Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kišno sivilo i mrak (kako se smrklo, tako je i zahladilo), kroz koju je nebesku ključaonicu onaj zakasneli sunčev zrak na onih nekoliko usamljenih kuća, na onom dalekom planinskom prevoju, pao?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On otvori oči, a nad njim Jelica, lepa kao sunčev zrak, rumena kao osmejak zorin... Pa ga glede one lepe oči, pa se smeškaju ona rumena usta... „Jelo!... Zar si ti?!
Dučić, Jovan - PESME
Tude se biju za nas Večito Juče i Danas. Na pesku moga vrta, Razliven sav u zlatu, Po sunčanome satu Jedan zrak s neba bludi: I ravnodušno crta Put zemlje i vek ljudi.
Na bregu iznad mokrog krša Prvi zrak sunčev tek se rodi, I neveselo zaleprša, I ugasne na plitkoj vodi. SUŠA Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju
ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag klena, U nebo prvi kozlac gleda.
Ni dah da pusti šuma ne sme; Veče; zrak prepun slepih miša; Žabokrečina puna pesme... Noćas će najzad pasti kiša.
Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče.
Tako ceo dan. Najzad sunce uđe među planine i prosu na reku svoj poslednji krvav zrak. Seljak-crkve— njak zatrese u tornju malo večernje zvono, koje odjeknu mnogokratno u obližnjoj crnoj smrčevoj šumi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
plastičnost; ali to što ona sedi kraj Đorđa, i njegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak ideala. Moje ranjeno srce poče klecati i najzad pokušavati da se poštapa na jezik, ali on se već uzeo i obamro.
Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno. Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu.
Otvorim oči i pogledam: pun mesec gleda pravo u sobu, a njegov paučinast zrak pao na lice moje majke. Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu.
Nasloni se na vrljike, a iz popove kuće, kao mjesečev zrak, lako se kreće druga slika, u dugim haljinama; korača plotu, i dugo i tiho šapuću.
Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i zrak će pasti na tavanicu naše sobe. Kao što vidiš, genijalna misao. Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ja, opet, najvolijem kad spustim firange, jer kako me sunca zrak uhvati, odma’ pocrnim. — E, imate finu kožu. Sad je tek Čekmedžijić video kako frajla izgleda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kuće, preko puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su šumno napuštali svoje službe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
iz Beča, prvi prijem kod novog, rosijskog, posola prepričavao se, u Engelbirti, kao prvi zračak nade, posle Kosova. Zrak Sunca kroz rešetke zatvora.
Teodosije - ŽITIJA
A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak svetlosti, tako se prosvetlio dušom i svima čulima, n blagodareći podiže svoje prepodobne ruke k Bogu i njima zagrlivši
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati. — Kad umrem, obucite me u venčane haljine. Jedva je razumeo šta govori.
Radičević, Branko - PESME
Nekada sam imô jošte jedno, Zrak je njegov već odavno sednô, Majci srce u grudi ne bije, Tavna zemlja nju odavna krije, Ti i bratac, to je sada sve
Skoro će ti divnu svetlu moć Da pokrije evo tavna noć! No sutra opet diće se tvoj zrak, Pa rasterati noći silne mrak. O kad bi, kad bi rasterao tad I golemi moga srca jad!
Poslednji zrak ev' dana veće tone, A trave vitke sjajne suze rone. 33. A trave vitke sjajne suze rone, Svečana leži svuda tad
35. Sunčani zrak je veće bio vreo, Dikoje dobro boca njegov žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I
se dići neće; Nijedne glasne ne bija evovde tice; Kroz granje sunce slobodno uleće, U oko meni dole ono gleda, No zrak mi s' njegov činja kao od leda. 38.
Ne, nije tako kô što sam ti kazô.“ — „Govori, Mito, izbavi mi dušu, U tavno srce bacaš nade zrak, Pa oćeš taki da ugasiš opet; Poznaješ zemlju kud mi želje plove, Pa zato opet nećeš da pokažeš; O kaži, kaži, molim
Na njemu leži Milanovo oko, Iz sebe šiljuć tužnog ognja zrak; Kô mesec kad ga laki oblak krije, Baš tako tužno on na njega gledi, Nijedna iskra života u njemu, A ruke stoje pola
Na kraj je gaja veće došao, Nebeske radosti ga prođe zrak — Iz sene nešto gledaj amo s' blista — Odela njenog to će biti kraj. „Da to je ona, ja se ne varam!
O sunce, što se padu kloniš, Ka zapadu konjice goniš, O, neka zrak tvoj malo, neka Na nebu jošte, molim, čeka! Da pre neg što će noćca doći, Ja okom mogu mesto proći, Di majski
Dobro, brate: vita ova trava, Na njoj kaplja rosna, a sunčani zrak Divno kaplju ovu obasjava: Kao ova rosna kaplja što je čista I tvoje drago, tako se ono blista.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjivajući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih
Svež, čist i sjajan zrak greje ih, te im krv brizga u jedre obraze. Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja,
Kostić, Laza - PESME
odvešću te svetloj seni, zlatnoj zvezdi star-Omira! — — Mene šalje zrak Šekspira! — — Meni svira večna lira Pindara, Anakreona — — i Miltona — i Birona — — Šilep — Geta i Tenjira — Danta —
Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.
Na usti' noćni zefir, u grudma božji zrak, u struku loman lepir, u očima oblak. Priklonila je glavu i klekla nad grobom, orosila je travu i cveće pod sobom.
U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.
reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da daje zrak!
Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog.
Razišô se u mlazu, pa šara bledi zid, plavetan kao nebni vid, pa rumen kao stid. Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag.
O ŠEKSPIROVOJ TRISTAGODIŠNjICI Veštaka večnog tvorilačka svest umarala se mučnih dana šest Dok stvori svet: svetline zrak u noćni vrže mrak, visine kršne odbi od mora, slavuja ruži, guji dade zub, magarcu uši a golubu lub, i stvarajući sve
„Hoćeš da ti kažem pravo? U meni je bog i đavo, divan đavo kâ i bog: ispod neba tvoga čela snela mi je vrela žela zrak bogovskog oka tvog; a vladalac uđe mraka iz oblaka uvojaka u zanosnu moju svest, zamrsi mi bujnim pramkom, ulovi mi
A naša deca pesme su moje, tih sastanaka večiti trag; to se ne piše, to se ne poje, samo što dušom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je i raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci slute, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žarka ruka plahte stere. Cvate oči u matere. Peva duša povrh drače. Zveče, zveče beočuzi. Zrak se kruni sa pšenice u olovne prepelice. Ivan-cvetom zmija puzi.
Vito pero od čempresa umiruje ruku besa. Tamna krila vrh kandila rasplaminja Božja sila. Zrak izdvojen iz naosa krsti čedo sred haosa. Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić. PRIZREN, GNjILANE ...
Od sijanja širom gore božji kuti zažubore. Zrak sa duše čak zaranja u zavese od oranja i zasipa crne stope jablan-lišćem s prve strofe.
KUĆNE DUŠE MIRIS Zaleluja kućne duše miris. Radosnice igraju se podno okna senke. (Oblikujem rondo.) Zrak kućevni prožmu nana, iris. U ormaru žut osmejak: dunja! Pahne duhan iz suknenog gunja. Zaleluja kućne duše miris.
Puklost breskve s večernjeg nalonja prospe celov kućom po nekući. (Čija ruka pod orahom konja u zrak preže?) Topal nar će pući u koprenki pod drhtajem tornja, što će jezik u oblast odvući kojom žiži pečal nevestina.
Dušine flore kad zrak ugine, s večernje Grocke u molepstvija sazvežđe brežja porfiru slije, hlebovni plamen s proskomidije.
Smračuju se lica, kolone slika gube čulna svojstva; po Gornjem polju blede unikati a zrak sa čička Praznu sobu zlati. Klopara točak klimavog ustrojstva.
Tek merno trojstvo - mikron, inč i jard u blesku sažme pakao u had. Vrh suve vode zrak je žedan smuk. Bombarder, lovac, svirep letač - skot! Aždahin plamen sklupča se u zvuk što naftu loče.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Izmlatiću ga, al drugi put.“ — To reče baka i baci prut. II U dvore stare, pred sami mrak, ubaci Sunce poslednji zrak i tiho reče: „Ustaj, Mjeseče!
To Mjesec gleda, pa pusti zrak, lopove otkri, rastjera mrak. „Nebojša pazi, oprezno gazi, opasnost vreba na samoj stazi!
RIBAR I MAČAK Tamo gdje talas grebene liže stara se kula kraj mora diže, kroz prozor blista svjetlosti zrak. Tajanstveni fenjer u mrkloj tami koga li zove, koga li mami, kome li daje na moru znak?
Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati zrak: ostatak snega, bleštav i beo, putnice zime poderan veo.
Nad radom starog naučnika prosipa sunčan zrak, šetaču svijetli i hrabrom bati kome je mrzak mrak. U bioskopu kroz aparate, vrti se traka — čigra, slika za
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora.
LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak. Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć!
jeknu zvona s crkvice stare, Tihano, bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak — Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože, anđela mog!
uskoj stazi ja se budan krećem I slušam šumor kroz duboki mrak I gledam zemlju, okićenu cvećem I žudno pijem mirišljavi zrak.
ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva.
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tako na svakom sastanku. Poraz se preuveličava, a cifra zarobljenika postaje sve veća. I vest se kao zrak prenosi na sve strane. Ali u njihovim pričama ima mnogo istine.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa. U bol i greh i krvoprolića.
Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli. Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj.
Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak. Bezmerno je svitalo i ja, neizvesna sen, za ostrvom ovim, osunčanim vukodlakom, još u mutnom snu, u vale i pene
A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Dubrovnik, 1927. PRIVIĐENjA Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti. Smandrljao sam nekoliko fraza o tome kako u Petrovim pejsažima ima jedan zrak sunca dalmatinskog, koji se kroz boje sjaji, i kako našu zemlju, najposle, jedan slikar, naš, monumentalno vidi, pa sam
Čitam, polako, njine stihove, koji ostavljaju ilustracije života i odlaze u zrak, u brda, u večne kolutove. Mesto ambicija društvenih, samoća, jedna nova ljubav za svemir i život.
u kojima cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama, polako diže ceo Pariz u providan, jutarnji zrak. Kiša se jedva oseća. Prvi tramvaji prolaze.
javim: ne bojte se, setite se večnosti, ove je dobro, nema greha, nema zakona, nema jave, gledajte u nebesa, udišite zrak bezbrižno, dolazi proleće, oslobodite se svega.
Moje usne, što su drhtale, i moje mokre, pomodrele ruke, zaronile su u zrak i vode, i zaboravile sve. Užasne ove žute vode, i modro stenje nose me mirna, ispružena, bez strasti i straha, nekud.
morem, našao, koje je bilo glatko i tvrdo, kao slepoočnica moje devojke; a kad se zagledam, nad svim ovim kućama u zrak, vidim budućnost moju i večiti mir.
zoru širom otvorenih očiju, tako odlazim od svega ovoga; stojim na životu i gledam, sa ovog zvonika, pružajući ruke u zrak, milujući nebesa. Čuo sam da je na severnoj obali sinulo Sunce, i pođoh tamo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Dan: usna bez poljupca Koja sluti i ćuti. FEBRUAR U hladnom sumraku, kukurek Sam samcit, bdi u uvali. Zrak sunca, i s njim ovaj vek, U barici se plitkoj pali, Triput pali, tri puta gasi: To voda žmirka u sutonu.
Jedna je pčela na šljunak sela, I poskočila, kao vrela. Jer pre nje na taj isti šljunak Bio je priseo sunčev zrak. Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A balegari pokraj balege kravlje Za junačko se pitaju
ZIMSKI SUMRAK Poslednji zrak, istanjen, Dotiče lakat okuke; Rečica, naišav na kamen, U prazno širi ruke. Sve je produžen odjek, Il teški,
” GOVOR VUKE MAŽDRUKE Evo i baba-Vuke Maždruke, Na ruci joj prsten, blista ko zrak: Uspomena na veridbu, ili zaruke, Na dan kad joj deda obeća brak, Da od svega — o sudbe njene zlehude!
Rakić, Milan - PESME
O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre. O, zaboravi ljubav, patnje, trude, Otvori dušu i oči ti bodre I dugo gledaj te planine modre.
Gautіer Ona koju volim sada je sred Kine, U hladnoj tišini večno snežnih gora, Sama. Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora.
Pandurović, Sima - PESME
ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U očima jedan setan zrak saznanja.
I nikad više, nikad ne zaželim Lepote što ih pruža zorin zrak, Ni život hudi nad Životom svelim, Kad je pred okom širok, večan mrak. II Iskaču, avaj!
Niti će skoro zrak sunca da probije Zidove tvrde naše duge robije. Tonemo kao trup Titanika. Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi časovi.
I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi je da vidim zrak mistične sreće O kojoj sneva mladost i naš jad, Kad dušu očaj gorki prelije, I dođu dani bede teže, veće!
Da mi je život lepote i zdravlja, Kad čista duša čisti diše zrak, I kad je čovek srećan, jer je sâm; Kada se sumnja nemila ne javlja; Jer svet je beda, prljavost i mrak, I nevoljnička
Sa svima težnjama i nadama — dalje! Dovoljni su tada duši skromni kuti, Zrak koji nam sunce kroz prozore šalje; Srce ćuti; pusti pred nama su puti; Život, to je košmar, ideali — tralje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška? (Zrak) 227 — Majka rodi mene, a ja majku? (Voda i led) 228 — Mrkonja i plavonja po nebu se vijahu, pa se svijetu prete?
(Senku) 425 — Šta preko slame ide a ne šuška? (Senka) 426 — Šta prođe kroz trnje a ne ogrebe se? (Zrak) 427 — Šta putuje bez nogu? (Voda) 428 — Šta se čuje a ne vidi? (Vetar) 429 — Što dođe kući bez šuška?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Svrh svega, učite se dobrodeteljnim i poštenim narovom, nastojte i trudite se da nauka vaša bude kao čisti zrak sunca, koja će mrak neznanja, nerazumija, sujeverja i zlobe između braće vaše izagnati, a svet razuma, čelovekoljubija,
veština krat — puta krašan — krasan, lep krepost — jačina, snaga Kreuza — kći trojanskog kralja Prijama luča — zrak ljubaznik — prijatelj ljubvepolni — pun ljubavi, veoma ljubazan ljubeznejši — najljubazniji ljubeznik — ljubazan čovek
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja. Prislonimo na zrak uva: Kroz šupljine između nas vetar duva Što vremena po dva spaja.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću... Ali, čim prvi zrak sunca pade na stenu — on zadrhta i pođe ka obali. Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta!
— kroz Mersadove zlataste oči prođe zrak sunca, a čitava soba planu svetlošću. — Gde je ta zvezda? — dečak se naže ka Mersadu, ali ovaj odmahnu glavom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja bila!
Ja zamišljam sada: K'o jelova šuma nada mnom se niše, Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše, I nad travom lebdi... I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu.
Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora.
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
A. Šantić CXX VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk.
Al' tamo, Samo Ćuti raspeti Bog. I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. A. Šantić CXXI SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane.
Popa, Vasko - KORA
dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristarha zagreja taj pogled kao sunčev zrak, i on pocrvene kroz svoju mrku kožu sve do vrane kose. Aristarhos poče sa nekoliko reči dubokog poštovanja, upućenih
položaju zauzeo svoj vojnički stav i obazreo se sa izrazom samopouzdanja po dvorani, učini se prisutnima da je sunčev zrak probio tamne oblake, jer svi su verovali u njegovu sposobnost i poznavali njegovu hrabrost, oprobanu toliko puta pred
Na tom zastoru nije se pojavio nikakav drugi spektar, već samo mrlja iste one boje kakvu je imao svetlosni zrak, propušten kroz rupicu u prvom zastoru. Ta boja bila je, prema tome, elementarna boja, jer se nije dala dalje rastaviti.
Ta boja bila je, prema tome, elementarna boja, jer se nije dala dalje rastaviti. Svetlosni zrak, prolazeći kroz drugu prizmu, bio je njome prelomljen, ali ne rasut u kakve druge sastavne delove.
Ne mogu da se sit naslušam tih glasića, oni me usrećuju kao veseli sunčev zrak“. „Vi ste, vidim, vrlo dobar čovek. - Da li ste se već oženili“. „Još ne“. „A što?
Pa i sada su mi unučići topli sunčev zrak koji ozarava poznu jesen moga života“. Kad spomenu svoje unučiće, on se prenu i pogleda na sat.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa uveren da se ništa slađe u životu ne može ni doživeti od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tako se u mom kraju i dojilje dobavljaju iz tih predjela. Iz surog, golog planinskog zaleđa. Čist oštar zrak i glad u želucu kao da pročišćuju krv i oštre vid. A mlijeko, odatle, biva čisto i gusto, krepko, kaduljski aromatično.
— Kod nas je drukčija stvar. Ja sam s ovim zadovoljan: ja sam i želio uprav ovo. Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara.
Atmosfera osvjetljenih dvorana bila je zadugo zrak koji sam disao. Kasnije sam izvrstan broj godina proćubio u onoj polumračnoj udubini podno pozornice, negdje odmah pod
Ali u snu je nemiran; vrpolji se, znoji mu se čelo. Ustajem i otvaram prozor da uđe svježi zrak. Tad se nešto primiri. Kad ga gledam ovako dok spava, izgleda mi još mlađi, gotovo dijete.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I usred dana u takvoj je ulici pomrčina, a kada zađe i poslednji zrak sunčev, koji je danju bar one guste oblake osvetljavao, na takvome mestu nastupa crna neprobojna noć...
misli, koja se rađa u zanesenoj glavi, ili bi da prodru u samu dubinu crnoga zastora i da nađu tamo ma jedan svetao zrak, koji bi davao nade na spasenje...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša. Maštom ludila Stvaramo zrak: Sve nas je dovela tajna što nas ubila, Otkala mrak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Prema narodnom shvatanju, svetlosni zrak je nešto samo za sebe, nešto kao ono što proizvodi zvučna struna pod gudalom guslara.
Ali ni pesnik, ni mudraci iz Idvora, niti Slovenac Kos nisu nikad pomenuli da je svetlosni zrak treperenje. A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu
Ali ni pesnik, ni mudraci iz Idvora, niti Slovenac Kos nisu nikad pomenuli da je svetlosni zrak treperenje. A ako zrak svetlosti ne treperi kao zavibrirano telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po
Svetlosni zrak predstavlja vid električne energije, a električna energija je izložena dejstvu gravitacije kao i svaka druga masa o
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A sunce osvaja i prodire kroz gusto lišće, uvlači se, i pogdekoji zrak odbleskuje se na znojnome razdraganome licu. Dubrava isprekrštala se senkama i svetlošću letnoga dana.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
toliko dramatičan a tako subliman sveti brak, koji se odmah i imenuje: Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog
koji se odmah i imenuje: Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog opet je sveti brak; Ja nisam više tu! Il da!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Za svaki topli sunčev zrak Poljupca slatka, medena, U grudi tvoje zima sad Zabada koplja ledena. Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu
Krakov, Stanislav - KRILA
”Smrtna opasnost”, visilo je između bodljikavih žica. Znali su da će jednog dana kroz zrak i žice strujati vesti o njima... te su vesti bile crvene, ranjave...
Zašto?.. Dokle će mali da umiru za lažne velikane. Opet su semafori svetlucali i bacali razorne talase. Zrak je bio prepun gasova. Bilo je zelenih koji su trovali, žutih koji su opijali, i crvenih koji su rušili.
Jedna, pa druga raketla šiknu uvis ostavljajući za sobom crvenu, usijanu stazu. Još nekoliko sjajnih pruga se vinu u zrak. Sinu otuda daleko sa kose, zazvižda, ali tako bliskim fijukom da se sve trže, i tresnu šrapnel baš nad rovovima.
Osakaćeno lišće bi kao kiša padalo po zgrčenim vojnicima, a šuplje jaučući letela je kroz zrak košuljica. — U—up... — lupila bi u pusto dno jaruge, i u mahovinom obraslom kamenu urezala svežu belu ranu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć. Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek pokrije mrak.
Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak. A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre.
Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo, Kô kroz san se sećam
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
Užasni rate, tebe su zmije odojile jetke, S tebe crnog Trajan pomrači svoj slave zrak. Zalud vešt Polodorija trud na propasti vode I sebi i njemu večiti dići spomen: Vreme je potrlo sve, i delo i
Vlas se talasa jednoj k’o zlatne povesmo svile, U druge gori oko, sunca elektarska zrak! Rek’o b’ da glediš dva tek razvita pupoljka, Ružice bele jedan, rumene ruže drugi.
1857. Jovan Subotić VASA ŽIVKOVIĆ LjUBOPEVAC Ti plaviš, zoro zlatna, Tvoj sjajni blista zrak, Svi srećni tebe slave, — Ja ljubim groba mrak. Ti plaviš. „Eto krasne!” — Čuje se sveta klik.
Niči, cvete, čelo glave Ladnog groba, ah, Gde počiva drage moje Osvećeni prah. Čista ljubav nek’ te snaži I sunašca zrak, Zora nek’ te rosom poji, Noćce krepi mrak.
Sjajno lice meseca Noći goni mrak, Nežna zemlji Danica Ljupki spušta zrak, Sunce više što sija, Ruža sve rumenija, — Veli mlada Srpkinja, Slavna Srpkinja. Našto suncu nebesnom Živi topli žar?
353—4, br. 277, ovako iskvarena: Ti plaviš, zoro krasna! Tvoj sjajni blista zrak, Svi sretni tebe slave, Ja ljubim groba mrak.
Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog. Moja nega nek te snaži I sunašca topli zrak, Zora nek te rosom poji, Noćce krepi tihi mrak.
Bojić, Milutin - PESME
Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta. To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, kô naš um beskrajna, Tiha kao ponoć vrh
No, avaj, danas tuđe ste i strane. Daleko moje odbeglo je juče Jer nikad više zrak zgašene luče U vašem nedru ne može da plane. Tuđi smo, tuđi, moje noći mile.
Jakšić, Đura - PESME
Nebo mu s’ čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol. Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčan zrak... Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak. U Sumrakovcu 1858.
Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku, bolu, pisci, Nesrećnoga šibat sveta — Donde
1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude
Nastasijević, Momčilo - PESME
Jer nema ruke da razdreši nam čvor. Al’ tamo, i na veke, zrak tvoj hoće li boleti? Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek.
IGRA PRED KOVČEGOM Jehova! Jehova! Jehova, dođi nam! Dođi nam, večni naš, Ti si nam jutra zrak, Ti nam podnevni sjaj. Dođi nam, večni naš. Večni naš, Izrailj!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Devojke uoči mlade nedelje ili petka otkinu granu od bršljana na koji je pao poslednji zrak sunca, saviju je u venac i kažu: »Sunašce na zahodu... daj da u snu vidim svoga suđenika«.
Mračna trava ili trava od devet mrakova (abutіlon avіcennae). Njome se odgoni mrak, uz basmu: »Mrak u zrak, zdravlje u mene...« (ZNŽOJS, 43, 1967, 147 idd, okolina Bjelovara).
Ćipiko, Ivo - Pauci
On se prisloni uz bor i zagleda se u sjajni sunčev zrak što se prelijevaše po pučini. Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i izlomi sliku, ostane samo za trenutak nejasna mrlja prelomljena krugovima, zatim i ona iščezne, bolna oštrica, zrak što reže kao brijač, blesne mi pred očima, i ja sam ponovo ovde, budan, očajan, stešnjen u kamene zidove sličan kornjači
Ona je umorna ležala preko mojih golih grudi i žudno udisala vazduh dok joj je srce tambaralo kao galopirajući vranac. Zrak mesečine prolazio je kroz pukotinu na krovu i osvetljavao krajičak njenog lica. Video sam njeno desno oko kako svetluca.
Sunce je najzad, dva koplja pred smiraj, izmigoljilo ispod debelih sočnih oblaka te se njegov zrak sada koprca na mokroj Lauševoj kosi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
jeknu zvona s crkvice stare, Tiho i bôno, kroz noćni mrak, A suvo granje zašušti blago, Ljubeći prvi zoričin zrak Svetinje puna, duša mi leće Tamo, gde večni boravi Bog, Pa mu se moli molitvom blagom: O, čuvaj, Bože, anđela mog!
Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak tvoje ime slavno? Il' grobove brojiš tuđinskih sinova, Što padoše redom pod zidine tvoje, - Zaneseni čarom osvajačkih
je jesen; i sumorno veče Nad pustim poljem razastire mrak; A studen vetar sa uvelim lišćem Talasa, seče magloviti zrak. I nigde zraka od života nema, Proletnji davno izumro je kras; Kišica sipi...
1881. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. 1881.
I stokratno je srećan svak Te pesme ko je plen; Života u njoj trepti zrak, I bol je sladak njen! O, pusti da njom pevam ja I sreću, bol i jad: Jer teško tebi ako ta Izumre pesma kad! 1881.
Bilo je veče. Po nebeskom visu Kandila bleda sipala su zrak, I budni popac pevao je blizu, Kroz tiho veče i duboki mrak. o, bajne noći!
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'.
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka tama Dovodi bajnu noć sa sinjeg neznanog mora.
stazi ja se budan krećem, I slušam šumor kroz duboki mrak, I gledam zemlju, okićenu cvećem, I žudno pijem mirišljavi zrak.
Nebo mu nije rose dalo, Ni životvorni sunce zrak, Lisje mu svelo, stablo palo, I pokrio ga smrti mrak. I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja
Đeram se umorno sagô, a orô lagano kruži; Sunce je na zrenik stalo i vreo trepti zrak.. Garavo, pustarsko čedo, vino nek nama služi, Dok noćni padne mrak.
I junsko veče spušta mrak, Koprenu nemo svija Treperi zvezdâ bledi zrak, I blaga noć se nija. Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vi ne možete oka da odvojite, dogod se ne ugasi i poslednji sunčev zrak. U polutami produžujemo našu šetnju a ja Vas vodim na levo u aleju zasađenu visokim palmama.
“ No, stvar je trebalo držati još u tajnosti, dok mu Sunčev zrak ne saopšti veličinu naše Zemlje. I Eratosten je dočekao taj dan.
šupljinu kruga, urezana je bila lučna mera na kojoj se moglo tačno pročitati pod kojim uglom strmine stiže svetlosni zrak zvezde u oko posmatrača.
Oko nas vlada mrkla noć. Nijedan sunčani zrak ne bi mogao prodreti ovamo do ovog sloja atmosfere Zemljine sve i kad ne bi bila obavijena svojim neprodornim oblacima,
temperatura planetske površine biva sve niža i niža, da na neobasjanim delovima površine koju ne dodirne nikada Sunčev zrak padne do na blizu 273 stepena ispod nule.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Nebo mu s' čini da pasti mora, A pusta zemlja sam jedan bol… Tiho se vije, oblake goni, Preziruć gleda u sunčev zrak… Strelovit, posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak… U Sumrakovcu, 1858.
balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka, I lahor, i zrak, Sve ljubi, sve mazi Svež miris i blag; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali uskoro izvedri se i između sivih oblaka videsmo čisto, plavo nebo. Jedan zrak kao izvidnica pređe preko nas, pa se izgubi na pučini, koja se prelivala u raznim bojama.
Petrović, Rastko - PESME
Ah bože moj, šta je to za mene! Zar ceo svet, zar će na njemu sve to, jurnuti kroz zrak; Ja ne razumem, otkud se onda sudara vlak kraj jedne reke.
! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe.
Odlakšaće se jednim uzdahom ili smehom, Otkinuvši od pritiska Odleteti kroz zrak Zazvučaće ime jedne palanke proletnjim ehom I doći će na domak jednom detetu, Koje bledo Kao vaskrsnuti heroj
Prva pesma Otkrovenja TAJNA ROĐENjA O crvenilo mi doteče iz matere Svetlost, čuj, iz doma gde se ne vraća Plameni zrak, čuj! kroz prebele šatore Za smešnog mladića (Kome se vizija detinjstva povraća!) Crveni zrak mozak da probode!
kroz prebele šatore Za smešnog mladića (Kome se vizija detinjstva povraća!) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na stado mladih jarića; Ja vam neću reći nikada crvenu plimu slobode, Ja
Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog
Suzama svetim, i spasa, otiče talas sa lica, Zrak, kojim dišem sad, pun obećanja je bolnog zrak, I nebo mesto zvezda pruža mi vrt ljubičica, Između mene i njega zračnog opet je sveti brak; Ja nisam više tu! Il da!
bolu Što ne sagledaju Zakon svoj ni sa jednog vrhunca; Ja znam Mesečare i Sunčare koje privlači tajni neki zrak u noć Nikakva snaga neće ih zadržati za ovu zemlju čudnu, Kada ih privuče kruženja njihovog zakonskog moć: On sam
Prihvativ najzad joj ruku, kao da svoju ne znam sklopiti nad njom, Već pun jecaj gledam iz mira njenog meni taj zrak. Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak.
Kroz jedinstvo bola mog probi zrak, dok leže po dubravi Sunca, što sijaste kroz mene u tolika svanuća: Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koliko riba! Ali, je li ma jedna ravna Srebrenki koja ribare na debelo more mami i kao mesečev zrak uranja u podvodnu šumu algi i korala? Koja je tako hitra? Tako mudra?
Ah, kako je tiho, kako puno mesečine bilo more. Jesu li godine prolazile?... U sobu koju je presecao zrak Meseca, uđe mlada žena, za njom dečakov otac. — Gle! — uzviknu mlada žena. — Večeras kao da je neko ovde bio?
Možda varate... — ubrza Varalica korak, gluv za kletve, svestan da mora stići do izvora pre nego što zrak sunca padne na njega.
glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i čekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca. Tek tada bi mu spustila glavu s krila, poljubila ga i pridružila se svojim nebeskim sestricama..
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dan se smiruje. Po ćilimu igra klonuo sunčev zrak. Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste.
1903. VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. I jeca zvono Bono, Po kršu dršće zvuk; S uzdahom tuge Duge Ubogi moli puk.
I san sve bliže Stiže, Prohladni pada mrak, Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak. 1904. NOĆ Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
SMO RADILI DA BISMO SE SLADILI Jednom kad je pao mrak Pao mrak Ja obukoh crni frak Crni frak I krenuh na sveži zrak Sveži zrak Da s večerom sklopim brak Sklopim brak Rekoše mi UJAČE VEČERA TI UMAČE NAŠLA BOLjA PIĆA I LEPŠEG
DA BISMO SE SLADILI Jednom kad je pao mrak Pao mrak Ja obukoh crni frak Crni frak I krenuh na sveži zrak Sveži zrak Da s večerom sklopim brak Sklopim brak Rekoše mi UJAČE VEČERA TI UMAČE NAŠLA BOLjA PIĆA I LEPŠEG MLADIĆA Posle