Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici, a i milo mi bude da se čas pre turskog zuluma izbavimo, jer nam je bio sasvim dosadio.
sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji, ja ću vas od svakoga zuluma braniti, i koji nema poreza i arača, ja ću za njega u zajam davati.
mu i čestitaju, a on i̓ sovetuje da idu svaki u svoju nahiju i da narod dobro paze, i da ne dadu nikome ni najmanjeg zuluma da narodu čini, no da se njemu obaraćaju. To je bilo oko 1794. godine.
kada je meni čestiti car beogradski masip dao, nije mi nikakve hazne druge dao, no da od vas uzimam, a vas od svakoga zuluma branim?
Jučerašnje tvoje reči istinite su i svete. Poznajemo i sami da nas od zuluma braniti ne možeš bez vojske, a vojske bez novaca držati ne možeš.
se dosta vojske nakupi, doći đe Derviš-beg Mustapašić i dovući topove i sve dahije i subaše po̓vatati, i pašaluk od zuluma osloboditi, a on na očino mesto u Beogradu vezirom biti; a svi znamo kako smo pod Hadži-Musta-pašom njegovim ocem dobro
satera; i da će skoro Derviš-paša s velikom vojskom i topovima doći, iz gradova dahije i subaše isterati, i pašaluk od zuluma očistiti, a Derviš-paša vezirom biti namesto svoga oca, a svi znamo kako je narodu pod Hadži-Musta-pašom dobro bilo.
Tu nam vezir zlatna brda obećava, no najposle Karađorđe reče: „Fala ti, čestiti paša, mi znamo da car nama zuluma ne čini i rad je, i tebe je poslao da nas umiriš.
jerbo on ima dosta raje, a i po nemačkoj krajini najpre je došao u šabačku nahiju i sirotinju lepo umirio, i nikakva zuluma nije bilo, i proče. Oni svi povikaše Sirčiću: bumbareći tj. srećno, srećno!
da mi sami za sebe pošljemo knezove u Carigrad i molimo Portu, da nam pošlje dobroga vezira, i da nas od Gušanca i zuluma oslobodi, kao što smo i poslali protu Aleksu [Lazarevića] iz Šopića, Stevana Živkovića i Čardakliju Petra 1. maja 1805.
gdi se čuje Aleksander, i kaži mu: „Ja sam Černi Georgije Petrović, koji sam podigao moj narod, da ga od turskoga zuluma izbavim, i deset godina držao se; a sad dođe 20 Turaka na jednoga Srbina i osvojiše nas.
i koliko sam umeo savetovao i kazivao, zašto smo ustali vojevati: da bi se sa božjom pomoću izbavili od turskoga zuluma, a drugojačije ne možemo no slogom i starijega poslušanijem, i da svi mi moramo imati jednoga starešinu, kao u srećnim
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj kaže. — Kako ti je ime? I to mu kaže. — Radi čega si ostavio svoje ognjište? — Od zuluma. Turci mi pobiše svu čeljad i kuću zapališe. — Ko ti je dušman? — Svaki koji čalmu nosi i klanja Muhamedu.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
U to vreme bila prebegla iz Turske jedna prosjakinja, neko ulavo1, mlado devojče. Zvala se Vejka. Od zuluma pomerila pameću. Turci, da bi je ugrabili, sve joj poubijali.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tomča, koji se baš tada vrzao oko granice kao krijumčar, i preveo je kod njenog ujaka, koji je još pre bio prebegao od zuluma i ovamo se doselio. Taj joj ujak bio bogat i nije hteo da je dâ Tomči, koji je preveo, nego mome čiči Manasiji.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
uspavanka, smešićeš se bez prestanka, i klečaćeš predamnom: Ali sa moga lica padaće na tebe mržnjom tamnom radost zuluma, zgarišta i šuma, i gordi, bezbrižni smeh ubica.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
vojska čemu god potrebnija nego da bude odbrana zemlje, odbrana onih porodica tamo na jugu koje stradaju od tuđinskog zuluma?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— I pile u ljusci je, more, propištalo od zuluma i tirijanstva njegova. Izišao beše svima tamo na perčin ka’ pribogu evo nam’ vođena ovaj naš Milisav, anatema ga!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Najgori od svih zuluma, zulum očaja, hara među ljudima a u Vasi, možda i stoga što je više sa drvećem nego sa ljudima, raste san o Baš-Čeliku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
šestoga bataljona kralja Karola I-og, u kome je dve godine ravno oduvao, posete mestu svome rodnome činio, i kad ono od zuluma njegovog umre Fata, Aganova majka.
Nego da vidimo sad, ovde na ovom mestu i ovom prilikom, u čemu je ono bio zulum Ilije Vasića, od koga zuluma umre Fata, Aganova majka; to jest: ima li tu, u tome zulumu, i uistini, i u čemu, i u kojoj meri, i koliko, i zašto
i savesti, nepristrasno i objektivno zaključe o faktu u pitanju, to jest: je li Fata, Aganova majka, umrla od zuluma Iketinog, ili, naprotiv, Fata, Aganova majka, nije umrla od dotičnog zuluma njegovog.
jest: je li Fata, Aganova majka, umrla od zuluma Iketinog, ili, naprotiv, Fata, Aganova majka, nije umrla od dotičnog zuluma njegovog.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I Miloš me je amo poslao Glavašu hrabrom, da ga pozdravim: Da je Srbija listom ustala Protiv zuluma... I da se sprema... (Vidi Glavaša.) O!... SPASENIJA (gleda u Stanu): Evo ti dela, Rođena majko svake nesreće!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Jauču žene, dreče djeca... Ljudi moji, mene obuze nekakva žalost. Ali, kad se šjeti' nji'ovije' zuluma i bezakonija, nestade žalosti, ko da je rukom odnese. Osveta, osveta! Kakva milost!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
posmicali ili poturčili domaće feudalce, i kad su nakon toga učvrstili svoj sistem nameta, danaka, harača i svakojakih zuluma, tada je kmet, sirotinja raja, osetivši svu veličinu smrtne opasnosti u kojoj se našao, postepeno počeo da menja i svoj
dostojanstva, zove u „planine i krševe ljute“ i u „pećine, kuće zazidane, što su njini stari zazidali od velika straha i zuluma“.
Tako drža tri mjeseca dana. Ni tu nije golema zuluma; Arap uzja tanku bedeviju, naćera je kroz Stambol bijeli, dođe pravo pod careve dvore, viče cara iz grla bijela: „More
nisu radi kavzi, nit’ su radi Turci izjelice, al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma; i radi su božji ugodnici, jer je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, vala vojevati, za krst časni krvcu
Nedići Damnjan i Gligorije bili su rodom iz Osečine (u okolini Valjeva). „Istakli su se kao hajduci protiv turskog zuluma. Proslavili su se u boju kod manastira Čokešine, 16. aprila 1804.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
VOJIŠTANSKIM VOJVODAMA A što da rečemo za zemljodršce, knezove, spahije, vojištanske vojvode, koliko zla, dosade, zuluma što ne čine! Sami sa zlom živu, ni druge ostaljaju mirno se živiti s nagonom ih na zlo.
Pročati de, proročaski pritočnik Isusa Siraha, što ti kaže, kako valja birovima držati se i sud prekidati. Ne čini zuluma, da te zlo ne stigne. Odstupi ti od nepravde i nepravda ukloniće se od tebe.
Na svoju vodenicu vodu navraća. Čuo, nedočuo, video, nevideo, što znaš, za to ne doznao! Ne čini zuluma, da te zlo ne stigne. Ne sej po brazda nepravde, da je ne požnješ sedmorinom!