Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« Radisav ga pogleda onako uzverena i, valjda radi većeg efekta, zvecnu ključevima; zatim mu se odjednom nabraše obrve, pa viknu zapovednički i grubo — Izlazi!
U glavi neka težina, ali ne mari! ... Da se još spava!... Oh, kako je slatko protegnuti se ovako... Zvecnu gvožđe... Šta je to ?... Gvožđe... voštanica... Mitar... kapetan... A-a-a-a!... to je ono!...
Ni glasa, niko da se mrdne! ... Da ima bar s kim da razgovara! ... Povuče nogom, te gvožđe opet zvecnu. Dobrosav se trže. — A, probudio si se! — Koje li je doba? — Nema još ponoći, sigurno ...