Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
zagleda otud i odovud, pa reče nekim neobičnim, vračarskim glasom: — Bogami, prijo, evo mu strave od nekake kao zverke, kao čoveka. Vidiš glava, noge i ruke. Uda rilo ga i u glavu, i u noge i u ruke. — A jest.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— ponekad te gotovo očešu devojke u krznu, ljubazni, elegatni mladići ugašenih pogleda, lenji i blazirani — poznate zverke što na svojim licima trpeljivo nose obožavajuće poglede prolaznika— pratiš ih, trčiš za njima, ali nikada ih ne
iz zemlje, iskrsavaju komšije, a čopor dece sa pristojnog rastojanja nepoverljivo zuri u pridošlice kao u neke opasne zverke, zuri bez reči i pokreta... Ruža deli poklone: jevtine kekse, marame, vinjak, upaljače i olovke.
Radičević, Branko - PESME
Ko te mladu dognao ovamo, Gde živuju divlje zverke samo? Kaži bratu ako si devojka I ljudska te odojila dojka, Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila,
vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.
onom čarnom gorom, Ema što će, mora štogod tući, Mora doma kaka plena vući: Kad ne idu čete na Turčina, A on traži zverke po planina, Kad ne seče Ibre i Memede, A on bije vuke i medvede; Ubije i, oseče im glavu, Pa je nosi sebeka na
Amo mečku, amo mrka vuka, Nji on traži, no mu zaman muka. On se vije po stenju i gori, Nigde zverke, zalud on se mori.
Ko te mladu dognao ovamo Gde živuju divlje zverke samo? Kaži bratu, ako si devojka I ljucka te odojila dojka; Kaži bratu, ol' devojka bila, Oli čarne ove gore vila.
„Moram doma, majka mene čeka. No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kô što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvore Rajka Žeravice.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag. — Ej, zašto više ne miriše ni jedne zverke trag? Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
kod vatre i čekala oca, a kad vide da njega nema, a noć se prikuči, ona pođu po mekinjama kući, kad tamo, a to nekake zverke naišle te mekinje sve pojele. Deca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri.
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ništa više. I ako me na desetak dana nestane, uvek noću, jer i travke noću rastu, vraćam se opet noću, tako i zverke čine, ja, jazavac s bradom, u podrum na ležaj. Iznad njega je nova i najveća kuća u Prerovu.
Crne ptice bešumno naleću na prozor, igraju po evenkama i zobaju uvek ista i nikad nepozobana zrna grožđa. Bezglave zverke mraka čuče pod krevetom i u uglovima, spremne da skoče na njega.
A ti, ako možeš, i kučiće rađaj. Rađaj zverke, za sve ima hleba u mojoj kući. Ne mogu da pojedu koliko imam. — Opet se povratilo — šapnu ona za sebe, a stakleni
će nož, kantar, plug da drži, ženskim nedrima da luga, žeravicu da sipa, to su noge kojima su sve varoši blizu i sve zverke spore, To je glava što će umeti da skraja laži i prevare ljudske.
Tako ga je našla. Sat docnije, on bi skapao na kiši. — Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas. — I Turčin je slučajno ubio Vasilija Jovčića, prvog muža moje matere.
Popa, Vasko - KORA
jezik Sedmokraki jezik Pod mojim stopalima Ne idem Disanje moje bezazleno Disanje moje zadihano Ne opijaj me Slutim dah zverke Ne igram Čujem poznati pseći udar Udar zuba o zube Osećam mrak čeljusti Koji mi oči otvara Vidim Vidim ne sanjam.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„E, pa neka je hvala bogovima! - Tvoji sugrađani su, u svaku ruku, čudnovate zverke“. „I još kako! Tek kad ih bolje upoznaš, uvidećeš kakva su oni stoka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da je naše izgnanstvo iz manastira najlepša stvar koja nam se mogla dogoditi, jer smo tu na slobodi kao tri šumske zverke, bez uzde, uzengija, ulara, klečke, brnjuške, potkova, jarma, alke u nosu.
Tri gole zverke što mogu jurcati svuda okolo, izležavati se gde hoće i koliko hoće. Ali, to traje prekratko. Posle iscrpljujućeg