Jakšić, Đura - PROZA
ne disaše — slušala je kako vazduh, potresan besomučnom borbom, ječi i stenje kao eterom opijeni ranjenik što škripeći zubima, ječi, dok mu nevešti lekari lagano hladnim gvožđem košticu iz razmrskane desnice čupaju. Posle se utiša sve.
kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim oštrim zubima podgrizaše!... Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Koja li je hajka njemu za petama, kad u ovu sklanja glavu? ISTINA O EKSERIMA S ribom u zubima, tebi je granica izronila ispred samog pramca! Granica ti ide kroz kokoške, ide ti kroz ovce, ide kroz krompire!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita kriveći usta na jednu stranu: — A šta ti je to, brale? — Koje?
Onda se tamo vrlo retko palio duvan; tek pogdekoji mogao se videti s čibukom u zubima, pa i to samo od starijih ljudi, a momčad — nikako. Strahinja se osvrte još jednom. Od Ovčine se ništa više ne viđaše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Za trenuće oka bio je u lugu... Jurio je kao mahnit, besan, otrovan. Dokopao zubima svoju desnu ruku pa je grize, a ne oseća bola... One „zle” suze udariše mu pa oči...
A već šta bi bilo to samo — sami bog zna!... Ne bih ja pružao puške na njega! Ja bih ga lepo zubima zaklao!... Oči su mu sevale. — Pravo vele! — reče Nogić.
sitan, malen, pa kako nije imao noža ni jatagana, on dokopao neku britvu pa uhvatio jednog Turkešanju što bi ga mogao u zubima nositi, zakocaćio mu glavu pa struže britvom... Poraz je bio očevidan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Čini mi se da sam počeo cvokotati zubima. Sad mi je bilo sve jasno! Sad sam video šta mi je on i ona! Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava!
Čibuk je neprestano držao u zubima, paleći lulu istresenim kokicama. Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša?
Niti se ona što boji, baš ni Blagojevog brnje što hoće i nogom i zubima. — Hajd sad ovamo! Opet je odvede do svinjca. Ona razbi devet bundeva i baci svinjama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zemičke i čitavu četvrt slanine koja je visila na zavidnoj visini i oko koje su povazdan obilazile, gledale, šklocale zubima i tužno maukale komšijske mačke sve dotle dok ne izgube glas i oči im ne izbele. Niko živi ne ide više sokakom.
manje je lajao na bose paore, al’ kad vidi gospodina ili samo obuvena čoveka, a on se pomami i sve za štikle hvata zubima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pomodreo, očiju zakrvavljenih i nabreklih modrocrnih vena na čelu i slepoočnicama Jurišić je čitao, škrgutao zubima, grcao, stezao pesnice do bola i grčio se. Najednom on se žurno uspravi, iskezi i pojuri kući. „Danas, sutra, smesta...
I Jurišić, očajnički, sa licem svirepo — osvetničkim, gutao je, gušio se, proždirao zverski. Krcao je zubima orase, i onako iskrivljen bio je ružan, neobičan, strašan.
Afrika
Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog očima, koje daju telu mogućnosti da vidi, i zubima, koja omogućuju telu da se obnavlja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je bio uzeo stav „mirno“ pred tim Venecijanom, crven kao rak, pritegnuv sablju uz but. Svojim belim zubima, kao nizom bisera, on se cerio, ne bi li se umilio tom strašnom čoveku.
Kad bi pobesneo na neku nepravdu, počeo bi samo da odmahuje rukom, zatim da mrmlja, da škrguće zubima, da rokće, a kad bi nasrnuo, kao vepar, pognute glave, zgrabio bi protivnika rukama.
Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao! Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku!
novu uniformu, Trifun se bio pretvorio u čoveka prosedelog, ogorčenog, koji je često, kao i njegova braća, škripao zubima. A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio.
A da mu u temenu gromovi pucaju. Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Psovao je u sebi Garsulija, škrgućući zubima, kao i Trifun. Ali, bio je rešen da živ, ili mrtav, stigne do grofa Bestuševa.
Polumrtav, polulud, Pavle je, stigavši u Budim, vikao i psovao i škripao zubima, kao njegov Trifun, kad se napije. U to vreme, budimska, rascijanska, Opština, bila je još jedina, u Hungariji, koja je
Sve mu se to učini jadno, sirotinjsko. Kao Trifun, i Pavle je zubima škrgutao. On je sasvim drugojako zamišljao svoj polazak u Rosiju: na konju, uz pesmu svojih husara, uz plač i lelek onih
Svatovi su bili zarobili mladoženju i mladu. Tek posle ponoći, Trifun, škrgućući zubima, nagovorio je svatove da poležu. Muške je smestio na seno, pod strehu, a ženske u žito, u ambaru.
Konj, kaže, kad zađe u četvrtu godinu, izgubi oba zuba, ždrebnjaka. A kad uzme šestu godinu, na zubima mu se pojave rupice, koje se gube u sedmoj godini, a gube, potpuno, u osmoj godini.
Vikao je, u sebi, kao neka rasplakana baba, da je to nacion, nesretan, koji luta, kao neko pleme izrailsko. Škrgućući zubima, pri pomisli na Božiča – ne Božičku – Isakovič je ponavljao da je to nacion koji ne nosi krunu, kao carstva.
Škrgutao je zubima. Činilo mu se da se sa svojom mrtvom ženom, zbog ove upaljenice zauvek rastaje, da je nikad više neće, ni u snu, moći
Teodosije - ŽITIJA
A oni, čuvši od starca ovo, za odgovor ništa ne nalažahu, nego ih obuzimaše jed i zubima svojim grizući usne govorahu: „O, nevoljo! O, ti, Petre, tvrda steno! Odole kamenim trpljenjem svojim, odole i pobedi!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— odjednom vidim sebe kako bježim kroz travu s ribom u zubima. Još se i ne okrenem, a ribe već nema. Jesam li je pojeo, nisam li — ne znam, obraza mi!
koji se začudio neobičnom mišu jahaču i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
čitav i čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
šakom usta da im se ne vide socijalni zubi koje je pijani zubar pravio uvek pola santimetra duže, tako da s njegovim zubima niko nije mogao da zatvori usta, dok ne bi otišao u njegovu privatnu ordinaciju.
Moj očuh bio je zadužen da reši tu stvar s Goldmanovim pijanim i treznim zubima, ali oni su bili prijatelji još iz kolevke, valjda, i tako je moj očuh obavestio Goldmana za tamo neku komisiju, pa je
- Nemaš? Ma nemoj! Drži se zubima za vetar! - rekla je i opet se nasmejala, a onda sam se, mada je to bilo glupo, i ja nasmejao rekavši da je njen
- osetio sam nagli trzaj čitavog njenog tela, a već je poletela na mene i noktima i kolenima i zubima kao mačka. Nisam mogao da se snađem, još manje da shvatim to što je govorila, ali bilo je to nešto kao pitanje: ko onda
Dostići ćemo ih sve četiri, Rašida, Greta i ja. Znao sam to. Dostići ćemo ih, makar se držali zubima za vetar. Stadoh desetak metara iza rampe. Jedan je voz usporavao brzinu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu je Pera remek načinio, nema mu para. Igra kao Kiniži, knez Pavao, kad je posle bitke igrao, u zubima držeći tri mrtva Turčina. I dolikuje mu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako da, budeći se svaki čas, zastenje i odmah zatim opet zaspi, škrgućući zubima. Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć.
da mu trče, jedan po jedan, svojim strašnim trčećim korakom, pod šubarama, sa svojim dugim puškama, i handžarima u zubima, kao pri vežbi. Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao.
Prašina, znoj i sitne, crne mušice behu im se zalepile na nozdrve i očne kapke. Među zubima su škrgutali pesak. Pevači, što behu isterani na čelo puka, umukoše.
Učio ih je da trče sa pištoljima u rukama i noževima u zubima. Tako su pucali, jureći u gomili, u stabla drveća i udarali noževima po granju, urlajući pri tom, u glas, ime Marije
Isakovič je, škrgućući zubima, osećao kao i ostali, i sam, da je prevaren. Imao je svoje mišljenje o toj vojsci, u koju su bili nagrnuli, a kojoj su
Zatim mu pokaza, pustivši puk pravo na njega, trčeći korak sa nožem u zubima, od kojeg se đenerali uzvrpoljiše, a Berenklau od milja naježi. Zatim kako bi pucali u tri reda.
Isakovičevi vojnici počeše da uskaču u šanac, sa nožem u zubima, razbijajući glave. Kroz pola sata, dok su oko njega ranjenici padali na zemlju i previjali se od bolova, umirući,
borbi svojih pleća, protiv stezanja omče, beše sav nabrekao, tako da mu se donja vilica, svojim ogromnim, žutim zubima bila zarila u gornji deo usta, sva krvava.
U nesvesti, sa drhćućim usnama, cvokoćući zubima, na kojima se beše nahvatala pena, nije se više doticala ni onih grozničavih, zamišljenih slika koje su joj, kao i te
Svaki je čas osećao da će da skoči, urlikne, pa da počne da grči bezumno, grizući zubima sebe samog i sve što mu na put dođe. Sve je u njemu plakalo i treslo se.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader mi i naudila’.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Imala je gustu, sitno ukovrdžanu crnu kosu i tamnoputo lice sa ljupko izbačenim zubima, što su neprestano u poluosmehu provirivali kroz blede usne. Bilo kako bilo, postalo je nekako veselije sa Verom.
se od njih mogao pohvaliti jednom dvadesetpetogodišnjom studentkinjom koja tako vešto barata nepcima, jezikom, pa čak i zubima kada se ljubi u tajanstvenoj kapiji. Niko od njih!
i video je kako ga zmija sikćući ujeda, i čim bi ga ujela, pas je cvileći odlazio do tog zida na kome je čovek spavao, zubima je čupao travke pa se vraćao da nastavi bitku sa zmijom.
A Žan Žik, još vitak — sama kost i koža impregnirana dimom večitog »goluaza« u zubima — vlasnik je trećeg modnog studija po veličini u Parizu.
Milićević, Vuk - Bespuće
sasvim drugi čovjek, ne naličeći ni najmanje na onoga trbuška, sa licem za šalu i za smijeh, sa debelom cigarom u zubima koja mu se vazda gasi, sa izgledom čovjeka koji ne zna da se naljuti.
samo osjeća kako prolazi nečujnim korakom kroz godine, mrzovoljan, sa rukama čvrsto pritisnutim na grudi, sa stisnutim zubima i sa zgrčenim pesnicama, kao čovjek koji je naumio da se svega odreče i da sve mrzi.
otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da ispravi ponovo glavu i da ponovo pogleda prkosno u život.
Sremac, Stevan - PROZA
Nigde ga niko od starijih nije video s cigarom u zubima. Uvek je držao cigaru tako da je onaj zapaljeni kraj u rukav okrenuo bio, onako kao što to rade gimnaziste kad između
Pogledaj samo kako sam prase kupio! Ama će da se sve ruska pod zubima kad ga onako pečena s mraza donesem! Zato, nikako drukše nego da mi dođeš, pa da znaš šta je pečenica.
Ostav’ se, boga ti! Da zabavljamo gospodin-Paju. — Kajo! — viknu Jova, pa lupi besno nogom i zaškripi zubima i opsova nešto arnautski (a to je svega i znao), i hteo je besno pogledati, ali mu oči odoše na salatu od celera.
Radičević, Branko - PESME
mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô janje zaklati — Dati život u divnu zamenu A na slavu srpskome imenu?
Kostić, Laza - PESME
Na tom je kamu azijska guja zubima kivnim izgrizukala crtama divnim junačku dramu. A druga guja, klizavij' spona, s druge ga strane po rebrih kreše, da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I Turčin i raja poslušaju spahiju, te mu dobro potiraše tabane, a Ciganin od muke zaškripa zubima. Opet spahija reče: — Čuješ, Vlaše, moje mi brade, nije pravo ni ti da moju livadu paseš; a znaš, bolan, da ja
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira! Mogu iz njega izmileti ti kreteni s obaveznim zlatnim zubima i još zlatnijim iglama za kravatu, pa početi da me jure po sirotoj Adi; mogu iz njega, Čarli, mogu iz njega isfurati one
Čarlije. Ali, šta sam mogla da radim kada moji ne podnose životinje? Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?
E, ako moj matori išta mrzi na svetu, to je baš ta pasmina! Da stvar bude maksimalna, taj vučjak je nosio u zubima tašnu, Bio je tako dresiran, šta li?
Gledajući neprestano onu tašnu u zubima psa, matori upita gospođu da li njen ker možda ide u školu? — Ide, ide ... — prihvati dama štos, i ne sanjajući šta se
nabacio nove njupavce, preko Socijalnog: kaže, sad ću i ja napredovati u životu, kaže, mogu i ja da držim sada jezik za zubima, a ne kao do juče, nigde njupavca ni od korova! Čak i on.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom, cimnu iz peta, izvuče stari seljački gunj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše
Dugo smo čekali dok je stigao do nas. Komandir je bledeo, crveneo, znojio se, škrgutao zubima i besno kolutao očima na vojnike koji nisu obratili pažnju na svoju spremu. A bilo je mnogo zameraka...
— Pobjedi blagovjernomu Gosudarju i Kralju našemu Petru pervome... Prednji levak poče da škljoca zubima o đem, ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika koji se molio za pobedu oružja, za zdravlje i život vojnika i
Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale.
Ah, Bože, podrži još nekoliko sekundi... Aleksa prikopča prste kao da bi hteo da savlada svoje nerve, a zubima obuhvatio donju usnu i s napregnutom pažnjom očekuje... Možda smrt, a i mm svi ostali. A onaj jauče... Sad će, sad...
— Još će da ispadne da sam ja to kazao! — on mi se unese u lice i škripnu zubima. Onda se okrete i viknu: — Ađutant! — A kada ovaj stade kao kolac, komandant mi se ponovo obrati ali malo blažim
— Puni odmah! Tempirači dovukoše Jankulja, koji je stenjao i škripao zubima od bola. Zatvarač škljocnu... Urlik se razleže planinom, a pred nama na dve stotine metara, iz onoga krša, polete
Hoću li to da padnem! Neko reče: „Otvaraj“. Moja sestra, zanesena njenim pričanjem, posmatrala je uplašeno, a zubima obuhvatila prste, kao da bi htela da zaustavi krik. Pomerih se, i moje mamuze zvecnuše. One kao da se prenuše.
Prođe ljutito pored poručnika i uđe u kantinu. A kada poručnik ostade sam, škripnu zubima, promrmlja nešto ljutito, i obrati se strogim glasom prvom vojniku: — Zovi mi baterijskog narednika!
Već se čuje smeh stražara u zemunici, a nešto mu oko srca zaigra. Kaplar škripnu zubima. Zaustavljajući se pred otvorom zemunice, raširi noge, onda se saže ne bi li bolje video.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
poslužitelj, skidajući stvari s kola, objašnjavaše nešto učitelju: — Nemoj ti njima, bratiću, niz dlaku: oni će tebe oma’ zubima. Nego ti njima prvi pokaži zube. Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !...
Jes’ video, gospodine?... Kažem ja vama: po zubima lole, pa da vi’š kako će da vrte repom. More, prâvo muško ! Ona će i za čiču izvući još pô rublje.
i ona se seti nekih trenutaka, kad mu je izjavljivala nešto nalik milošte... Škrgutnu zubima, sevnu očima i dohvati se obema rukama za glavu, pa kao mahnita stade juriti po školi, čupajući sebi kose i plačući.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I po kući poslovači, Oj dodo, oj dodo le! 49. Kakav junak gorom jezdi: Nosi sablju u zubima, Nosi kišu u očima — oj dodo, oj dodole! SVATOVSKE PESME 50. Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Na nekima se samo poznaju po ivicama tragovi od nekih zuba; često ih diže Mića, nazvan »Oficir«, u zubima, kad se tako opkladi u okanicu vina.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
stajati testije hladne vode, poređani redovi nanula i Ciganke u mokrim haljinama, suve, crne sa svetlim očima i belim zubima. A iz pravog amama će dopirati toplota, para i ona zagušljiva amamska ustajalost...
I onako presamićenog, crnog predade joj ga. Ona ga odnese Marku. Marko, nestrpljivo, da se jednom već svrši, zubima iskida kožu i, nagnut nad koritom, sa uzdignutim ćemerom više glave, da svi vide, da se svi zgranjavaju, poče iz njega
se vraća kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i navek rumene i vlažne usne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Te slikurine na zastaralom platnu, u širokijem okvirima, prestraviše ga jako. Škripnuv zubima a zamahnuv pestju, skoči on na trijem, pa s trijema u avliju. Padnuvši, oba gnjata prelomi.
Kako je u snu vrcao glavom, kamen mu se izmakao ispod nje, ah sad kad poteče da se (tobož) cjeliva sa djevojkom, udari zubima o cijev šešane, te se okrvavi... Čudna sna u Crnogorca koji je zapao u busiju, u dugu krvavu!
“ odgovori medik, kucajući se po prsima. „Znamo, znamo... Nije teško ni zubima natući kad je šta, a za te ima, Bogu fala! Prostrana je tvoja inorija, a dočekuju te svuda...!
„Neće, valaj, no od ovoga moga brava zubima natući! Vidiš da se u nj zagleda... Pretrpi se, čoče, nije no tek zarudjelo!“ „Što si tražio, to si našao!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Grliti sjenu. Davati rukama, pa tražiti nogama. Dati jarcu da čuva kupus. Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar. Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi.
Kad pođe sunce natrag. Kad psi budu ljudi, onda ćeš i ti biti čovek. Kad ribe progovore. Kad se zubima za zatiljak ujede. Kad se otopi lanjski sneg. Kad se rodi na zapadu sunce. Na kukovo leto. Na sveto Nigdarevo.
(Crven kao vampir). KARAKONDžULA Karakondžula je stara baba, s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda
Ustuk mali i golemi! Ako si vodeni, s ribom u vodu da ideš; ako si goreni, u goru. Zubima ću da te izem, vodom ću da te udavim; Ustuk, mali i golemi! (i onda zabode nož u zemlju). 3 Izdat komendat! Ustreljniče!
oči kao sito, zubi kao srp, glavom ga uplašiše, očima ga ispiše, zubima ga izedoše. Pišti Petar od zemlje do neba. Začu ga božja majka, neumitna Bogorodica, pa pita: „Što pištiš, Petre, od
Ponosio se tom srećom kao menica sa pljevom, kao vuk sa zubima... kao lisica s mudrinama, kao zec s brzinama. Ko ti zla mislio, zajmio ga bog niz potajne lugove da traži stare
(Pero kojim se piše) 65 — Golo momče proz goru promače i iznese kosu u zubima? (Zvono) 66 — Gora ovud, gora otud, među njima zmaj leži? (Češalj) 67 — Danju klanja, noću broji zvezde?
među njima, nije se ljudska glava ni vidjela, nego je više nje na dugačkome čupavome vratu bila konjska glava s velikijem zubima, koja je tako načinjena da su se usta odozdo mogla lasno otvarati i zatvarati, te je sve klocala; a noge je imala
Idući po ulicama, gdješto bi se ustavljali, te su vila i čoroje igrali, a turica je jednako klocala svojijem zubima. BABA—KORIZMA U Risnu, na čisti ponedjeljnik obuče se kakav momak u ženske haljine i načini se kao đedova baba, pa
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A đavo mu odgovori: „Ajde de.“ Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sv. Aranđel među tim ne odnese sunce.
tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu čuva sunce, dok on zaroni i iznese u zubima mor - | skoga pijeska. Kako đavo zaroni, a sv.
” A đavo mu odgovori: „Hajde de.” Onda sveti Aranđel zaroni, i iznese u zubima pijeska morskoga. Sad treba i đavo da zaroni, ali se boji da mu sveti Aranđel dotle ne odnese sunce.
U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka da mu čuva sunce dok on zaroni i iznese u zubima morskoga pijeska.
Oni kod kuće opaze izdaleka ribu, đe dijete u zubima nosi, i đe riba vriskom trči, a dijete pišti i ciči, te svi u plač i u vrisku, a proročica ih stane ćešiti i govoriti
Stanković, Borisav - JOVČA
I bolesnu, ja ću da je uzmem... JOVČA (besno, očajno, oštro): Nema joj leka, nema! (Zareži, zaškripi zubima, misleći na kaznu za nju.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Riđi mu brci zatiskivahu nozdre i dopirahu do ušiju. Zubima mogaše nagristi pletu, a šakama slomiti čvrstu suhoricu. Mogao je pojesti pečeno dvize, ali piti je slabo mogao.
— Taa-ko!... — A najglavnije je da drži ruke pri sebi i jezik za zube, on i Osinjača, jer... — Rkalina zaškrguta zubima. — Taa-ko!... — Anko jonpet nansrne, dan gan zvinznem po ćinvenrinci, Krnkotiću, dinte! — veli Šunda. — Ah, Isuse!
— veli Rdalo. — Ma sve su to prazne riči, i ja ne znam šta oćete najposli? Žestoki Rkalina škrgutnu zubima, odgurnu sve, pak se usići pred fratra. — Jevo mene da ti kažem bez zavijanja, najkraće i bistro.
“ — sinu mu kroz pamet i krv mu se zaplamti od bjesnila, te zaškrguta zubima... Sad vidje sebe u fratarskim mantijama na pomamnu konju, sa golom sabljom u ruci; za njim se slegao sav kršćanluk,
Provincijal, Žvalonja, Lis i svi ostali gotovo pobjegoše. Srdarina je škrgutao zubima, tražeći koga će izbiti, te se najzad iskali riječima na novome đakonu, a šakama na Škelju. Bakonja se prvi razabra.
Bakonja zaškrguta zubima i pognu se kao lav kad se sprema da skoči na svoj plijen, ali srećom na vrijeme to vidje Srdar, te ga odvuče u kujinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
uvo na mrku mrljicu njenog pupka ne bi li čuo srce — znao je da nije veće od oraška — dolazilo mu je da jaukne, da zubima razdere istegnutu, potamnelu kožu njenog trbuha i vidi kako izgleda i na koga liči.
Zato se ona noćas toliko muči i zato će mu se nakaza roditi. Iskreće glavu i osluškuje. Vetar sitnim zubima gricka Mlado lišće jabuke. Bog sve zna. Svuda je on. I u vetru.
Baš ih briga za njega. Oni će da uživaju njegovo bogatstvo i muku. Hteo je zid, korak širok, zubima da izgrize i samo jednu noć da ostane u Prerovu. Gde će mu duša što je tako nešto mogao da pomisli? Ni on nije čovek.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala, skrsti ruke kao što si skrstio, trpi, škripi zubima i gledaj šta se radi — odgovori mu krezubi student, koji ga je za sve vreme pažljivo slušao iako u njega nijedanput nije
Studentkinja škrgutala je zubima i krvožedno gledala u ženu, koja se posle ovih reči popuštanja bila povukla iza širokih leđa svoga muža, pa joj je
rukama na leđima, i grize gornju usnu, pa posle desnom rukom nastavlja da šamara po levom obrazu kad burma zazvekne po zubima ili zakači za dugme od naramnice; onda kratko naređuje dežurnom da pretpostavljeni podnesu optužne raporte, a četvrtom
leđa jednu po jednu od zaboravljenih stvari, pa nakrivljene šajkače za kojom su poređane cigarete što vire i s jednom u zubima, krivulja tako za pukom, purnja kljakavim nogama i podiže prašinu više nego i sama pukovska saka sa ćoravim u oba oka
u paviljonu šestom ima dve obične plehane peći. Pored jedne trese se i cvokoće zubima u naslonjači prvi hugista, koga je opet spopao patriotski grč, i mala sestra Round umiruje ga nežno.
sedelo desetak oficira, velike gomile novca premeštale su se od igrača do igrača koji su hladnokrvno, sa cigaretama u zubima, odbrojavali papire i umorno i čkiljavo posmatrali karte.
Tada se jedan od onih natmurenih ljudi s cigarom u zubima, debeo i važan, dotače nogom njegovog ramena. — Taj tu, opasan zlikovac! — Ej, čuj ti, Petronije Svilaru!
Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa žilama u rukama, došli da ih bude. — KO je došao?
betonirani podrum gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su, eto, otkad i zašto su oni prestali biti ljudi?
A posle su se čuli samo uzdržani uzdasi i opet su ljudi nokte držali na zubima. A sutradan pozvali su ponova Petronija Svilara u sobu kod islednika, gde su još trojica okovanih klecali pored zida
svoju koščatu i žuljevitu pesnicu tamo prema njoj i, sav zasenjen onim krvavim požarom sunca, grozno preteći, škrgutnu zubima. I nebo je bilo svo krvavo i mir crvenog sutona vladao je.
On je bio visok, neiskazano mršav, sa crnim pokvarenim zubima među kojima se videla i dva tri zlatna, usnama i prstima požutelim od duvana i gumom na inače neviđeno visokim
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Doktor je pristupio bliže k meni, svejednako nasmijan i raspoložen, sa zdravim lijepim zubima. Dohvatio me je za puls — ovlašno, iz reda i navike — i vedro me upitao: — No, kako je? Sad je bolje, zar ne?
Onda bi zavirila k meni, koji sam razmazivao akvarelom po listu papira zastave i jedrenjake, s vrškom jezika među zubima. — Što lijepo radiš, Ive? — Nešto slikam. — Slikaj, Ive, slikaj!
Čovjek će se odjednom jako, baš jako desolidarisati sa svojom vrstom, i borit će se zubima i noktima za svoj odvojeni, mali, neznatni pojedinačni život.
Kako bilo, moj mladi doktor s lijepim zdravim zubima i moja iskusna bolničarka uzeli su moje interesovanje za violinu kao znak povišenja tog „životnog tonusa“, bolje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
to je ono; sad se počinje... robija ili gora... šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...« kao munje ređahu mu se misli u glavi, a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše
A ti čini što znaš.... Stanka steže zubima usnu, pogleda ga nekako u koso, neobično... i taj pogled ne obećavaše nikakva dobra...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najprije baciše babu u jamu — jala, dušo, drži se zubima za vjetar! — pa za njom zakoturaše stijenu. Leti baba, leti stijena, dok odjednom dolje u bezdan bub, osta zauvijek.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
školju nađoše, pa bi po škrapama i hridima i u sitnome pijesku tražili školjke i parali čupke, i, onako sirove i mokre, zubima hrskali i s morem ih ispijali.
Devojka se branila rukama, grebla ga i zubima grizla; tada bi on jače besneo i usrčao rukama do gola joj života. I gonili bi se dugo i valjali po uspaljenom strništu
Arnaut mače svezanim rukama, ali se mahom priseti, pruži glavu kao konj kad mu se iz ruke nešto daje, i zubima prihvati hleb. Podiže levu nogu i, pridržavši hleb na kolenu, poče ga jesti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ja sam moju babovinu uvatija zubima, ete ovako, i živ od nje ne se odvajam. I sad... i sad... ne plačite, a da nađemo nekoga ko će kao ja da legne snažno
I sad... i sad... ne plačite, a da nađemo nekoga ko će kao ja da legne snažno na nju, da je uhvati zubima i da je tako ne ispušta dok ne dođe ona... odozgo... Derman iskam, sinovi moji!...
“... A ovaj Moravac, za koga bi i Pećanin i Kolašinac pomislio da je zaista kaurin i prosjak, zubima drži komad srpske zemlje da ga sačuva Srbiji, i — na novac gleda kao knez Mihajlo!...
Držala se u grču, u poslednjem uzmahu, zahvativši zubima njive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Šta ću ti jošte kazat’ bez fraze! I tebe mnogi nogama gaze; Ti nemaš žuči da na to đipiš, Al’ ipak zato zubima škripiš. I ta je škripa muzika zimska.
Miljković, Branko - PESME
druge predele ali već imah dan i ljubav koju nisam tražio, 2 Ja čujem i vidim njenu istinu njen šljunak tvrd među zubima blag u srcu gde mi silazi po svetlost osetljiva zvezda. Gasi samo zlonamerne vatre, suncu ni u čemu nije suprotna.
Krakov, Stanislav - KRILA
Doneće ti sreću. Oba radosno se smeju i misle na zagrljaj takve jedne kurtizanke sa zlatnim zubima. Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama.
— Sigurno ima sastanak sa onim vražjim Talijanom. Ipak se Mitford smešio zadovoljno. Samo se Duško ljutio, škripao zubima, no nije govorio ništa. Onda su njih dvojica obilazili kuće sa ženama, ili pili koktele po barovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Evropejca, to je ta jasnost i jednostavnost njegovoga lika, osvetljenog očima, koje daju telu mogućnosti da vidi, i zubima, koja omogućuju telu da se obnavlja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Dete mi vraćaj, vuče grabljivi! Ti si ga zaklô oštrim zubima! Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi poganim! SULEJMAN: U pamet, babo!
ĆERIM (škripi zubima): Zmijo pogana!... Svud si mi na putu!... Ma, tako mi dina, zgaziću te, pa ma otrovan lipsô! ISAK (zapinje oroz na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu. Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki! — A sad, braćo!
— Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu... Jaoj, braćo, polako. — On škripnu zubima, i zavali glavu unazad. — Evo ovde! — jedan od vojnika pokaza na čukalj noge. Vilični muskuli su mu podrhtavali.
FRONT I POZADINA Ima već duže vremena kako niko ništa ne govori. Luka se naslonio na bedem od zemlje, zubima stegao muštiklu od višnjevog drveta i sanjivim očima gleda u Moglensku ravnicu.
— Zar vam ja nisam dala dokaz svoje ljubavi?... Šta želite još od mene? Uzeo sam njenu ruku i prineo svojim ustima. Zubima sam obuhvatio belu, nežnu kožu i stezao lagano, sve jače, ne bi li fizički bol skrenuo tok njenih misli.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— s grkim prijekorom duboko uzdahnu. Vujo ga nije čuo i razabrao, već se sav tresao i cvokotao zubima od oštre studeni koja ga obuzimaše sa sviju strana i snažno prodiraše do srži u kostima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i ljubi ga gdje dohvati ... — Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva
— ponavlja više puta. Rade osjeti kako mu krv u glavu dolazi i magli mu se pred očima, ali izdrža; škripnuvši zubima, savlada se i mirnim korakom iziđe iz crkve.
—Nije, bolan, ono već tvoje, kad je u rukama suda... — I nasmija se gazda, i crna praznina među zubima pokaza se čisto. Pa nastavi: — Ti, čovječe, već ništa nemaš... Ko zna hoće li imanje i zaleći za lug ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda je ležao na leđima s dlanovima pod potiljkom i gledao vunaste oblake, držeći među zubima vlat. Na njegovom licu nisu videli strah.
da isprlja ove bleskove, nevine, anđeoske treptaje, pojanje vaseljene, hoće li čupava, zeljava kučka sa penom na iskeženim zubima trzati vlačeg, promuklo zalajavati, ostrvljena, beslovesna zver, zar neće, moj bože!
se da je nešto ogromno, ljigavo, sa ribljim krljuštima po telu, buljavim očima na bezobličnoj glavčini i strašnim šiljatim zubima.
Jer njegove testije nisu obične, bezazlene posude za vodu. Jedna se na nas dobroćudno osmehuje, druga reži šiljatim zubima, treća vam šeretski namiguje, četvrta laje.
mrziš ga što mu ništa nije teško, nego trči, iz obesti sve nogom u dupe udarajući, dok ti, slotija, za njim stenješ, zubima škrgućeš, ujedaš se za gubicu, psuješ i kuneš. Ono što je za njega igra za tebe je kazna.
naslućivale pod njim mrko, jedro zrnevlje pšenice, slutile već debele vruće pogače, goleme zalogaje među užurbanim zubima, teške trbuhe, dremež od teške sitosti, podrigivanje i zevanje.
Neću birati stranu. Navalim. Čini mi se: i zubima, i nogama, i rukama. Hvatam drhtavim šakama izbočine, uglavljujem stopala u pukotine, milim naviše kao puž.
Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid. Među zubima mi gusta lepljiva pljuvačka a nepca suva i skorela. Ne smem da pogledam ni gore ni dole.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
pronađosmo Vegenera, u društvu nekolicine, meteorologa, u jednoj pivnici, sa velikom čašom piva pred sobom i lulom u zubima. I on i njegovo društvo obradovaše se mom dolasku, pa posedosmo tu u živom razgovoru do duboko u noć.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela. Onim jakim, zdravim zubima oguli batak odjednom, i nekako sa zadovoljstvom pusti kost da zvekne u tanjiru.
E, sad je njegov sin imao vezana usta kao da mu je stalno međ zubima opora kruška. Nad tim ustima je iskočio snažan jevrejski nos, obao i mesnato grbav, širokih nozdrva s jakom tamnom
Ali neki stalan grč međ obrvama odavao je nešto ljuto i srdito, ružno njeno fino lice sa divnim ustima i zubima, i činio je matorijom još od onih drugih dveju matorki.
„Prođi, bogati, kroz Savin krompir?” — „Đaci to u Savin krompir.” — „Prestao čovek da plaća arendu” — govori više zubima nego jezikom gospojica Natalija Rajić probajući pred ogledalom nov šešir kojije sama načinila.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
se prestravljeno obzire levo i desno, pa onda počinje poverljivo: — Sanjam neku gadnu ženturinu, sa oštrim, gvozdenim zubima, zmijama mesto kose, topovskim đuletom mesto srca, rukama u vidu gvozdenih vila i fosfornim očima, koje se u mraku
i pogdešto belo, a u onome što je belo pogdešto crno; umeti čitati izmeđ' redova, zažmuriti na jedno oko, zadržati zubima jezik, ljupko se smešiti kad si uvređen, blagodariti kad si izgrđen i biti obavezan kad si nagrađen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet. Šta da se radi?
Disao je brzo i škripao zubima... Najzad savlada sebe i prigušenim glasom obrati se trgovcu: — Izmeri mi dva kilograma šećera!
Vojska je promicala pored nas. Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...
Sa njim je zamro i Aleksandar. Kažu, ostao je presamićen preko topa. Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo...
Životinje opustile glavu i glođu kočeve za koje su privezane. — Ovako se, braćo, više ne može! — škripnu zubima poručnik Kosta „Turčin“. — Dok oni nama pričaju...
Na drugoj obali žurno su se oblačili, cvokoćući zubima od zime. Male rastom prenosili su veći drugovi na leđima. Neki su pokušavali da nalože vatre, da bi se zagrejali.
Drhtava jeza prožima lude. Nastade mučna tišina. Komandant spusti durbin niz vrat, podbočio se rukama, obuhvatio zubima donju usnu i napregnuto iščekuje. Čuje se glas: — Alo, šesta?... Je l’ me dobro čuješ? Pa nemô, bre, da dremaš!...
Ali da ide najhitnije. Komandant je zubima grizao brkove. Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene. Gledao je zamišljeno preda se.
Naletesmo na raskrsnicu dva puta. Neko ostavljeno pseto zatrča se na moga konja, skoči i dohvati me zubima za bluzu. Zbunjen ovim neočekivanim napadom, a i da bih ga se otresao, gotovo nesvesno krenuh desnim putem i tada, pred
Petrović, Rastko - PESME
Zatvaram oči, grizem donju usnu, udaram zubima o zube, zabadam nokte u dlanove: i postepeno padam u misticizam, sa nešto sumnje i podsmeha.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ko te pogleda, samo te vidi, reč ti kaže — toga je majka u crni povoj povijala! (Besno.) Zubima ću da ga rastrzam! KOŠTANA (odsečno, neugodno): Neću! STOJAN (zabezeknut): A? KOŠTANA (odlučno, zlovoljno): Neću!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„Odelo njihovo i njihovih žena bilo je bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu hodili, bratimili se, jedan drugom sestre i kćeri otimali pa turčili ili pokrštavali, i uzimali za
su junaci: na plećima ćurak od kurjaka, na glavi mu kapa od kurjaka, privezô je mrkom jemenijom; nešto crno drži u zubima kolik' jagnje od pola godine!“ Veli njojzi Vuča dženerale: „Ne plaši se, moja snaho draga!
Da je kome sjesti te viđeti kad poćera po polju katane! Sablja mu je u desnici ruci, u lijevoj koplje ubojito, u zubima dizgen od Šarina: koga Marko sabljom udaraše, po dvojicu od jednog građaše; koga Marko koppljem udaraše, preko sebe njega
od čista zlata saljevani; i daću ti od zlata siniju, — na siniji opletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, pored kog se vidi večerati u po noći kao u po dana; i daću ti sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka
kako i goveče; nit' je junak kô što su junaci: na njemu je ćurak od kurjaka, na glavi mu kala od kurjaka, nešto mu se u zubima crni kao jagnje od pola godine; kako stiže, on zametnu kavgu, i progoni straženje mimo prve, pogubi ti kuma i đevera“.
šćaše; al' ne dade Šarac od mejdana, već se prope on na noge stražnje, i kobilu na prednje dočeka, i malo je dovati zubima, te joj uvo desno odadrije, sva kobila u krvi ogreznu.
od čista zlata saljevani; poslaše mu od zlata siniju, — na siniji ispletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, kod koga se vidi večerati u po noći kao u po dana; poslaše mu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka
ti ideš sanak boraviti, a ja idem u taj turski tabor, stvoriću se zmijom šestokrilom, doneću ti cara čestitoga u zubima kano i sokola; kad ustaneš, ujko, iza sanka, nemoj dati umlje za bezumlje: ti ne streljaj zmiju šestokrilu, već ti
Ode Janko sanak boraviti, a Sekula u taj turski tabor, stvorio se zmijom šestokrilom i doneo cara čestitoga u zubima kano i sokola; s njime pade Janku na šatora, svi junaci vikom povikaše: „Zlo si legô, vojevoda Janko!
Kada Bajo sitnu knjigu primi, knjigu čati Pivljanine Bajo, glavom maše, zubima škrguće, pa on begu drugu otpisuje: „Čuješ, more, beže Ljuboviću!
ga je rukom uvatio za desnicu i za britku sablju, a lijevom za grlo bijelo, obori ga u zelenu travu, od ljutine zubima ga zakla.
Starac Fočo podavio bradu, pa je b’jelu sa zubima grize, ni on ne zna s knjigom besjediti, već se i on tome poslu čudi; ne poniče Fočić Memed-aga, ne poniče, već junak
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Istog trenutka odjeknu strašan arlauk. Trgnuta iza sna, Žuja obnevidjelo skoči prema neznanu gostu i zgrabi ga zubima za torbak. — Drekavac!
Metala mu je u usta jezgru od oraha, krišku jabuke ili štogod slično, a dječak je, slatko meljući jakim zubima, samo mumljao: . — Gle, otkuda ti ovo? Baš je bilo dobro.