Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vuja je bio veoma poslušan. Slušao je popa i pošu — što mu god zapovede. U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila, dodavao popu kadionicu, a za nevolju i pevao kašto za pevnicom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Šta govore! Govore da si paorenda... da nisi ni za zvonara, a kamol’ za popa... — E, to ti znaš i niko više. — To sav svet zna i čuje, samo su tebi uši voskom zalivene.
A sad mora da drži još i, i, i i vice-zvonara!!... He, daleko smo doterali! Ne valja, ne valja ništa ova nova nauka. Kud će nas to odvesti, — sam bog će znati!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To ne valja. Oficir treba da bude uredan i ispeglan, i u zatvoru. Da nisu igrali zvonara u zatvoru?“ Poslednje reči Garsulijeve izazvaše grohotan smeh pisara i oficira, a bile su jedna, jako skaradna, aluzija
Igrati zvonara, u zatvoru, značilo je potplatiti profoza da im vrata ostavi otvorena, tako da su zatvorenici mogli da se posećuju.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pozatvara, kad glavu napolje ne pomaljaju ni trave, da crkva u oltar pusti goluba, da ne razgoni setnih gugutaka sa zvonara.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona poizvešati... Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Žirafa šeta brojeći zvezde, korača parkom — zvonara prava; kada joj suton do nogu dođe, u nje još uvek na suncu glava.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Uz ostrvo je vrlo živopisna šumica puna ptičije graje. Gore, sa vrha, za čas još viri pocrnela crkvena zvonara koja je na vrh sela, zatim je apsolutna usamljenost. Koračam ivicom ostrvskom, udišući duboko miris vlage, šume i trava.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dva zvonara crkvena, Marko i Stanko, podskakuju zajednički uz debelo uže, koje visi o velikom zvonu. Trgnu konopac i obojica se sag
dvadeset i... jest, i sedam.... pre dvadeset i sedam godina ! ... Onda pop Kosta beše tanak, suh i visok kao ova zvonara, a posle, he ... jedva uđe kroz južne dveri.
mumla on pod nos, ne gledajući Stanka, koji posmatra kako se narod kreće ulicom. Kad ti ne trebaju puna zvonara ... Treba to juriti... batinom to treba. Vidiš, vreme je da se već zvoni. Udari de još jednom.
Ako ja pijem rakiju, ne skomrači ni on vinom. Ali šta ćeš... i nos se u sirotinje bolje vidi«... Vrata se otvoriše i zvonara se za čas napuni gostima. Stanko prekide razmišljanja.
Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka. Bruji zvonara od jeke zvona, škripe i puckaju suhi direci, prolama se sve oko ušiju, a Marko se još čudi: kako to bi?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle, nije bilo naročitog zvonara ni crkvenjaka. Odjednom zabrujaše orgulje, te se Kušmeljiću kosa nakostriješi, jer dotle ne bješe čuo te svirke.
Petković, Vladislav Dis - PESME
listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nismo to znali dok nismo izašli napolje. Najpre smo pomislili da je pogođen konak, ili neka od dvorišnih građevina. Zvonara, skrpatna, sklječita i nagnuta na jednu stranu, bila je inače najružnija građevina čitavog manastira.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I čas već stiže! S opalih zvonara strašno Grunuše zvona. I krik užasa i jad, Uz pucanj pušaka i zveket mačeva oštrih Nevernog kralja oglasi strašni rad!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neće ih tamaniti, neka mu bude! Važno je da neko službu zvonara obavlja, da zvono zvoni. I zvono je zvonilo, javljajući venčanja i rođenja, praznike i umiranja.