Jakšić, Đura - PROZA
kapetana! Vidiš gde razrađuje ljude ko će na koju stranu. Ja pogledam bolje i vidim kapetana, a za njim tri-četiri do zuba naoružana pandura za koje se moglo kazati da su odista lepi ljudi! Ali g. kapetan?
ispisane retke proučili ruka vam je klonula, suv kostur vašeg golemoga tela tresao se tako da se jasno čulo cvokotanje zuba i klepet vaših suvih rebara... — Ah, svi me mrze, svi me preziru! Vređaju me i posle smrti!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
sikće, rakidžija na vindžiju palaca, u danu crnjem od noći poljubac mi pruža verna ljuba, prepun zmijskih jezika i zuba, a o zmijama i da ne govorim!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— povika gotovo -sav onaj narod. Zarožani se opet zamisliše. Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa zakrešta onako bapski: — Znate li, deco ko će to najbolje znati? — Ko, ko, ko?... — povikaše mnogi radoznalo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče on oštro. I hitro kao jelen otrča u kuću... Za nekoliko trenutaka vrati se naoružan do zuba: pištolj i jatagan za pojasom, a u ruci šara. — Kome je život omrznuo, neka me sveže! — reče strogo.
— poče Stanko. — Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.
Malo sam se razmazio u dobru, pa se sve na meni razmazilo!... Moram moliti noge da pođu, vilice da žvaću, jer zuba nemam, i oči da gledaju... Pa te pozvah da još koju prozborimo. Hvala i tebi i Jovi!...
Dučić, Jovan - PESME
Uz stabla žure vojske buba, Žagor se svuda strašno čuje Od kljuna, svrdla, dleta, zuba; Pauci predu, detlić kljuje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sad im je svaka žgeba i navrta dobra; nema više untauglih! Eno i Perin onaj mucalo, nema prednja dva zuba, a ne ume sekser krajcara da izračuna, pa i on ost’o u katanama. Ne valja, ništa ne valja!
I pop Spira, kažu, inzultir’o je gospodin-Ćiru... gađ’o ga peskonicom, i onaj ost’o bez jednog zuba... izbiven mu levi kutnjak, baš s koje je strane i jeo pop Ćira, jerbo desnom se stranom i ne služi, na desnoj su mu
već poručili i od gospodina vladike da se ne brine; uzeće, vele, od pop-Spire toliko sokaka parokijana kol’ko pop-Ćiri zuba u glavi fali.
— Pa šta si to k’o smislio? — Pa, eto, to sam smislio. Da se vi morate pošto-poto dočepati onog prokletog zuba, da ga on nipošto ne uzmogne pokazati njegovom preosveštenstvu gospodinu episkopu.
« Obraz je splasnuo, a zuba nema, — e, pa ondak nek dokaže ako je majstor. — E pa to i ja znam, al’ to je đavo što je zub kod njega. Pa kako onda?
Ja k’o mislim da potplatite kočijaša što ga bude odvez’o, — pa on da se kakogođ dokopa zuba. — A znaš li bar koji će da ga vozi? — Pa i neće ih biti baš na probiranje.
— Kako to misliš? — Pa, evo, kako! Sad se možete vrlo lako dočepati onog zuba. — E, al’ kako? — Pa, evo kako sam ja to ištudir’o...
Kad je tako, a vi ćete mu se onda moći slobodno povjeriti; i onda gledajte pa da vam on pomogne da se dočepate zuba. Znate kako je putovanje... pa jesenje močarno vreme, pa prozebe čovek... pa večera, pa ondak razgovor, pa vino!...
— Spava taj k’o zaklan. Da smo kakvi rđavi ljudi i dušmani, mogli smo mu komotno izvaditi još dva zdrava zuba, — taj ti se ne bi lako probudio! — veli pop Spira, ohrabren uspehom. — A, veliš, vino jako bilo, a?
Nemoj da si tako brzopleta. Im’o sam zub, al’ nisam im’o pameti ni koliko onaj pravi pritjažatelj toga zuba! Dakle, ja izvadim onaj zamotuljak i opipam ga... Osetim lepo: tvrdo ispod ruke, pa mislim: dobro je, tu je!
— A zar ga je hteo prevariti? — Ta tužio me da sam se poslužio pentikostarom, pa on ost’o bez zuba... a ono nije ni bila ta knjiga, nego časlovac... — Pa... ovaj... a zar to nije bilo...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
na uvo, dok ispod teških, crnih šubara sa kokardom „samo sloga Srbina spasava” sevaju mutne i krvave, strašne oči do zuba naoružanih četnika.
Na kadifi neba drhtale su zvezde. On jako zažmuri, lice mu se iskrivi i, stegnutih zuba, u jednom žestokom, nesvesnom grču povuče oroz.
Ona je, široko raskrečenih kolena, sedela podbočena na visoku, crnu dršku od amrela. Bez i jednog zuba, sa ogromnim ušima, ona je meljala po ustima maslinke.
Dakle osveta, užasna, krvava osveta.“ I onako zverski zgrčen, stegnutih zuba i pesnica... on jurnu među onaj svet, ali u sred one gužve najednom zaboravi šta je hteo.
Afrika
i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.
Belac se straši od revolvera, crnac od zuba. Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao.
mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao.
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Star je, krezub, sa dva jedina zuba koja prelaze donju usnu i samo što nisu ispala. Na konju je ipak vrlo prav, dostojanstven i razigran; zove se Bansumana
rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa pravim krokodilima, čiji se svi zubi jasno vide.
Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati. Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme
po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej. Diže se, savršeno go, ogroman, i u nemogućnosti da se ispravi.
Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih. Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
utegnuta, u crvenim čakširama slavonskih husara, sa čvrstim butinama, a pokazivala, smejući se, niz belih, bisernih zuba. Bila je lep oficir, maškara. Samo bi je gusta kosa, ispod klobuka, odavala.
Rumen u licu, a sa očima sivim, koje su svetlucale iskričavo. Imao je svega tri‑četiri zuba u ustima. Mahao je svojim trikornom ceremonijalno.
Ono što je na njegovom licu bilo vrlo ružno, bila su usta, pod brcima. U njima je imao još samo dva‑tri zuba, koji su smrdeli. Pavle, koji je na tom putu izbegavao svaku svađu i nepriliku, klonio se Božiča, od početka.
Konj, kaže, kad zađe u četvrtu godinu, izgubi oba zuba, ždrebnjaka. A kad uzme šestu godinu, na zubima mu se pojave rupice, koje se gube u sedmoj godini, a gube, potpuno, u
Lice mu je bilo izbledelo, a kosa kurjuka utanjena, smešno. Usta, u kojima je imao još samo nekoliko zuba, bila su otomboljena. Još uvek je, međutim, dizao ramena, svaki čas, i ispravljao se.
Višnjevski je bio mladolik u licu, lep, rumenih obraza, a začudo lepo očuvanih, bisernih, zuba. Imao je neobično rumene usne. Krupne, svetle, crne oči.
Bio je namirisan i mirisao je i brke, koje je pomadirao. Nisu više visili, u čorbu. Čak se i svojih, krupnih, žutih, zuba stideo, pa ih je, pepelom, belio, i karamfilčićem mirisao. Nije više sedeo u oblaku dima.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
S Baronicom si proigrao stvar, a sad hoćeš i ovde! - S Baronicom nije imalo šta da se proigra: ona nema ni zlatnog zuba u glavi, a i da ima, ne bih mogao dozvoliti sebi da pljačkam nekog ko više i ne živi u našem svetu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neki se prekrstiše i zabezeknuše, dok su drugi, izvadivši lule iz zuba, pljuckali ogorčeno, duboko uvereni da je to neka prevara. Behu se opili od vazduha.
među konje, i nisu smele da se osvrnu, nije video ni pašnjake, ni nova naselja, već je jurio pravo, stojeći, stisnutih zuba, zagledan u sebe, u svoj život i svoju kuću u kojoj mu je snaha umirala.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
GODINA 114 PROGOVARANjE: MAGIJSKI POSTUPCI I VEROVANjA 115 PROHODAVANjE 117 ŠESTA I SEDMA GODINA 120 MENjANjE ZUBA 121 RAZVEZIVANjE PUPKA 122 MAGIJA ZA FIZIČKI RAST DETETA 123 OD DVANAESTE DO OSAMNAESTE GODINE 125 OD PUBERTETA DO
Zato majke uvek na pelene meću nož ili drvo kao zaštitu.⁵⁶ ZUBI I MAGIJSKE RADNjE ZA NjIHOVO NICANjE Nicanje zuba prati mnoštvo verovanja i magijskih radnji čija je svrha da olakšaju i ubrzaju ovaj proces, kao i da detetu obezbede
mu, ako ne bi imala drva, treba i preslicu da iscepa pa da vode zagreje, i dete okupa: toliko kupanje olakšava nicanje zuba“, kaže se u šabačkom kraju.
⁶¹ Nicanje prvog zuba prate i izvesna gatanja kojima se predviđa sudbina deteta na osnovu toga kada i gde mu on niče.
MENjANjE ZUBA U šestoj-sedmoj godini detetu prvi, mlečni zubi, počinju da ispadaju, a na njihovo mesto dolaze novi, stalni zubi.
Ovaj ritualni šamar očigledno ima ulogu sličnu onoj koju imaju i druge poznate bolne operacije (obrezivanje, struganje zuba, šibanje itd.) koje se izvode na neofitu u toku inicijacije.
Obrezivanje, bušenje ušiju (ovaj običaj postoji i u našem narodu), izbijanje zuba i uopšte razni vidovi trajnog telesnog sakaćenja na simboličan i drastičan način pokazuju da je proces odrastanja
što su postupaonica (za prohodavanje), ritualno zapajanje i obnošenje deteta oko kuće (za progovaranje), bacanje mlečnog zuba na krov (za nove, jake zube), nošenje momčanika i poigravanje u kolu (obred sazrevanja), takođe služe da obeleže i
Rađanje, prohodavanje, progovaranje, pubertet, pa čak ni dojenje ili nicanje zuba, nisu puke biološke pojave, nego su prevashodno ljudski događaji zahvaljujući tome što preko običaja, magijskih obreda i
U toku prve godine ritual prate prvo kupanje, zadajanje, nicanje zuba, zatim povijanje, uspaljivanje, kao i prvo šišanje (strižba) deteta.
su za sticanje dve ključne sposobnosti u razvoju deteta: prohodavanje i progovaranje, a u šestoj i sedmoj, za menjanje zuba i za razvezivanje pupka.
V tečenie pervogo goda ritualami soprovoždaюtsя pervoe kupanie, pervoe kormlenie grudью, poяvlenie pervogo zuba, pelenanie, ukladыvanie v kolыbelь, pervaя strižka rebenka.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
za one koji usred podne, dok sunce bilionima sveća sija tebi i meni, care, nose neku svoju, malu, sveću, za ljude do zuba naoružane na rogove puža kad naleću.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je to pravo malo čudo. Reči kao da su provalile branu od zuba, jedan sasvim drugačiji, briljantni Bel Ami počinjao je da izvodi složene figure bugi-vugija, koji je te zime sa
Pokazavši niz belih zuba, on pljesnu onog debelog kilavka po stomaku: »Uvuci tu vaterpolo loptu, momče!« na šta dečaci prsnuše u smeh, više da
profesor kao uzdahnuo — pogledaše tad njegovu ruku i videše odmah iznad nadlaktice dve crvene tačke — tragove zmijskih zuba.
Kao da niko ne čisti trotoare? Videla si svoje već udate drugarice sa stomacima do zuba. Pitali su te kako se provodiš u Beogradu. — Sjajno! — slagala si.
Oseti ponovo zadah bede i kvarnih zuba i shvati da je na smrt umoran od bežanja; sa četrdeset i dve godine ne bi više imao snage da sve to još jedanput prođe
Hajde, budi jedanput iskrena i prevali to preko zuba: koga zamišljaš dok se ševiš sa mnom? – Na žalost, srce, nikad nećeš imati pristupa i u moju glavu! — reče žena.
Uspavljuju ih šuljanje nekih malih hitrih životinjica kroz travu oko kuće, škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita u štali— krikovi noćnih ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje
List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice. Niz salatu se cedilo ulje. — Ovaj je najbolji! — kazao je tonom poznavaoca preko čačkalice, rater familias.
Nije se toliko plašila pretećeg poretka ovog mizanscena koliko je ponižavalo to zlobno cerenje puno zlatnih zuba i zjapećih crnih rupa, tamo gde su zubi nedostajali, tih očiju i vilica što su je gutale — kao da nije bila uopšte
Sremac, Stevan - PROZA
građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još dosta draži zadržala i spasla od »sverazoravajućeg zuba vremena«.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se belo navuklo preko oka, osmu babica poslednji put okupala! Daj šta daš!
Ti si tamo odakle se vide kuvani oblaci, kazani prepuni zuba, i gde je svaka grdoba moguća! Aman, drži se onoga što je jasno! Aga je rekao da ideš. Izbora nema.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše. Baba se trže, zbuni, pogleda me plašljivo i ponizno.
Kostić, Laza - PESME
Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili? — Na plodu rajskom tragovi gnjili gujina zuba. Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; al' svi baš nisu: jednoga samo ne beše blizu, ne beše Srba.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu: — Idi, kaži svome ocu, neka pošalje čoveka koji je vodu odneo.
Carica ga zapita: — Šta si još? A on odgovori: — Nisam ništa. Ona i njega šakom po obrazu, i odmah mu iskoče dva zuba, pa mu onda reče: — Znaš li što je?
Pa nauči cara te dozove ono momče i reče mu: — Od viljevskih zuba da mi načiniš grad. On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj: —
“ Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA (jednako se otima od Trifića): Molim te, kao moga oca, pusti me da mu samo dva zuba izbijem. SRETA: A, to je mlogo! Gospodine, ja vam želim svako dobro, ali ja sam bio dvaput cehmajstor.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pazite sad — soba: strava i užas! Napuklo ogledalo i stari umivaonik, bokal vode, čaša za ostavljanje veštačkih zuba, izlizan tepih i krevet sa žutim mesinganim kuglama! Apartman!
Ona poslednja je, inače, čaša za pranje zuba iz KSR (Kola za spavanje i ručavanje) i, što je najgore, ta tri čuvena slova, i pored starosti, još su čitljiva. U redu!
Svake godine u januaru, naša škola, naoružana do zuba odlazi da osvaja grad Beograd, koji brane Nemci (i to samo zapadni, jer s istočnim nismo ratovali!
Što se tiče naoružanja, bili smo, bogami, solidno naoružani, do zuba, što jes, jes! Zijamo tako dole na put ispod nas: jedno vreme nastupi potpuna tišina.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Lijane, kaži: šta ću da radim? Da vjeru dadem riječima tvojim? Pšenicu želim dušu da sladim, samo se torbe i zuba bojim. Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nedeljama ne vide svoje žene. Lampe ih muče, neće da gore. Dovode ih do škrguta zuba. On mi nudi mesta na svojoj postelji. Gore se dotle igra brodova smirila.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
da budemo neljudi; a što oni tako zverski postupaju prema nama, to će im bog platiti večnom mukom i škrgutom zuba u paklu ognjenome.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I oni su svi u dobrom stanju, svi obojeni. Na nekima se samo poznaju po ivicama tragovi od nekih zuba; često ih diže Mića, nazvan »Oficir«, u zubima, kad se tako opkladi u okanicu vina.
Kad se dignu, oni sednu onako zaduvani pa se odmaraju i razgovaraju. »Pasja zuba, ako ko boga zna!« veli zuboboljni. — »A-ja, umorih se ka’ Bošnjo kad vuče kojik uza Savu!« veli Mića.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
CIGA I RADOJICA Ide jedan sa Uba Naoružan do zuba, Straobalna momčina, Sa krvlju u očima, Krupan kao dvojica, Zove se Radojica.
Čim je približiš do zuba, usne — nisi je ni načeo, ona pljusne. Zato je ne grizi bez potrebe. Ne znaš: piješ li je, il ona tebe.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad vjetar presta, izvadi kamiš iz zuba, pljucnu, nakašlja se, protra brke, pa zinu da zausti nešto. Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje.
Aždaja — kako narod veruje — može da živi onoliko stotina godina koliko čovek ima zuba u vilici. ZMAJ Dođe dugačak kao vratilo. Kad leti, sa njega sipa vatra i opada krljušt kao srebro.
bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz guše, grkljana, ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina,
(Odjek) 213 — Zvijuknu baba iz Dunava, pomete hodžu navrh mukora? (Oluja) 214 — Zuba nema, ruku nema, a opet ujeda? (Zima) 215 — Iza gora vila graje, / nosi vjenac oko glave?
(Odjek) 420 — Od čega nema senke? (Od vode) 421 — Šta goru lomi bez ruku, a lišće jede bez zuba? (Oluja) 422 — Šta može po zidu trčati? (Senka) 423 — Šta ne može voda odneti?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tanjir do tanjira čak do Varadina. 123. Telo mu je drveno, zubi su mu gvozdeni, srce mu je prteno. 124. Tica bez zuba, a svijet izjede. 125. Tica šargizda sve selo nagizda, a sebe ne može. 126.
dva velika gvozdena ražnja, pa pošto on zine, poduvre jedva s jedne druga s druge strane, dok Međedović iskoči iz zuba. Onda ga se sijač tek opomene, i rekne mu: „A žlje te sakrio! umalo te nijesam prožderao!
” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!
Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to! dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
” Pa nauči cara te dozove ono momče i reče mu: „Od viljevskih zuba da mi načiniš dvor.” On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj:
“ A on odgovori: „Nisam ništa.“ Onda carica izmahne šakom te njega po obrazu. Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu: „Idi, kaži svome ocu, neka pošlje čoveka koji je vodu odneo.
“ Carica ga zapita. „Šta si još?“ A on odgovori: „Nisam ništa.“ Ona i njega šakom po obrazu, i odmah mu iskoče dva zuba, pa mu onda reče: ,Znaš li što je?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
po seli, po kuća i po pazari pune sandučiće kostiju ručni[h], nožni[h], leđni[h] i svega tela, a najpače množestvo zuba. Bog i[h] višnji znao čiji li su, kakvi li su!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa. PESMA I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir.
Ćosić, Dobrica - KORENI
otegnuto. „I ne treba da znaš! Osetio je njen osmeh i u mraku video rumene desni iznad retkih, krupnih zuba. „Gledaj svoj posao i ne keli se stalno kao da si košulju umokrila.“ „Jao, čiča, sram te bilo.“ „Šta sam ja tebi?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Zlost njihova prevoshodi mnogo svaku ostrost zuba u tartaru, svako žalo repa otrovnoga. Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u
Popa, Vasko - KORA
moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
izdanje našeg današnjeg slona, ispruženijeg trupa, zdepastijih nogu, dužeg repa, kraće surle i ogromnih slonovskih zuba, kojih je to čudovište imalo četiri.
se prvo, kao i kod drugih životinja, proteže ravno napred, no onda savija nadole i svršava se sa dva unatrag savijena zuba“. On mi pokaza jednu drugu sliku. „Ovde vidite jednu životinju, sličnu tapiru; dao sam joj ime Paleoterium.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Loči! — i opsova mi mater. U uzbudljivom ćutanju koje nastade posle ovoga, čulo se samo škrgutanje njegovih zuba, koje ne znam kako nije polomio, valjda savlađujući se da ne udari mene ili koga drugog, dok se ja odlučno ne podigoh
Bezbrojne maske, zinule, iskrivljene, ismevačke, zažagrenih divljih zenica, iskeženih, kao u grabljivih zveri, zuba, bezumno srećne, pune pakosnih bora, ružne do smrtne odvratnosti, bečile se, kezile, cerile na mene tako besmisleno i
s prokletstvom svoje nesretne svidrigajlovske krvi i leptira što mu ispiše sav mozak, zatvorenih očiju, stegnutih zuba i pesnica, surva se on dole. Ali kako, gde dole? S početka on nije bio svestan.
uticaja na čoveka čija me je sudbina toliko kosnula, on strahovito škrgutnu ostacima onih svojih pokvarenih zuba, pa zgrabi kočijaša za leđa i grmnu nekim tuđim, užasnim glasom: — Okreći, okreći natrag!
Pri osmejku blistao mu se niz finih, snežnih zuba. U onom stavu ptice tek oslobođene kaveza, još na njemu, činio se on neiskazano siguran i sa silnim klikom života
Pri osmejku blistao mu se niz kao sneg belih, kurjačkih zuba. On je malao lako i smelo, ali u pogurenom njegovom stavu imalo je puno od instinktivne životinjske opreznosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— odgovorio sam, neočekivano ganut. Rukovao se sa mnom, srdačno, i još uvijek sa širokim osmijehom punim zdravih zuba. Ali ipak, učinilo mi se, nešto manje vedrim nego na početku. Možda je na nj bacilo sjenu moje ganuće.
pogled znak infantilne psihe, neozbiljnosti, nedoraslosti za dramatske vidove života — obilježje ljudske jedinke sitnoga zuba. Uvijek sam žalio što i u mojoj zemlji tako mnogo tušte čela i nabiru one kvrge i čvoruge i čomrde.
Dočekivale su vas iza ugla djevojčice crnih zuba, od dvanaest, od deset, od osam godina, i odvlačile vas za rukav ružno namigujući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali među psima bijaše jedan matori pas, koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to!
Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.
Pa nauči cara te dozove ono momče i reče mu: — Od viljevshih zuba da mi načiniš dvor. On kad to čuje, otide kući plačući i pripovedi materi šta mu je sad car zapovedio, i reče joj: —
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Imao sam dve stare tetke izboranih lica, jedna od njih je imala dva zuba, koja su strčala kao slonovske kljove, koje je ona zabadala u moje obraze kad god bi me poljubila.
Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan, kao prema čačkanju zuba. Kasnije sam preterano pušio i doveo svoje zdravlje u opasnost.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!
ŽIVKA: Dakle, neće lepim? VASA: Ni da čuje! On čak preti nekim odrezivanjem ušiju, sasipanjem zuba u grlo i razbijanjem noseva.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kroz tminu jezdi jahač brz I lov će stići svoj, Čujemo škripat zuba mu, A ne znamo ga ko j’. Mesec se strepeć’ promoli Kroz oblak razadrt... Parip je — jaoj!
I satira može biti Jerihonska truba — Bez poziva na pretplatu Baba je bez zuba. Možeš smerat’ mnogo „šetnja“, Čupavih članaka — Bez poziva na pretplatu Nemaš opanaka.
„Evo mojih zuba! Evo vam ih, nâte! Gle kako sad od njih ginete, padate!“ »Starmali« 1886. ABUKAZEMU 1. Kad je napisao pedesetu
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ej, Duško, nema više Odeona ni Denizeta. Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba. A Duško se smešio, jer se sećao poljupca koji je danas sa zlatnih zuba u letu primio. Sećao se i Mija.
Kapetan je pri smehu otkrio svoja dva zlatna zuba. A Duško se smešio, jer se sećao poljupca koji je danas sa zlatnih zuba u letu primio. Sećao se i Mija. — Eh, dabogme da smo imali uspeha. Te kakvog.
Čulo se samo mumljanje između zuba: —... publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao.
Petrović, Rastko - AFRIKA
i raduje živo i prozračno crvenilo njenog jezika koji joj se kao kakav vlažan cvet neprestano pojavljuje između zuba dok govori.
Belac se straši od revolvera, crnac od zuba. Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao.
mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao.
Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti: upravlja svojom kraljevinom.
Star je, krezub, sa dva jedina zuba koja prelaze donju usnu i samo što nisu ispala. Na konju je ipak vrlo prav, dostojanstven i razigran; zove se Bansumana
rascepanih obala od bazalta, ogromnih I pustih, sa krokodilima koji se izležavaju: ne sa kajmanima, čija su i dva donja zuba sa strane skrivena gornjom vilicom, već sa pravim krokodilima, čiji se svi zubi jasno vide.
Bez prestanka glođe štapić za čišćenje zuba. Može činiti bilo šta, govoriti bilo šta, štapić ne prestaje glodati. Na njoj je dugačka široka bluza koja se za vreme
po kamenome podu, strašine kose i brade, ogromnih noktiju, pogleda koji se ne da opisati, i bleštavih nasmejanih zuba. Prometej. Diže se, savršeno go, ogroman, i u nemogućnosti da se ispravi.
Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih. Ne, ona ne može sada; ona je sada zauzeta i ne može skidati ilovaču sa ruku.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.
TREĆI TURČIN: Ugodno je, babo, i zdravo je, samo što je noćas ružan san usnio: kao da mu je keruša dva zuba izbila... DRUGI TURČIN: Pa sad nema ko da mu san protumači. TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pred otvorenim vratima Kapije Slobode ostali su mrtvi kao neki stražari. Nas ranjene, uz jauk i škrgut zuba, poneli su na suprotnu stranu. Vetar je duvao, lepršajući kose mrtvih vojnika... Kapetan Radojčić se diže i protegli.
Zatim je odlepi i baci u vatru. Prstima otkloni ostatak papira i onda štrcnu između zuba, ispred sebe. — Eto idu! — reče jedan. Okrenuo sam se. Ona dvojica nosila su Gruju. Pritrčao sam.
koliko se starao da u njoj pronađem nečeg dobrog i nežnog, bio sam uvek pod uticajem onoga iskolačenog oka i iskeženih zuba, kao u neke životinje... Plašio sam se kao da će mi se oni zubi svakoga časa zariti u kožu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — rekao je, i složio buruntiju na vatru. Njegova su muška čeljad bila sva do zuba naoružana. Pasoše za oružje nije mu padalo na um da traži, niti je kome padalo na um da ga pita za to.
— reče Simeun, iskapi čašu, pa nastavi: — Skupi se svijeta puna, ravna ravnijana avlija. Sve naoružano do zuba, došlo da brani od mrski' Agarjana ovu svetu crkvu. Pokojni Partenija — i u grobu mu 'vala!
Ja sav zadrhtah i stresoh se U strahobnom šumenju razlijegao se kao jauk, lelek i škrgut zuba, a oko mene je sve zaudaralo na studenu vlagu i na gnjilo, spareno, ljudsko meso!
Bojić, Milutin - PESME
uvek lutaš vrh ljudskih izuma, Vrh granitnih kula i mostova nadnih; Čujem te u huci punog gradskog šuma I niz vidim zuba velikih i gadnih.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Za ožiljkom se u vidanje prikrade, bleda vidarica bez nade. Al’ kaže mi se dolina. Romori što je škrgut ovde zuba. Tiho se tamo sjaranilo što se krvavo mrzi ovde i ljubi. Nema za mene bilja ovde dole.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
meso, stavlja pred sebe, i polako, čisto, rastavljajući komad po komad od mesa, jede, meće ga u svoja smežurana, bez zuba, crnom šamijom stisnuta usta, te to celo jedenje njeno liči više kao na neki red, adet, a ne na jedenje, hranu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BUNIKA Bіlѕenkraut (hyoѕcyamuѕ nіger). Bunika; bun, balam, blen, blem, zubnjak, zubnjača, trava od zuba (v. Sofrić, 58); možda i: braborac (GZM, 20, 1908, 347).
Njome se leči zubobolja (GZM, 2, 1890, 315; 6, 1894, 800; ZNŽOJS, 5, 95; SEZ, 19, 222); »isteruju crvi iz zuba« (Karadžić, 3, 1901, 167, Aleksinac); ‹njome se leči› i okobolja (GZM, 3, 1890, 315); bolesne sise kod porodilje (SEZ, 19,
Smola od rujike je lek od zuba (GZM, 20, 1908, 345). RUTA Raute (ruta graveolenѕ). Ruta, ruda, ritica, vinska ritica, rutvica, petoprstica, piganj,
Koga boli zub, treba da se nakadi na osušenom lišću s. p. (»da bi poispadali crvi iz zuba«, ib.). SMILjE Sandruhrkraut (helіchryѕum arenarіum). Smilje, smilj, cmilje. Kod Srba s.
i kamfor, posuti po zečjoj koži, upotrebljuju se kao oblog od probadi (SEZ, 14, 221). Koga boli zub, meće se u šupljinu zuba t. (SEZ, 19, 222); ili se nakadi na t.: na taj je način u pripovetki tipa npr.
sa solu, u vrućoj vodi, za parenje zuba kad boli (iz srbulja, Sofrić, 217). Č. se pije kada žena hoće da izazove menstruaciju (ŽSS, 187) ili pobačaj (SEZ, 13,
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ja? — čudi se doktor. — Oprostite, ja ih samo razumijem — i, nakrenuvši glavu i prekliještivši jezik između zuba, nasmija se na društvo, pogledavši krišom na gazda—Jovu.
kao da je bez krvi; lice nabuhnulo, blijedo kao vosak, i maloprije, kad se nasmija, bijaše opazio da mu fale dva zuba u gornjoj rilici... Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“ Prohor je pobledeo. „Ja nisam nečastivi“, prosiktao je kroz stisnute krnjatke zuba. „Zato ti ovo i govorim“, rekao sam. „Pući će bruka.
Da li će od prve ostati trudna? Kad se Lauš vrati, a ona trbuh do zuba? Hoće li nju oterati a Dadari (Dandari) otfikariti muda? Hoće li makar biti muško?
Bila je tu jedna mrka mrlja iz koje su se pomaljali čas nos, čas oči, čas čelo, čas brada, čas usta sa krnjecima zuba, ali celine nije bilo. Pitao sam se kako se taj blesan uopšte usudio da mene, monaha, uvredi i ponizi.
Nema one Dadarine raskošne širine da čoveka podiđu trnci kad ga sluša. Nema prednjih zuba pa šušljeta kad govori, vavolji po ustima reči kao zalogaje kakvog žilavog mesa.
Ne trpite stisnutih zuba udarce sudbine, bunite se, proklinjite, dajte oduška bolovima svoje napaćene dupe. Niko vam nije potreban, ni crkva, ni
Ja sam sedeo u samom uglu, naslonjen leđima na zid i pokušavao da stiskom zuba zaustavim drhtavicu koja me je naglo spopala.
Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi. Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao.
piljke, skakao udalj iz mesta na vlažnom pesku, crtao po njemu šare, prebacivao preko vode plojke, štrcao između prednjih zuba pljuvačku, bacao kamenčiće u bućkave tišake, gledao kako voda, blatnjava i lenja, pronosi posivele grane, naprezao vid ne
krv, gustu tamnocrvenu krv iz ratnikovih rana, bile su mrlje prokletih dudinja, modrice po vratu su poticale od divljih zuba ili oštrih noktiju mlade pomahnitale vučice. Mara nije satrla Dadaru kako su neki proricali.
da nastavim tvoj posao, opravši ruke, Dimitrije, uzeh haraksal, zamočih pero u razmućenu čađ, i evo me kako stisnutih zuba ispisujem dalje: „Kad Pilat ču, upita je li taj čovek Galilejac.
“ Poturio si mi pod nos uglačanu bakarnu tepsiju i rekao: „De, pogledaj se!“ Matija Desno od Vampirskog zuba stoji, poput košnice vrškare zaobljene odozgo, Đavolji klik.
Koliko je ostala? Kuda je otišla? Ali nenaviknuti Dorotejev jezik ostao je zabravljen iza čvrsto stisnutih zuba, a pitanja su mu ionako prolazila licem kao ospa. Dimitrije se pravio kao da ne opaža.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
leži, doduše, i pri najvećem vodostaju, dobra tri stasa ispod moga zemljišta, ali to ga ne sprečava da on ovo, i bez zuba, ne nagriza iz godine u godinu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
a onda se dešavale stvari koje je gospa Nola još teže razumevala nego propisne kolače i viljuške s četiri ili s tri zuba. Srba je već bio u gornjoj gimnaziji. Dobro je učio ali se nije najbolje vladao.
Eto tako mi ocepi lekciju onaj pametni i zubati gospodin Joksim, što škljoca s tri reda zuba dok govori. Ali hvala mu, za sve; da njega nije bilo u ovoj palančici, ja bih utekla davno...
Otvorili su on i Roza dućančić. Nije dobro išao. Frau Roza s trbuhom do zuba, objavila je jednog dana mušterijama da se dućan zatvara zbog porodične radosti.
Branko, spazivši množinu zlatnih zuba, odjedared se seti da je čitao u jednoj uporednoj antropologiji, kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice
Hoćete li da vidite? — Nata se zgrozila. Samohranost, sirotinja, milostinja. Mile, poštapaju se, bez zuba govore, bez zuba jedu, kašlju, niko da se nasmeje... života pred njima nema! — Da li samo ženske držite?
Hoćete li da vidite? — Nata se zgrozila. Samohranost, sirotinja, milostinja. Mile, poštapaju se, bez zuba govore, bez zuba jedu, kašlju, niko da se nasmeje... života pred njima nema! — Da li samo ženske držite?
Svojim sunarodnicima je govorio pokašto teške istine o bogatstvu, i teže o emigracijama. „Viljuška sa svega dva zuba: ili se pretopiti, svejedno da li bogat ili bankrot; ili izumreti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba nije imala, zato nije ni čudo da pri ovoj grmljavini iz usta njeni kiša od pljuvačke na onog sledovaše koji je bio
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi razbijam šta će mi više Vodi me živi trag vaših zuba Od stene do stene od zvezde do zvezde Vodi me iz kruga u krug SMRT CRNOGA BORBA Na spavanju mu odsekli glavu Odneli je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić AUTOBIOGRAFIJA Sadržaj PREDGOVOR 2 OD ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA 8 OD PRVOGA ZUBA DO PANTALONA 12 ČOVEK U PANTALONAMA 20 SUĐAJE 26 ŠKOLOVANjE 31 OSNOVNA ŠKOLA 36 HRIŠĆANSKA
KNjIŽEVNOSTI Branislav Nušić AUTOBIOGRAFIJA Sadržaj PREDGOVOR 2 OD ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA 8 OD PRVOGA ZUBA DO PANTALONA 12 ČOVEK U PANTALONAMA 20 SUĐAJE 26 ŠKOLOVANjE 31 OSNOVNA ŠKOLA 36 HRIŠĆANSKA NAUKA 41 SRPSKI
OD ROĐENjA DO PRVOGA ZUBA Mada je smrt jedini i najpouzdaniji fakat u životu svakoga čoveka ipak, pišući autobiografiju, svako obično izbegava
U to doba pada i moje dobijanje prvih zuba. Oh, to vam je bila čitava komendija, tako da smo svi popucali od smeha. Ja lično nisam bio toliko pretenciozan da što
Što se tiče zuba, ja sam se na njima uverio da nauka o poznavanju čoveka nije tačna, jer ja nikad nisam uspeo da imam trideset i dva
zuba, ja sam se na njima uverio da nauka o poznavanju čoveka nije tačna, jer ja nikad nisam uspeo da imam trideset i dva zuba, koliko ta nauka propisuje, sve dok nisam platio zubnome lekaru dve hiljade dinara.
OD PRVOGA ZUBA DO PANTALONA Razume se da nisam ostao samo na prvome zubu, već sam ubrzo iskitio vilice još nekolikim, što mi je
No važnije nego to je da sam ja, posle prvih zuba, na kraju prve godine, već stao na svoje noge i prohodao. Moram priznati da sam u prvi mah išao četvoronoške.
Vratimo se dakle u tu malu suknjicu, u doba posle prvoga zuba, posle prvih reči i posle prvih koraka u život. To je doba kada se kod čoveka javljaju prvi instinkti koje zatim ni
Učitelj nam je jednom prilikom objašnjavao da čovek ima trideset i dva zuba, što se poklapalo sa trideset i dva slova u azbuci, pa se nama, u dečjoj nam mašti, činilo kao da svako slovo visi
slova (ć, č, đ i dž) izgovarao kao jedno jedino, ne mogući da ih razlikuje, pravdao se učitelju da su mu ispala tri zuba, kao da bi time hteo reći da su mu iz klavijature ispale tri dirke te jednu, koja mu je ostala, upotrebljava za sva ta
Kad nam je još učitelj dodao da čovek u stvari ima trideset zuba, a da dva umnjaka tek mnogo docnije, u punoj zrelosti, dobija, — onda smo došli do punoga uverenja da je učitelj ona dva
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— zaključi stara miši— ca, ali i ne pokuša da proba stolicu. Ako je mladi miš ostao bez oba prednja zuba, na što ona s veštačkim zubalom da računa? Dok dlanom o dlan rasturi se mišje kolo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pogleda ga Miloš poprijeko, udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario, tri mu zuba u grlo sasuo. Moli mu se mladi mehandžija: „Ne udri me više, Bugarine!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A to se i samo zna, jer kad se žena s mužem združi, onda jezik pruži! Ama dotle od svašta strepi te ne smi ni svoga zuba pomoliti. A za koje veliko poštenje muževlje?
Ta kadgod započni i zidati! I poginuti lasno može čovek s jezika mu; zato dobro ga je iza zuba s razumom puštati. Da se ne ispušta bolje od gorega. Vernije su oči negoli čuvenje.