Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gladi je i razvlači, odvajajući vlas od vlas... Bubanj bije, zurla ječi te se čuje čak iza varoši. Nasred kujne gori velika vatra, a oko nje krkću lonci i kotlovi jela; iz bašte, sve
ne zaspale ptice, do vas, u bunaru, kako kaplje voda sa ovlaženih kamenova, a odozgo iz ciganske mahale jedva dopire zurla, koja tanko pišti i čuje se daleko, daleko... Danas bila nedelja, a mene jedva otrgli sa svadbe.
ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji glas pesme.
! — Pa, da bi posvedočio, okreće se i silno zapoveda: — Sviri, bre! I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zaista su to bili oni, „prijatelji“ i dolazili ovamo u pohodu! Čula se čas zurla, čas ćemane, i varoška, i seljačka svirka. Uskoro se poče da poznaje u sredi njih Marko, svekar.
— Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više. Ali zato je onda to bilo tako silno; tako jako pištala, sekla zurla, bio bubanj, da su se sveće gasile, a oni, ne znajući šta | će od besa, noževima i jataganima iz silava bacali se na