Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jer se digla ili da izgine ili da dahne svetim zrakom slobode!... ІІІ DEO: BESMRTNIK 1. USTANAK Došla je kosa do brusa. Kipelo, kipelo, pa prekipelo.
Dučić, Jovan - PESME
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom; Da kao gnev svetlost sva ispuni mene; Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom, Tu gde gore večne podnevi bez sene.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Podbočio se na kosište i traži očima popovu kuću. Ili izvadi dvojnice, duha u njih, i njihov jasan pisak tužno pliva zrakom. Nije to poznata pjesma, nije ni igra — ko će ga znati šta je to!
Radičević, Branko - PESME
Cvati, cveće moje drago, Što sam danju ja naslagô, Sjajte, zvezde, sjajnim zrakom, Što ja digo noći mrakom, Sve za srce tu ma koje, Ružo, Danice, za moje — Za me, mila ti! 9/1. 1845.
On smotri nju — I taki ode noć, i sunce dođe Sa žarkim svojim blagodatnim zrakom, Na susret njemu širilo se srce Pijući njeg've blagodatne dare.
Kostić, Laza - PESME
Nada mnom se zvezde roje, namiguju zrakom bledom, zgledaju se čudnim gledom, jedna drugu pita redom: »Od kud ovde ovo dvoje?
I ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke. Niti stojim ni putujem. Jedno budim — Drugo trujem.
Tihuje ovde mala bolnica, ljupko krečena. Lice sušice, pečal, prokaza - seja ognjica. (Odiše zrakom prah od dušice.) Prilaze ruke - sljezno, s titricom tjelesnoj muci, duševnoj skrbi. Guba se krade drumom, živicom.
Šta će jabuci mucaj pesnika, uzrelom plodu pridevska mòra, glagol statičan! - Plamsa bosiljak zlatasto zelen. Zrakom od medi devojka uzri, a kolski točak trudno zaškripi.
SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA І Hej, sever rudi! - Mi smo Budim grad, što tek se žutne u četvrtak ran, kad zrakom - jao!— svetli jelen mlad, a s vilin-konja slazi Dojčin-ban.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pljusak lije niz vrbine debla pa je voda od vlage nazebla. Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio. Zrakom sunca pesnik more bode, piše pesmu površinom vode. ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!
Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči! Putuju dani u sjajnom nizu, kada je mama rođena blizu. .
STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA Evo novine! Novine evo! Navali, rajo, pod parom punom! Sinoć, s posljednjim zrakom, sinoć, u društvu s mrakom, jedan je medo, sa mrkom dlakom, jedan je meca, s krznenom jakom, oteo Đoki kolače s
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I pod hladnim daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
Rakić, Milan - PESME
STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom struji miris divljih belih ruža... Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata.
Pandurović, Sima - PESME
I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.
Proleće. Sunčan i nasmejan dan. Proleće žudnjom i nasladom diše, I pirka vetrić mirišljav i znan; Raznosi vrelim zrakom zore sjaj, Raznosi miris, uspomena dah.
Noć! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – K’o problem žića noć se širi tija; I duh njen kanda mraznim zrakom bludi; Obalom pustom nêmo se razvija Poema smrti i ljubavi kobne; Ja vidim njenu sliku kako rudi Čistotom večnom
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I sad, dok stojim na pô druma, Gonetam tu reč što je bila I prošla mimo moga uma. Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče svila Da me u kasno leto vrati?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' je sveća, il' je ime svetlo, Il' su dela koja se ne gase, Pa redove nedoglednog groblja Svojom zrakom krase. Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom naraštaju Kad se umlje u prošlost udubi, U tamnini da se ne
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Prostor im je širi rastojanja neg' podvižnim mnogo svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad ih zima snijegom obuče, te ih plovac iz daljine gleda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
da poletim, da se vrtoglavom brzinom vinem poput lasta, onih radosnih crnih strelica što tako sjajno lako kruže plavim zrakom po bezgraničnim, svetlim, svečanim prostorima, onim najvišim, pa da hvatam, onako u letu, u šake, u pune prepune
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I to se mojim detinjim očima činilo čudo, divno čudo. Jednako kao da sam gledao čarobnjaka gdje hoda zrakom ili kao da je mali u planini odjednom ustao od mrtvih i zvonkim cilikom smijeha raskinuo zamađijanost te uzbudljive i
žica koja se pretvorila u zvuk a da pri tom nije prestala biti žica — i ta žica u treptavoj košuljici svoga tona putuje zrakom i uvlači se u uho, kao pleteća igla.
Kao dječak, u snu je otkrio kako se pliva zrakom. Bilo je sasvim lako: dovoljno je udahnuti, nekim naročitim, plitkim i kradomičnim udahom, gutljaj zraka u gornji dio
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
meku glavicu U vreloj ruci mâzne neveste, Zaklonio je sjajne zenice, Da ga ne peče ljubav plamena Što ga iz sunca zrakom udara... SULEJMAN: I opet kažem: Ta bleda glava nije sina tvog!... STANA: Pašo, ti nisi bog!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu hladna inja. Ja pomislih u sebi: — Vala, evo zime!
U snu čudesnim okolne mi planine sinuše zrakom; Lišće s’ uzvijaše duvanjem s istoka sunca na zapad; Nada mnom dva se ukazaše trepteća sjajnošću lica.
stranom ispuni, opet koliko toliko utehe — al je neizlečima rana kad mlad narod mladog genija izgubi, koji tek što zrakom na njega sine odma i premine, kao što ga je rod srpski i ceo narod slavjanski izgubio u Pavlu Popoviću Šapčaninu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
JASIKE Šta šume jasike bele, prečiste gorske deve, srebrne kad im strele jutarnje sunce hitne, i zrakom kliknu ševe? Hladne kad kaplje, kad sitne, niz tela im se sliju, zelenim proplankom magle kad mlečno kolo viju?
Šapata nespokoju ovom, vapaja ne. III Znam, po strelicom je tame, te i u kamenu razdani. I zamuknuv li, zrakom to neznani zavedri dan. IV I znam, Veliko, mukom jedno, tu kuca srce.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I pod hladnim daždem, oborene glave, Bono tiče sneva svoje mile seje: Kako zrakom leću daleko, daleko, Kuda toplo sunce cele zime greje...
Ko u njoj Propale ište draži, On muči samo život svoj I tugu svoju snaži. Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje.
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike niže Mrtve jeseni.
pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi!
Zalud ih čovek natrag zove, Spokojno one zrakom plove; Ni molbe naše ni naš jad Ne čuju one više tad; I samo tužna uspomena Ostaje dalje za vremena. 1886.
Posle omare dnevne Daleko plamena munja s mračnoga vidika sevne, I polovinu neba za časak osvetli zrakom, I onda utrne naglo i mir se zacari s mrakom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lisje šumice preliva se u svim bojama pozne jeseni, a pojedini listići blistaju, koso dotaknuti sunčanim zrakom, kao smaragdi, topazi i rubini. Reka savija u desno, gradić se gubi u daljini i tami; i moje misli beže u nedogled.
Našim zemaljskim dogledima smeta bezobrazno vazduh, poigravajući se nestašno svakim zrakom svetlosti. To treperenje čini svaku optičku sliku nejasnom, ma koliko je uvećavali.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Psi ga derali! Što veštije znamo O tom i besedu imamo. Dvostrukom zapitivanju dvostruk i otvet podaj. Za prednjom zrakom dolazi vrlo jasno videlo i glasu izlazi reč; za deverom šeta se mladoženja...
Ama kako će Marija podneti oganj tvoga božastva? Tvoji prestoli na kojih no sediš plamteći iz okola žegu sa svojom zrakom paleći i tebe li može podneti plašljiva devojka?