Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Čovek veseljak. Pređemo, i ja i Čupić, čekamo dok nas zovnuše u jedan vrlo golem čador. Kad tamo, sedi šest paša, tu je i naš domaćin Sirčić, i više od dvadeset kapetana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj čičica, sa žbunom sedih dlaka na grudima, pričao je nešto onima, koji su čučali oko njega. Kad ga zovnuše, poče da posmatra, mrzovoljno, Isakoviča.
Matavulj, Simo - USKOK
Čim se čuje da je slobodna, navaliće prosioci... Među ljudima bješe se zavrzla žestoka raspa oko nječega. Zovnuše Janka. Krcun mu reče: — Evo da ti presudiš! Ti doista umiješ se sjeći! — Kako sjeći?
Radičević, Branko - PESME
— a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga, — Jao Turci, prođite se toga, U se, jadni, jer tako mi sreće, Ni kape vam tako preteć neće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto ga neko od mušterija zovne. Sjednite, — ponudi ih, — eto mene odmah! — i pođe sa sklenicom tamo kud ga zovnuše. Njih dvoje sjede, svako zabavljeno svojim utiscima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako stajaše dok ga ne zovnuše na večeru. Pri večeri za stolom našao je jednoga očeva gosta. Žandar, u službenome poslu, svrnuo k njima.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— začudi se komandant. — Zbog nekog dječaka, Lazara Mačka, koji je prvi pronašao ulaz u nju. Zovnuše u štab Jovančeta. — Momče, hoćeš li nam ustupiti svoj logor za partizansku mehaničarsku radionicu.