Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Više je prevezla drvena kašika, nego korablja! ZDRAVICA Dabogda ti dogodine bila zrna pasulja velika ko jaja, jaja ko tikve, tikve ko planine!
ODGOVOR NA ZDRAVICU Daj Mi, Bože, put ko svilen končić, daj mi brda ko makova zrna: valja meni kroz iglene uši! MOLITVA Da namirim ona drva! Da oberem onaj grašak! Da pretrebim onaj pasulj!
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
srebrn novac čekalo — parče drveta što odskače od vodeničnog kamena i svojim pokretanjem izaziva ravnomerno priticanje zrna pod kamen čekmedže — fioka čest — deo čilaš — siv konj čini — vradžbine, mađije čošne čakšire — čohane čakšire črez
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On bi bio dobričina, miran, blag, skroman; pravio bi se manji od makova zrna, poštovao starije, voleo mlađe; živeo bi u miru sa susedima; sklanjao bi se da ga ne diraju; molio bi i preklinjao i
Ljudi kažu!... Otkud ja sve znam?... Bog samo sve zna!... Idi u goru!... Stanko saže glavu... Kamen je mleo zrna u paspalj, a čeketalo nadalo lupnjavu... Deva pogleda Stanka ispod oka. — Je li, Stanko? — Šta?
Nasta zabuna među Turcima. Oni izgubiše pamet... Što pođe na šanac, to pade od zrna... Niko više i ne pomisli da napada, nego kako da se spase!...
Svima se slutalo nešto strašno, neočekivano. I dođe... Logorom prođe glas da je barut zakisao i da nemaju ni zrna suva. Ljudi šaputahu jedan drugom na uvo te reči. Svakome se na taj glas koža ježila i kosa kostrešila...
Šta da radimo? Sve obori glavu. Nasta tajac. Zeka reče: — Zar ni zrna nemamo? — Nešto ima u mome šatoru što nije pokislo. Ono što je bilo u lagumima sve je propalo.
— istrebljenje, uništenje ištira — vrsta poreza u hrani jaglica — iskokano zrnevlje; pucanje pušaka kao kad se kokaju zrna kukuruza jako — sad jandžik — vrsta torbe jaran — drug, pobratim jordam — oholost, ponositost kabuliti — dopustiti
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona se opet odobrovolji, ali nije htela više igrati dame. Ja okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona pristade da igra mica.
Posle tri partije opet pomeša zrna i oturi tablu, ali ne srdito. Smejala je se. — Ne, vi ne znate da igrate. Morate kod mene učiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i kavdžiće sa korisnim kokoškama ovi nezvani gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i rode i laste.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
leđima na zid seoske kačare do voćnjaka, bled i zadihan, još obamro od one lomnjave i sklonjen tu da se zaštiti od retkih zrna koja su povremeno doletala, Hristić je posmatrao kako pešaci onoga puka, što je gonio, razdragani a ćutljivi, sprovode
A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo sa sve slabijim dahom i retka zrna fijukala su oko njega da onu smrtnu svirku produže ravnicom sve do prve prepreke.
Hristić je koračao sagnute glave, sa rukama na leđima, i pri svakom fijuku topovskog zrna saginjao bi se i plašljivo prilegao.
dan je odmicao sporo i Hristić je, zakovan na istom mestu, nervozno pogledao u onom pravcu odakle su dolazila topovska zrna i sa strašnim fijukom presecala vazduh levo i desno od crkve.
Ali, dok je on. sa durbinom na očima rasejano osmatrao ona ućutkana mesta, dva teška zrna zafijukaše pa se najedanput, sa užasnim treskom srušiše jednovremeno pred crkvenom portom, onda malo zatim, sa
U sred onoga užasa Hristiću sve beše jasno: crkva je bila meta. I kad nova četiri razorna zrna, sa zaglušujućom lomljavom prskoše u crkvenoj porti, on, izbezumljen, u potpunom ludilu do najposlednjeg smrzlog nerva
— Prolazite! Prolazite! Na začelju se puškarale patrole i parajući fijuk zrna odjekivao je dolinom. — Zar ovako da ostane, gospodine pukovniče, neukopan? — Ni pomisliti. Zar nečujete za nama?
Afrika
Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna. Sin je nekog velikog marabuta, i čini sve to tako iznenadno, misteriozno i uplašeno, da nije ni primetio da ja celu
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki. Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala.
baca, a zatim ga dočeka na ruke i baci na vatru, koja se na proplanku gasila, kao što sejači žita bacaju, na oranje, zrna. Svi su putnici videli šta je učinila. Celo društvo, iz kola, smejući se, zakuka.
Kapetan njega uzalud plaši, ako ga plaši. Smert je, kaže, toliko moćna, svemoguća, kao more, koje sve nas odnosi, kao zrna peska, sa obala mora Adrijanskoga. Nema pakla, niti će on goreti u paklu, ili iko drugi.
Ima na svetu toliki broj dece, tolikih roditelja, broj toliki, koliko je zrna peska u reci Nepr (tako je Đurđe zvao Dnjepar).
Dani su prolazili i ko bi ih brojao? Bezbrojni su, kao i noći u kojima čovek bdi. Koliko? Neki kažu: koliko je zrna peska u moru! Pače morskago peska! Drugi kažu: koliko zvezd na nebu! Pavle je, svakako, preživeo tamo još koju godinu.
Ko bi mogao nabrojati zrna, koja će, idućeg proleća, nicati na svetu, u Evropi, Aziji, Americi, Africi? Neshvatljivo je to ljudskom umu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.
Ispruživ noge u travu, polomi bilje što mu se beše unelo u lice, svojim sasušenim plodovima, u kojima su zvečala zrna, i leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko
nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po tri zrna od gloga i od šipka, pa je zagreju i okupaju se pri otvorenim vtarima i prozorima.
u sanduk sa devojačkom spremom svoje kćeri stavi šipak, izgovarajući sledeću basmu: „Koliko je ćerce u ovome šipku zrna, onoliko od tvojega srca bilo sinova i unučadi, i da ih nakon sebe žive i sretne ostaviš.
⁶⁵ u boljevačkom srezu poneka mlada ponese na venčanje onoliko zrna boba koliko godina želi da ne zatrudni. Kada prođe taj broj godina, ona poseje taj boj, a kad on rodi, pojede njegov
U istom, boljevačkom kraju, kada porodilja šalje popu sud za „molitvu“, ona metne u sud onoliko zrna kukuruza za koliko godina ne želi da zatrudni.
Iz istog razloga neke na venčanje nose kamen, a neke dva-tri zrna pečenog boba.⁷¹ Po principu imitativne magije, nošenje nekih predmeta koji su simboli jalovosti, nesposobnosti
U Kosovu Polju obred se obavlja ovako: žena iz susedstva koja će dete zadojiti „ispeče tri zrna pasulja, pa ih stuče i s mlekom iz svojih nedara pomeša u ložnici (kašici), i onda sipa detetu u usta te ga zadoji, a u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
deveri, pašenozi, punci, tašte i svekrve, susedi; poslužitelji koji su nas gledali kako ulazimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz škola veliki, i ne primetivši da stoje u kapijama gimnazija i fakulteta, svi oni železničari i
Vreme sumorno. Tako se valjda potrefilo. Izlozi nikakvi. Ljudi mrzovoljni. Ja, manji od makovog zrna. Da je makar Orijent, pa da uspelim momcima pokažem čudne stvari; da je makar na moru, pa da im kažem da nam je more
Milićević, Vuk - Bespuće
njom zajedno, da s njom i njega biju kiše koje padaju u nevrijeme, da i njega satire mraz, da i njega boli udaranje ledenih zrna, da i njega prži suša i izgara pripeka, da hlepti kao spržena polja za jednom kišom, da izlijeće pred kuću i da dugo
Radičević, Branko - PESME
Kroz oblak prašni dino konji vrište, Puščana zrna naokolo pište, Di oštri mači plamenito zveče, Moj otac napred silno vraga seče — Onamo ići taki njemu oću, Slobode
Junačke mišce, a junački rezi, Puščana zrna kao neba snezi, Krvavi boji naokolo svuda — O Bože blagi, ko dobiva tuda?!
Pište Bajku zrna oko glave, Al' ne smeju udrit ga od strave, Ta strašan je, ubio ga Bože, — Ali drugi, bogme, i ne može!
zemljom i travicom A bratimi s puškom ubojnicom, Te iz trave junak posegnuo Puškom malom Ture pod pazuo I sasu mu zrna lamparice, Raznese mu bele utrobice; Ljuljnu s' Ture na svome konjicu, Pomože mu Srbin na zemljicu, Maši mu se đogu na
turske reže, Sekao je dok trajalo snage, Posekao četir ljute age, Al' mu snagu uze besni Rusta, U prsi mu sasu zrna pusta, Ustavi mu ono srce živo, Oh, Rustane, đavo te darivô, I tebi će suđen' časak doći!
Mloga l' zrna naokolo lete, Oko njega pa i oko Cvete, Al' Turcima pred očima pliva, Sred i srca stra taknuo živa. Biju Turci, al'
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega. Da znaš, to ti je naopako: dva-tri zrna badema, orah, zrno grožđa! I vrapcu treba više! HASANAGINICA: Više mi se i ne traži.
Obodom je radijalno učvršćeno jedanaest krakova, na koje su stavljena prvo manja, pa veća zrna bisera. Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana Nizom granuliranih zrna.
Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana Nizom granuliranih zrna. BEG PINTOROVIĆ: Hasanago, daleko nam je putovati!
Samo prvi red bisera stavljen je na manje srebrne cevčice, zatim su zrna odvajana Nizom granuliranih zrna. BEG PINTOROVIĆ: Hasanago, daleko nam je putovati!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zato sedoh za čokot, otkinuh grozd, on mi se prosu, zrna odleteše i razasuše se. Počeh da ih pribiram i da im zagledam onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao
U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna.
jednog čokota zajedno brati grožđe, da ću da mećem u njenu kotaricu, služim se njenim kosirčetom, pa posle, kad počnemo zrna da skupljamo, da ću navlaš gurati moju ruku u njenu, a tada će prsti da nam se prepleću i glave, lica, kose dodiruju.
I, naposletku, da ćemo iz mojih usta da „zobamo“ zrno, ali tako da jedna polovina zrna ostane u mojim, a druga u njenim ustima...
Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačka pa vrapca za vrat!
pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačka pa vrapca za vrat!
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika!“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu etri.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
stvarno razlikuje od drugih, mislim, ako se razlikuje iznutra, onda mu je jedini cilj da spolja bude manji od makovog zrna, da ispari, da postane neprimetljiv i da što brže šmugne pored svih onih bitangi što gluvare češući leđa o zidove.
“ Maman mu sada upravo šapuće: „Pusti je samo neka ide; garantovano se vraća do devetke. Biće manja od makovog zrna!“. E, vidite, u tome i jeste štos! Pre bih umrla nego da se vratim, na časnu reč!
Pa to se zaboravi dok kažeš — britva! — Jel ova kuca u pitanju? — upitah, manja od makovog zrna, poučena iskustvom prethodnog dana. — To ti je jedan irski pseter — reče Predstavnik prelazeći odmah na ti.
Uđe tako taj siroti izlapeli tip u Jugoslavijicu, manji od makovog zrna. Samo me veli, pustite da ostavim koske negde oko „Cara“, ćutaću ko zaliven. Koske? — pita ga carinik.
— Može li kamilica? — vrišti maman iz kuhinje. Nestalo i kafe! Čim čuje da u kući nema više ni zrna kofijanovića, bakuta stavlja šešir na glavu i briše iz naše skromne sredine, s motivacijom da je neka zaova, jetrva,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Macane, braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!
Macane braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug.
Fijuču zrna glasom severca. „Držite — viče — dva ribožderca!“ A kad je veče naišlo burno, oblaci stigli medveđim kasom, deda
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Malo posle vratile su se kare i kao da stenju pod teretom šrapnela i razornih zrna. Vojnici su sa ljubopitstvom zadizali poklopce, da vide one duguljaste napravice sa jajasto zašiljenim vrhovima, fino
— Skratite daljinu! — naredi odsečno komandant. — Hiljadu četiri stotine. Zrna zaparaše vazduh, onda zašumeše, zatim iz vazduha dopre kao neki šapatljivi šum, za trenutak sve zaneme... I svitnu.
A ovu čistinu je trebalo pretrčati i probiti se slabim grudima kroz čitav roj čeličnih zrna... Setih se baš tada kako su, za vreme ovoga juriša, ljudi spokojno sedeli u dalekoj pozadini, ćaskali pred kafanama,
Grešne komordžije bije dvostruki maler: stradaju od svih mogućih ubojnih zrna i svaki još kao sa nekim preziranjem izgovara reč: komordžija. Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke.
— Što ne gađate? — dojuri zadihan jedan pešadijski oficir. — Pešadija već prelazi. Kroz pucanj pušaka i fijuk zrna, čuje se neki uznemireni žagor, zveket lanaca i lupa metalnih čamaca.
Šćućureni u rupi, kao u grobnici kakvoj, čekali smo suđeni čas. Iznad naših glava fijukala su šrapnelska zrna strahovitom cikom.
Samo, dangubili smo mnogo oko tempiranja zrna. Doseti se najzad Trailo pa naredi da jedan pobauljke ode do kare i otuda izvuče sva zrna...
Doseti se najzad Trailo pa naredi da jedan pobauljke ode do kare i otuda izvuče sva zrna... Najzad su i tempirnik preneli. — Sada smo gazde!
“ U zemunici su vojnici pripremali zrna i kada potporučnik Aleksandar zagrmi izvršni deo komande „Hiljadu osam stotina!
Tek povremeno zašušte već zreli kukuruzi. Ili se Rajko punilac žalio što topovska zrna nisu četvrtasta, pa da ih naslaže na gomilu, gde bi mogao i glavu da stavi, jer se ovako stalno kotrljaju.
Naše raspoloženje umuče kad negde u blizini našoj ruknuše eksplozije razornih zrna, da se zemlja zatrese. Zasu nas sitno komađe zemlje sa nastrešnice. — Poče razornom... kopaj zemlju i bacaj gore!
Tanasije u kukuruzu zanemeo, a mi polegali jedan preko drugoga i telima našim zaklonili ubojna zrna... Jer Rajko je kazao, a Rajko je baksuz, pa da nesreća ne bude strašnija... Sad je na nas red...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mesecu ne drema Don Huan više. Na glavi mi nije perjanica crna, ni ruka puna bisernih zrna, a noć ne miriše. Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila.
Po jedna ljubav, jutro, u tuđini, dušu nam uvija, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih crvene zrna korala, kao, iz zavičaja, trešnje. Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom.
A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju? Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao
Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna. Ona me poljubi u čelo, a pomilova po obrazu. Reče mi da je i ona bila Vujić, kao moja mati, iz Pančeva.
Sve što sam radio u ono doba, radili su i moji vršnjaci, i više od toga. Sve su to zrna peska u moru patnje našeg naroda. A sem toga, i da sam o tome rekao više, niko mi danas ne bi verovao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Gospodin ministar zastade i uze opet svoje brojanice, na kojima poče lagano odbrajati zrna. — I pojavi se Mesija? — upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Šušti izgažena slama, kroz koju propadaju teška, jedra zrna, pa, čegrljajući kroz paroške, padaju na gumno. Tresu se vile u hitrim rukama, srce sve brže kuca, a sa čela padaju
Narod iziđe na njive, te se poče sabiranje najblagodarnijeg zrna. Spremi se i čiča Pera ze žetvu. Polazeći od kuće sa radnicima, čiča Pera se pomoli Bogu, uze staklo sa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U gustišu Još mokru grivu stresa lav. Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri.
Drmusao se lonac poput tramvajskih stakala: Voda je vrila, a babura skakala. I lebdela su zrna u vodi, bez oslonca, Pokušavajući da pobegnu iz lonca.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
sunce i evo krupnih kapljica plahovite kiše što počinje padati na morsku površinu i koje odavde izgledaju kao puščana zrna što prodiru u vodu za koji santimetar, pa ih nestaje. Gledajte kako talasi, sve jači i bešnji počinju zahvatati i dubinu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VLADIKA DANILO Mrki Vuče, podigni brkove da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah kolika ti toke izlomiše! Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kalemljenim skupocenim ružama, a osobito niskim jabukama do zemlje sa nežnim plodovima, koje su samo po nekoliko zrna godišnje rađale.
Pandurović, Sima - PESME
Njima tako, Vrâne, na rastanku reci. Nas predvodi prošlost, budućnost i nada Tamo gde već pljušti kiša oštrih zrna, Gde potmulo grmi strašna kanonada, I zastava smrti leprša se crna; Gde zlokobni jaram još robove tišti, A zemlja
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Najprije je ispitao ih, i da se ne sjeća, te promjerio sav ambar. Razumije se da je našao najviše pljeve i šuplja zrna koja je on najprije izrešetao.
Ti pogledi ne odbiše se kao puščana zrna kad se sukobe, nego se upiše jedan u drugi, kao sa plava neba zvijezde kad se u jezeru ogledaju. „Stane moja!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Opravio se kao lipa u proleće. Osta jedan kao panj u lazinu. Porastao kao konoplja. Pun besede kao šipak zrna. Pući će kao nenačet kesten (u vatri). Raste kao vrba. Rumen kao ruža. Sâm kao suvo drvo u planini. Suv kao vejka.
Tako smo i mi! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! Ščim-ni ščim! — dživdžuće vrabac oko zrna kukuruza koje ne može svojim malim kljunom da proguta.
O MALOM I VELIKOM — Ni prsti u ruke nijesu svi jednaki. — Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas.
Dokle gluva pročula, dotle slepa progledala, dotle nema ne progovorila. Ustuk, nicino, manja da si od makova zrna! 3 u nicine rodilo se dete. Zvah kuma da ga krsti; kum dođe, dete se nađe. Načini se dete manje od makoVog zrna.
3 u nicine rodilo se dete. Zvah kuma da ga krsti; kum dođe, dete se nađe. Načini se dete manje od makoVog zrna. Ustuk mir, Ustuk Velimir. Stu (nazad) nicina, tera te mrcina. Da izađeš u Dunav, u more, u kamen, da više tu ne budeš.
Širokijem putem išô, a širijem otišô! Koliko mu bilo u onome bijelom hljebu zrna pšenice, toliko mu dao bog ovnova vilaša, jaraca rogaša, vranijeh konja i plavijeh volova!
(Šumica) 183 — Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre? (Žitno klasje) 184 — Zlatni konji, svileni pokrovci? (Zrna na neokomišanom kukuruzu) 185 — Ja otjerah na vodu vola siva, a dotjerah bijela?
(Vetar) 429 — Što dođe kući bez šuška? (Dim, magla, oblak, para) 430 — Što je manje od makova zrna, a teže je od tovara soli? (Varnica) 431 — Što svu rosu popije, a sav sneg pojede i oblak razvije?
pa kad se tako nabrašni, ogrne se u bijeli lencuo mrtvački, zaveže glavu bijelom krpom, stavi između usnica nekoliko zrna oguljena luka bijeloga (česna) kao da su mu zubovi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u jedan put postane mačak pa vrapca za vrat. 7.
pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna u jedan put postane mačak pa vrapca za vrat. 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI.
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika.“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Maleni prozori niti su jednaki niti u jednoj vrsti, te da nijesu još četvrtasti, moglo bi se misliti da su topovska zrna zid isprorešetala. Kapci su svakojake boje i raspadaju se od starosti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tek u ovom poslednjem čovečjem konopcu počinjemo zemlji da vraćamo dug i kosti ostavljamo njivama čija smo zrna zobali. Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save.
Crne ptice bešumno naleću na prozor, igraju po evenkama i zobaju uvek ista i nikad nepozobana zrna grožđa. Bezglave zverke mraka čuče pod krevetom i u uglovima, spremne da skoče na njega.
Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice. u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna
Prsti su blago obletali oko čvrstog zrna na levoj dojci, koleno je bilo uleglo u dolinu njenih butina, osećao je samo toplu i vlažnu snagu, gomile guste snage
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se uputih levom putanjom i zaduvano požurih. Ali fijukanje se nastavi, i zrna čija su parčad zviždala, rasprskavahu se na sve strane.
stabljika kukuruza koji se lomio pod njegovim nogama, i milio kroz travu ka drugom bataljonu, gonjen snopovima mitraljeskih zrna. A kad je pismo predao i vraćao se žurno istim onim putem ponova je pao u mrak...
Drž’“, i stropošta se koliko je dug, kao da je pravom puškom pogođen bez zrna baruta, pokušavajući pre toga da se uhvati — za prazno.
Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima. Gavrilović je uzimao zrna od tako zbunjenih ljudi i
Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima. Gavrilović je uzimao zrna od tako zbunjenih ljudi i sam punio. Leteo je na sve strane.
Ispred nas treštale su puške, kao na manevru. S turske strane pucali su i topovi, ali su artiljerijska zrna njihova bila upravljena na našu levu kolonu, puk potpukovnika Milutina Stevanovića, koji je nastupao preko sela Sojeva.
Baš sad napada se Crveni Breg gde se neprijatelj zadržao posle Drenka. Artiljerijska zrna pravilno upadaju u rovove posednute neprijateljskom pešadijom i mi gledamo crne oblačke koji se podižu i liče na vihore.
Odjednom mitraljeska zrna počinju padati oko nas kao žito. I kad je izgledalo da je nemoguće koraknuti napred i kad vojnici pogođeni u masama
Topovska, mitraljeska i puščana zrna padaju i dalje bez prestanka i usred tog užasnog pljuska ni jedan jedini čovek ne zastade, ni jedan jedini vojnik ne
Jedan od njih dovikuje nam izvesnu šalu u trenutku kad nastupamo kroz kišu mitraljeskih zrna, od kojih ga tri odmah potom pogađaju u grudi i glavu.
Jedna granata profijukala je preko tvoje glave, nekoliko puščanih zrna prozujala su pored tvojih ušiju i ti si se vratio.
Dakle, pred pašom, sa šakom na grudima, ponizno stoji Miloš. Poguren je, pokoran, snishodljiv, rob manji od makova zrna. Metaniše lisac, sve izigrava, puzi, laska. Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Drugi, nešto finijeg zrna, voljet će estetskije alire usamljeništva, doživotne zakriljenosti sjetom. Ali će, više ili manje svijesno i s više ili
A gdje bismo se tek našli za pet, za šest, za deset decenija? Kalifova šahovska tabla s početnim ulogom od zrna pšenice!... — I onda? — Što „i onda”? — Što je dalje bilo?
nečujnim nogama i poslužila nas kavom u četvrtastim šoljicama, u kojima je plivalo iverje prepržena, krupno samljevena zrna. Naš razgovor prekidale su seljanke koje su dolazile s dojenčadi u naručju po „prašuljke” i „pulice”.
Tako, sad je još laganiji! U jednoj ćeliji negdje u dnu malog mozga, ne većoj od zrna gorušice, proklija davno ukopano sjećanje. Kao dječak, u snu je otkrio kako se pliva zrakom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Vi govoraste sad o Sretenu — reče Đurica, kruneći pečena zrna i bacajući ih šakom u usta. — Kud ode on? — Ode u Lokvu s kosačima — odgovori dečko. — Koliko ih beše? — Petorica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika!“ Kad bude u jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te šenicu požnje, a đavolu strn.
otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat.
pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva zrna pozoblje, pođe da i ono poslednje ispod careve čizme kljune, ali od zrna ujedanput postane mačak pa vrapca za vrat.
Petković, Vladislav Dis - PESME
smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za metu. Od igre karteča zaklon nam najbolji Bio je u pušci i u bajonetu, U jurišu kobnom i božijoj volji.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kraj nogu starijih sedeli su na klupicama mladi ljudi, a pred svakim od njih je stajala kotarica u koju su krunili žuta zrna sa velikih kukuruznih klipova. To bi radili celo veče.
U stvari, u prisustvu kuma kumče bi trebalo da je ”manje od makova zrna”. Nisam se baš lako snalazio u situaciji kada sam morao paziti na autoritet moga nećaka kneza, koji je bio na čelu
U stvari, u prisustvu kuma kumče bi trebalo da je ”manje od makova zrna”. Nisam se baš lako snalazio u situaciji kada sam morao paziti na autoritet moga nećaka kneza, koji je bio na čelu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Danguba baci dva zrna soli na ribu i metne je na žeravicu. Mahom osjeti se miris što jače cjeća na morsku svježinu, i on, odloživši lulu,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
to jest do slovenskih bogova: I ko tur mrki, preko plandišta, Kroz žitna polja evo dolazim, I gazim klasje i zrna gazim. – Gledajte, bozi, mene mladića! („Gledajte, bozi!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„Po jedna ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, / iz kojih crvene zrna korala, / kao, / iz zavičaja, / trešnje”.
bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
o rame je vešao staru paftajliku, koja se još samo u kolašinskim pesmama pominjala kao puška „od dva grla a šesnaest zrna.“ Ide on ozgo još mladalački i raširio se kao orlušina.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Il’ obrne nerodica, Gora Crna Nema zrna, I ma da joj malo treba, Ni toliko nema hleba. Il’ sa onog sinjeg mora Zaleti se kivna bora, Sila besna,
“ Još nekol’ko dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...
“ Još nekol’ko dana pa me krije tama, Dva poslednja zrna na brojanicama Ali iza leđa imam više zrna, — Valjda nisu gadna, valjda nisu crna...
Miljković, Branko - PESME
im vrt Približavam ih svojim navikama i potrebama Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja
Krakov, Stanislav - KRILA
Puške zapraštaše kao pomamljene povrh sela. Sa dve strane mitraljezi zaklepetaše. Zemlja se zapuši od eksplozivnih zrna. Nije ništa razumeo. — Šta je? Šta je? Niz selo su bežali vojnici bez ranaca i šlemova. — Bugari. Bugari...
— Nije, odneli su ga sobom... — Fić, fić.... pak—pak, pak—pak... Zapraštaše eksplozivna zrna u besnoj trci. Poleže se po zemlji, i utapa se u nju. — Pak—pak, pak—pak... — krušumi udaraju o kamen i pršte.
je izgrevalo letnje sunce, daleko pozadi među kamenim obalama crnila se duboka voda jezera, a po poljima, praćeni šibom zrna i praskom šrapnela, vukli se poslednji izne mogli begunci — ranjenici.
Major je brisao znoj sa čela. Sa fijukom preletahu preko njih topovska zrna i srdito prskahu po jaruzi. Usred kamenjara bilo je malo gumasto drvo.
Sećao se gde je još do juče štab bio. Sve su češće zviždala topovska zrna, prelamala grane, i prštala po kamenu. Već izađe na usečeni put, kad ču bliski fijuk, pun pretnje...
Granate su zbijale takve šale. Pored štaba su na nosilima pronosili ranjenike. To su bili većinom ranjeni od zalutalih zrna po pozadini. Oni iz rovova kupili se noću. Na zavojištu lekari su okrvavili kecelje i ljutito psovali.
Klokotali su mitraljezi. Oni gore u zraku nisu čuli jauk zrna koja se rasipala i lutala, da se docnije umorna u zavijenom luku povrate na zemlju. Grmele su i cevi topovske.
Sigurno su pucali iz mitraljeza, jer su nafosforisana zrna neprestano crtala svetle pruge po vazduhu. Udar u rame gurnuo je Boru u ivicu aparata. Olovni bol se nalio u ruku...
Borove šume se crnele na mesečini. Na rovovima su klepetali mitraljezi, i njina zrna su tužno jaukala u svetloj noći. XIV STUDENT SA PLAVOM BRADOM - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes. Po ceo dan su grmela zrna artiljerijska po kosi, rovovima i šumama, a noću su klepetali mitraljezi i praštale puške. Ljudi su neprestano umirali.
Zaželeo je opojnosti kada se poguren juri u fijuku zrna. Hteo je pokreta. Sa bojišta su neprekidno stizale pobedničke vesti. — Ipak je lepo ubijati.
Sa tuđeg rova je pukla puška. Potom druga i onda je nekoliko zapraštalo. Zrna su pevala parajući hladan vazduh. — Siđite, siđite. Duško je stajao na rovu, klatio se i smešio zadovoljno. — Siđite.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna. Sin je nekog velikog marabuta, i čini sve to tako iznenadno, misteriozno i uplašeno, da nije ni primetio da ja celu
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Turci odlaze.) STANA: Sina mi daj! O, silan pašo, moći vrapčije, Što tvrdim kljunom krade useve, Birajuć zrna klasju bogatom — Ali u stanju nije stvoriti Ni ljusku jednu graha divijeg, To li ukrasit njivu plodovi Što jezgra
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A mi smo inače znali pravac. Još dok smo se kretali čujemo kako se jaruga razlama od neprijateljskih razornih zrna i šrapnela. Stigli smo na začelje bataljona. Rekli su nam da je naša četa na čelu.
Opet smo prilegli. „Pobiće nas ovako. Napred!“ — Poletesmo. Neki naleteše na snop mitraljeskih zrna i skoturiše se po zemlji. Privlačim jedan kamen uz glavu. „Pucajte na mitraljez!“ — neko viče.
Granate preleću baš iznad naših glava, i čim čujemo šum zrna kroz vazduh, mi zabijemo glavu među kamenje. Prasak pušaka u našoj pozadini sve se jasnije čuje.
Rastureni po Moglenskim planinama čamili smo u zemunicama, izloženi vremenskim nepogodama i udarcima neprijateljskih zrna. Godinama već, provodimo takav život.
— Ipak — govorio je — to mi manje štete nanosi od haubičkog zrna. I tako se ređalo još četrdeset potporučnika: pešaka, artiljeraca, konjanika i inženjeraca, iz mnogih komandi,
Poznavao sam dobro tehniku artiljerijskih oruđa i znao za prirodno rasturanje zrna. A između naših objavnica i bugarskih rovova nema više od sedamdeset metara.
Objavnica se nalazi gotovo u obuhvatu one prostorije koju zahvata prirodno rasturanje zrna. Ali pešacima ne vredi govoriti. Oni znaju svoje... Pogledao sam kroz uski prorez na objavnici.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad tamo — ono ni crvenjka: Vetar mu je plodotvorni prašak Raspirio širom po vozduhu; Što težaku mesto triest zrna Jednim klasom jedva deset plaćaš: Kiša ga je ubila u cvetu; Što semena plugom zaorana I čokoće čelikom skresano
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ta išao je!... S krvi je njine pancir košulja Izgubila mu sjajnost pozlate; A na balčaku sablje ubojne I ne vide se zrna alemska Od njine krvi, deco, delije! BOGDAN: Bio se s njima, Ali se ne bi njima predao!... RADOŠ: To nikad ne bi!
smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po kojoj presto sina Ivova Kamenja dragog zrna prosiplje... (Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć.
Bojić, Milutin - PESME
Tada se začu odjek jedva čujni, Kao dva zrna srebra, dokle čile Sunčani zraci još topli i rujni, Ta dva se zvuka rasuše po hramu Zamrvši kao šum najtanje svile
Nastasijević, Momčilo - PESME
I dodir pokajni moj svetinju te prokazi. Nebožan, pozna, po mrlja greha ostane. Prosti za greh. Ni zrna vinograda tebi za lek. Tuđe ispile usne tvoje vino. Za gutljaj po lokva bluda. Prosti za blud.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni, čisto da ne dišu, da se čuje kako šušti njegovo džube i udaraju zrna na brojanicama. Posle će u crkvu. I tamo, u crkvi, moralo je biti kao kod kuće. Sve je moralo biti u redu, na vreme.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i tri zrna crna pasulja (SEZ, 19, 265); lovcu, pred polazak u lov, trljaju ruke b. (іb., 348). Možda ovde treba računati i propis
, SEZ, 13, 379); krastâ kod stoke (istucano lišće, іbіd., 429). Istucana zrna v. sastavni deo obloga protiv probadi (ZNŽOJS, 14, 61).
nema dece a želi da ih dobije, treba da se pre sunca okupa u vodi sa koje se napio žut bik i u koju je stavljeno tri zrna g., i posle toga jedno zrno pojede, da bi začela (SEZ, 19, 85).
(ŽSS, 169); provora (semenke skuvane u vodi, GZM, b, 1894, 802); kad ispucaju bradavice na ženskoj sisi (samlevena zrna, GZM, 12, 1900, 151). Nju jedu žene kad hoće da urede menstruaciju (ŽSS, 187). Naročito je lekovita g.
na koži (GZM, 4, 143); kad se ko otruje (іbіdem); od šuljeva (»prah od devet oraha, devet lešnika, devet drenjina, devet zrna rpaxa« ZNŽOJS, 7, 1902, 155); kad porodilju »savladaju babice« i ženskih bolesti uopšte (3 drenjine, zdravac i bosiljak,
Uoči Đurđevdana devojke uzmu nekoliko zrna j. i s njima prenoće; sutra namene zrna pojedinim momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri prže: pa čije se zrno pri
Uoči Đurđevdana devojke uzmu nekoliko zrna j. i s njima prenoće; sutra namene zrna pojedinim momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri prže: pa čije se zrno pri grejanju najviše približi njihovom za toga
srdobolje (ŽSS, 311; GZM, 4, 146; SEZ, 13, 1909, 348), škrofula (SEZ, 19, 225), ujeda zmije (GZM, 12, 1900, 134; 150). Zrna j., potopljena u vodi, lek za krvinu od proliva (SEZ, 19, 409); para od j. lek konju od gunturaća (SEZ, 17, 581).
naidite«, ZNŽOJS, 7, 156). Ako je u kući neko bolestan od zarazne bolesti, uzmu se j. i bobova zrna, zavežu u krpicu, metnu za gredu ispod koje se prolazi, i tom prilikom kaže se: »J.
Devojka koja hoće da privuče momka, savije smrtnu sveću i zadene u nju devet zrna k., pa kroz nju u mladi petak krišom pogleda momka i kaže: »Svakuda ti mrak i oblak, a kod mene sunce i mesec...
K. je lek od dečje bolesti buba (»kad dete često češe noge, kad su mu hladne uši, a glava vrela«): tri puta po devet zrna k. stuca se i detetu saspe u nos (SEZ, 14, 128). KUKUREK Nіeѕwurz (helleboruѕ odoruѕ). Kukurek. K.
Milićević (ŽSS, 78) spominje jednu gataru koja je gatala po k. zrnima: ona bi uzela k. zrna, preturila bi ih nekoliko puta iz jedne šake u drugu, dala bi onome kome gata da to isto učini, pa bi onda gatala.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sama planeta Merkur pretstavljena je ovom sićušnom perlom pompejanskog crvenila, a manjom od makova zrna. Manja je od četvrtine milimetra. To zrnce putuje po ovom koncu s desna na levo. A sada pogledajte dalje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
1834, Timotije Ilić Prijatelja srpske mladeži 1840, Dimitrije Obradović štampa Zlatna zrna za mlade i stare oboeg pola 1846. itd.).
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ima ljudi koji glede da su u svačem od drugi odličniji. Koliko ji pašte se doznati koliko zrna kukuruza na mesec cela Evropa troši, a svoju njivu napuštaju, te se miševi legu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pade oštra komanda i vojnici se raziđoše po baterijama. Komandiri su naredili da se iz čaura izvuku zrna, i povadi barut. Za to vreme drugi su kopali jame, gde su bacali zrna, pa ih onda zatrpavali.
Komandiri su naredili da se iz čaura izvuku zrna, i povadi barut. Za to vreme drugi su kopali jame, gde su bacali zrna, pa ih onda zatrpavali. Zatim su stavljali barut u šipkama na gomilu, a povrh toga sedla, kamute, sanduke...
Malo dalje, pepeo sagorele slame i dimljivi ugarci drvenih delova. Izvađena zrna iz čaura rasuta po zemlji, a polupane i izbušene čaure rasturene na sve strane...
Alo, alo!... Po tri razornom granatom... Druga poljska, popravnik... Gospodine kapetane, zrna padaju u bateriju... Podbacilo, povećaj mesni ugao!... Alo, alo, alo!... Žica sa osmatračnicom prekinuta...
Šume su gorele, livade plamsale upaljene od razornih zrna i oblaci dima kovitlali su nad zažarenim razbojištem. Kroz dim i vatru jurišali su bataljoni, pukovi, osvajajući stopu
Selo pusto. Neke su kuće porušene od artiljerijskih zrna. U jednom dvorištu ispred razgranatog oraha bilo je previjalište, gde su ležali ranjeni vojnici sa krvavim i otvorenim
Ali to što čujem kao da nije pucanj topa, već su to eksplozije razornih zrna. Kako ću sad tamo s konjem. Prosto čovek da pozavidi ovim komordžijama. Naleteo sam na prve kuće.
Stigao sam na vreme. Ali ispred mene grmele su eksplozije razornih zrna. Verovatno tuku bateriju. Kako li će se izvući!... A još kad naiđu prednjaci...
Oko njih su padala razorna zrna. Oruđa su ličila na kornjače, koje su se razmilele bez reda. Dva vojnika vuku ranjenog, ili mrtvog druga.
Srećom, varaju se u osmatranju i najviše tuku jedan zemljišni pupak, neposredno ispod nas. Eksplozije teških zrna grme, dižući čitave oblake dima i prašine i crni zastor potpuno nam zakloni vidik.
Jedan voz uspe da okrene, ali nalete na snop mitraljeskih zrna, i čitava zaprega sruči se na gomilu. Ostali vozovi se ras prštaše. Prednji vozar jedne zaprege pade.
Petrović, Rastko - PESME
Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka. Ali, gde živi on od nekoliko ljubaznih reči Kao od malo zrna lana; U proleće mu se duša drvetima leči, U jesen je već umorna i onda je sama.
O bede! Rudnici Zatrveni U Boliviji gde je planina San Simon. I živi od pabirčenja osmeha Kao od dva-tri zrna pšenice: Ne nađe u tajni greha Čari, pa beskraja ne nađe u zvuku medenice. Sprema se da umre.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iza sklopljenih očiju plovio im je sjaj bisernoga zrna. More je bilo daleko i tiho. Samo su se u uvalici stanovnici morskoga dna komešali pitajući se gde je Sedefna ruža,
Kao male mesečeve kugle zračila su zrna bisera iz latice školjke koju Srebrenka nazva Sedefna ruža. — Uzmi jedno! — položi Srebrenka na dečakov dlan zrno
da je dečak i odrastao na leđima ribe, ali Marijan nikome ni slovom ne otkri gde nalazi najveća i najblistavija zrna bisera. Vremenom se ribar Luka, obogatio i sagradio veliku kuću čiji se krov crveneo izdaleka.
Ali ono što ga je najviše zabavljalo — bile su male stvari: treperenje zrna prašine u snopu sunčanih zraka, let oblaka, šara na podu i šara na laticama cveta.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek. Od jeda kida brojanice, te rasuta zrna prskaju po sobi i oknima prozorskim. Zabacujući koliju, ide po sobi predišući): Ja!?... Ja!?... I on to?
Preokreće ga i stavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna. Mesečina jako prodrla u sobu. Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina!
Mesečina jako prodrla u sobu. Okreće leđa mesečini.) Oh, ova mesečina! (Vrača, razmeštajući zrna): »Postelja mu prazna, put dalek i krvav«! (Preneražena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Među njima noži i sindžiri, tj. lanci koji su se nosili za pojasom i za koje su bila privezana puščana zrna. Uz stih a na njojzi dumen od kalaja Vuk kaže: „Dumen od kalaja slušao sam i u drugijem pjesmama, i može biti da je
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— dosjeti se Stric pun strave. — Brže, brže, drage noge moje! — Bzin! Bzin! — prosiktaše nisko nad njim nevidljiva zrna, sustigoše ih dva nova pucnja, a kad Stric stiže već nadomak jedne udoljine, nenadan udarac zbaci mu šešir s glave i on
— odbrunda Nikoletina. — Bogami je ovaj dobro gađao. Stric klecnu od zaprepašćenja. — Pa ovo su mene dva zrna pogodila. Gledaj, evo jedne, evo druge rupe. — He-he, mnogo si mi bistar — nasmeja se Nikoletina.
— Strašljivac, strašljivac! A pogledaj rupe na mom šeširu! — razgoropadi se Stric — je li to od puščanih zrna ili je od mačkova repa?
— A mene spaziše na ivici Gaja, pa kad raspališe od mehane iz pušaka, u-uh! — strese se čiča. — Zazujaše oko mene zrna kao roj pčela. Eto ih sad ovamo. — Otkud znaš? — upita Mačak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A žetva bi posle tuštena i mnogoklasovita, puna zrna motriocu skrivenosti svakoj... Te eto, mala ona od loze izrastlica, u veliki i vrlo rodan vinograd rasplodi se; tolika
Od gorušičina zrna, da rečem, od čemernoga ovdašnjeg života i nagla o veri i o Bogu, takvo je to golemo drvo naraslo i vrlo se
Pak ili gde nađe se zaboravljen grozdić, ceo li neobrat čokot, zrna li mnoga opala. Vinogradar so tim se posle većma zasladi nego dok je jošte i pun bio neobrat vinograd.