Radičević, Branko - PESME
Oj sunašce žića mog ubavo! Kada zađeš, o zađi krvavo, Sred kopalja, zveke i mačeva, Zađ' za goru dušmanski leševa, Kô što onda tim junakom zađe — Ta šta more jošte biti slađe!
Beše tamo mlogo muke, Zveke, cike, uke, buke, Jošte lišće, trava, cveće, Od golema stra trepeće; Ma već prođe, sve je tio, Bojak davno utolio.
Oh, srce je od samoga Boga, Kad te neće, ne goni nikoga... Na ograšju već nestalo cike I te zveke i junačke vike...
On u vrulu vesô duše Laor krilom lako puše, Na obalu drugu reke Nosi vrule meke zveke; Jedna moma tu je bila Ćupom vode zavatila. „„Mili dragi, večni Bože““ Tela b' doma, al ne može.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica. Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni