Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- šapnula je mama, a ja sam odgovorio da hoću. - On dolazi! - pogledala me je a u njenim zenicama javilo se zrnce straha koje se postepeno prelilo na dužice, a onda preko čitavog lica.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dečji pesnik parodira u drugom pravcu; cilj mu je drugi. Dečja pesma dodaje neophodno zrnce soli kakvom preteranom zanosu popravlja nerazumno povišenu notu, urazumljuje ono što je u bilo kom smislu prevršilo meru
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Vala, majko, da još imaš malo soli, ne bi loše bilo. — Nemam, sinko, dina mi. Čitavog proljeća nisam vidila zrnce soli.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BORANjA І Sur detao u grab kljuje, u grab kljuje, poručuje telegrafski, sve kroz siže: tek je duša zrnce riže. Praskozorje sa Boranje crvenilom snop odžanje i oblije trbuh zmiji u svetlosnoj utopiji.
ІІ Gorski vetar otpiruje mašu s lirske materije i s grmušom sriče siže: tek je duša zrnce riže. U svesti mi sjaji trina, gora sinja i samština, sa crvenom ukosnicom, poluplava i sa pticom.
ІІІ Skrunjuje se u rezime Roѕa alba mesto rime, a uz refren plamen liže: tek je duša zrnce riže. Kroz podneblje polusedo, dan i ponoć, uporedo, jedući se, dok se tope, od dve senke nulu sklope.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Prebrali vrapci sa mnogo volje živicu svaku, šumu i polje i, evo, svaki u kljunu nosi poneko zrno dobrome Ćosi. Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za tren oka torba je puna.
Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za tren oka torba je puna. Presrećan Ćosa pod bukvu sjeda i bogat poklon u torbi gleda, kad u
smjelo i bučno, ponosni Vrbas, lakoga hoda, planinac Vrbas, ledena voda, pod njenom snagom klisura puca, zlaćano zrnce na dnu svjetluca.
Zlatno zrnce u šljunku se žari, nad njim trepte ribice stražari. Jurili smo pod čadorjem vrba, igrali se koliko ti drago, razgled
Od tog dana, u snovima čestim, nad Vrbasom ogled'o sam lice, i tražio u dubini zrnce, znak varljivi sreće nevjernice: da mi kaže kuda vode puti, da ribica Vrbas ne zamuti.
Dobro znadem puteve dječaka, pošao je u godine burne, da potraži, s četom i barjakom, zlatno zrnce sreće nesigurne. A ribica na zlo naslutila i dječaku vodu zamutila.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ To izusti, reče: „Sljeduj za mnom!“ Odvede me u carstvo svjetovah. Kako kaplja rose sa cvijeta ili zrnce leda prozračnoga pri pogledu svijetloga sunca što u nebo dignu slabe zrake, i ja, plamteć veličestvom neba,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kad istovarih ovde taj tovar, sredih ga i prorešetah. Beše tu mnogo pljeve, a tek po koje zrnce pravog znanja“. „Ta nije mogućno!“ „Istinu ti kažem“. „A učenja naših raznih filozofskih škola?
„Ova so sastavljena je iz sitnih zrnaca. Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušni, možeš razdvojiti u
Onda uze onu posudu u kojoj je zrnce uglja sagorelo, skide sa nje stakleni poklopac i sasu njenu nevidljivu sadržinu u posudu stavljenu na vagi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Vladike Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah, Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zrake.
”Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Vreme sa blagim melemom svojim Zamaže zjâpe ranama tvojim. Al’ eto kresak, dim, Olovno zrnce s njim — I jedan gorak uzdisaj... Pa onda tiše, tiše, I nikad, Nikad više — Svemu je kraj. »Javor« 1888.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali šta Mehmed? Ta željah, vitez, Svu grdnu silu vrele Azije, Da je posečem, smrvim, razorim, — Da svako zrnce ovog alema Po jednu vojsku košta carevu: Jer sam ga tebi, mila snahice, Od trgovaca skupih kupovô...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nad vodom, sve je to bilo predskazanje smrti; jedino je sprud peska živeo i radovao se i meni se tada učinilo da svako zrnce ponaosob blista neugaslim sjajem. Pale su mi na um svetle tačkice u Ankinim zenicama, i ja sam odjednom zastao očaran.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Manja je od četvrtine milimetra. To zrnce putuje po ovom koncu s desna na levo. A sada pogledajte dalje. Na dva i po metra iza putanje Merkurove, dakle sa
Pri svakom svome obrtaju, ta gruda nešto doživi. Ovde se utisnula u nju borova iglica, ovde zrnce šljunka, onde kamičak. Ona se kotrlja dalje i biva sve veća, ostavljajući svoj trag u snegu.
Naše sunce je takvo zrnce u prašini vasione. Prašina od deset hiljada miliona sunaca! Ogromnih, i većih sunaca nego što je naše, čijoj smo se
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Time je, po rečima Ognjanovića, bačeno zlatno zrnce na, tada još uvek neplodno, tle poezije za decu Prva polovina 19.
Sunce granu pa zasvetli Po dvorištu poje petli. Pa i golub već poleće Da ugrabi zrnce veće! I pilići i petlići – Laki tići krilatići Potrkuju i pevaju, čekaju te, izgledaju.