Dučić, Jovan - PESME
Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sâm dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda.
Tvoj luč sevnu da se uždi oreola; I nosiš, do juče nepoznata nikom, Sve sunčane mreže i zvezdana kola; I vriš pod ognjištem i pod žrtvenikom.
I kaplju rose rađaš u žednoj latici. I sav je svod nebeski u tvome koritu, I sva zvezdana kola na tvojoj matici. A danas sva rumena od krvi detinje, Tečeš u more pesme i mit o carima: Zajedno streljahu ovde
Afrika
Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Popci su, međutim, u travi, počeli da zriču, a u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski glas, ni smeh, ni plač, i koja ne odgovara, nikada.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna, visoka i zvezdana.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Lako je mogućno da u ovu grupu ulaze i lična imena Zvezda, Zvezdana, Zvezdan (veoma rasprostranjena u južnoj Srbiji) koja, osim estetske, imaju i magijsku funkciju da kao izvor svetlosti
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen. Zemlja je crna, i zvezdana kola, kroz ogromne prostore oko nje, i putuju ne narušavajući nepojmljive zavisnosti u bezmernim perspektivama.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla i hoće u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko bunara u žbunju pod orahom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čelna baterija se sa mukom probija i taman ona prođe, a narod kao bujica naleti na put i onda se nanovo guramo... Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle da je godinama tuda nema. Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi.
Vaznesen u zelenom vrtlogu, iz bezdana. Sa neba je u svet oticala noć zvezdana, a Mesec, u tamu, spuštao svoj poslednji zrak.
Rakić, Milan - PESME
LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Nebo i zvezde) 267 — Svi se raduju Đurđevu dnu, samo se njih sedam ne raduju? (Vlašići — zvezdana plejada) 268 — Sivac more preskoči. ni kopita ne ukvasi? (Mesec) 269 — Uveče zlatno proso prosu, a ujutru sve pokupi?
Stanković, Borisav - JOVČA
Sve, sve, sve! (Zavesa polako; i po spuštanju čuje se još zagrcnut smeh Vaskin.) III Kuća kao u I činu. Noć zvezdana, bez meseca. Prazna pozornica.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— I hoće! — trže ga nečiji glas. — Ali samo ako se ti preobratiš u Zvezdana, a bolesniku daš svoj život! — nevidljivu za druge, opazi Zlatousti u kutu sobe Riblju Glavu.
— Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan. — Kako ću poznati Zvezdana kada dođe? — ču vreli šapat malog bolesnika, i osmehnu se: — Ne brini, poznaćeš ga!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sama sveća gori u samotnoj vili. J. Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
sveg oko mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Kopernik ga poljubi u ruku, požele mu laku noć, oprosti se sa njime i pođe u svoju ćeliju. Bila je divna zvezdana noć. Arkade manastirske kroz koje se Kopernik uputio na svoje noćište izgledahu mu kao zamađijane.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ta božićna i „sveta slama“, koja je istovremeno i zvezdana slama iz Mlečnoga Puta, mitska slama iz narodnoga verovanja, pojavljuje se u Popinoj pesmi u prostoru koji je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i nevidljivo, desno, nad ravnicama, crnim i mračnim, nad gustim travama, svetlela se nebesa plava, vidna, visoka i zvezdana.
Miljković, Branko - PESME
Svaka je pesma prazna i zvezdana, Ni bol ni ljubav ne može da je zameni. Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni.
Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana, Praznina što peva i mir moj rumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta, ako ga uberem ostavlja me samog, ako ga napustim za leđima mi cveta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nečujno, kao mačke, vukli su se vojnici preko onog kamenjara. U podnožju brda sakupili smo se. Zvezdana noć... Nad našim glavama zvizne poneki kuršum, kao da mušice proleću pored nas. Sitno i beznačajno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na žalost, te noći, kao za inat, nikome se nije žurilo da spava. Bila je topla letnja noć, zvezdana i tiha, pa smo sedeli pod lipom. Sve smo videli.
Noć je bila zvezdana, jasna, pun mesec je lagano plovio nebom. Čovek je u takvoj noći morao ispoljiti radost. No ono što se tu događalo bilo
Ilić, Vojislav J. - PESME
u miru tom, Pa slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho pada, Dubokim sankom zemlja spi.
u gustom papratu dole on golo detence spazi, Što bosom nožicom svojom bezbrižno obali slazi I cereka se glasno. Zvezdana, pastirče-dete, I gazda-Stevanov Kića za njime u trku lete.
Kad stiže obali rečnoj, on Kiću zastade veće, I s njime Zvezdana vedra brala je proletnje cveće. No kako i Amor dođe, onoga istoga časa Zaječa zelena šuma Od njinog veselog
A u sutonu bledom Dah rânog prozorja duhnu i zvezde gasnuše redom. 4. U râni osvitak zore Zvezdana na noge usta, I svinje pogoni tada u polja vlažna i pusta, A uz put i Kiću srete.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato su vavilonski sveštenici, već najmanje pre četiri hiljade godina, a možda još i pre, grupisali zvezde neba u zvezdana jata i nadenuli im imena.
Posmatrajući zvezdano nebo, oni su opazili da ono ne stoji na miru nego da se kreće; zvezdana jata na zapadnoj strani neba spuštaju se, ne menjajući svoj oblik, prema horizontu, da onde utonu, dok se na istočnom
Kada je ovaj iz njih uvideo da su zvezdana jata zodijaka rasporedana po nebeskoj sferi u obliku pojasa koji ovu opasuje i da se od tog pojasa vidi samo ona
Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevima
od prolaza do prolaza proletnje ravnodnevice, kroz meridijan mesta sa kojeg posmatramo, taj se zvezdani dan deli u 24 zvezdana časa. Zvezdano nebo je sat sa kojega se čitaju ti časovi, a proletnja ravnodnevica je njegova kazaljka.
Tu kartu opremio je Gale za svoje posmatranje. Pala je jasna zvezdana noć. Visoko nad horizontom ocrtavao se Kozorog. Na njega je Gale upro svoj pogled i opazio, skoro tačno na onom mestu
neba, koje se ne oslanja ni na kakav horizonat, obavila se mlečna staza kao grivna opletena iz sitnog bisera. Zvezdana jata koja smo postepeno viđali sa Zemlje, sada su nam, sva odjednom, na vidiku.
Petrović, Rastko - PESME
Tvog oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola. Tu međ konzervama je zgrčen i jedan amor hrom, Čije su oči pune suza sa ogromnih vizija Horizonata.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedva je čekala noć da siđe na jezero. Je li čudo što se Velika Zvezdana Majka zabrinu: — Ti, kćeri, mnogo izostaješ.. — opomenu je. — Saberi se i radi što i ostale tvoje sestre.
— Na opasne si se staze, kćeri, uputila! — Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu.
Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? — Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! — reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet. — Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu.
Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna? — Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu obraze: goreli su. To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni.
To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako odande dopire užurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama
— Nebeski Vidar prepisa zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri. Zatim zaključa nebesku baštu. — Šta li je sa Zvezdom?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVETLOST KOJA NE STARI Kakono sunčana i mesečnja i zvezdana jasnost i svetloća od njihova sazdanja nisu se promenili od ono dobi, nit su ostarili, ni ogrubili, a eto, sami znamo i