Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
punica, k’o rek’o bi da me je begenisala; jerbo, kad god prođem pored nje, a ona se uvek ondak seti pa namešta maramu i zulove, pa namešća usta i pòglêda me, a kad već prođem, a ona se uvek ondak iskašlje malo, pa me pita: »Kako ti je, Nićo, brez
Naročito je lep završetak pesme, i on glasi: Po čelu ste redom Šnekle poređali, Zulove ste sitno, Fino brenovali, Rusu kosu po mom Gustu očešljali!... Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je!
Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je! Kad pomislim da će Sve to biti moje: Zulove i šnekle I to belo lice Roznforb-boje! Ah, ljubazna Julo, Sve će biti moje! Sve će biti moje!