Obradović, Dositej - BASNE
A kurjak, pokazujući mu svoje kurjačke zube, kaže mu: „Zar ti je to malena plaća što si iz ovakih zubi izvukao glavu zdravu i čitavu?
Stane konj i podigne nogu, a kad vidi kurjaka blizu, lupi ti nam ga u gubicu, te mu sve zube rasprska, pak odskače preko polja. A kurjak ostane jaučući i sebi govoreći: „Dosad si lagao, a sad si baš dolagao!
O ovome smo na više mesta govorili.| 80 Divji vepar i lisica Divji vepar oštraše zube pod jednim hrastom, a lisica ga pitala misli li se s kim boriti te oštri zube.
vepar i lisica Divji vepar oštraše zube pod jednim hrastom, a lisica ga pitala misli li se s kim boriti te oštri zube. „Ne mislim,“ — odgovori on — „ali ako dođe do nevolje, bolje nek' su gotovi.
” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se. „Kad ne može inače biti, — reče — a ti'ajde, nek idu uši.” Stisne zube siromah i zaječi, ali pretrpi. Ode oni, nađe nekakve rogove, pak eto ti ga s svrdlom i sikirom.
kurjake dalje od nas, toliko su nam prijatniji; a kako pomislimo da su gdi blizu nas, nešto nam se stužuje, pak oštrimo zube “ Naravoučenije Kad je ko poznat da je dvostruk i lukav, ne valja mu verovati, ako će ne znam kako lepo govoriti.
Usta i oči jedovite! Ko bi to rad imati? Zar 'oćeš da sam gora od zmije?” „Kad ti se ne dopada, da ti dam zle zube i nokte kao u lava.” „I to je zlo, neću. Daj mi što drugo.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kuvaju, da budu ukusna hrana za rođenu grudu, dok trubač cedi pljuvačku iz trube, sito groblje drema čačkajući zube. 5. Puče kičma zmiji koju mi je brat čvrsto kao uže vezao o vrat i sa grane pljusnuh u pun krvi čun. Bežim.
Ne samo blato, makadam i sneg: te velelepne čizme gaze sve! Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A ono ludo jedva dočeka, pa udri kao pomamno. — Ih! ta polako, more!... — ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje.
vilama orahe na tavan; kad su pojili vrbu i sejali so; kad su išli četomice u planinu te sekli čačkalice da iščačkaju zube; kad su istezali gredu, skakali u jarinu, unosili pregrštima videlo u kuću, i tako dalje...
— Kući se vuci! — dreknu Živan na nju, pa polete k Strahinji cičeći kroza zube: — Stani de, lolo, stani! Strahinja se beše u prvi mah čisto zabezeknuo i zastao kao ukopan.
— dotrčavati dram — 1/400 od oke (2,5 g) drombulja — vrsta malog metalnog instrumenta koji se jednom rukom nasloni na zube a drugom udara u njega, te tako zvuči Đa...đa — čas...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lazar se menjao u licu. Gorela mu je crna zemlja pod nogama... — Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe. — Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro!
Stanko sagao glavu i ćuti. — Momčadija!... Momčadija!... Trice i kučine!... Samo pilji devojkama u zube!... Ne znam kakve su i te devojke! Što im ne kažu: idite, more, kući! — vikao je starac. — Sve se iskvarilo!...
I opriča mu sve. — A kako ti je ime? — Stanko Aleksić. Harambaša poćuta malo. Zatim promumla kroz zube, više za sebe: — Starije je jutro od večera. Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica!
Kad se uspuza do krune, on odlomi jednu grančicu, metnu je u zube, pa se spusti na zemlju... Hajduci se sve više i više diviše okretnosti i veštini Stankovoj.
Ali mu ne biva drugo! On zatrese glavom i procedi kroz zube: — Ta... dobro je... — Nada li se gostima?... Sprema li večeru?... Mladen mahnu rukom. — Šta je?!... — Ne pitaj!
— govorio je kroz zube. — Koliko noćas popeće se crveni petao na tvoj krov... Svi ćete pogoreti kao miševi. Ko htedne napolje, puška će ga
Nemoj se ljutiti!... — Zar da te ne smem ni zagrliti? — procedi on kroz zube. — Smeš... ali sad nemoj!... Nemoj, tako ti onoga što ti je najsvetije!...
— viču svi. — Mi se ne bojimo Turaka!... — rekoše neki. — Vala, ni ja!... Neka im bog da ako će i zube i rogove — mene neće poplašiti!... Smeh se zaori sa sviju strana. — Bog mu dao veselu narav — reče Stanko smešeći se.
Srce mu je lupalo. Neka laka drhtavica obuzimaše snagu njegovu. Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno.
Dučić, Jovan - PESME
I dok sve spava, on je uhvatio za belo grlo, zario joj duboko zube u nj, duboko, da je udarila krv, i ona se počela kidati u strasti, bolovima, požudi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Za kaznu on je turi u zube i ujede je. Velinka se sve slađe smejaše: Kuku mene, siroto dete! Pa uzećeš je ti, Zlatane, ne boj se!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta jeste, sve su ga obrstom i od’ranili u bogosloviji — htede gđa Sida da rekne, ali što rekli: »Bog da prosti prednje zube«, uzdrža se. Svi posedaše i počeše jauznovati. Nastade jedna poveća pauza. Svi se dali na posao.
Malo koji dan da nije došao. Ponese zejtina i pola tuceta brijača, pa sedi u bašti i oštri brijače, a pevuca kroz zube. Donosio je ponekad i tamburu; pa kad Jula nešto zapeva, a on je prati sa tamburom.
— reče u sebi, a jednako iščekuje da čuje bar tamburu. Ali svega toga ne bi. Zato stade sama pevucati tiho kroz zube neku pesmu, a nešto joj se steglo u grlu, tako joj je žao i nepravo.
i bez izobraženja; podajte je u lêr kod frajle Nimfidore, da nauči da hekluje štrumfpandle i sas perlama čačkalice za zube i nemecki unterhaltung! Do’će vreme, pa će vas dete proklinjati!
Udario ga. — Udario! Jao naopako! A čime? — Udario ga »štoglom« u levi obraz, i sve mu zube poizbijao i prosuo po porti. — Kakva »štogla«? — »Kakva«! Bože moj, kako me to pitate?!
! — Pa u porti bilo to... u crkvenjakovoj avliji... A on onda dočep’o ciglju, pa ga udario po glavi, i sve mu zube izbije... Eno, konzilijum od bečkerečkih doktora skupio se u bolesnikovoj kući, pa kažedu; donja vilica, bog da prosti!
Jedva je Sofra brica namestio na staro njeno mesto, ali zube, bog da prosti. Ako ostane pop Ćira u životu, neće se, zarek’o se, smiriti dok pop-Spiri ne skine i bradu i brkove, da
svu familiju moga, sadá na žalost gospodina supostata, svi su oni do duboke starosti, doduše, imali i zdrave i jake zube, — ali tek, tek, kaže on, ovake zube da su imali — to mi, vaše preosveštenstvo, kaže on, nije bilo poznato!
gospodina supostata, svi su oni do duboke starosti, doduše, imali i zdrave i jake zube, — ali tek, tek, kaže on, ovake zube da su imali — to mi, vaše preosveštenstvo, kaže on, nije bilo poznato!
« — »Nego?« pita Soka grkinja. — »Pa ići će u Beč da študira hirurgiju i zubni doktorat!... da namešća zube i vilice...
Afrika
Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom. Njine komplikovane frizure čine ih grdno glavatim, ogrtači su im puni širokih
One pokazuju samo za trenutak svoje zube bele, svoje oči crno–plava; sve svoje telo previjeno i zapeto kao luk sa koga kao da odlazi strela.
Nailazimo na tamne lovce na hipopotame koji spremaju piroge za lov. Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
S druge strane prolazimo kroz jedno seoce gde mi svi poklanjaju zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi, Komo-Tu; jednoj maloj šumici neobično
Ušao je u sobu i molio za hartiju i pisaljku. Onda je šakama očistio lice i grudi, stavio crne brojanice u zube i klanjao nekoliko puta. Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dižući i spuštajući svoj lornjon, on se okrete Engelshofenu i prosikta kroz zube: „Herr Feldmarschallieutnant, pa ovo je rebelija!
Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u
E pa lepo, čekajte da vam ja dam apšit.“ Dok je to siktao kroz zube, Garsuli se bio okrenuo, da još jednom pogleda na utrinu, gde je bio polk ostavio.
Volkov je govorio, dobro, nemecki, ali je imao sve zube oštre, kao sekutići, pa ga Isakovič nije odmah razumeo. Bio se zablenuo u franceski frak sekund‑sekretara, u njegove,
Trifun na to poče da klima glavom, i pokazuje svoje, žute, ogromne, zube, koji su mu, katkad, virili, kroz brkove. Veli, neka se debeli za to ne brine. Može biti da će nagrnuti mladonje.
Isakovič im onda, kroz zube, opsova majku. A samo je Božič, i vriska gospože Evdokije, naterala ta dva oficira, i Pavla, da se, pred celim svetom,
Konjušari su bili zgranuti kad videše kako joj tesno, gadno, steže, žvale, a kad uzjaha, i ona poče da pokazuje zube, kako je knutom udara, po njušci, kako klizi sa sedla i ponova uzjahuje.
Ono što je bio od brkova ostavio, bilo je tanko, kao neka, franceska, četkica, za zube, a desno i levo raščešljano. Preko grudi, Trifun je imao, plavu i belu, svilenu, ešarpu, pomoćnika komandanta,
A da ne bi, na rakiju, mirisao, ispirao je usta, posle, i mirisao zube, karanfilčićem. Bio je gotov sa oblačenjem vrlo rano. Sedeo je, pognute glave, dok se mrak spuštao – i čekao.
Kad bi nešto rekao i završio rečenicu, imao je običaj da sisa zube, čujno, kao da se opekao. Rekao je Pavlu da od njega očekuju da kaže carici, u ime svih njih, da oni ne žele da budu
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo šta Stave to među zube Potrče što brže mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane Njuše traže njuše traže Svu zemlju
trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Doći ćeš ti već na to! - zastao je i zviznuo kroza zube na način koji je i mrtvacima dizao kosu na glavi. - Bakutan je prevalio osamdeset i zlato mu nije neophodno.
Otac je, kad god bi se spomenulo Vladino ime, prošištao nešto kroza zube, ali to je bilo tek onako: po spretnosti sa ženama on je smatrao da je Vlada njegova krv.
- odgovarao sam poznanicima koji su me zaustavljali. - Da ti ne gori nešto? - rekao je Ataman i otpljunuo kroza zube. Imao je rastavljene zube i uspevao je da pljuvačku odbaci neka tri metra od sebe zbog čega smo mu svi zavideli. Hej!
- Da ti ne gori nešto? - rekao je Ataman i otpljunuo kroza zube. Imao je rastavljene zube i uspevao je da pljuvačku odbaci neka tri metra od sebe zbog čega smo mu svi zavideli. Hej! - povukao me je za rukav.
- rekao sam. - Misliš? - unela mi se u lice. - Ja mislim da je strašno. - Videćemo! - otpljunuo je kroza zube Ataman, a onda smo rešili da na Baroničin prozor zakucamo samo Rašida i ja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa procedi kroz zube, sa pogledom ljubaznim, malo setnim, izgubljenim negde, iznad grada, iznad crkvenih kula, oko kojih se vitlalo jato
kaluđerske brke i bradu, crne i retke, niti njegove blede, žute oči, pljosnat, tanki nos, a najmanje njegove požutele zube, uvek lepljive od slatkiša. Činio se kao sasušena slika i prilika njenog muža, skoro nečujnog hoda i koraka.
Iznenada, sa mržnjom, mada je bio mrak, vide kraj sebe, na postelji, i ruke i zube svoga devera, i njegovu retku bradu, ču njegov smeh i obuhvati rukama uplašenim njegov tanak vrat.
Što se pak veza Virtemberga i Srba tiče, o tome su imali svoje dobro mišljenje, psujući kroz zube i Virtemberg i sve u Virtembergu.
iskakati na obalu, zgrabivši puške u ruke, pretresajući žurno puščani prah i upaljače, uzimajući, zatim, noževe u zube. Francuzi ih sve dotle ne behu primetili.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ U đevđelijskoj kazi detetu stave u zube prutić (koji ispadne kad žena dotka platno) i kažu mu da žmureći izađe napolje, i da tek tamo progleda.
Veoma je rasprostranjeno verovanje da trudnica ne sme da vadi zube jer joj dete može umreti, odnosno (blaža varijanta) patiće od zubobolje kad odraste ili će mu se svađati svatovi.
verovanja i magijskih radnji čija je svrha da olakšaju i ubrzaju ovaj proces, kao i da detetu obezbede zdrave i jake zube. Zubi nisu samo prirodna oruđa vezanja za ishranu, već i važni pokazatelji relativne zrelosti i napredovanja deteta.
“, pa će dete imati zdrave i jake zube kao vuk. A u Metohiji, ako detetu teško niču prvi zubi, metnu mu kuvan kolomboč (kukuruz) na glavu, pa kažu: „Kako
U selima jugozapadnog Stiga, zub stavljaju u kačamak pa ga daju psu da ga pojede, „da bi dete imalo jake zube kao pas“⁴.
ritualno zapajanje i obnošenje deteta oko kuće (za progovaranje), bacanje mlečnog zuba na krov (za nove, jake zube), nošenje momčanika i poigravanje u kolu (obred sazrevanja), takođe služe da obeleže i magijski potpomognu važne promene
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
toga što im, kao i svim ostalim Hercegovcima, nikada nije prijala otužna voda iz arterskih bunara od koje pogubiše zube, i pored nerodnih godina, lipsavanja stoke i lopova — svega što se jednom Hercegovcu sruči na glavu istog časa kada se
Pristao je na delimičnu protezu i često se teši da čak i holivudski glumci imaju lažne zube. Više ne veruje u čudotvorne losione i preparate protiv opadanja kose, pa pojavljivanje zalizaka prima sa filozofskim
kako se zovete? — načini Nina sledeću grešku. — Ne zovu me! — nasmeja se čovek imbecilno otkrivši krupne bele zube sa naglašenim očnjacima. — Sam dolazim. Sam!
Budi dobra devojčica! Tako... To ništa ne boli, jel' da? Sad malo stisni zube. Vidiš kako si ti hrabro dete! Nisi kao ostala deca.
Matavulj, Simo - USKOK
— Da-ti, ode na pogreb — odgovori Milica. Medik se okrene Janku: — A sad, momče, drži se kao i dosad i stisni zube! Ja, vidiš, vidam po naški, a ko zna bolje, može biti nego po učevnu! I stade u ranu uvlačiti fitilj, vrteći njim.
— Čujš, babo! — reče on kroza zube. — Nije ona djevojčina, no moja čista i dobra kći! Nije on skitač, no kućić i junak, koji je uskočio, moj osvetnik.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“ DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem. MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi.
DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.) MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“ DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“. MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
); bakit (konjski hod); mirničak (mirno detence); ćutkac (jezik za zube!); glotan konak (rđav, neudoban konak); vujaljka (vučja kucaljka, gungula); ohohnuti (uzviknuti oho-ho); paspalj
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube. SMRDIĆ: E, šta se vi, opet, ljutite? ŠERBULIĆ: Šta se ljutim?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ljudima, ne krijući nimalo svoje preziranje prema »nadriknjigama« i »blagoobraženoj prostoti«, on je znao da u boju »valja zube pokazati«.
Milićević, Vuk - Bespuće
Preko mora, odgovori onaj dobroćudno i prazno, ne pojimajući značenje te riječi, nasmija se, pokaza svoje jake bijele zube i ode brzo. On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog.
Sremac, Stevan - PROZA
Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je
Radičević, Branko - PESME
sve sokola pusta, Divnu pomoć pokreni za nama, Da zlotvoru udvojimo muku, Da udrimo tim orlušinama, Da zbijemo zube mrkom vuku, Da skramo roge pasje vere, Što nam oće srce da poždere.“ To Mileta ...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Da šta sam nego bena. Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe.
— Baš mi naročito ne ličiš na Đurđeva bijelca, ali besplatnom modelu nije red u zube gledati — mrmljao je on, kritički mjereći dobrodušno grmečko kljuse.
Kostić, Laza - PESME
stigne zora prehodnicu čilu, čestit će vas paša lepo da obdari: koceva dobrih nekoliko pari, koceva dobrih da čačkate zube i još malo vatre na to tamno kube, da vam se Vidi čitati opela: eto to je, Vlaše, poruka ti cela!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Viljevi će onamo doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunđeri onda neka im sve zube izrežu pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.
i izište sve, pa onda otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i
bolje zgrabi za svoj list, iskipe ga cijeloga i baci joj u kljun, a pri tom od velike muke i bola učini kroz stisnute zube m-m. Utome iziđu i gore.
ona — bacio si mi mesa, ali mesa svoga, jer sam poznala da je drukčije, a osjetila sam kad si od bola kroz stisnute zube učinio m-m. On sad kad vidje da ne može zatajiti, pokaže joj svoj list od noge.
Stište objema rukama od muke glavu, a stisne oči i zube, pa pogleda na oni kamen srdito govoreći mu: — Bre, krvniče! A tu si, je li? Zar mi se ne bojiš?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
se opružio nos kao nategača, ona otoboljila usne kao drombulje; onoj se otegli obrazi kao deverika, pa gleda da pokrije zube, što su joj pocrnili od belila. SOFIJA: Već u vas su mi sve beli. MAKSIM: Bar nisu iskvareni od belila.
Ovo može biti vrućo, a može biti i ladno. Može biti suvovrućo, vlažnovrućo i meko. MANOJLO (smeši se kroz zube): Uhu! Ne smem da govorim, a kazao bi nešto. DOKTOR: U vrućom predelu vetar je usijan.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao. SULTANA: Odgovaraš? Sad ću se zaboraviti šta sam, pa ću ti zube izbiti, ugursuz jedan što si ti! STEVAN (nepovoljno): Milostiva gospođa... SULTANA (pokaže mu staklo): Vidiš ovo?
Lepo! Tako čovek ni sluškinji ne govori. Naopako? Kad umrem, onda ću ovu reč zaboraviti. (Persidi.) Šta mi piljiš u zube? Oćeš da te posadim na kanape? (Persida iziđe.) TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, zašto si ti tako nezadovoljna?
Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam... TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ.
Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati. SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida? Sad ću ti zube izbiti! STEVAN: Jes’ čula, seka Pelo, ako te zviznem ovom šakom, taki će ti vilice preći kod uveta.
SULTANA: Skotino, sad ću ti zube izbiti! Zar me ne poznaješ? (Trifiću.) Lepo ti stoji, napustio si me da me sluge tuku.
Lalić, Ivan V. - PISMO
na tankome ulju; Zelena plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš svoju metaforu I stiskaš zube dok radiš u mraku. (8-10.
u petom činu, što je kraja Početak; koštan otpad gozbe crva, Ta nepravilna kalota, to kube Pokretne crkve, što istura zube Da nit pregrize što svetove spaja. 2.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i tako tanke da bez muke staju i u kutiju od šibica, a da se palidrvca ne moraju izbaciti napolje; tu je i četkica za zube, pastu će već naći tamo gde budu pajkile, bočica „Ma grifa“ i raskupusani udžbenik sociologije.
da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da kažem? A ti, šta ti radiš?
Silazi lepo iz kupole i bez ikakvog ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u kupatilo s najlepšim šarenim pločicama.
Pet dukata, koje su mi na rođenju gosti ufurali pod čipkani jastuk, odavno su ugrađeni u nečije zube — prodali smo ih u trenucima sličnih monetarnih kriza.
Dasa je s radija i traži tekst za novu reklamu. Zašto ne? Diktiram mu je lično u mašinu: ZA BELE ZUBE — BELON! ZA LEP TEN — TENOL! ZA SVEZ DAH — PROPERTON! ZA SJAJ U OČIMA — ISKROL!
Sada je došao red na Sulenceta da se zapanji i da od zbunjenosti, savršeno bez ikakvog razloga, uzvikne: — Perite zube avionima JAT-a!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.“ Nato će Pijetlić: „Ti možda šaraš. Po duši kaži da li me varaš?
Prvi gazda kvasi gušu, za Sivkovu pije dušu; drugi gazda zube čačka, napija za pokoj mačka; treći loče vino vruće, za upokoj vjernog Žuće, a četvrti, lola stara,
Bolje je ući u lavlji kavez, nego sa psetom praviti savez!“ Odjednom Žuća pokaza zube, pogleda mačku mrko: „Drži se, Tošo, loše si prošȏ, ugovor naš je crkȏ!
„Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje. Čitave noći tupite zube, leti vam jezik u gnevu ljutom, ako vas nije složila vila, složiće čiča — vrbovim prutom.
„Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde je neki upao džak? Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom,
Kad ujka priđe, on mu se žali: „Nešto me boli, pipni mi zube!“ Vodeni konj se povazdan gnjura, nikad ga nećeš videti tužna.
KOBILIN OGLAS Požuri, Vuče, dugo te tražim, pola sam šume obila, da ti kopitom poškakljam zube. Voli te strina Kobila.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Treće veče žena se razvika: umire, umire! Skočim iz postelje, vidim: mala stisla zube, prevrnula oči, poplavila; umreće sigurno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Biće izveden pred ratni sud i streljan... Jeste li razumeli?... Masa nešto procedi kroz zube u znak razumevanja i ostade nema i ukočena. Uniforma, onaj čelik... paragrafi... disciplina...
kao za inat, komanduje da se ljudi požure i Krsta vozar, sav crven u licu, bije konja nogom u trbuh i kroz stisnute zube psuje: „Ah, kinezo, i ko te stvori!“ Onda su šestorne zaprege prilazile svojim vozovima i nastalo je zaprezanje.
U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila.
A za šta da se uhvatim ja?... Noćas, tek oslonih se malo na fišekliju onoga Izvorca, a on se ritnu, ćaše zube da mi istera. Ni njemu nije lako.
Jedan priđe sedištu nišadžije. Ostali se odmakoše. Uvukli smo glave u ramena, stisli pesnice i zube, očekujući da se dogodi nešto strašno što ni u krvavome ratu nije baš tako obična stvar. Ali ovaj se diže sa sedišta.
Radojko pljesnu rukama i protrlja dlanove, a iz grudi mu se zatalasa široki smeh, koji otkri njegove bele i sjajne zube. — No, no, šalim se, šalim! — i on me prijateljski potapša po ramenu.
“ — Udahnu snažno vazduh, nozdrve mu se raširiše, a muskuli na vilicama odskočiše. „Ah“ — ispusti kroz zube i stisnu pesnice. „Premlatiću ih!“ — Komandir straže!... Ovam’! — i uđe u šator. Odmah za njim ulete i kaplar.
— Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube. Iz zemunice dopre šuštanje slame, neko stenjanje, dok tek jedan glas progovori: — Je l’ ja, kaplare? — Moj otac!
— Moj otac! — viknu besan, i kaplar zamahnu rukom, dohvati nečiju glavu, koju nemilosrdno povuče, stiskajući zube i mrmljajući neke nerazumljive reči. — ’Oćeš limun... Ah!... I ti?... Pa mi se kao gušter izvlačiš — i razmahnu nogom.
— zastade, gledajući nas strogo. Čini mi se, hteo je još nešto reći, ali ga je zagušila ljutina i samo kroz zube progovori: — Idite!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nastade pravi lom. Kletve, pretnje, pa bogme po malo i psovke, onako kroz zube, sve se to prosu pred ovo dvoje jadnika, koji dođoše da založe svu svoju snagu za dobro i napredak orlovičke omladine.
Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka!
Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka! Ništa, naći će čiča Stojan senca... miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje. Jes’, bratiću!.
Šta će... da se skloni od zla; bolje mu je. Sad će i on izići. Kažem ti ja, bratiću, ne boj se ti. Njemu baš nemoj zube pokazivati, onome znaš... nego onako niz dlaku. Laži ga polako dok ne uhvatiš za vrat, pa onda o zemlju.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
bijele i još od crvene; Struk mu meću drvo šimširovo, Crne oči dva draga kamena, Obrvice morske pijavice, Sitne zube dva niza bisera; Zalažu ga medom i šećerom: “To nam jedi, pa nam probesjedi!“ 234. “Tamna noći, tamna li si!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube čuva u čaši, a oće da ujeda! BLAGOJE: Gino, zaveži, ili će da radi ova žila! GINA: Ajde, uzmi je, to ti i priliči!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“ MIRJAM Lagano prođe, sporo, vek za vekom... Stoji kladenac iz drevnih vremena Sa razvaljenim kamenim
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Onaj sleže ramenima i raširi ruke u znak čuđenja, pogleda me i procedi kroz zube: — Jest, to je zaista neka zemlja. — Kako se zove? — upitam. — To ne znam.
Kad se govor završi, on, ne menjajući položaj, kratko i 'ladno procedi kroza zube: — Hoću! — Možemo li dakle poći s tobom tražiti bolji kraj? — Možete! — produži mudri stranac ne dižući glave.
u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča. Posle ručka popije kavu, opere zube i legne da spava. Kad se dobro ispava, građanin se umije i ide u šetnju, pa onda u mehanu i, kad dođe vreme večeri,
Toga dana mi se nije ništa neobično desilo. Večerao sam dobro a po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
postavim svaku stvar na svoje mesto, a ti, ubuduće, pazi se: čim ti na jeziku naiđe reč „vlada”, a ti odmah jezik za zube! IV MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (dojuri usplahiren i razdere se): Gazda!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I Tašula se uvek tada ljuti, klati jako glavom kad ide, a ubrza sitno kao koza, šapće nešto cincarski kroz zube i revnosno briše krpom sve što stigne, ali se trudi da pritaji gnev svoj.
zažmirio očima kao mačak ljubimac kad ga dobra starica, protektorka, češe iza vrata; tad bi mu milo bilo, pa bi kroz zube propustio: »He, he slatko zensko!
Počeše već i poduže pauze. Zac je zadremao iza kelneraja. Gizela na mig ćir-Đorđev otišla u sobu, ćir Đorđe čačkaše zube velikim krivim jagodinskim nožem, Mića »Oficir« sukaše brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek
Povazdan tako sedi u mehani ili pred mehanom. Malo govori, samo ćuti pa zvižduće ili pevuca kroz zube. Opkorači stolicu, nasloni se na leđa od stolice pa se ljulja tako.
Nek ti je, vala, alal taj groš!« Umeo je i zube da vadi. I ovo poslednje s uspehom. Istina da je ponekad onome otekla posle toga glava kao polovače, ali uzrok zubobolje
Istina da je ponekad onome otekla posle toga glava kao polovače, ali uzrok zubobolje bio je napolju! I kakve je samo zube vadio! Jednoga je tako jedanput, prilikom ordiniranja, triput oko crkve onako kleštima vukao.
— Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje! — pusti kroz zube ćir Đorđe. Živeli! Zito! — Tako! Tako valja! — veli Sreta zadovoljno.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu.
” „Hajdemo, što dalje od zbilje grube, Na turneju ćemo smesta veliku! Ako si krezub, zlatne ćeš imati zube! Ćelav? Nabavićemo ti divnu periku! Hajdemo, tamo gde se vali sa nebom ljube, U Montevideo, u južnu Ameriku!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ona tada dobije i zube i počinje se hraniti loveći. Od jeguljice je postala prava jegulja, poznata u toj fazi svoga razvića pod imenom »žute
dugačku bar 20 stopa, kako se talasasto previja plivajući; to je jedna vrsta ugora (kruj, konger) koja ima strašne zube, opasna i za ljude«.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Tek što vučad za majkom pomile, igrajuć se strašne zube svoje već umiju pod grlom ostriti; tek sokolu prvo perje nikne, on ne može više mirovati, nego svoje razmeće
svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je predugačko, da odlijem đe je prepunano; da pregledam u mladeži zube da se ruža u trn ne izgubi, da ne gine biser u bunište; — i da raji uzdu popritegnem, e je raja kâ ostala marva.
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi! Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste.
Tragovi su mnogi do pećine — za gorske se goste ne pripravlja! U njih sada druge misli nema do što òstrê zube za susjede, da čuvaju stado od zvjeradi. Tijesna su vrata uljaniku, za međeda skovana sjekira.
Pandurović, Sima - PESME
suze same liju U divno majsko veče ovo, Osećaš senku sudbe grube I kob da naše snosiš bede, I ljudske mržnje hladne zube, I zla života što ne štede.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Neki zagrizao čibuk poprijeko, posred srijede, ne mareći što bi mu prolaznici mogli polomiti zube, ako zapnu o kraj, pa tako, prebira nešto za kolanom.
Grozota! Mjesto da se usne sastanu s usnama i stopê u topli cjeliv, udari ga nešto studeno, kao gvožđe, i pomjeri mu zube; krv mu pokulja iz usta... Ovo potonje, zaista se i dogodilo.
zar me ostaviste?“ Olovo povi Markom. Ne osjeti je li ranjen, no metnu nož u zube pa izvadi obje ledenice da će u bega... ali mu bi loša sreća.
Neko prihvati ranjenika za ruke, neko za noge; serdar mu položi ruke na glavu. „Sad stisni zube, momče!“ reče vidar i poče uvlačiti fitilj u ranu.
Tako se prikupljaju, gledajući se koso i keseći zube dok se jedan ne otisne put torina, a ostali oprezno za njim. Torni psi opaze ih na daleko, pa ih stane vijanje, i počnu
Posumnjah ja na to, pa se stadoh obazirati, a naredih se, ako došta dođe. I’ onda pomislih: da ako mu ja s mjesta zube ne pokažem, može pomisliti da sam se prepao.
Žena se previ i pade na koljena, pa huknu od muke. „Aman! zaboga!“ jedva izgovori. „Čuješ ti babo!“ govoraše on kroza zube, jednako trzajući njom. „Čuješ li ti! Nije ona đevojčina, no moja šćer.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Svak’ je od svoga mala gospodar. — Teško onom ko u svojoj kući služi tuđa gospodara. — Tuđa kora zube lomi. — Svak’ je u svojoj kući kralj. — Svaki je kokot u svom buništu gospodar.
Sa svijem su kao i drugi ljudi, samo imaju pasju glavu, gvozdene zube, i oko na vrh čela. Stoga se zovu još i pasoglavi, psoglavi.
Evo, pogledajte samo ove kljove (zube)! (Ovo govoreći, čauš prikazuje tako zvane svatovske časti: kolače, pogače, zaoblice, kolačiće, bieli smok, vino,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
37. Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ, koji otključava. 38. Zimi služi, a ljeti zube kesi. 39. Zoba grozd od mora do Dunava, nit' ga mogo pozobati, ni ga mogo pregoreti. 40.
Viljevi će onamo doći da piju vodu, pa će 85 se opiti i popadati, a dunđeri | onda neka im sve zube izrežu pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.
i izište sve, pa onda otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on u veče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ljušte kobasice, izrakljuju se na patos, podriguju, pljuckaju koske, brišu masne prste o tapacirung, čačkaju zube noktima, šibicama, pričaju gde idu, od čega boluju, čitaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere
Ne spava se mirno blizu krvi! Ajde sad opet oblači kaput! Zaboravi na spavanje, nego stisni zube, skupi snagu, pa polako, po krvavom tragu...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Krkote su, većijem dijelom, maloga rasta, jedri i golopuzasti. Svi Jerkovići imaju velike zube, i gotovo svaki je malo razvratastijeh usta, smeđe dlake i sijerijeh očiju.
— viknu Čagljina. — Ne, ne! — zagrajaše svi. Kušmelju bi kao da ga pčela upeče uvrh nosa, te odiže obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, šta će vam cilo vino. Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka!
Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!... — A najglavnije je da drži ruke pri sebi i jezik za zube, on i Osinjača, jer... — Rkalina zaškrguta zubima. — Taa-ko!...
— Kažem vam: od svega ovoga stric ne zna ni ovišno! (To rekavši zape noktom za zube.) Jevo ću vam po redu sve iskazati — dodade Bakonja sjedavši.
Pedeset ih potekoše da mu donesu kamen. On ne htjede postupati, no s mjesta, samo što previ koljena i stisnu zube, pa odbaci Stojanu po koraka. Diže se prava bura, ali se Bakonja ukloni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe se zametnu na stolici, šubaru namače na obrve, dlanove ostavi na stolu pored čaše i, žmirkajući, promumla kroz zube: — Znam ja vas dobro. Mislite Đorđa. Katića da varate? — zakikota se zlobno. — Varam ja vas.
U to vreme samo lenji i glupi ne izrastoše. Sirotinju nemoj da žališ. I kurjaci idu na četiri noge, ali zube zarivaju u debele vratove ovnova. Visoki se izdaleka vide, pa na njih i ptice sleću.
Ustade i pođe brže neobranim njivama, po kojima i danju i noću lunjaju presita goveda, vuku žvale, bljuju žute kukuruzove zube, gaze i lome svenula kukuruzova stabla, a nerasti skaču na klipove i, kao da se pare s kukuruzom, stežu ga prednjim
A on kroz raskrvavljene zube protnuo jezik i ruga joj se. Nije ni jela ni vodu pila. Niko je nije video ni da spava. Sažališe se žene, pa su joj
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Koji rezbar? — majka prigušeno jauknu. — Kako ćeš biti rezbar bez desne ruke? — Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec.
Popa, Vasko - KORA
moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On skoči hitro sa plota, zgrabi najlepšu narandžu, sede na jedan stub ograde, oguli je i zaglibi zube u nju. I oba roba, naviknuta da stojički podnesu sve što ih u životu snađe, ne dadoše se zbuniti događajima, već
nikakvog smisla za ono što je lepo“, dodade treća od dvorskih dama, uspijajući ustima, da bi prikrila svoje ružne zube. Ona već beše zašla u godine, pa je zato svoju prosedelu kosu obojadisala riđom bojom.
Promrmljah kroz zube neko proizvoljno talijansko ime, a on me ponizno odvede u manastirsku čekaonicu. Prvo, što zapazih onde, beše veliko
osedeo, ali su mu obrve crne kao ugalj, a isto tako i njegove oči; ima kukast nos, lepo obrazovane usne i bele, belcate zube. Odeven u crno, a oko vrata nosi veliki zlatan lanac.
reče: „No pre svega, potrebno je da imamo pouzdanje u sebe same, da činimo svoju dužnost i da smo uvek spremni pokazati zube neprijatelju“. „Kako“, upade mu u reč jedan od većnika, „da se iskezimo na nj kad nemamo baruta?
I u ovoj naučnoj raspri pokazao je Njutn svojim protivnicima svoju snagu i svoje zube i premlatio po kojeg od njih; ostali, premoreni, povukoše se sa megdana.
i pretstavili svetu kao čoveka koji se kitio tuđim perjem, osetiše na svojoj koži da malaksali lav ima još uvek oštre zube i snažne šape.
stajale su već na mom nepromišljenom jeziku kad se odjednom trgoh i stisnuh ga među zube. Da Kivije ne primeti moju zabunu, izvadih iz džepa burmuticu i ponudih tim golicavim praškom i gospodina barona.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sa izazivačkim držanjem pošto pozva svoju ženu, koja se iza njegovih leđa nešto malo videla, da mu sleduje, procedi kroz zube: — I mi smo, valjda, platili karte.
Što se mene tiče, ja imam ideala: Pravda. I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke. Ja sam polomio zube škripeći, sad hoću drugom da polomim rebra.
Dok sam bio na tom divnom ostrvu, povadio mi je sve zube donje vilice; sad sam tražio bolovanje da tamo ostavim i sve zube svoje gornje vilice (hvala Bogu što čovek ima dve
Dok sam bio na tom divnom ostrvu, povadio mi je sve zube donje vilice; sad sam tražio bolovanje da tamo ostavim i sve zube svoje gornje vilice (hvala Bogu što čovek ima dve vilice!), a ja sam advokat, i moji zubi to su moji kapitali.
Grčevito, kao da se davim, šačicama svojih malih ruku i mišicama, snažno sam stegao paoce, čvrsto stisnuo zube i jako namrštenih obrva zažmureo. Osećao sam da mi se kosa kostreši. Onda se vitlo zahuktalo.
žene Esadove što su nekad ovde čitale Lotoja, Mopasana i druge, leškareći na leđima i obratno, ogledajući svoje snežne zube i šarene šalvare u zlatom uokvirenim ogledalima.
“ Sluša ovo Mitar, a nikako mira nema i opet se prvi meša u razgovor: „Pa ti, veli, snajo, kako vidim, sve zdrave zube imaš, hvala Bogu. Nisi valjda zdrav zub izvadila da bi zlatan umetnula?
— Evo molim vas vidite — rekoh. — Baš vrlo dobro. Našao sam odmah. § 760 veli: ...i ja mrmljah nešto kroz zube, ponavljajući češće reč zastarelost. Ama isti slučaj, kao poručeno.
Pa Ilija Vasić brzo steže zube, i prilazi onome: — Aj em čarmet. Haudujudu! — kaže on. (A ovo je naučio kod onih skotovskih žena dok je kod njih bio
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ali u njima zaista nećemo naći ono što nas zaokuplja i muči. Njihov animalni vitalizam nije za naše zube, njihov optimizam za nas je ponešto jeftin, njihovo herojstvo za nas je pomalo karikatura.
I tad je počinjalo ono najzabavnije. Kesio se i kreveljio pokazujući rijetke istršale zube, pravio svakojake grimase, napuhivao obraze da su postajali blistavi, glatki, tanki poput dječjih balona koji će sad
Kasnije mu je porasla vrućica. Trzao se, zabacivao, kroz stisnute zube probuncao bi pokoju riječ. Mrsio je, ubrzano, kao neku sumanutu molitvicu: „Moram izdržati, moram izdržati!”...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Viljevi će onamo doći da piju vodu, pa će se opiti i popadati, a dunđeri onda neka im sve zube izrežu, pa ih nosi na ono mesto gde car hoće da se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana biće grad gotov.
i izište sve, pa onda otide i svrši kako mu je devojka kazala: viljevi dođu te se opiju i popadaju, a dunđeri im iseku zube i donesu na ono mesto gde će se grad zidati; on uveče metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i
zgrabi za svoj list, iskine ga cijeloga i baci joj u kljun, a pri tome od velike muke i bola učini kroz stisnute zube m-m. U tome iziđu i gore.
ona — bacio si mi mesa, ali mesa svota, jer sam poznala da je drukčije, a osjetila sam kad si od bola kroz stisnute zube učinio m-m. On sada kad vidje da ne može zatajiti, pokaže joj svoj list od noge.
To rekne i skoči do u onu maglu. Ostali ga pogledaju pošto je dolje na dno pao, pa ugledaju kako je jadnik iskesio zube, te pomisle da mu je u onom pamuku lijepo i da im se smije, te i oni okrenu za njime skakati u onu maglu, i svi polome
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I mali se Marko rasplače. Suseda Jurka nije mogla da izgovori ni cigle utešljive reči. Blene u nju i nešto kroz zube mrsi. Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše. Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina.
Na ulici čeljad se oko njega kupi: smiju se ludome seljaku, a njemu se čisto bliješti; nešto kroz zube smrsi, pa, postiđen, požuri odatle, da negdje izvan grada odahne.
gosti su ređi, a oni što dolaze klimaju glavom, mutne su im sitne oči i odlaze besvjesno, mrmočući i pišteći kroza zube.
Danguba, ustavio se kod njih, gleda ih desnim okom, tapka nogama i podsmjehuje se; glođući pocrnjeli kamiš, mrmolji kroz zube: — I to je trgovina! „Poponcij” mahom se namršti, pogleda ispod sebe, proslijedi hodom i ni riječi ne reče.
Malko uzvraćena gornja usnica priljubila se uz bele zube. Svrne pogledom na Marka i nasmeje se. —Milo ti je ovde, — kaza on, pogađajući njenu misao. —Milo, da. .. Pitomina!...
— Što se, čoveče, odmetnu od naših vlasti?... Beše ti bolje ostati kod kuće! Arnaut, iskezivši zube, mahnu glavom: — Kuća!? Gde mi je kuća? Rasturiste nas! —govori i nauznačice izvrnu se na zemlju, licem prema nebu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
A gde je ona, boga ti, od jutros? DARA: Kod zubnog lekara. ČEDA: Šta će tamo? DARA: Šta znam ja, opravlja zube. Već četiri dana ide svaki dan. ČEDA: Tražio je neki sekretar ministarstva spoljnih poslova na telefonu.
Recite mu, vrlo ćemo se lako sporazumeti, jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube. ŽIVKA: Ti? ČEDA: O, te još kako!
Ja sam se dakle rešio: onome zubnom lekaru, provodadžiji da saspem zube u grlo; Nikaragui da odrežem uši, a vama, dragi ujače, da razbijem nos!
SOJA: Pa eto, ja sam ženska linija, ali vas ne poznajem. DACA (kroz zube): Čudo! VASA: Pa dobro, kako po ženskoj liniji, čiji si ti?
VASA: Da Sima da ostavku? ČEDA: Jeste. VASA (razočarano): Bre, bre, bre! Pa što ja ovo govorim i zašto tupim zube! Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu se nađe domuzovina... Takec!...
Za sve ostale koji su mu se do zemlje klanjali, jedva je, ne gledajući ih, kroz zube cedio: — Arno, bre rajo, arno!.. Zbog ovoga je sve pravoslavno u Ohrahovcu bežalo od Hamze Vukašinovića.
— Ne po jednu, pobratime, no koliko možemo! — dobaci mu pakosno pop. — Koliko ti duša hoće — opet domaćin krto kroz zube. — I večeru, pobratime!.. I to dobru!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ne budite deca, koja ludo dube Kad im kogod medom premazuje zube; Ne verujte brzo svačem zagrljaju — Sa medom se često i žaoke daju.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Ja ne smem od uje. FEMA: Od uje, uja tebe rani? Sad ću ti zube izbiti, bezobraznice jedna, črez tebe sam morala usta pokvariti. Ali platićeš ti to.
Krakov, Stanislav - KRILA
I sat mu se danas pokvario. A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube. Govorio je Dušku da će poginuti. Niko u bataljonu nije sanovnik imao. Ipak je to moralo smrt da znači.
prošao kroz baraku, pogledao onoga koji nije hteo da umre, iako su lekari to predskazali, i gotovo srdito gunđao kroz zube: — Đavolski žilav život... ah, Srbi...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svima je zajedničko samo da svoje zube ne prestaju zašiljavati drvenim prutom. Njine komplikovane frizure čine ih grdno glavatim, ogrtači su im puni širokih
One pokazuju samo za trenutak svoje zube bele, svoje oči crno–plava; sve svoje telo previjeno i zapeto kao luk sa koga kao da odlazi strela.
Nailazimo na tamne lovce na hipopotame koji spremaju piroge za lov. Poklanjaju mi zube koji su lepi ali, valjda zbog rđavog lova, dosta oštećeni. Prolazimo pored gustih tropskih šumica punih lijana.
S druge strane prolazimo kroz jedno seoce gde mi svi poklanjaju zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi, Komo-Tu; jednoj maloj šumici neobično
Ušao je u sobu i molio za hartiju i pisaljku. Onda je šakama očistio lice i grudi, stavio crne brojanice u zube i klanjao nekoliko puta. Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili! A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo!
I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi. A ako dosad nisu vađeni, Treba im smesta glavu odseći, Da više ne laju!... PRVI TURČIN: Mašalah, babo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
polju, kao ovo Turci na Šumatovcu, ti osetiš kao da ti je jedan od ovih strašnih kostura usred srca udubio svoje ledne zube, i ti zaista osećaš da te nešto grize pravo za srce, a te ugrize prati neiskazan bol...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eno, eno, već se gube, Pa se opet vrate, Pružajući oštre zube Na mene i na te. Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pravi hajduk. Objasnio sam mu šta želim. On sa puške skide bajonet i stavi ga u zube. Pušku ostavi. „Šta će ti bajonet?“ — zapita ga njegov desetar.
Pozvao sam ih polako. Dvojica pritrčaše i, ne govoreći ništa, baciše me na nosila. Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno.
Ali i on sam u onoj muci uviđa da će ga čuti Bugari, pa zatvorio oči, stisnuo zube, i bolno ječi. Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori.
— pita Peru „Đevreka“ i pogleda ga iskosa podnadulim očima. — Onoj?... Jaoj — govorio je Pera kroza stisnute zube, pa poče da rže kao konj i nogom da udara.
neki neljudski glasovi, kao režanje zverova, onda mumlanje, prigušeno jaukanje, bolni uzvici i neka psovka kroz stisnute zube. Očajna borba, kao da se nešto vala, krši... Potom otegnut ropac. Zatim kratko, isprekidano. „A, a, a!
Komandir razmače ciglu kojom je bila zatvorena puškarnica i pogleda. Njegovo lice se grčevito skupi, i kroz stisnute zube glasno jauknu. Odmače se i nalakćen na ivicu rova obuhvati glavu. — Siromah! — procedi.
— Pa... sproćom priliku, gospodine kapetane. Ne odbijam ništa — smeje se Tasa, pokazujući svoje bele zube. Zapitao sam ga za komandira, kapetana Lazara. Reče mi da je sada dobro. Bio je bolestan od malarije.
Ali ona baš tada zapali cigaretu i, povlačeći dim, njeno se lice izduži, a na ono zdravo oko zažmire. Kroz isturene zube gornje vilice pusti nekoliko dimova, prebaci nogu preko noge i okrete glavu od mene. — Čujete li šta govorim?
— kao da riknu, i obavi mi ruke oko vrata. Uvukao sam glavu u ramena i sagao se... Osetio sam najednom njene zube na svome vratu. Izdigao sam ramena, pa se naglo okretoh i snažno je odgurnem. Sav sam drhtao.
Jedva sam imao vremena da je dohvatim za ruke. — Pustite me... pustite me! — govorila je kroz stisnute zube. — Ah, svi ste protivu mene. Rugoba sam, rugoba... gadite me se... i Bog, i ljudi... — Onda pokuša da me ujede za ruku.
Zabacivala bi glavu, i njene plave oči bile su raširene a usta otvorena. Posmatrao sam žudno njene bele zube i kao da sam osećao dah njenih usana. U jednom trenutku ona se okrete, i poče da posmatra usplahireno oko sebe.
— Fina stvar — smeje se Stanimir. — A sad, hajd marš! — naredi Luka. — Ne morate vi da nam zijate u zube. — Dakle, uhvatiste vezu? — pita Vojin. — Što se mene tiče, duhovna veza je uspostavljena još prvoga časa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
moji vijut i nogama tlaču me, a po licu bijut; čada moja progone, Marsu ljutu daju, i tim srcu mojemu žalosti zadaju. Zube su mi izbili i odsjevki hrane, otrovi poje mene i sine mi jadne; i dan i noć trude se da u jamu svoju, ah, Serbije
No nek' znadu, ako sade većma neg' pre ljube, Da ja umem i jošt većma naoštriti zube, I da neće truda biti dotle mojej grudi Dok se koja žrtvovati za pl'jen ne usudi.
Pjesne moje čitaju se; onaj ono kaže, Namršteni znam da vele: „Ne lukavnuj, vraže!“ Ima koji gore misle, i gotove zube, No tim čine da mi drugi pjesne većma ljube.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
E gle ti skotine! Ta pristala bi i uz boginje! I on se igra s njom! — — VUJO: Znaš, mator je čovjek dijete — izbij zube, lezi u bešiku — do jučer se igrah junakah, a danas, pod sijedu kosu, igram se pasah. BOŠKO: Što ne vukova, Vujo?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube. Kad god koju staju otvori, a zvono iznad vrata cikne.
Bojić, Milutin - PESME
Leš do leša. Ciktaj stresa Složene 'rpe mesa. Trube trube, Oštrice telesa rube I snage grube U meso riju zube. Tisuće ljudi, Tisuće grudi, Tisuć mišica, Tisuć zenica — Sve mre i gasne U slavu slave časne. Z.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
KAPETAN (seti se): A jest, bome! A jesi l' ti, gospodine Vićo, kazao ovim građanima da drže jezik za zube? VIĆA: Rekao sam im!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski pištolji i oni iz okrajnih kuća
Petar oklijeva i nešto progunđa kroz zube. —Što si zabrinut? Što je? —A što ću ja vama? —Ništa! ... Kad kupiš oba dijela, prodaćeš ih meni za iste novce, a
— šapnu žena savladana, unesavši svoje pomućene oči u njegove i tražeći drhtavim usnama njegove bijele, čiste zube. I, podavši se slasti, upilji svoj pomućeni pogled u njegove oči...
Nije ti za glavu... Gledaj pustih para! Gazda rukom vraća novac: — Zaludu, brate, zube tupiš. Po zakonu tražim što me ide ... Nikako , već po zakonu!
Selo se bijaše grđe uplašilo nego da je krupa obila polje... I živina bijaše spala, otančala, k'o nema šta pod zube, — nema vode, a nenavikla da se na obroke poji. Svijet se molio bogu, da se smiluje.
— Jeste li i vi od rubačine? — izbaci smijuć' se. Mladići progunđaše nešto kroza zube i odmakoše se od njega. Povorka krenu dalje, a Ivo je pratio pogledom, slušajući dozive i razgovor porubanih ljudi.
Dođoh tako... — reče Ivo uzbuđen i silom se nasmeje. I njoj se ote smijeh, i pokaza svoje malo unutra uvite, bijele zube iza rumeno uzvraćene gornje usnice. — Ne mogu dangubiti, — reče navlaš nedužno i htjede da krene.
sebi uobrazi djevojku: gleda joj gipki stas što se kao srp može da savije, malo uzvraćenu gornju usnicu i bijele čiste zube.
Na njivi pasla je živina, pa, uočivši toliko nepoznatih ljudi, uzvrpoljila se, a jedno magare podiglo glavu, iskezilo zube, i živo se razrevalo; odnekuda drugo se odazove, i oba složno revu. — Dalmatinski lavovi!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dadara je dovodio jednu po jednu, ali je Jevđenije svaku odbijao, nalazeći joj neku manu. Neka je imala kvarne zube, druga je bila zdepasta, treća je imala kratke noge, četvrta je bila mršava. I tako redom.
Smerni, to prvo. Skrušeni. Ponizni. Da ih ne raspinju želje tela, požuda i pohlepa. Žudnje moći. Da zavist polomi zube o njihovu krotkost i blagorodnost. Kakvi su oni?
Kad je najzad prestao sa tim usiljenim kašljucanjem, koje mi je do te mere išlo na živce da sam sve vreme stezao zube kako mi iz usta ne bi izletela nekakva gadna psovka, Makarije je duboko uzdahnuo i rekao da će svakako videti može li
Dadara je digao prema meni svoj tvrdi, neprijatni pogled, prestao da ugriza kokošiji batak i procedio kroz zube nešto nerazgovetno. Dakle ni tu nisam potrefio.
Odem do Mrtvaja vira. Skinem sa sebe odeću i bacim se u prozračnu zelenu dubinu. Ronim, štrcam vodu kroz zube, pokušavam nešto zaglušno da otpevam. Posle izađem, izvalim se na pesak i pustim da me sunce peče.
„Gledajte svoja posla.“ Mogao sam da budem oštriji. To „gledajte svoja posla“ je dva sam procedio kroz zube. „Može te uhvatiti vrtoglavica pa ćeš zalepršati dole kao ptić poletarac.
Nakrivila glavicu na jednu stranu, stisla zube, raširila nozdrve kao ždrebica i šapicom ga luluška levo-desno, dok ne bukne, dok se ne ustoboči kao gladna ala.
Kad drekala spopadnu besovi, oštri zube o kremeno stenje u pećini pa otuda taj škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela
Posle ih odnesu u svojim ledenim naručjima na stenu, zariju im crne zube ispod nežnih sisica, piju krv i okuže svojom otrovnom pljuvačkom.
Trebalo je da gledam u zube, da pipam hrbat i prepone, da zagledam u kopita, da procenjujem i ocenjujem može li kljuse izdržati put, hoće li doneti
Vidim njene zube dok mi odsecaju vrh brka i njene beonjače vidim kako svetle, ali me slatka obamrlost prikriva tu, teme mi srasta sa
Ljudska noga onde nije kročila. Pljuskam se po licu i grudima svežom izvorskom vodom, grgoljam i štrcam je kroz zube. Okrećem se prema vršku sunca što se izmala na istoku i žmureći čekam da mi se kapi osuše na obrazima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Redaktor jednoga lista, s dovoljno nervoznom minom, Promumla kroz zube nešto, držeći bocu sa vinom; I odmah posle toga, za dokaz sopstvene svesti, Uvrsti pijanku našu pod naslov: prijatne
Redaktor s nervoznim licem strašno je kezio zube I gnevno mlateći rukom reči je sipao grube: „Ja pojmim lojalnost, - veli, - i ko je preda mnom vređa Nek dobro unapred
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mlad, topao, fini bariton, koji prosto bira kuda će proći: kroz lepo muško grlo na kojem jabučica podrhtava, kroz bele zube, na usne koje je sevdaliska pesma naučila otvarati se i zatvarati... Boško, Srba, neki lik čoveka ispod planine...
— Smejao se gospodin Joksim, samo za neki svoj račun, iseckanim svojim smejom, koji mu je grčio lice i kuckao zube o zube. Kod gospođe Draginje se pije bela kava sa šlagom u koji su umućeni sitno rezani pečeni bademi.
— Smejao se gospodin Joksim, samo za neki svoj račun, iseckanim svojim smejom, koji mu je grčio lice i kuckao zube o zube. Kod gospođe Draginje se pije bela kava sa šlagom u koji su umućeni sitno rezani pečeni bademi.
Bled, sitan, mekće kad govori. Mlad, a starac! Da mi opravite zube, Neno; da mi kupite naočari, Neno. Naočari nosi od desete godine!...
sneg bela košulja raskopčana i otkriva divan vrat, glava zavaljena, kosa leprša, drzak i samouveren smej izbacuje bele zube, a raširene ruke se povijaju kao dve tanke grane. Gospa Nola sela na stolicu i briše oči.
„Novac je rad, a rad je za poštovanje uvek” — rezonuje palanka. Gospodin Joksim gricka svoje zube, i smeje se palanci. — Niti je novac uvek rad, niti je rad uvek novac... Nema mi Kalenića.
se seti da je čitao u jednoj uporednoj antropologiji, kako Jevreji, krakteristično, imaju vrlo jake vilice a slabe zube, što je, između ostalog, razlog da sve jezike govore s nekom tipičnom jevrejštinom, iako su svoj jezik napustili i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Svaki čas strepim kad će me zver izesti. Kurjak oštri zube, a čavke i vrane muziku spravljaju. Ah, dakle, mene neće mati kad umrem lepo nakititi, neće biti parade i crvene
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
večnog proleća I svetlo oružje sreće Sve samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled
šta da se uhvatimo Ni oblak da nam pruži ruku Ni kamen da podmetne rame Ni vreme u pomoć da pritekne Ko još smrti zube broji Niko crna preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Jedva što mi je onako kroz zube pomenuo nešto oca i majku. Razume se, kad sam se već jedanput zbunio, da je posle sve išlo naopako.
koliko je četiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim, a ona, ne znam šta je mislila, al' znam da je čačkala zube, jer joj se bilo zaglavilo izmeđ' zuba jedno drvce. Najzad, ona prekine tu svečanu tišinu pitanjem: — Pa šta ćemo sad?
koja je bila dvadeset godina starija od mene, ali je imala tako primamljive jamice na obrazima, tako sitne, bele zube i tako sočna usta, da bih ja celim telom zadrhtao kada bi prošla kraj mene.
Eno je i matora usedelica pravda, zamenila lažnima poispadale zube, zadigla suknju te joj se vidi donji prljavi veš; metnula mutne naočare na nos da bi sakrila razroki pogled; podmetnula
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prođoh pored jednog topa, koji me podseti na neku zgrčenu životinju, spremnu da svakoga časa zarije svoje zube. Pored topa su stajale nepomične i tamne prilike vojnika. Našao sam komandira.
Bez larme! — Viknu kroz stisnute zube i ode među vojnike. Svoj zadatak izvršio sam i premišljam da li da se vratim. Mučila me samoća, pa mi izgledalo da ću
Ipak... — Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube! Jašite, pa za desnokrilnim topom... Jahao sam naporedo sa komandirom. Za nama su takarali topovi i kare.
— Daj mi tvoju pušku!... Marš, životinjo jedna! — izdra se komandir kroz stisnute zube. Zažalio sam trenutno što i moje mamuze ne prave larmu. Ali, i oni što ostadoše nisu u boljem položaju, tešio sam se.
— šapnu komandir. Uzdržana daha, prilazili smo lagano. Nekakva grana mi naiđe na lice. Stisnuh zube, pa je dohvatih i rukama dopratih do njenog pravog položaja... Eno su i konji privezani za ogradu...
Poručnik Branko se omače i udari čukljem noge u ivicu kamena. Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo... Pitamo da li ga mnogo boli... A on psuje šta mu na um padne.
Ali dok mi samo smrkne pred očima — govorio je kroz stisnute zube poručnik Kosta „Turčin“. Pogodismo se ipak. Tada Arnauti razapeše ćilim, gde smo bacali dinare.
Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno. Smeje se i Tasa, pokazujući svoje bele zube. Ali mi nikako ne ide u glavu, otkud on ispade engleski vojnik. Povedoh ga i tada mi on ispriča svoje žitije.
dž... si — i ona pokazuje prstom u zemlju, hoteći da kaže, kako je srećna što je ovde, među nama. Vidi joj zube, vidi zube! — veli Živadin. — Bre, Dragiša, ništa ne znaš.
dž... si — i ona pokazuje prstom u zemlju, hoteći da kaže, kako je srećna što je ovde, među nama. Vidi joj zube, vidi zube! — veli Živadin. — Bre, Dragiša, ništa ne znaš.
Kosta prilazi polako, natmuren. Hili ga sa interesovanjem posmatra i smeje se, pokazujući svoje bele zube. — Predstavi se, predstavi — tera ga Toplica. — Ne gutam... ja... ovaj. Jok!
Opet se umeša Dragiša. — Sі vouѕ voulіez voіr notre bіvouac? Tgéѕ... tgéѕ... — govorila je kroza stisnute zube mučeći se da pogodi reč „rado“. Diže se, pa i ne gledajući Živadina pođe sa Dragišom.
Petrović, Rastko - PESME
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena.
Zatvaram oči, grizem donju usnu, udaram zubima o zube, zabadam nokte u dlanove: i postepeno padam u misticizam, sa nešto sumnje i podsmeha.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Igrao je izvijenim sastavljenim obrvama i u osmijehu pokazivao sjajne bijele zube. — E baš nek ste došli i ti i Žuja. — Ja i Žuja lovićemo zečeve!
— zvala je Lunja drmajući ga. Od njezina drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese me kao da sam vreća, a ne pokojnik!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to povazdan jošte i noći primaknemo. Potom, izgledajući na zube kiriju pruženu, što li nam se jošte svidi u volju, radimo izmamiti te k sebi odšikati još i s prevarom!
budavši i sedi, matori neki, pak dignu se gdešto nevaljalo slušati i gledati sa smehom dosta i s grohotom, ocere onde zube ka mahniti, te mnogo im se slađa i bolja čini ona zurnja, od crkovnih pesmi i učenja... Čudna toga posla!
Zašto ima nekih oporih besramnika i ništa ne pribira ni haje ako bi mu i zube zatupio nasamu što govoreći. Al' zazora radi ljudskoga, mogu se prosvestiti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Imala oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fidan, a sva je bila ono pravo „zlato materino“.
— Što prajite? — pita ih doka sedajući na minderluk prema njima. — Sedimo si! — odgovaraju one kroza zube. — Žmijete kako mačke ispod nakladeno kube... — Ej, Doke, Doke, ti si ostade jošte pâ ona! — Što će si činim?