Jakšić, Đura - PROZA
— Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva tražiš?... — opijen gnevom divljega zvera, besomučnim glasom rikaše sudija.
Obradović, Dositej - BASNE
s luđim svojim porodom inatom svuda svoj nos uvlače, dođu i k ovom čistom i izobiljnom izvoru, i zavade ova dva zvera ko će pre piti. 0d reči dođu k udarcem. Vepar zubma, a lav s noktima, jedan drugog okrvave.
i beslovesnosti, koji nimalo čoveku ne priličestvuje, razvje po tomu što kad čovek hoće da je zao, gori je od zvera, i kad hoće da je glup, gluplji je od istog magareta.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Naposletku navališe da otvore apsanu, te da pokažu ćati kakvog su čudnog zvera ulovili. Živan okleva, zagovara još, ali, nema se kud, mora videti kad je već došao.
Pribra svu svoju kuraž, pa tek pođe apsani važno, i reče da se otvori da vidi tog zvera. Otvoriše vrata, on zaviri unutra i strese se. — Hm, redak zver! — promrmlja u zabuni. — Nutode jako! Pa nema ga!
Dučić, Jovan - PESME
Presto Patrijarhov od opala; presto Carev od rubina, stoji na dva zvera; Za deset vladika od bisera mesto; Sto kedrovih stola za sto kaluđera.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
iskustva, nego onako instinktivno i što je čudan čovek, koji se, kad od nekoga pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita zašto to čini ni sam ne bi znao odgovoriti...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A baba primeti to, pa će upitati, njegovu majku: Što je ovo dete vako ćudljivo? Zvera, kao da ga je stra! Njegova mati onda poče nešto da šapuće njegovoj babi, a baba se na to udalji nekuda i vrati sa dugim
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jednu ruku podvukao ispod kaputa na leđima, a drugom se šiba prutićem po pantalonama i zvera, gleda na sve strane, traži kamen, grudvu kreča, izvaljen kolac ili koju trulu gredu, da to ponese, odvuče i ubaci u
Kostić, Laza - PESME
su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera, — »Armonija sfera«. Tako zbore vilske oči, a u mene svirka toči, svirka lepa meni tepa: »Skoči dole, skoči, skoči!
Kô gomila divljih pasa kad napadne tigra zvera, tak o graja Filišćana na Samsona jurnut smera. Stade dreka Filišćana, al' nijednog svata nema da se takne smelim
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Moja deco, ovom se nije čuditi. Strasti čoveka preobrate u zvera, sve mu prirodne čertice izvuku, postane skot a ne čovek.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
osmejkivaše, gledajući to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi odjednom zacrveneše, kao da će sad iz njih krv briznuti.
i ona vidi sebe u beloj sjajnoj haljini, sa vencem na glavi a pored nje pokunjio se njen budući muž, Gojko učitelj, pa zvera oko sebe... Tu se opet nekako smrači i neki ljudi stadoše lupati na školskim vratnicama.
Brže, brže... ah, proklete noge, izdaju... baš sad. Evo ga unutra u kući. Zvera oko sebe i vidi nasred kuće plamen, veliki, svetao, topal. Ćutanje... Neko se pače, ustade, on obrte glavu.
Prava lepotica!«... Gojko se malo ušeprtljao, zvera očima i gleda prekorno Velju, držeći da je on kriv ovako nezgodnu ponašanju Vlajkovu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
nikad nije još pomogo bog, ni plač, ni čast, ni junaštvo, ni vera, pomaže večna nada roda mog i protiv brata i protiv zvera. Nada u majku, osvetu i krv.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
počeše pouke kako se treba vladati: „Dobro dete ide iz škole pravo kući, mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, a ne zvera levo i desno. Kad dođe kući, ostavi pažljivo svoje knjižice, poljubi starije u ruku, pa sedne na svoje mesto.
gleda s tolikom pažnjom preda se da već lišce dobiva smešan izraz; ide, to jest pomiče nožicama po jedan santimetar, ne zvera ni levo ni desno, iako mimo njega vrvi svet na sve strane. Nikakav predmet ne sme, niti može, privući njegovu pažnju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On slete sa sedla pa stade živo da dreši bisage. Skide ih na zemlju preda se i podignuvši glavu stade da zvera oko sebe. — Ehe, zar tako!... aha!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo. — Zver zvera, ptica pticu, — čovek čoveka jede. — Ni dokrmiti stoci, ni dokrušiti ljud’ma.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ječanju, koje ga je podsećalo na neku zverku što se čuje samo noću i koju niko danju nije video, Tola otvorenih usta zvera po sobi, zagleda u odžak niz koji silazi, da zgazi i njega i vatru, ledena, dlakava šapa.
Nikola se okrenu Aćimu: — Sramota se ne briše sramotom. — Gde mi je štap? Ljudi, gde mi je štap? — zvera Aćim oko sebe. Narednik ga opsova i udari kundakom u rebra. Nikola klimnu glavom.
Sam. Okreće se, zvera. Prozorče je iscurilo oko. Zidovi su samrtnički zamišljeni. Dolazi mu da zamoli da ga premeste u drugu ćeliju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Kažem ja to, ali dobro vidim da ga nikakva sila odavde ne bi mogla pomeriti. Ukopao se kao da je za zemlju zakovan, zvera okolo sebe, nit’ romori, nit’ govori.
Samo se gazda Srećko vrpolji, i zvera nešto oko sebe, pa sve više i nemirnije, kao izvan sebe, i prikuplja se, kao sprema se da đipi, da poleti, da ščepa, da
Izašao on i zvera i traži ih očima, a sav zbunjen, i ruke mu, pune pasoša što ima da ih razda, drhte, pa čita glasno redom, jedno po
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!...
Stade da pomalja glavu iz vrzine i grozničavo da zvera po putu, i usred te uzbuđenosti, kad ne mogaše ništa raspoznati, začu se uslovljeni znak: — Pst!
Milutin slete s konja, stade da zvera uplašeno, dok se ne priseti, te zavuče ruku u džep, u kome mu beše novčanik, ali je opet izvuče praznu i istoga
Iza jednoga žbuna izdiže se Marko i pogleda na njih u čudu i strahu, kao ’no lovac, koji je gađao ljuta zvera, pa vidi da je promašio. Stanka vrisnu i dohvati Đuricu za ruku. — Ne, ako Boga znaš! — viknu ona.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera. Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči.
Milostiva sa šlepom Prečišća sokake; Drotar krpi šerpenje, A učitelj đake. Lovac čak u Africi Lovi ljuta zvera; Volar tera volove, A bekrija kera.
Zar ja tebi zato dajem trula mesa, Da od tebe danas nemam interesa! Zar ja zato hranim toga gladnog zvera? Ti si nezahvalan, nemaš karaktera. Ali dobro, ja ću poslat’ po lečnika, Pa ako me varaš, taško si tebika!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Zvera oko sebe.) Ha, dobro!... Eno ih!... Vidim ih još!... Pored onoga bora minuše, A malo dalje modre visove Koluti plavi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi mi ostali sitni smo prema ovome koji stoji kraj puškarnice na mrtvoj straži i zvera u mračnu noć... Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo! — saopštio sam mu malo nesigurnim glasom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
proletnji dani, Kad je božanskom nogom Bludio po poljani I zvonkim svojim rogom Gonio snažnog vepra, Surovog, strašnog zvera, I lava i pantera? O, istočniče živi Srebrne gorske struje!
Stanković, Borisav - TAŠANA
odmah osetih kako mi njena usta nisu slatka kao što bi tvoja možda bila. TAŠANA (uznemireno, uplašeno, zvera da ko ne čuje): Ćuti! Ćuti!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Pokazujući joj na obraz): Kad bi te on poljubio, onda?... KOCA (zapušavajući Vaski usta, uplašeno zvera oko sebe): Ćuti, slatka, čuće ko!... (Odlazi bežeći.) Ulazi Stana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju moj, pobedili smo nebeskog zvera, zar nas potomstvo neće slaviti?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
skvasila Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sveštenik duhovni pusat u jeziku oštar nosi. Koji nadbori, onome se i venac daje. Lasno je zvera zastreliti, al' ga je mučno pripitomiti. Misao je u tugi gorka i nezaustavna.