Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Advokat s nekakvim babama vrteo se po praznoj ulici još trenutak ili dva, pa ušao unutra zaključivši da je to morala zvoniti neka pijana svinja. - Nekakvo takvo đubre, dragi moj! - Da pozvonimo još jednom?
Sremac, Stevan - PROZA
’Aj’te, deco, u školu! I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Ah! Sami ste se morali truditi obući se; ali ja molim, milostiva gospoja, vi ste mogli zvoniti. PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje. PERSIDA: (Srce moje, šta je to?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Razgovor postajaše sve življi i zanimljiviji, Ljubica se raspoloži, pa stade prazna soba zvoniti od njenoga veselog, jasnog smeha.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
koja služi za stočnu hranu (Vicia sativa) grdna - ružna grohotati - smejati se grohotom, iz sveg glasa; zvečati, zvoniti, tandrkati, škripati Davorija - pesma, uzvik dvorba - dvorenje, posluživanje; udvaranje delibaša - zapovednik delija;
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
H. S.** m.) = pl. dontі, r. dutі, gr. εμαυριζω 1. canto, cantare, provoco, provocere (ѕіc) k. Z h b, zvati, zvoniti, zvuk, zver, (V. Rasrdi se tigar zveri ljuta. Đ. L. P. 18) = Skoči srna iza grma = zvoliti sa „do”: dozvoliti (N.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i opet se prolomi kroz te raznolike srebrnaste zvuke gromovski glas petog zvona. Valjalo je dugo zvoniti. Umro je botat trgovac, poznati ćir-Nikola. Zvonari će se, po običaju, siti nasanjati...
Imao je dve mahne: svaki čas je uzimao od tutora akonto svoje plate i kad počne sam zvoniti, nije umeo stati. Zamisli se tako, pa ode, ode...
Ovako je pop Kosta oglašen. Sad treba zvoniti »na skup«, ali nema dece. Redovni gosti zvonare dobili su ripide, jer im je to jedina nagrada za trud oko zvonjenja.
Neko mora zvoniti, pa što da ne zvoni on, kad ima još snage!... Odneše pop-Kostu. Marko mu odzvoni poslednji oproštaj ...
Trebalo je zvoniti. Marko ne prekide svoj posao, niti se zapita: »Koga li to valja oglasiti ?« kao što bi svaki drugi na njegovu mestu
— Sâm, sâm... mora zvoniti sam. Nema Stanka ! I nikad ga više neće biti, i ruka se negova neće nikad dotaći ovog konopca.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino što će se sa crkava, i varoške i šapranačke, neprestano zvoniti. A sve će drugo postajati tiše, mirnije i tamnije. I kao uvek, i tada se Sofka najviše bojala i plašila.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Umra je! — pa sta zvoniti, odskačući lakat od zemlje. Pomisliše da je kuvar naprasno poludio, te pođoše k njemu, ali s malijeh vrata privuče im
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon sugestuje, odvaja ga od svega što se vidi i čuje i prenosi ga u bes
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ali mrtvi opet ništa, a mali se na to naljuti, pa primjeri šakom, pa ljek u obraz: — Kad nećeš zvoniti, što si tu došao? Mrtvi se stropošta na zemlju, i mali uzme pa odzvoni, i onda se vrati k popu.
— Jesam, — reče on. — A nijesi ništa vidio? — Nijesam ništa, nego nekakva bena došla zvoniti, pa samo uzeo za štrikove, pa ̓nako drži a neće da maše.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone. (Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti. (Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7. ANČA, PREĐAŠNjA ANČA: Evo me! FEMA: Da mi kupiš malo hop-hop...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
E, da mi se otkuda istekar roditi! A voleo bih ma u kojoj crkvi na vatru zvoniti, nego u ovoga zvekana služiti!... RADAK (pruža mu pljosku): Napij se, momče, Dobro će biti posle umora.