Obradović, Dositej - BASNE
| 72 Čvrčak i mravi Čvrčak dođe u zimnje doba k mravom, moleći ih da mu uzajme koje zrno žita da se prehrani i da od gladi ne pogine. Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si?
Tada počne govoriti: „Šteta, ovaka lepa stvar, a ništa ne valja! Volio bih ja naći jedno zrno ječma nego hiljadu ovakih blistajućih kamenja.
O, gordosti! Dostoinstvo episkopstva njemu nije kadro dati ni zrno nauke, pameti, ni dobrodjetelji više nego ima. Ali ima na godinu toliko hiljada karagroša!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka, i spava.
z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!
ukresan, klanac od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni njihovih lađa pred Nauplionom nema!
Gledajuć na kantaru zrno biberovo, šarana bačenog na kantar ko na sprud, ja se pitam: gde sam, šta je ovo, pazarni dan, ili Strašni sud?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
(čovek koji obmanjuje narod lepim rečima) gogofil — onaj koji voli reči — gog golaver — nepouzdan mlađi čovek gran — zrno granda — velika grivonja — konjina, đavo gronica — svinjska bolest, vrsta angine gud, ser — dobro, gospodine gust —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara. On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno...
On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!...
Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše. Turčin beše udaren baš u samu jabučicu pa, kako ju je zrno raznelo, izgledaše kao da je zaklan. — Valja! — reče harambaša. — Muški! — hvali Zavrzan. — Ruka ti valja Carigrada!
Stanko prinese harambaši žara na jednom iveru, a ovaj iz svog jandžika izvadi zrno tamnjana, spusti na žeravicu pa poče kaditi sebe i družinu. Molitva je bila topla i srdačna.
Pojuri nekolicina za njim, puče i nekoliko pušaka, ali ga nijedno zrno ne okrznu. On se pouzdao u brzinu svoga zelenka i nije se prevario: konj ga je proneo ispod oštre sablje.
I to ću učiniti ovog časa!... Stoj!... Pruži pušku i povuče za obarač... Lazar se izvrte. On mu priđe. Zrno je udarilo pod levu sisu. On mu stade nogom na prsa i mlaz krvi šiknu...
Pa stade razmišljati o sebi... Bio je retke sreće. Toliko je bojeva preturio, pa ostao zdrav i čitav. Ni vrelo zrno ni oštri nož ne taknu se tela njegova... „Da li mene bije olovo? — premišljao je on. — Ne, ne bije!!...
A Lazar je baš nišandžija!...” I ta ga misao sve više opijaše. Bio je potpuno uveren da mu puščano zrno ne može dodijati.
Bio je potpuno uveren da mu puščano zrno ne može dodijati. „Ej, da bog da poviše ovakih što ih zrno ne bije, pa da nešto jurnemo među Turke kao vuci među jaganjce!...” I ta misao posta vrhunac njegovih žela.
Oni prenuše... Poljanu pred šancem pritiskao Turčin... — Mirno, sokolovi!... Samo u meso gađajte!... Neka svako zrno olova donese smrt onome koji se zakleo uništiti ime naše!...
— kratka puška, a i kožna futrola u koju se stavlja kubura kuraž — hrabrost, odvažnost kumbara — manji top, a i zrno koje se iz njega izbacuje last — uživanje, zadovoljstvo, blagovanje lastak — duševno olakšanje lažičica — slabina lotra
— stari austrijski novac; ovde sitan novac, sitniš cicvara — brašno prženo na ulju čaketalo — daščica preko koje zrno iz mlinskog koša klizi na žrvanj; brbljiv čovek koji govori „kao da melje” čerečiti — komadati (na četvorke) čobanja —
Dučić, Jovan - PESME
Učaurena buba ćuti, I prede svilu za plašt Cara; Zapališe se Mlečni Puti, I prepuni se srebrom bara. Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma! A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma.
već od prve čaše, U ekstazi zvuka i sjaja što pline — Pružićete brazdu da svirepo mine Njivom, gde još čami zimsko zrno naše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— pištolj okovan srebrom sukija — smotuljak od krpe, hartije ili kučine koji se nabija u cev puške da zadrži barut i zrno suhača — mlin koji su pokretali konji takum — vrh čibuka koji se stavlja u usta tranbolos — šaren svileni pojas sa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
onim krupnim »španskim« dudom kakvog nadaleko nije bilo, a nabrala ga je Jula sama svojom rukom; birala ga k’o golub zrno, i naslagala lepo na široko vinovo lišće, pa mu dala kroz déru koja se toga dana prvi put pojavila na ogradi
Afrika
U đerdanima koje nose crnkinje gore u Sudanu, na primer u Kulikoru, i sad se može videti pokoje plavo feničansko zrno. Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende.
veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Kakvo elinsko mudrost! Kad čui Grku u Morea, oći da ti digni u štatua, kako jedna Pitija. Eh, slavno Grecija! Jedno zrno kako si nađi od tvoga duh, teći eto pamet. Dušo Juco, oći da si svi Grku radui za tvoj rod.
KATICA: Zaboga, papa, šta vam sad pada na pamet! JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš! Siroto moje Miško i Galin, nisu mogli da mi nosi živu u Amerika, da mi nosi mrtvu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki. Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala.
On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki. Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala.
tog dana u Karpatima, u vedrom nebu, probudilo je, i u tom putniku, slutnju da je na svetu sićušan, kao sićušno zrno peska u toj beskrajnoj rumeni.
kao drskog, brbljivog, oficira, koji je željan da se istakne, da se pokaže učevan, pa, kao ćorava koka, nađe katkad i zrno bisera.
u Kijevu, toliko izmenilo, ni to nije bilo ništa drugo, nego taj nagon da se živi – koji je u njemu proklijao kao jedno zrno, iz bezbrojnog klasja, živih i mrtvih, u tom narodu.
Zar smert – koju mu je pop Mikailo protumačio, utešno, kao sitnicu, kao zrno peska u moru – ima toliku cenu, i kad je samo smert jednog, jedinog, ljudskog, bića, zar je to toliki događaj, da ga
Svi su sad oni utonuli u neko ogromno more i svi su sad samo zrno peska, na obali. Pojedinci su samo, u sudbini velike zajednice serbskih naseljenika, pa, osim toga, i u još većoj
Sudbina pojedinog čoveka, ili žene, sitno je zrno peska, koji izbacuju, na obalu, bezmerna mora, posle bura. Smrt jednog čoveka, ili žene, čak i kad, u tom istom
Kod svih naroda je zabeleženo samo to, da je pojedinac zrno praha! Posle godine 1753, ništa više nije sigurno, o Isakoviču.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
oni su ipak bili vrlo pobožni: često su u kundaku od puške nosili kost nekoga sveca da im ne mogne nauditi nasilničko zrno; mnogi nisu sedali za jelo, dok ne očitaju Očenaš; na polasku sa daništa okretali su se istoku i molili Bogu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noć je bila provela sa rođenim deverom, ali to ne mrdnu ni jedno zrno zobi na tavanu, iznad njinih glava. Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje
svi njegovi obori, svi njegovi ćemeri srebra, ne mogu, iz daljine, da mu spuste na šaku ni toliko, koliko bi osetio jedno zrno peska.
tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje mladosti.
od patnje i tuge, među tim baruštinama i vodama, što se isparavahu nad zemljom, koju je od milošte zvao Novom Serbiom. Zrno, što je i u njegovoj starosti sačuvalo u sebi moć da proklija i nadnese nova bića nad vremena i nebesa, koja će se
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za vreme kupanja žena mora da pojede po jedno zrno od gloga i od šipka.“²³ Ritualno provlačenje je u mnogim prilikama (bolest, urok, težak porođaj itd.
⁵⁶ Na ovo verovanje često se nadovezuje čvrsto uverenje da dete rođeno u košuljici „ne može probiti zrno iz puške“. Po verovanju, dete rođeno u košuljici, kada odraste, postaće značajan čovek, odnosno veliki junak.
beli luk (zaštita od veštice), šibica (da ne plače), jelenkovi rogovi (za zdravlje), cveće uročak (od uroka), zatim zrno pšenice, samotvorna britvica, zrno soli, tisov krstić, kvasac, detelina sa četiri lista (za sreću), ogledalo (od
šibica (da ne plače), jelenkovi rogovi (za zdravlje), cveće uročak (od uroka), zatim zrno pšenice, samotvorna britvica, zrno soli, tisov krstić, kvasac, detelina sa četiri lista (za sreću), ogledalo (od more), oman i odoljen (od vila) itd.
To su najčešće: belutak, beli luk, tamjan, srebrni novčić, zrno soli, mrvica hleba, vrh britve, korenčići od zdravca, odoljena itd.
(V. V., NSP) — Bolje sin od kala nego devojka od zlata. (M. V., ŽuP) — Muško da je ko makovo zrno — ono je opet starije od ženskinja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA MAĐIONIČARE Pomilovanje tražim, care, za mađioničare, što ugledaju li sunca pramen u čijem delu, ili zrno žita, ili cela leta lelujava, što spaze li kome na čelu milosti znamen razveju maglu iz rukava, izgovore neku
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pušio i privijao travu »protiv taneta« što mu je dade neka stara veštica-vidarica iz Gacka, misleći neprestano na zrno u svom stomaku. Prve nedelje, grejao se klavirom. Klavir je bio velik i dobro se ložio. Crn. Blüthner. Đavolji!
Najzad, poslednje nedelje decembra sedamdeset i prve, tačno u šest i po popodne, to zrno završi svoju putanju, pronađe cilj i zari se u Mitrovo srce.
Matavulj, Simo - USKOK
— U što se rani? — pita pop. — Probi mi zrno obje bedre, ali ne slomi kosti, te se izliječih za sedam-osam nedjelja. — A ko te je liječio? — pita Rako. — Oni.
?“... Svi udariše u smijeh. — A za oko pričaj! — rekoše. — Na putu u Primorje nađe Ćeklić zrno grožđa. Bješe krupno, čvrsto, plavo. Okreći, prevrći vim, podnosi ga pod nos, pitaše se Ćeklić šta li to može biti?
— Nije nikakva rana, zapravo! — povrnu medik. — Zrno je prošlo kroz meso i nije ni dohvatilo kost! Nâko je isto lila krv i rana se malo zapalila!
Sremac, Stevan - PROZA
« — »Kad se tako nakupilo malo poviše« veli mi Kaja, »a ja promenim u napoleon. Zrno po zrno, sto pogača, groš po groš, eto napoleon. Tako jedan, tako drugi — dok se nije nakupilo do šest napoleona.
« — »Kad se tako nakupilo malo poviše« veli mi Kaja, »a ja promenim u napoleon. Zrno po zrno, sto pogača, groš po groš, eto napoleon. Tako jedan, tako drugi — dok se nije nakupilo do šest napoleona.
Radičević, Branko - PESME
udri, seci, tuci!“ Crnogorci kolju kano vuci. Pa kad vojna tu pogodi zrno, Plače l' ljuba što se nije vrnô? Ne, ne plače crnogorska dika, Već potera vojnova krvnika: „Stan', da t' kažem šta
Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u glavu, Ture pade pred Rada u travu: „Dakle tako, dakle još zamalo, Možda odmah pa me je nestalo — Ali
Puče puška, a bijaše turska, Te pogodi Miluna hajduka, Baš pod rebra sa lijeve strane, Proletje mu zrno kroz slabinu.
bija svetla neka tama, I tavnilo je svet mi to odvuklo, Baš ceo svet, i ostavilo m' sama: Grdoba prazna, ja u njoj zrno prâ — Golemi, jezni mene prođe stra. 40.
Tić je samo, tić u gušti, Sred gnjezda se zbuni svoga, Sa pooda nenadnoga. No da l' zrno to zapišta? Vetar, vetar, opet ništa. Ali možda kakvo čudo...
Oh, gleni je, gleni, gleni, Jad poglajde skamenjeni; Iz ruke joj krvca bije, Jedno zrno ošteti je, U srce joj to ne tiče, Ona stoji, ni se miče.
Ajduk stiže, već digoše, Već ga otle ponesoše. „Brže, brže, ao jada!“ Ajduk pušta, dole pada, Raznelo mu zrno glavu, Pada jadan on u travu; Stiže drugi, već ga nose, Lete njojzi crne kose. „Brže, brže, tamo k reci!
„Brže, brže, tamo k reci!“ Pa ponesi i poteci; Al' kroz nojcu zrno pišti! Oh ajduče, da l' te tišti? Zrno stiže, Eto ajduk pade ni se diže, I njeg' loša kopca snađe — Tu za oblak
„Brže, brže, tamo k reci!“ Pa ponesi i poteci; Al' kroz nojcu zrno pišti! Oh ajduče, da l' te tišti? Zrno stiže, Eto ajduk pade ni se diže, I njeg' loša kopca snađe — Tu za oblak mesec zađe, I tavno je, sasvim tamno, Ma
“ Ovo reče, te pušku spopade, Pod pazuo ranu mi zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete; Vrela krvca iz rane pokulja, Ja na sedlu malko se zaljulja.
Opet manu prokleti Turčine, Da mi glavu sa ramena skine; Već pomisli: tužan, nema ništa! — Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa konjica bela.
“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo. Pade Memed i pade Alija, Ujede i ona srpska zmija, Pade, brate, mladi Mustaj-aga, Na domu mu osta
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Neka, Sajo, neka, i njoj ćemo mi zavrnuti šiju, pritrpi se malo ...A šta kažu, veliš: skrozira ko svijetleće zrno, a? Vidi ga, i to ti znaš. E, jesi pravi Džakan, nema tu šta ...
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Na šta ćeš da ličiš? Čovek treba da jede, pre svega. Da znaš, to ti je naopako: dva-tri zrna badema, orah, zrno grožđa! I vrapcu treba više! HASANAGINICA: Više mi se i ne traži. MAJKA PINTOROVIĆA: Kako si spavala?
Nemoj da se lažemo, kad znamo! Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao!
radi zabave, i, zasićena, umrljana, ono što ne mogu da pojedu bacaju oko sebe, te na sve strane, gde god stanete, puca zrno pod nogama.
A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se.
I, naposletku, da ćemo iz mojih usta da „zobamo“ zrno, ali tako da jedna polovina zrna ostane u mojim, a druga u njenim ustima...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da mete jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat.
“ A petao mu odgovori: „Pa nek umre, kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu, a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna
POMAŽEM TI SPRDATI Hercegovac donio na pazar da proda vreću čiste šenice, u kojoj ništa nije bilo do samo zrno. Nekakav Turčin, došavši k njemu i zagrabivši iz raskriljene vreće šaku šenice i gledajući u nju, reče: — More, Hero, u
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kroz mrštenje glogovo kreše sunce bogovo: Kovačica, Opovo. Zvrkne zrno bobovo. Oblak, runo ovnovo: Kovačica, Opovo. CRMNICA Crmnički je... Je li svaki breg raskriljen, krilom laki?
Žar-kokoti, purpur-kreste, puste plamen uz neveste. U grozd rumen kuće zbije zrno rodne rozaklije. Crven mračak iz Crmnice pukne narom s puškarnice. Prestižem li crnu prelju?
Pšenično žito puzi uz kvaku; pavši u sito, uplaši svraku. uz žamor raži, selo se ceri lajući laži. Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi.
Vilenjak biljni jasne se sa duda. III Zatrubi zlokob s ruba pamtiveka. Kad um se smrači, jedno zrno zobi u trenut može kuću i čovèka da slisti, sprži; može i da zgrobi Visinu gordu, kad se zvezde zgraše u krik „iz
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U tu sam zemlju i ja navrnȏ tražeći jednom zlaćano zrno, snađe me udes hud. Iskra mi zlatna u vodu pala, tamo je zgrabi ribica mala. Uzalud bi mi trud.
“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren kljun, al nikad pun.
Prebrali vrapci sa mnogo volje živicu svaku, šumu i polje i, evo, svaki u kljunu nosi poneko zrno dobrome Ćosi. Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna i za tren oka torba je puna.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija. da savladamo našu nepotrebnu ogromnost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izgleda kao da su se mrtvi oslobodili muka. Ali je mučno posmatrati onoga jadnika koga je zrno udarilo u glavu, pa mu pozadi viri parče mozga.
Neka on dođe ako mu nije pravo! — pa se obrati meni: — A da zrno udari u naše rovove, onda bismo mi bili krivi. Skratismo daljinu još za sto metara i šrapneli eksplodiraše ispred
Zbijaju se pešaci ili iskaču iz rovova i skrivaju se u dubokim jamama, gde su eksplodirala zrna, jer veruju da zrno nikad ne udara na isto mesto. I mi prevrćemo njihove rovove.
A potporučnik Aleksa mi objašnjava: — Nastupili smo u skokovima, od vrzine do vrzine. Najzad, i ne bije svako zrno, a posle: čuvaju i oni svoju glavu. Padali su naši, ali i njihovi redovi su bili sve ređi...
Potporučnik Aleksandar se zacenio od smeha i lupi me po ramenu. — Po zakonu otpora... Zrno polazi iz cevi sa najvećom brzinom, a kad stigne na cilj, ono baldiše — objašnjava mi stručno on.
Aleksandar ga izveštava da je razorno haubično zrno udarilo posred zaklona. Jedino je slučajno ostao nepovređen nišandžija. Dvojicu su već odneli kod prvog topa.
— Eto — veli komandir — prate tako zrna bez uputstva. Mi ne znamo njihova balistička svojstva. I sutra, kad zrno padne u naš rov, onda će mene pod sud. Molim vas, sada imamo tri vrste municije: srpsku, francusku i rusku.
I brđanin neprekidno rije oko topova. Samo nas puki slučaj brani što neko zrno nije još udarilo u karu ili top. Svakoga sekunda strepimo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jaje evropske jegulje je malo, providno zrno prečnika od prilike jedan milimetar. Iz njega se izleže mala, kao staklo providna larva, nešto malo lakša od vode, što
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vječna zublja vječne pomrčine nit' dogori niti svjetlost gubi. VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine. Je li instinkt al' duhovni vođa? Ovde ljudsko zapire poznanje.
Kâ je, da je, o njemu se bavim. Ko će bolje, široko mu polje! VUK MIĆUNOVIĆ Ja ti ne bih predavao bira, da se slušam, zrno dađavolje. POP MIĆO I ne daju žita ni u šaku, do po runo i po grudu sira; pa i to mi daju kâ na silu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Najposle nađe to. Izvadi veliku, gustu nizu sve od samih dubla, svako zrno od po pet dukata. Sam joj veza o vrat nizu, koja je bila toliko puna i dugačka, da joj zlato svojom žutinom pokri cela
glave ne diže od spremanja kolača, tucanja šećera, prženja kafe: po kujni ne može se proći a da se ne nagazi na koje zrno šećera ili kafe.
Pandurović, Sima - PESME
za trenut, To srce što se dugo borilo, To srce, puno bola i šimera, Surovo je, eto, s praskom razorilo Čelično zrno iz malog revolvera. A ono me je nekad volelo, Davno, u doba što u tamu beži...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
sjede na široku stolicu prema slabome ognju, obori glavu, pa izvadiv iz džepa brojanice stade puštati kroz prste zrno po zrno.
sjede na široku stolicu prema slabome ognju, obori glavu, pa izvadiv iz džepa brojanice stade puštati kroz prste zrno po zrno.
Prekinite, pa da založimo što!“ reče Otaš, ponajstari među njima, visok, koštunjav čovjek. Spasoje, omalen ali živ kao zrno, čovjek u najljepšoj snazi, prostrije praznu torbu a na nju postavi ono što bješe iz nje izvadio — brašnjenicu i sirac.
“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio. Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti prelomilo; drugo kroz rebra s boka na bok. „A sve zbog tebe, Marko!
Janka otkriše, svukoše mu košulju, pa ga obrnuše na bok. Vidar mu zabode onaj pisak u ranu, (zrno ga bješe probilo s boka na bok, ako se sjećate) pak iz usta mlaznu mlaz vina kroza cijev. Ranjenik zadrhta i jauknu.
Sad su opet muče sjedili. Vladika izvadi iz džepa brojanice, pa jednako zamišljen, stade prebirati zrno po zrno. Đakon, pogledav na nebo, stade da govori, više kao za sebe: „Danas lijep dan...
Sad su opet muče sjedili. Vladika izvadi iz džepa brojanice, pa jednako zamišljen, stade prebirati zrno po zrno. Đakon, pogledav na nebo, stade da govori, više kao za sebe: „Danas lijep dan... nema ni jednog oblaka na nebu...
“ Svi u smijeh udariše. „A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože oprosti!) Božije oko!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao gora listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
listom, Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne, Opravio se kao lipa u proleće, Čista pšenica kao da je golub zrno po zrno birao, Gospodski ide kao patka po dubokom viru itd.
Izišao kao mara (u proleće) na sunce. Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje.
Izišao kao mara (u proleće) na sunce. Ide kao guska u maglu. Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje.
Sija se kao tiganj na mjesečini. Slažu se kao rogovi u vreći. Sretan je kao kokot kad se namjeri na bobovo zrno. Stoji kao u rešetu voda. Tvrdo kao paučina. Treba mu kao guski seno. Uvajdio se kao pčela na brusu.
— Kaplja kaplje u kabao, i nakapa pun kabao. — Vlakno po vlakno runo. — Zrno po zrno, eto pogača; dlaka po dlaka, eto bjelača; kamen po kamen, eto palača; nogu pred nogu, dođoh na goru.
— Kaplja kaplje u kabao, i nakapa pun kabao. — Vlakno po vlakno runo. — Zrno po zrno, eto pogača; dlaka po dlaka, eto bjelača; kamen po kamen, eto palača; nogu pred nogu, dođoh na goru.
— Stari dug kova naplata. O NOVCU — Novac je lovac. — Para bije gđe ni zrno neće. — Novac (je) dušogubac. — Novac je neveran sluga. — Novac je najbolji svetac. — Para je velika namiguša.
— Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob. — I praziluk ima belu bradu — ama rep mu zelen.
Zla godina prićerala orla: Izgubio i kandže i krila. Zlatu će se kujundžija naći. Zrno po zrno pogača, Kamen po kamen palača. Kad lisica preko leda prijeđe, Onda možeš topove voziti.
Zla godina prićerala orla: Izgubio i kandže i krila. Zlatu će se kujundžija naći. Zrno po zrno pogača, Kamen po kamen palača. Kad lisica preko leda prijeđe, Onda možeš topove voziti.
Tako žetva ćetena i konoplje koja je dotle bila obilna, ovoga puta ne donese ni zrno ploda. Tada „prokleta“ Jerina prokle ovo mesto: — O da bog da, Ponikve, nikad ne ponikle!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad | one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od nega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva
18. BIBERČE. Bila žena nerotkinja, pa molila Boga da joj da da rodi, makar bilo dete kao biberovo zrno. Bog joj dade po želji, te rodi muško dete kao biberovo zrno.
Bog joj dade po želji, te rodi muško dete kao biberovo zrno. Iz početka u radosti nije marila što je tolišno dete rodila, ali posle dođe joj na žao gledajući drugu decu koja su
žao gledajući drugu decu koja su se s njezinim rodila gde narastoše na ženidbu i udadbu, a njezino ostalo kao biberovo zrno. Onda okrene u plač i jauk svaki dan.
“ „A koji je taj?“ zapita on, a ona odgovori: „Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio.“ Biberče se nasmeje i reče joj da je Biberče sad veliki momak, i da je došao da je izbavi.
zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te gospod đe je htio da bude brdo, uzeo bi zrno pijeska i rekao bi: „Da umnožit sja“ te su zato svuda velika i visoka brda; a kad je došao u naše selo, provali se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
obide ne primajući sto [h]iljada talira što mu on na dar šalje: o ovim u samoj vešti i istini velikim ljud’ma ko ima samo zrno pameti, sasvim drugojače valja da misli; a ko i[h] god s onima prvima počne mešati, nek nimalo ne čeka da ga vode u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pravo cestom. Čujem gornjaka di se dere, pa ’nda: „zi-ju“, prozvižda mi kraj uva zrno iz puške, ali ja uteko zdrav, i poslin prodam konja na sajmu u K. Svi ga obasuše hvalama.
“ — Pa to je onda svemogući kriv, bože mi oprosti! — viknu Vrtirep. — Ko je tu koga dovija u manastir? Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma?
Ne valja to zrno boba! Brne se uzdrhta. — Kako ti možeš suditi kad i ne znaš šta je pisma? — Ne valja zrno boba, ni ta niti ijedna tvoja pisma! To kažu i pametniji od meneka, samo šta ti neće u oči da reku. Jeto i fra-Dume...
— Umra Dundak! I već je saranjen! Šta je to bilo? — A jeto vidija si ga juče kakav je bija. Proguta je puščano zrno, pa se spetljalo u crivima, nije moglo izići.
Izdanuja je sinoćke posli Zdrave Marije, a danaske, poslin podne, zakopasmo ga. — Ma kakvo zrno? Zašta je guta zrno? — Da pročisti criva — objasni mu govedar.
Izdanuja je sinoćke posli Zdrave Marije, a danaske, poslin podne, zakopasmo ga. — Ma kakvo zrno? Zašta je guta zrno? — Da pročisti criva — objasni mu govedar.
A, vire mi, to je dobar način za mlade, jake ljude. Kad proždereš zrno, poslin nikoliko vrimena ćutiš se lasan kâ pero!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
'' Dok su joj prsti polako klizili po čvrstoj beloj kupi i zaboravljeno zastajali na vršku, tamnom i šiljatom kao zrno drenka, dok se žudno osmehivala „čvorku“ — „bradonji“, zapazila je da su joj dojke nekad bile manje i čvršće.
Popa, Vasko - KORA
nam ga suvog Pod nepcima zapale Kako sa telom ovim Od živog peska da opstanemo Razularene kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome
nam ga suvog Pod nepcima zapale Kako sa telom ovim Od živog peska da opstanemo Razularene kašike Odnose nam zrno po zrno Kako drvenim rukama ovim Lišenim lišća da se grlimo Ginu nam karanfili sa usana Ginu nam u vrelome pesku 11 Kuće su
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Onda zgrabi mašicama jedno zrno toga uglja i baci ga, pošto je za jedan trenutak skinuo sa nje onu staklenu pločicu, u onu, na izgled praznu posudu.
Za tili čas izgore ono zrno uglja i zablesnu pri tome tolikim svetlom da oči zaboleše. Pokrih svoje oči rukama i uzviknuh: „Sada mi, zaista, puče
Dok smo tako razgovarali, izgorelo je bez ikakva ostatka ono zrno uglja što je Lavoazije bacio u posudu napunjenu oksiženom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
betonirani podrum, gde je puno golih, ošišanih do kože i znojavih ljudi sedelo jedan drugom u krilu, da makovo zrno ne bi moglo pasti na pod.
Posle su sve isterali u dvorište da ga počiste, pa su tamo kupili pirinač, zrno po zrno, što je iz dve pune šake na sve strane prosipao narednik kao što se prosipa žito o Badnjem danu.
Posle su sve isterali u dvorište da ga počiste, pa su tamo kupili pirinač, zrno po zrno, što je iz dve pune šake na sve strane prosipao narednik kao što se prosipa žito o Badnjem danu.
neokrvavljen; i jednog trenutka dok si ti usplahireno tražio zaklon od smrti koje si se užasno bojao, neprijateljsko zrno zaklalo te je.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kako to tek ne bi važilo, pitao si, u pogledu ljudskih bića? Kad bi Zeus pretvorio Tizbu u zrno prosa, to ne bi izmijenilo ništa: Piram bi ostao zaljubljen u to zrno prosa. Tako si onda govorio.
Kad bi Zeus pretvorio Tizbu u zrno prosa, to ne bi izmijenilo ništa: Piram bi ostao zaljubljen u to zrno prosa. Tako si onda govorio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja je odmah kljunom; a on nije
mu je upropastio vinograd, pa da ga pričeka pod onom kruškom što je na sredini vinograda, s puškom, ali da metne jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat.
Onda ona kao srdito baci prsten na zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu čizmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad, sva
POMAŽEM TI SPRDATI Hercegovac donio na pazar da proda vreću čiste šenice, u kojoj ništa nije bilo do samo zrno. Nekakav Turčin, došavši k njemu i zagrabivši iz raskriljene vreće šaku šenice i gledajući u nju, reče: — More, Hero, u
kuhinje aščija — kuvar aščinica — kuhinja bavrljati — ići kojekuda baildisati — onesvestiti se balota — puščano zrno, tane, kugla bastati — ići od ruke, biti mogućno baterisavati — rasipati, traćiti imanje badža — baba vračara, otvor
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
S druge strane, Bičer je bio veliki besednik, veliki pesnik, i svako zrno mudrosti koja tinja u ljudskom životu, iznosio je pred svoju pastvu svom silinom svoje neodoljive ličnosti i svim
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tumaranja i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje mladosti”.
tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom prvi put opet kod kuće, u telu drhtalo, kao neka zvezda, poslednje zrno nekadanje mladosti”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Preko njenih usana olako ali snažno pređe ponosan majčin osmeh. Nije joj se sin uplašio ni kad mu je zrno srce raznosilo. „O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!..
Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom. Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu.
Miljković, Branko - PESME
odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana
presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena providnost Slična pticama koje preletaju mora (Konfuzne ptice ne shvatajući
Petrović, Rastko - AFRIKA
U đerdanima koje nose crnkinje gore u Sudanu, na primer u Kulikoru, i sad se može videti pokoje plavo feničansko zrno. Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende.
veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Merzer grunu. Naš rovovac desno kao da zaurla. Iz objavnice bugarske dopire jauk ranjenika. Odbijeno puščano zrno jezivo zapara vazduh. Fi-u! Gr-r-ru!... Gr-r-u! — poče da tuče neprijateljska artiljerija po našim pešačkim rovovima.
PODNAREDNIK TANASIJE Jedno prepodne javili su nam da je eksplodiralo zrno u topovskoj cevi brdske baterije i da su tom prilikom poginuli poručnik Branko i još dva vojnika.
Toga momenta, ama kao da je rukom bačeno, tresne haubičko zrno na dva metra od njega, i jedno parče, ovoliko — Luka pokaza iznad šake — udari ga posred grudi. Pritrče vojnici...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ne pomaže. Puška jednako prašti, ne prestaje. Parteniji pade s glave kamilavka i odvalja se u potok, a jedno mu zrno probi džube na dva mjesta. — Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Biber. U narodnim pripovetkama tipa Sigfrida često se junak rodi na taj način što mu je majka okusila zrno bibera (Valjavec2, str.
, i posle toga jedno zrno pojede, da bi začela (SEZ, 19, 85). »Ako hoćeš da dođe ona coprnica koja ti je odnela sreću npr.
i s njima prenoće; sutra namene zrna pojedinim momcima, a jedno sebi, i onda ih na vatri prže: pa čije se zrno pri grejanju najviše približi njihovom za toga će se momka udati (SEZ, 14, 60). J.
, i okupaju se pri otvorenim vratima i prozorima, i pri tom pojedu po jedno zrno od gloga i šipka (SEZ, 19, 85). Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266).
Upor. ѕ. v. Konoplja). Zrno k. meće se u amajliju protiv bolesti (Karadžić, 4, 1903, 199). Milićević (ŽSS, 78) spominje jednu gataru koja je gatala
U narodnoj priči tipa Sigfrida žena nosi pod pojasom po zrno bibera, pšenice i p., i zatrudni (SEZ, 41, № 11). P. je u narodnoj medicini lek od srdobolje (pržen p.
samlevena u vodenici koja melje nalevo (ibіd., 203). Zrno p. koje je bilo sakriveno ispod jevanđelja kad je čitano za vreme liturgije, brani od puške i noža, od veštica i
ureznike (ostatak osnove posle završenog tkanja) ne valja upotrebiti za šivenje ili krpljenje odeće muškaraca da ih ne bije zrno u ratu ili pak da ih ne napada zverinje (GEM, 27, 1964, 356). Međutim, Vuk (Rječn., ѕ. v.
koja predstavljaju momka i devojku: ako oba zrna skoče, znači da se taj par voli i da će se venčati: ako samo jedno zrno skoči, a drugo sagori, znači da nema ljubavi i da neće biti svadbe (GEM, 31—32, 1968—1969, 379).
npr. SEZ, 32, 1925 224, boljevački srez, gde belo zrno označava ovce, a crno koze; GEM, 27, 416; 28—29, 197, Resava, gde p. označava svinje, ovce, kokoške i guske).
i vode računa da je tada »pun mesec i da još raste«, jer, ako bi bio »prazan mesec«, mahune bi ostale prazne ili bi zrno bilo »jako tanko« (ZNŽOJS, 39, 1957, 219). Raskovnik (laѕerpіtіum ѕіler, ѕіler trіlobum).
Uoči setve orač se okupa i ne prilazi ženi, da bi pšenica bila čista, i obuče čisto belo odelo, da bi i zrno bilo belo, a na glavi nosi belu maramu, i preko bele marame preteruje volove s plugom (SEZ, 86, 95).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ali kako Hristos reče svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti nemoguće“.
i ove ljute travuljine, dobitak je već i to što mogu disati i što se mogu znojiti u naporu da napabirče koje šturo zrno sa izgaženih njiva. Gledam sebarsku dečurliju što se vere po dudovima, oblaporno žderući gnjecave crne plodove.
i iscelitelj i čudak Dorotej, stranstvuju sada u nekim dalekim i toplim krajevima, ganjaju kurvice po zobi, zoblju zrno po zrno grožđa što se kotrlja između golih golemih sisetina, điskaju po baricama koje je za sobom ostavio plahi ali
iscelitelj i čudak Dorotej, stranstvuju sada u nekim dalekim i toplim krajevima, ganjaju kurvice po zobi, zoblju zrno po zrno grožđa što se kotrlja između golih golemih sisetina, điskaju po baricama koje je za sobom ostavio plahi ali kratki
su sasvim površna, kušao sam samo mrvicu od te panaije koju je dobri bog prosuo zemljom da bi i sirotinja kljunula koje zrno slasti kad joj je već odredio da guta pelen i čemer.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zemlja bi, opkoljena korom leda debelom dve hiljade metara, produžila svoj put po vasioni kao ogromno zrno grada, a da se na njoj ne probudi nikada dah života. No Zemlja se nije smrzla, jer su je zagrevali Sunčevi zraci.
I u nama ostavlja, kao i u onoj grudi, svaki momenat našega života svoj utisak, svoju travku, listić, svoje zrno šljunka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Još su sva polja puna kukuruza, a već su puni kukuruzom ambari, tavani, dvorišta. Po ulicama je prosuto kukuruzno zrno, po svima stazama ga ima, u svima džepovima ga ima, međ prstima ga ima. Čamci i dereglije na Tisi teški su kao olovo.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
kos Crnorizac među pticama Sklapam i rasklapam krila Činodejstvujem nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A kapisla, brate rođeni, dâ oganj. A ono zrno jadno, ćelo bi lijevo, ne može od cijevi, ćelo desno, opet ona vraška cijev. A natrag ne može od ovi zatvarač.
Ali to nije bio pucanj topa već kao da je eksplodiralo razorno haubično zrno, pričinilo se u snu potporučniku Jovči. I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da
I on se digao, da skoči u rupu gde je eksplodirala granata, jer on zna da topovsko zrno nikada ne udara u isto mesto. Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more.
Otišli smo do treće baterije. Oko nje je prostor bio razriven. Naskoro pronađosmo mesto gde je udarilo celo razorno zrno, a nije eksplodiralo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nije se više micala. Nije otvarala usta. 3ajedno s čežnjom raslo je u njoj zrno bisera. Sedefna ruža polako poče da zaboravlja Gornji svet. Čak su je i priče ribe zamarale.
Nije joj više bilo ni do Gornjega, ni do Donjega sveta. Ona je tražila i nalazila svet u sebi A zrno bisera raslo je i krupnjalo. Ljeskalo se i zračilo kao nekakvo malo sunce.
Ribar odnese zrno bisera, a jedan dečak uze bačenu školjku, očisti je od peska i prinese uhu. Je li to što je čuo bio šum talasa?
stanovnici morskoga dna komešali pitajući se gde je Sedefna ruža, dok je u izlogu najskuplje prodavnice grada blistalo zrno bisera.
Kao da su znali da će zima biti žestoka skupljali su svako zrno, svaku vlat. A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu spoljnog sveta, razmišljale su
— Uzmi jedno! — položi Srebrenka na dečakov dlan zrno bisera najkrupnije od svih, a Marijan ga pusti u džep, pomislivši: »Kako će se starac obradovati kad ga vidi!
Voleo bih je! Nikada je nikome ne bih dao. Držao bih je zatvorenu u kutiji, baš kao što mama drži zrno bisera. Što je pobegla? — Baš zato! Baš zbog tvoje želje da je držiš u kutiji!
Drugi put, bio je sav u ruševinama, ali je iza gomile trošnog kamenja, kao džinovsko zrno bisera, blještao Zamak njemu namenjen. Ali, makoliko da se trudio, nije mogao da zamisli Ključ.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A on, pusti i besni Stojan, odgovara: — Stameno, mori Stameno, Stameno, sito proletnja, Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava
Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno. TOMA (odobrovoljen, pruža ruku Marku): Hvala, Marko.
Sve su rukom birane. Evo i vino što je za tebe Marko cedio, bez peteljke, sve zrno po zrno. TOMA (odobrovoljen, pruža ruku Marku): Hvala, Marko. MARKO (ljubi ga u ruku): Hvala, gazdo, i srećan ti praznik!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
snagu opisa s kojima smo se maločas upoznali: Na loše ga mesto udarila: među puca, đe mu srce kuca, na pleći mu zrno izlazilo, i junačko srce iznijelo, i bijele komad džigerice.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
pa je čak umeo da opazi kad je koja kokoška, da prostite, u volji petlu, „Giganu“ nazvanom; s kojom kad najradije deli zrno na bunjištu, a prema kojoj je opet ohladneo, pa je tera od sebe; dalje, tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom
“ Mućnu opet kesom i stade izvlačiti brojeve i vikati ih, a cela kafana sluša i meće zrno na tablu. Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!“ Nacko odgovara: „Mućkam“.
Pa tako i sada, dok je vikao cifre, vikao, a sada poče onako. Viknu Packo: — Madžarska buna... A svi meću zrno kukuruza na broj 48. — Fuzija... Igrači meću na broj 87. — Didić! — viče Nacko. Oni meću na broj 83.
— odgovori devojče. — Bela? Ne li Bela Stojančina? Pa ti li si gu kerka? reče začuđeno, i maši se za grozd i pipnu zrno-dva. — Bre, bre! Zar tol’ku golemu kerku ima Bela?! Znav’am Belu Stojančinu... Poznavam ti majku!