Dučić, Jovan - PESME
Heroji pokreta, nomadi, nad nekim Bregom tako zure u vidik pun dima, U mutnoj i strašnoj žeđi za dalekim, I u večnom svome boju s prostorima...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zanesen Žuća, mačak zanesen, zure u sjajna plamena krila. Odjednom, evo, iz vatre same, iziđe pred njih Ognjena vila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred ogradom posedali seljaci i zure u onu poljanu gde su im sinovi, braća. Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom.
Ali neugodno je imati posla sa vodom... Bojažljivo se raspituju koji ume dobro da pliva... Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu...
Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi... I nikad ih više neće videti. Potamnele i ugasnule oči njihove zure u daljinu, a tela su ukočena za večni pokoj. U jednoga ukrućena ruka, uzdignuta visoko, sa stisnutom pesnicom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tamo idem. Svi ti ljudi, koji će poći sa mnom, ne znaju me. Oči njinih starih žena zure, kao da su slepe. Zvonce tramvaja zvoni kroz ovaj krš tako ludo. Poći ćemo kroz neku neizmernu pustoš.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Unosi se sva u čitanje »kosti«, tumači mu šare na njoj; sasvim mu se približila te zajedno sastavili glave i zure u prst njen koji šara po kosti i tumači znake): Evo, gazdo, evo ga to drvce... a evo odovud kao neki mlaz...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Postajem pustinja bez hlada i hrane. Gle: iz mene beže i kuljaju znanci. Neki, mnogo dragi, što ih vežu lanci, Zure iz mog tela kao iz apsane. Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso?
KNjIGE Opkolile me noćas knjige — Zure u mene iz svog praha. Ćutljive — ko od strašne brige. Zbijene — ko od teškog straha.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sad mi se svi „važni”, i „odlučni”, i „presudni” događaji života čine šuplji i mrtvi kao prazne ličinke. Zure u mene slijepo i besmisleno, poput prstenja kome su poispadali kamenovi. U mislima rado kliznem preko tog nemirnog doba.
strše mu ona četiri zašiljena bukova koca kao da čekaju odsječene glave, volovi ritmički mašu repovima i flegmatično zure u svjetinu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pred kućama prolaze pored nemoćnih staraca što se sakupiše prama suncu da im ono ogrije ostinuti život. Oni blesasto zure očima u njih dvoje, ništa im ne govore, već ih prate gledajući za njima ispod ruke, dok ne zamakoše.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Valjda što su odrasli u prirodi i povazdan zure u nebo, te im je vizuelna moć razvijenija no u nas koji smo odrasli među varoškim zidinama.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je svetac, rekoše naposletku. Bogdan Ljudi stoje na bedemu i zure u vejavicu. Očekuju da će se baš u ovom trenu zbiti čudo i da će otud iz bele pustoši izroniti Dadara i njegovi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A i kome bi padalo na pamet sada, u ovom jadu... Imalo ih je koji su već klonuli od umora, i tužnog pogleda zure negde u daljinu kao neko kome je kuća izgorela, pa sad posmatra jadno zgarište.
Petrović, Rastko - PESME
Na brodu ”Đul-džemal“, februara 1932. PONOĆNE DELIJE Kroz čarnu goru oni jaše, Kroz čarnu goru oni zure, Sa neba kaplju puste ure, Ponoćne delije kroz noć jaše.