Obradović, Dositej - BASNE
Strašni zveri blagodjejanijem ukroćavaju se, lav i medved laska onoga koji ih hrani, vo i konj služe gospodaru svome, i verni pas
Afrika
spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.
Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
uniformi, bio, zaista, zanosna pojava muškarca, koji je počeo da stari, ali koji je imao, još uvek, snagu i pogled zveri. Kad god bi koračala, pored Višnjevskog, činilo joj se, da igraju u nekoj, kako to on reče: polnočnoj, polonezi.
Teodosije - ŽITIJA
po običaju molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov.
Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro. A kada nasta noć, i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa malo
A sve ovo bivaše rukovođenjem Gospoda Boga mojega Icyca Hrista, jer je ne samo ljude nego i zveri i ptice povinovao da služe njegovim slugama i da im počasti čine.
I tako za istom trpezom zajedno obedovavši sa carem i patrijarhom, odmoriše se. Potom car, hoteći loviti zveri u Podgorju, hoćaše da iziđe iz grada.
Beše i telom krepak i neumoran, jer mnogo u pomenutim pešterama besi mnogi i zveri divlje otpre nastanjeni unutra bejahu. U jednoj nižoj pešteri ispod stene svetoga velika zmija prebivaše.
U jednoj nižoj pešteri ispod stene svetoga velika zmija prebivaše. Međutim, zveri divlje po do lasku svetoga u miru s njime bejahu, i kao susedu mu nikakvo zlo ne pričinjavahu sve dok na kraju i ne odoše.
u noći plačući govorahu: „Brate, brate“ po imenu ga zovući, „izađi, gospodine brate, izađi i primi me u pešteru, da Me zveri ne pojedu. Tebe jedinog umesto poditelja imađah, i s tobom, sve napustivši, pođoh, a ti me samu ostavio jesi!
Jednoga dana, tako, usred dana kao veliki oblak gavranova i u obličju svakakvih zveri sakupivši se dođoše na svetoga.
Jednoga dana, tako, usred dana kao veliki oblak gavranova i u obličju svakakvih zveri sakupivši se dođoše na svetoga. Zveri sa rikom i kao da će ga proždreti javljahu se, a gavranovi kao da će mu iskopati zenice očiju njegovih u pešteru se
svu dolinu i po stenama pod oružjem hođahu, sa šlemovima u obliku glava divljih Veprova i s likom medveda i ostalih zveri na glavi, i tako strašan prizor tvorahu kako bi maštarijama uplašili svetoga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pa i to, da ona plače sad, svake noći, jer ima zle snove, i da joj se muž javlja, kao mrtvac, u strašnom obliku žaba, zveri, i pacova. A što se tiče brbljanja da je ona hroma na levoj nozi, ona im pokaza obe noge spreda i natrag, da vide.
požari topionica, koji su večerom osvetljavali čitava brda, obasjaše i njih, na noćištu, tako da su sanjali čudne, crvene zveri, zapaljene vode, goruće volove i bivole i pakao.
nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri. Tada obično nestane puta, u mraku što je sve više lebdeo prema vrhovima koji su još dugo bili osvetljeni.
Došav u logor, obukao je odelo prostoga vojnika i poveo ih tiho, obalom, kroz žbunje u šumu. Privodio ih je vodi, kao zveri u mraku, i ležao sa njima u pesku, ispod lišća i gustog granja.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
APOKRIFE 84 ZA MAĐIONIČARE 85 ZA ISMEVAČE 87 ZA ZAVIDNIKE 89 ZA PESME 91 ZA PEPELjUGU 93 O LOVU 94 ZA LOVIŠTA 96 ZA ZVERI OKLEVETANE 97 ZA BOGOVE 98 IDU CARSKIM DRUMOM 100 O BABUNSKOJ REČI 102 O JERESI 103 O PIJANICAMA 104 ZA ONE KOJI
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao ka
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vešt poput izgladnele i dugo proganjane zveri koja vreba hranu, uspevao je da se ubaci u to međuvreme, u taj kratki, gotovo nepostojeći pasaž, i da pri tom poput
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim ukoči kada otpoče guranje po betonu uz mutirajuću ciku i
Devojka se okreće u snu. Vidi njene trepavice koje senči san. Njene nozdrve podrhtavaju kao u mlade, skupocene zveri. Vidi još i oznojeno pramenje iza uha.
Možda su tada, u svojim poslednjim trenucima, najzad spoznali suštinu čoveka-zveri, svu žestinu njegovog zla, svu tamu koja je kuljala iz njega, i skršeni tim očajničkim saznanjem jednostavno odbijali da
Kostić, Laza - PESME
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha! po tom sam te poznô, bludna kćeri: Ti ženo, ti si stara godina; a ti, aždaho, ti si duša joj, izdahnula te
Lalić, Ivan V. - PISMO
(22. V 1989) 7 SREDOKRAĆA Na sredokraći anđela i zveri, Vidljivoj u obliku ove ploti, Nije za tebe bilo mesta, kćeri; Ti si praznina u svakoj lepoti Vrtova, mora, gradova i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
uz žamor raži, selo se ceri lajući laži. Tek zrno zobi, Dok beže zveri, u snu se zdrobi. KAČARA, MESEC POJEDEN Kačara: Mesec pojeden, usnuo kazan čučavac, razmrežen pauk gubavac,
U žamoru šumskog bilja, gde me zveri prepoznaju, šumi zvezda porodilja i cerovi lahoraju. Ko iz šume da iziđe, Ljuboviđo Ljuboviđe?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle. Tad se obazri i pogledaj dole te trke ludih šuma i zveri bešnje od vetra, na pustošnom vidiku naroda nema ni vitkih zdanja, još niko tu nije stigao, još ništa tu nije
PUTNIK Lutam po svetu punom grdnje. Ljudi na saborima na neplodno bilje se tuže. Zveri za trpezom na proplanku kunu lukavost ljudi. Vazdušna bića na stazama oblaka karaju zveri nepokorne.
Zveri za trpezom na proplanku kunu lukavost ljudi. Vazdušna bića na stazama oblaka karaju zveri nepokorne. I teškim rečima ruži svoje anđele onaj što gromom zbori.
hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora je slast i blagost bezmerna po hlebu se čovek razlikuje od zveri hleb je stavljen preko planina da se na suncu peče da pokaže svoje smeđe čelo očima što vire iz visina da vide na
ne zna se šta će biti sa zveri šta će se dogoditi sa divljači stokom i živinom da l i njih hvata ovaj rok i ovaj sud čovečijeg sina koji je poslan
u odelo satkano od belog zlata u mom kačketu sabrana su mnoga dela iz nove antropologije uz lovišta najređih zveri i zabave dostojne bivših klasa sigurno je da nikoga nisam precenjivo i da nisam tražio mnogo znajući narodu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ušli smo već u opasnu zonu. Sagibamo se od strašnog praska i vijamo besciljno, kao zveri kad ih progone. Konji drhte, a i mi smo usplahireni. Veli Gruja: — Kad bih znao da mene gađa, umeo bih da se čuvam.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Celo lice mu imađaše izraz zaplašene, dugo gonjene, umorene zveri, koja se odjednom našla među svojima, nu ipak se okreće oko sebe bojažljivo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek! (Ulazi Blagoje, sa flašom u džepu) BLAGOJE: Šta je Drobac tražio ovde?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah. Tebi, što si mi oči pomračila tugom zveri, a kožu osvetlila veselošću oblaka, slava, Slobodo!
Zar zbilja oholost i snaga, samoća zveri, sloboda i mržnja, ne opijaju slađe nego mleko? Večni mrak i večno nebo, što nad crkvom pada, modra pustinja mora, što
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost, u njemu planu strašnom senkom Rim. Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vinom.
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi, nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni, što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi, da im život baš ništa nije dao, pa šapću „pao, pao, pao“ i naše „ne, ne“.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Po šumama su lutali lavovi, tigrovi i druge zveri. Među ljudima i zverinjem bila je onda ljubav, sloga i mir. Lav i tigar dolazili su Adamu i Evi i umiljavali se, a oni ih
su iz korena i s hukom obarale ogromno drveće, nabujali potoci jurili su kao pomamni po ždrelima i valjali kamenje; zveri podivljaše: lavovi su rikali tražeći plen svoj, zverovi se klali i proždirali jedno drugo, zmije su siktale i sipale
Car ostavi dvor i, kao manit tumarao je i bežao po planinama, i srce mu posta kao u zveri: stanovao je, kao onaj car vavilonski, po šumama, s divljim magarcima, pasao je travu, kao goveda, i dlake mu
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
εμαυριζω 1. canto, cantare, provoco, provocere (ѕіc) k. Z h b, zvati, zvoniti, zvuk, zver, (V. Rasrdi se tigar zveri ljuta. Đ. L. P. 18) = Skoči srna iza grma = zvoliti sa „do”: dozvoliti (N. 16, U 3. S. N. O. 4. Đ. D. 18, 5. knj. III.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
joj nišane, Davali su joj strelce mlade, dobro držeće, Al ona dva veka ne htede da pristane Da puca na ljude, na zveri i na drveće.
Rakić, Milan - PESME
Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko!
Pandurović, Sima - PESME
TEODORA Ja nikad nisam volela, dragi moj. Ljubav je slabost, a ja sam krotila I divlje zveri i sav ljudski soj. U meni se jedna želja ovaplòtila: Ne da me vole — to je malotrajno — No da me se boje — to je
Sveti Sava - SABRANA DELA
tolikog našeg utvrđenja tačnosti, koliko je moguće, znam da neće zlom oskudevati, niti zla uzrokom, i zle i bezbožne zveri razvraćenje, i krivih uzroka umnožavanje.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
disciplina začinjavati — počinjati zaštitavati — štititi, braniti zašto — zato što, jer zveronaravan — sličan zveri zvomi — zvani zgadan — gadan zde — ovde zdešni — ovdašnji zelo — veoma zemaljac — zemljak, sunarodnik zlak — trava
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
USNULI KAVEZ Dolazi noć koja budi U tebi usnuli kavez U kome zveri i ljudi Sklapaju bratstvo, savez. Ti samo znaš šta bruji U toj džungli od tela: Kolju se lav i slavuji I kriče jata bela.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Činilo se kao da je cela šuma čuva brišući njene tragove. Jedan od najupornijih, ipak, vide kako joj šumske zveri prilaze i prate je. Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja.
Možda ona i nije samo čarobnica, već veštica? — planu sumnja. — Jedino veštice znaju jezik zveri i trava... — nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad.
— suprotstavi se jedan od najstarijih članova Saveta, koji se mnogo čega u svom dugom životu naslušao. — To što zveri idu za njom, ne znači zlo!
Možda Tataga nije ni veštica, ni čarobnica? Ali zašto je zveri slede, a šuma krije? Kao lišće breze otkidale su se godine! Je li Tataga znala da je slede? Tajna je ostajala tajna!
— Dalje ne idem. Nema izvora u ovom usijanom paklu! — Mora da ga ima. Gde piju ostale zveri? — bio je razložan Smejačko, ali Plačko ni da se makne: dosta mu je i lavlje kože, i mušica, i vrućine, i peska!
Da se verovalo kako njihova svirka izvlači pupoljke iz golih grana? Da zveri izlaze iz šuma i kamenjara i slušaju ih kao zatravljene?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha, po tom sam te pozn'o, bludna kćeri: Ti, ženo, ti si stara godina; A ti, aždaho, ti si duša joj; Izdahnula te
U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio!
I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bezbrojne maske, zinule, iskrivljene, ismevačke, zažagrenih divljih zenica, iskeženih, kao u grabljivih zveri, zuba, bezumno srećne, pune pakosnih bora, ružne do smrtne odvratnosti, bečile se, kezile, cerile na mene tako
znam, samo iskrvavljenim pesnicama udaram, udaram, udaram po zbunjenoj glavi i vičem i ričem pištavim i promuklim glasom zveri: „Kukavico! Kukavico! Kukavico! Kukavico!“ I ne znam ni sam šta me smiruje, dolazim pomalo k sebi, prisećam se...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To je zver koja se skriva od sunca, koje ga ništi i koje se on trudi da savlada.“57 Čovek u obličju zveri, ili teriomorfni čovek, to bi zapravo više odgovaralo teriomorfnom božanstvu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi, kraj kojih se, obasjani plamenom, ljudi u travi pričinjavahu kao zveri”.
Miljković, Branko - PESME
u nekoj mračnoj šumi DANTE To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume
ime da ga u predstvarnost skrijem Kad ništa ne počinje jer nema mesta više Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše Zveri šumom uklete i mene snom ubije.
Krv moja ima ime jednog cveta; da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću za nju što kroz moje užase mirno šeta, kad zveri beže zle u naše reči noću. Te zvezde — s njima ko i bez njih noć.
Reč krv! najlepša reč koja se ne sme. A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći! Možda izvan moga srca i nema pesme, jer krv je vanvremena mastilo bez moći. Reč žudnja!
Dok s mrtvog oca skidam nasleđeno lice Vatrom se zveri i zvezde pričeste. Čista reč koja kaže sebe manom Izbeže tvom biću, ali upozna zoru; Dovrši ti nebo u neiskazanom, Da
Petrović, Rastko - AFRIKA
spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.
Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima. Svi smo se zasluženo odmarali neobično dugo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kretali smo se blagom uzvišicom, i pred nama se najednom, kroz maglu, ukaza splet bodljikavih žica. Kao gladne zveri, kidisali su četnici na bodljikave žice makazama, sekirama, ašovima. Nastade prasak.
A to mora biti strašno, kad se sa nožem i bombom upadne u neprijateljski rov. Tresak, jauk, prasak, ljudi postaju zveri... OD same pomisli trgao sam se... A oni će noćas izazvati tu stvarnost. Dragan je nešto pisao...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Što je goder zmija u morskoj glubini, I što je god zveri u šumskoj pustinji, Da su sve u jednoj ženi ove ćudi, Ne b' falilo moje proročestvo, ljudi: Da bi to moralo ovog leta
Jao! Jao trista puta! Pala nam je, pala kocka ljuta; More zala ov’ je svet! Ledi vatra, zrak, i grom, i voda, Zveri, zmije, gad od razna roda, Često vek nam čine klet!
A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom ono truje Što čoveka od zveri odlikuje.
Život ne čini kletim stihije i zveri u prirodi — čovek je čoveku veća strava. To je zaključak Mrkaljev.” JELENI DIJAKOVIĆ ZA NOVU GODINU (str. 164).
Jakšić, Đura - PESME
Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira. Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu. Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori...
Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati, Na nas mučki napadati... Kol’ko ih je?... Pobro ne zna!...
Samo one crne zveri, Što đavolji šapat čuju Samo crni kaluđeri Podmuklo se osmejkuju. Pred njima je borac stari, Uzor sveca i čoveka,
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 I sudnje me, i mrem, a život otvara tek dveri. Reč svoju nem kamenu zaveštavam, i zveri. 5 Bezdetan, na istinu grem. Sinovi prate me i kćeri. STRUNA 1 Muklo to nečuj neki u meni sluči.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tu travku poznaje zmija, koja je ,lukava mimo sve zveri poljske̓. Ako jednu zmiju ubiju, lako se može desiti da njena drugarica donese travku života i oživi je.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nekoliko puta nas je Lauš slao u hajku na zveri, ali uzalud, pobesnele životinje su stalno odnekud dolazile. Jezivo zavijanje u noćima sa mesečinom, režanje i urlikanje
U ljude se uvukao strah. Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom smrću, jer, kažu, Bog je poslao zveri da kazni one koji su pakošću i ismevanjem naterali u ludilo i, konačno, u smrt njegovog slugu. Ipak nekako izdržasmo.
Čime da se zaštiti kad su protiv njega i njegovo i njeno telo, te dve mlade zveri koje drhte od strastvene želje za spajanjem. Gospode, daj mu snage da otrpi.
Ta kužna magla lebdi sada oko crne vratimljske kule okružene devičanskom belinom, topli dah umiruće zveri što se ledi na kristalnim bridovima, zadah đubrišta koji kruži oko ledenica pod strehama.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.
Žagor se od svuda začu, i sve se ponova budi, I ptice, i zveri gorske, i vredni, odmorni ljudi. Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci, iz zemlje
u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio...
Kraj njegovih nogu skupiće se zveri: Medvedi, majmuni, mačke i panteri. Gospođice lepe i gospođe mlade Predstavljaće gole nimfe i najade.
I za vlade ove zveri, U predelu Kenterberi, Gde se lije slast i med, Živeo je abat sed. Glas njegove čudne sreće Do cara je stigô veće, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
kome je Aleksandar slao sa svojih vojnih pohoda razne egzotične životinje; sada se tu neguju, brižljivije no divlje zveri, kokoške, guske, jarebice, a naročito fazani.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Idiot neki mi nasrne na život, a ja sam srmvljenj ja se sam smrvim! Ništica neka me kritikuje, a ja osećam na sebi šapu zveri, i krvav sam! — Branko spustio glavu duboko i ćuti. Tako, do sada ipak nije znao Pavla.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Njegova čupava kosa izgledala nam je kao prašuma u kojoj stanuju divlje zveri; njegovo čelo ličilo nam je na uzorane misirske ravni; nos kao nedostižni vrh Himalaja, a dve reke, koje su se izlivale
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
iznenadnim zamahom svojim zagušili svaku misao, te ljudi lutaju usplahireno kroz maglu kao senke i podsećaju na zveri koje je hajka priterala u tesnac. Pucnji topova se sve jasnije čuju. Zaštitnice odstupaju korak po korak.
Svečanu tišinu visine narušava ta grozna naprava, kao urlik pobesnele zveri. Kako bismo rado želeli da se strmoglavi u ognju i plamenu. Ah, zamalo...
A dublje po šumama, između četinara, kretale su se zveri, vrištali šakali, groktale divlje svinje, a nad svima u visini, šestarili su orlovi.
Petrović, Rastko - PESME
Tu besne zveri izdisanje, Tu kaplje krvi lišće krije, Dok projahuju kroz sve sanje Ljubeć kob svoju kob-delije. Konjici ko da njini
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, umorile mu se ruke i noge, žedan je: mogao bi potok da popije, a nigde ni čoveka, ni zveri. Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode.
Ali, njoj nije dolazila i ona odluči da na drugoj strani traži odgovor i rešenje svoje muke. »Možda su zveri mudrije!« — pođe Lepotica u goru, ali zečevi, veverice i srne odgovor nisu znale. — Smrt je u vuku!
Nije bilo te opasnosti iz koje ga mač ne bi mogao izbaviti i nije bilo čoveka ni zveri koju pesma svirale ne bi bila u stanju da pripitomi. Čega je imao da se plaši?
Ljudi i zveri, oblaci i vetrovi — utišavali su se da ga čuju. Ali, dešavalo se da zvono u nevreme zazvoni. Seljaci bi tada žurno
Šantić, Aleksa - PESME
Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička vatra stvara. Ali tebe i podmuklost Tvoju, tvoj lik nežan vazda, I taj lažni pogled
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Sveću ugasila Nije se skrasila Dok miša nije spasila KAD NE VODI KERA Kad ne vodi kera Lovac duplo zvera Zveri za to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
dete da si sedi u dućan, da si ruča s momci i čiraci na ćepenak, kude svet prolazi, — i da se kara sas selske zveri?!... Pa ti se, mori, u pare ne razbiraš; ne znavaš što je poviše: dva groša eli milanče!? Eh, adžamija što je — pa ludo!
Tatko ti imaše prijatelji sijasvet, a ti si žmiješ neženet i gubiš si mlados’ sa selski zveri... I ja ti se s tatka živuvašem alis kako s brata...