amo! Baš iako ne igram, vredi dati takom sviraču!
Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri. Gazda Milun popio kafu dole u kući i popušio lulu, pa tek zovnu neko od čeljadi: »Idide, dete, probudi Sretena, lek dođe amo!« i stade zadovoljno usukivati brkove i iskašljivati se.
Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem. Kad bi pored mehane, zovnu ga ćir Trpko, zanoseći se malo po cincarski. — Gazda-Tiosave, što ti je to? — Malo voska, ćir-Trpko.
Ćir Trpko hoda po mehani, uzvrdao se; nit mu se sedi ni stoji. — Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo.
— dodade Tiosav. — E 'oću, 'oću; 'a'de samo vi meni doterajte. Oni pođoše, a ćir Trpko IH zovnu: — Tiosave, Vitomire!
On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto. Zovnu gostioničarskog slugu da mu isplati današnji trošak i upita ga: »Koliko«? — Dvadeset pet groša! — odgovori sluga.
se samo čude; njemu milo, bože, milo, pa im tek čisto ponosito reče: — Ama, da vi vidite drugo nešto što ja imam — pa zovnu crkvenjaka i šapnu mu: — Idide, donesi od učitelja onu ticu! Navališe gosti pitati ga šta je to tako lepo i retko.
— reče kmet. Utom Strahinja stiže dole do vratnica Purkovih. — Strahinja, brate! — zovnu ga kmet. — Akobogda tako? Svrati malo amo! — Pa svrati malo, Strahinja, svrati! — povika i Ćebo. — 'Odi, 'odi, brate!.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Smotrio je u voću Jelicu gde zalučuje telad. Priđe ogradi i zovnu je. A kad mu ona priđe, njemu se sveza jezik!... Tolike misli, toliki osećaji... a on ih ne umede kazati!...
Stanko je stao uz jedan hrast i posmatrao sve to. — Hodi-de ovamo! — zovnu ga harambaša. On priđe. — Ti reče da ti je ime... — Stanko. — Ja, ja... Stanko! Pa, veliš, rad si da budeš hajduk?
— Istina je. — Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu? — Kneževi su, brate.
A Kruška bi se, ništa ne misleći, udubio u tu muziku, pa ko zna dokle bi ostao da ga ne zovnu da spava. Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran.
Ne brini!... Tvoga ćemo oca iščupati! — reče Surep. Kad stigoše do Starače, Surep zapovedi da stanu. Onda zovnu Devu na stranu, pa se stade nešto s njim razgovarati. Zatim Deva ode. — Je li, Surepe, a šta mi čekamo ovde?
— A Miraždžić? — I njemu ćemo suditi. — Zar bez mene? — upita Stanko. — Čekaćemo te. Stanko zovnu Zeku i Zavrzana. — Poterajte ova dva Turčina! — reče on s nekom grozničavom radošću. Oči su mu sevale kao u mačke...
Sunce se već spusti na zaranke. Zeka se samo pogleda s Devom. — Je li vreme? — Jeste. Zeka zovnu Stanka. — Pobratime!... — reče on. — Mi te ostavljamo! — Što? — Katić mi je poručio da večeras moram Drinu preći.
Više se ne ču ni pesme ni pucnja. Izgledalo je kao da su se skupili na kakav dogovor. Popa ustade iza sovre i zovnu Stanka. — Noćas će sigurno biti kakvog okršaja? — upita on. — Ti to znaš. Video sam kad ti je Zeka pešto šaputao.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pred veče hoda oko kuće Mileusnića da vidi majku. Majka i Milevina sestra spaze ga i zovnu ga unutra. Sestra izvinjava Milevu, uverava ga da će sutra doći i da je čeka.
Marta je to kao iz mode pustila. Soka je zovnu nastranu. — Ako boga znate, otsecite te nokte, jer to Ljuba strašno mrzi; ako primeti, može i odustati!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš vodnik! Komandant zovnu komandira pete baterije. — Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
poglede na temenu, na leđima, na bokovima i listovima nogu, a onda, kada joj je ruka već bila na kvaki, nadzornik je zovnu: — Hej — viknuo je — zaboravili ste ovo... — Šta? — Upaljač. — Hvala — reče i iziđe u noć.
Matavulj, Simo - USKOK
— Mnogo, mnogo — reče Janko, gradeći se da računa, a pomišljajući da im je do šale. Njeko ga zovnu iz kola. Začu se više glasova: — Uskok!... Janko!... Uskok! Knez ga uhvati za ramena i reče: — Da i ti poigraš.
— Lazo! — zovnu vladika. S klupe skoči omalen, crn čovjek, odjeven od pojasa naviše latinskim haljinama. I odazva se: — Zapovijedajte,
“ Sjutradan u zoru, u trećem plemenu, zovnu čovjek njekoga glavara i viknu mu: „Ja sam, veli, taj i taj, i ja sam ubio u planini onoga zbog kojega eto hoće da se
Dugo je sam hodao, pa zovnu Janka i, nastaviv šetnju, započe: — Vidjeli ste da nijesam imao kad ni porazgovarati se s vama, a to mi je velika želja.
Onda Milica izide iz kolibe i zagrli Stanu. A kad se cura vrati, Stane zastade i zovnu kneza: — Molim te, brajo, na jednu riječ! Kad joj se knez primače, ona se poče ščinjati, poče šapatom: — Mučno mi je!
Milićević, Vuk - Bespuće
Sa drugog stola zovnu jedan poznanik Gavru Đakovića da igraju bilijara. On mahnu rukom i odbi. Nije osjećao ni najmanje volje za igru.
Radičević, Branko - PESME
s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?“ A on plao: „Makar koga!“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kte on mi
oba jednolika, Đavo im se u srce ušika; Oko neke s' mome zavadili, I bi jutros ljuto se pobili, Al' serašćer zovnu na Srbina, I rastavi dva silna Turčina, Rastavi i, al' i ne pomiri, Al' im Veljko srce divno smiri: Pomoli se
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Čitave noći nebom se skitam, gde li je zvezda najlepša, pitam, dok modru zoru ne zovnu petli. A kad je nađem, kući je nosim, nek mojoj mami u sedoj kosi večeri svake svetli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandant projaha na svome belcu i u hodu učini nekoliko primedaba vozarima. Navede konja kroz bateriju i onda zovnu komandira. — Molim vas, ova četka je namenjena za čišćenje cevi... Ona ne treba da stoji ovako otvoreno na zemlji.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana. Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor.
Beše mrak. Taman on smišljaše da se krene do predsednika, a spolja ga zovnu oštar glas. On iziđe brzo, jer poznade predsednika. — Pusti toga čoveka, nek ide kući.
— Gospodine Gojko... molim vas, pričekajte, zovnu ga Ljubica s praga, i uputi se k njemu. On se zbuni i gotovo htede proći, čineći se da ne čuje Ljubicu, ali se ipak
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali je sve to ništa prema onome, kakav je kapital pravio njegov »područni personal« od te čudne poniznosti. Zovnu na primer izjutra njegovog ljubimca, »famulusa« Vasu, i narede mu da »u poniznosti zvoni« za ulazak, ili da »u
Onaj napred beše kapetan. Ljudi poskakaše, ali on mahnu rukom, te odmah svi posedaše. Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu. Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast. Kapetan razgleda oružje i ljude, pa stade.
« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi... — Pero, — zovnu ga nežan i blag glas njegove majke. On se trže i probudi se. — Što ne legneš, moje dete, nego se tako mučiš.
tik-tak... Najedared nastade tišina, i njemu se učini da ga neko zovnu po imenu. On i ne obrati pažnju na to. i poče dalje da čita, ali ga drug, što sedi do njega, jako povuče za rukav i reče:
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Magdo! — ponova je zovnu mati. — Čujem, snaške! — Istrča Magda, a već joj bile umrljane ruke i zasukani rukavi od sudova što ih počela da pere.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Zatijem priđe k vratima što bjehu u duvaru, te hrbatom od srednjega prsta zakuca na njima. „Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!“ ozva se krupni neki glas iz obližnje sobe.
Serdar, naprotiv, obrnuo lice k toplini, a otvorio oči. Stana baci luč na ognjište i sjede prema ocu. „Tata!“ zovnu ona lagano. Serdar ne gledaše iako mu oči otvorene bjehu.
To mu se često u snu događalo, a kći mu je znala, pa se ovoga puta hjtela uvjeriti da li je budan. „Pejo!“ zovnu ona i drugom. Pejo izvuče ruku ispod struke, pa je previ pod glavom. U isti mah uzdahnu duboko i zatvori oči.
Joka potičući oganj, smijaše se tome. Serdar, izmaknuvši se zovnu je, a djevojku posla k ranjeniku. Domaćica mu se primače, te počeše šapatom da se razgovaraju o domaćim potrebama što
On se diže, pa krenu da se sa domaćicom porazgovori. Zovnu je dva-tri puta, ali mu ona ne odgovori, jer slatko spavaše.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom zovnu popa da dijete krsti po zakonu, a za kuma onu istu ribu. Kad svrši pop krštenje, krenu svi doma da piju i na čestito, a
“ Oni ga odmah veselo poslušaju, potrče i zovnu kapetana. Kapetan iziđe, i oni se odmah pogode, on kapetanu brod i trgovinu a kapetan njemu vezane robove.
ona ocu svom, kako je prsten nje pokojnog muža poznala u prosjaka onoga što u bašči sjeđaše, „nego pošlji“ reče „neka ga zovnu, da ga ispitamo, od kud je prsten oni u ruke njegove došao.“ Car odmah pošlje sluge, te prosjaka dovedu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Drugi dan [h]oda dođemo u rečeni grad. Odatle bez najmanji[h] komplimenta prostoserdečno zovnu nas da idemo u nji[h]ovu varoš, govoreći nam: „More, ludi ste ako ne dođete; more, takoga mesta niti ste vid’li na
Jedva to Skradinjani dočekaju i zovnu me k sebi za propovednika. Ovome sam radiji bio radi mojega druga Danila, zašto on, delikatnijega stomaka nego ja, i u
vesma iskusna; s ovim pođem u sad, gdi hodajući i razgovarajući se, pokaže mi se človek ljubezan i blagoprijatan. Zovnu na obed.
od sedam sinova plaćati mi, no saviše u svojem domu u sadu i u gradu, dok sam god u Hiju, kvartir i trapezu davati. Zovnu nas na kafu; i tu se poznam s mojim buduštim domaćinom, čestnim starcem od 74 godine, jošte pri snagi i zdravlju,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čagljina se nakašlja, omako kako se čini kad se hoće da privuče čija pažnja. A kad to ne pomože, on zovnu: — O, vra-Brne! Fratar diže glavu.
“ Poslije večere Naćvar zovnu Balegana: — A, Grgo, a di je ono moje dite? Vire mi, ja ga i zaboravija bija. Je li galijotâ šta?
— „Ma isto nemoj me buditi, ako se sam ne probudim“ — reče mi. A jutroske, posli prvi zvona, ja ga dva puta polako zovnu: „Inocenco! Inocenco!“ Pa kad sam vidija da spava (jer sam mislija da spava), ja ga ostavi, jer šta bi drugo činija?...
Bujas za nalonjom poče da čati život svetitelja čiji je dan. — Mali Jerkoviću! — zovnu Srdarina, prekinuvši štioca. — Šta velite? — odazva se Bakonja, ušav k njima.
Sutradan začudi se fra-Brne što mu sinovac ranije ne donosi vode i žerave u mangalju; zovnu ga, dva-tri puta, pak otide u prednju ćeliju, a kad tamo Bakonja slatko spava. — Ta-ako!!
Kad se Brni riječ povrati, on se strašno naljuti na Srdara što je prozor otvarao, pa zovnu Bakonju da ga trlja vunenom krpom. Njekoliko dana prije Male gospojine javi se prvi dužnik Brnin.
Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići. Sutra ću se obući, pa iđem u grad. Maša pljesnu rukama i zovnu Cvitu, ali se predomisli i zašapta: — Nemoj ništa govoriti, da vidimo kako će se začuditi sutra.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Čuje: dva disanja sustižu se u mraku. Malo povisi glas i ponovo ga zovnu. — Neću — sedeći, Aćim napipa odškrinuta vrata i zalupi ih. — A da si mi razbio glavu? — smeje se Raka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona ga naposletku zovnu, izgovarajući njegovo ime najslađim glasom. „Arhimede! Zar nećeš ovamo k nama da vidiš svu ovu lepotu?
Kad se obojica oprostiše jedan od drugog, ona zovnu svoje dve prijateljice. Sve tri se povukoše u jedan ugao dvorane. „Znam sve!“, šapnu im riđokosa.
Znam ja, takvi su muškarci!“ Nekoliko dana posle toga Hijeron zovnu Arhimeda k sebi. „Patim, dragi rođače, od nesanice“. „Ne osećaš li se, kralju, dobro, ili te muče kakve brige?
I to ga veoma obradova. On zovnu k sebi mladog jednog monaha i pretstavi ga Koperniku. „Ovo je“, reče, „moja desna ruka, Fra Đirolamo, odličan
Mogu, dakle, tačno izračunati kolika je sila kojom Zemlja privlači Mesec u njegovoj putanji“. Majka ga zovnu na večeru. Odmah posle večere pope se u svoju sobu, zapali sveću i dade se na posao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa odmah potražiše da ručaju. — Miljo, — zovnu Đorđe snahu — spremi nam časkom što da jedemo, pa da idemo na posao. — Zar nećeš čekati, tajo, da se ispeče pogača?
Da pitam nanu. Posle nekoliko minuta promoli se jedna proseda muška glava na vratima i, razgledavši hajduka, zovnu ga: — Hodi der bliže, momče! Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata.
Došavši do poznata mu noćišta, Đurica opazi da Mato spava. Sagnuvši se nad njim, povuče za pokrivač i zovnu ga po imenu. Mato skoči s mesta, i kao da nije ni spavao, poznade Đuricu i obradova mu se. — Gle, otkud ti?...
Posle pola časa Mato ustade i zovnu ga polako. — Đuro! — zovnu ga on nekoliko puta, pa, videvši da Đurica spava tvrdo, posle velika umora, diže se i ode
Posle pola časa Mato ustade i zovnu ga polako. — Đuro! — zovnu ga on nekoliko puta, pa, videvši da Đurica spava tvrdo, posle velika umora, diže se i ode u mrak.
Posle nekoliko minuta vrati se Mato sa sekirom u ruci. Prilazeći ponjavama, on opet zovnu Đuricu po imenu, pa, ne čuvši nikakva odgovora, izdiže sekiru, korači dva put bliže k ponjavi i poteže iz sve snage
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona ti tako leti, dok doletiše kod cara, te mu baka preteslimi kćer i uze bakšiš. Kad se siromašak probudi, zovnu ženu. Jest, ali nje nema.
Kad se siromašak probudi, zovnu ženu. Jest, ali nje nema. Zovnu mater, pa pita za ženu, ali mu ona odgovori: — Bogme, ja ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a
Brže-bolje vješto sakri prsten da ne bi još ko vidio, pa ga spusti u džep. Uvečer kada ode spavati, zovnu ona robinju što ulazi u aščinicu, pa je upita: — Ti ulaziš u aščinicu, znaš li ima li kakav jabandžija tamo?
— Bih, što ne bih? — reče vezirović. Malo potraja, donesoše im ručak. Vezirović sjede, pa zovnu i slugu za sofru. — Jedi ti, gospodaru, u nas nije hadet da sluga jede s gospodarom.
— Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, kralj zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
Pa otale pođe pjevo, pa hajde, hajde, dok dođe svojoj kući, pa izleti na pante, pa zovnu svoga djeda: — Steri, djedo, kabanicu, da ti tresem dukate.
Kad se tevtiš vratio te kazao caru da je sve onako istina kao što mu je Bošnjo kazao, car zovnu Bošnju preda se pa mu isplati za tri godine što nije medresa primala, taman sto i pedeset ćesa.
duvan, reći će sama sebi: „Onome je čovjeku beli nekakova velika muka dok onoliko puši“, pa spremi sluškinju te joj zovnu Bošnju. Kada je Bošnjo pred hadžinicu došao, upita ga ona šta mu je, a on joj sve ispriča šta mu se je dogodilo.
“ pa ga brže-bolje zovnu. On siromah jedva dočeka, pa ode hadžinici i sve joj ispriča šta se je opet s njime desilo. Kad ga hadžinica sasluša,
i po avdesu ide odmah klanjat, ne može nikakva grijeha učiniti, no pošto svrši klanjanje, pođe kod kadije i optuži Hera. Zovnu Hera i pita ga kadija je li on begu dao šamar i zašto je to učinio.
Ovako čudeći se zovnu najstarijega i najpametnijega iz sela da im on kaže šta je; a on: — Skakavac nije, ni terzija, ni tica, ni mačka,
Ćipiko, Ivo - Pauci
A kad me pitaš, pravo ću ti kazati. Onoga časa kad nas vjenča, zovnu mene gori da će mi dati gospinu medaljicu na uspomenu... Predaje mi je u hitnji i — poljubi me tri puta, veli: kao sestru.
— Nemoj, gospodaru, živ bio! Ja bih dao hiljadu talijera. Gazda se nasmeja: —Toliko valja livada! — i zovnu nadstojnika Vasu.
I Rade bijaše po svemu zaboravio na uvredu nanesenu mu u crkvi. Ali jednoga dana, kad je u varoši bio, zovnu ga iz dućana gazda Jovo i, uvevši ga u dućansku pisarnicu, upita ga što ono bijaše sa popom Vranom.
— ponovi u zanosu, trže se i, izvivši se iz popovih ruku, požuri nogostupom preko odgojka ... — Mašo, Mašo! — zovnu on, gledajući za njom i, osjetivši se slab, ponižen, izgubljen, prisloni se uz deblo staroga drveta ...
Rade stoji na Čestu i, vidjevši da sna k njemu ne dolazi, nakani poći svojim putem. Ali žena, spazivši gdje odlazi, zovnu ga: — Rade! Rade se osvrnu, skanjiva se, oklijeva...
A već se podobro bijaše smrklo kad u kuću bane Maša. Tek što pozdravi, zovnu Božicu na stranu i iz njedara izvadi složeni đerdan, Radin zalog Marku. Veli joj: —Evo ti ga, Božice, i jest tvoj!
komad drveta, okuša je li oštar i, stavivši ga u korice, iziđe iz mlina, ne odgovorivši ni riječi mlinaru koji ga zovnu da se ogrije. Kod ručka, tek je okusio pure, odmah zapalio, i cijeloga dana, gledajući u vatru, pušio lulu za lulom.
A tako se i otac umiri i ne prigovaraše dalje. Prvi se diže otac a pođe u dućan. Brat mu Marko zovnu slugu i naredi mu da odagna živinu u pašu, pa i on iziđe.
On odluči da se zauzme da sve bude učinjeno po njegovoj volji. Diže se i zovnu susjeda nastranu, te mu potiše reče da se ne brine, da će on govoriti sa župnikom. — Neka s vama pođe i Jure!
— javi se, u očitoj zabuni. Kad se težaci raziđoše, Ivo sjede uz vatru; ćuti i gleda u plamen. Otac zovnu staru službenicu da pođe s njim u dućan nešto urediti, a sluga otide u štalu da spava.
Čekali smo, ako ćete, i tri ure, dok se svit počeo kupiti. Posli, pred vratima od sudnice čekali smo da nas zovnu. Prvo su pozvali nikoga čovika iz krajine; pravi gospodin, uliza je s dva advokata.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.“ On se slatko nasmeja i zovnu jednog od svojih poslužitelja: „Slušaj! Pored tanjira plemenite gospode dubrovačke stavićeš naše najveće čaše za vodu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uostalom, a ko će to sada da istražuje, kad svakoga časa mogu banuti. Stigosmo do baterije. Komandir zovnu vodnike. Dakle, Nemci su. Jedini je izlaz da udarimo jednim bočnim putem.
— Pukovniče, želim da obiđem položaje i da vidim moje vojnike u rovu. Komandant me zovnu: — Ići ćete ispred nas. Vodite pravo kod pešačkog puka, koji se nalazi u rezervi. Kretali smo se lagano kroz šumu.
Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
A pred nama su bespuće i glad... Komandant me zovnu. — Čuo sam da u pristaništu ima malo rezerve brašna. Evo ti pismo za komandanta pristaništa.
Oficiri užagrenim očima prate svaki pokret posluge. 3astadosmo zbunjeni. Neko nas zovnu. — Šta se snebivate? Ne mogu da vam sačuvam mesto — govorio je poručnik Branko. Sedosmo u fotelje.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
robovah i tamnicu trpljeh i začamah za devet godina; devet prođe, a stiže deseta, a tebe se, bane, ražalilo, te ti zovnu Rada tamničara, tvoj tamničar na tamnička vrata, izvede me k tebe u avliju?
Petu knjigu Buru opravio, i po knjigam’ pozvao svatove. a Žabljaka i bez knjige zovnu, i Žabljaka i oko Žabljaka. Ja da možeš okom pogledati i ušima jeku poslušati kad se sitne knjige rasturiše od tog mora
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Sve je to drveće. Pa da bi se još bolje ohrabrio, on glasno zovnu: — Lazare! Odmah zatim odazva se sam sebi izmijenjenim glasom: — Šta je? — Bojiš li se? — pitao je debeli glas.
— Jest, pa mi se onda svi smiju. — Hajde, bojs (momče) silazi odozgo, nećemo se više rugati — zovnu Nik Ćulibrk. Lunju nekako vratiše natrag.
— Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom. — Tu sam — isto tako šapatom odazva se Mačak. — Pogledaj ovo! Jovanče se lagano ispravi i bojažljivo
On je jedan, a nas dvojica, bićemo jači. Upali samo da ga vidimo. Jovanče štrecnu lampom i zovnu trudeći se da mu glas bude što deblji: — Ehej, ko je to ? Iz hodnika, još bliže njima, dođe odgovor.
“ — Ej, Striče, jesi li živ? — povika Jovanče. — Javi se. — Striče! — uplašeno zovnu Lunja naginjući se nad otvor. Umjesto bilo kakva odgovora, kroz prodor se odozdo pomoli dugačka ruka, pograbi šešir i
Sa strahom je zurio u provaljen pokrivač zemunice, osluškivao neće li se odozdo nešto čuti, a onda tiho zovnu: — Ej Žuja! Iz mračna otvora začu se veselo cviljenje vjerne kuje. — Ehej, živa si, dakle? — obradova se Stric.
— potišteno upita Stric obraćajući se Jovančetu. — Moramo još danas nešto smisliti — zabrinuto reče mali harambaša i zovnu na stranu Lazara Mačka. — Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo?
— Ehej, Nikoletina, vidiš li ti avione? — zovnu Jovanče krupnog momka, koji je popravljao neku ogradu u zaravni podno brežuljka.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori! Done, nesrećo selska! — viknu Jevda i zovnu izmećarku. — Što iskaš, strinke?
Razleže se pesma s nišaljke, razgovor na sve strane, samo se drugarice ućutale. — Vaske, mori! — zovnu Zona izmećarku svoju, a nozdrve joj se silno šire na naprćenom nosiću njenom. — Što iskaš, Zone?
I to je ohrabrilo Manču. i prvi put kad prođe Vaska kraj dućana, a on bio sam, zovnu je. — Na dom, ete, zdravo li su vi? — zapita je Mane. — Zdravo!
— smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha! — zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja, jednako gledaše
“ — završi Taska, dižući se da ide i obećavajući da će ona da prokljuvi već ko je proturio taj glas. A zatim zovnu još Zonu da se oprosti i s njom.